Zastava

U Prištini se 28. novembra prvi put zavijorila "državna zastava Kosova". Pored sličnosti sa albanskom, nova zvanična kosovska zastava, koju već godinama predlaže i drži u svojoj kancelariji predsednik pokrajine Ibrahim Rugova, u sredini ima petokraku i natpis "Dardania". Dan zastave počeo je da se slavi još 26. novembra, iako taj datum nije na UNMIK-ovoj zvaničnoj listi kosovskih praznika. Na svečanoj akademiji u Bujanovcu i na skupu u Preševu, upriličenim 28. novembra, istaknuti su i zahtevi za uvođenje nacionalnih simbola i albanskog jezika u službenu upotrebu. U Preševu, na zgradi Opštine pored zastave Srbije, istaknuta je i zastava Albanije, a posle intoniranja albanske himne prisutni su čuli podsećanje na albanski nacionalni praznik i na "pale borce za slobodu albanskog naroda na Kosovu i u Preševskoj dolini". Posle skupa u bujanovačkom Domu kulture oko 1000 Albanaca prošetalo je centrom grada, a nekolicinu slavljenika koji su pokušali da unesu novu zastavu u zgradu Opštine Bujanovac policija je omela u poduhvatu. "Zastave Kosova", međutim, nisu naišle na opšte oduševljenje albanskog stanovništva. Članovi udruženja proizašlih iz OVK-a, koji priznaju isključivo zastavu Albanije i zahtevaju da se ona koristi i na Kosovu, organizovali su se kasno uveče istog dana i poskidali novouspostavljene zastave, da bi ih na kraju javno spalili ispred zgrade Gradske skupštine u Prištini.

Fantom

Srpska policija od 2002. godine koristi kompjuterski program Fantom za izradu foto-robota. Kriminalistički tehničar Olivera Radosavljević iz Kriminalističko-tehničkog centra MUP-a Srbije jedina se u našoj zemlji bavi ovim poslom. Prema njenim rečima, izrađeni foto-roboti gotovo uvek dovedu do pravog počinioca. Najviše uspeha pokazali su kod hapšenja lopova i razbojnika u poštama, menjačnicama i bankama. Razlog za to je što u ovakvim prilikama počinioce zločina vidi veći broj svedoka. Olivera Radosavljević kaže da je za izradu pouzdanog foto-robota najvažnije da se što pre dovede svedok. Ceo postupak počinje tako što svedok pregleda fotografije iz MUP-ove kartoteke, kako bi odabrao lik najsličniji počiniocu. Zatim sledi kompjuterska dorada na osnovu detalja koje svedok daje opisujući napadača. Dobijeni lik se potom upoređuje sa fotografijama iz kartoteke i šalje svim policijskim stanicama u zemlji. Foto-robota nije moguće napraviti ako je napadač imao kačket ili podignutu kragnu, jer mu je zbog toga zaklonjen veći deo lica. U sobu u kojoj se izrađuju foto-roboti pristup imaju samo lica sa posebnim ovlašćenjem, a kompjuterski sistem je izolovan od svih drugih kompjutera u MUP-u Srbije. Samo u toku ove godine, policija je izradila 30 foto-robota.

Udžbenik

Školski udžbenici se u evropskim zemljama učenicima dele besplatno, a za njihovu pripremu potrebno je između petnaest i osamnaest meseci, izjavio je Preben Špet, predsednik Evropskog udruženja školskih izdavača. Prema njegovom mišljenju, činjenica da se u Srbiji taj posao radi tri meseca je nečuvena jer se za to vreme udžbenik ne može pripremiti dovoljno kvalitetno. U nekim evropskim zemljama, između ostalog, pravilnicima su propisani težina svakog udžbenika, format na kome treba da se štampa, ali i veličina slova, za svaki razred pojedinačno. Osim toga, Srbija je jedinstvena i po postojanju državnih izdavača koji su u dvanaest evropskih zemalja, članica udruženja, mahom privatizovani. Domaći izdavači su se žalili na slabosti Predloga zakona o udžbenicima jer predviđa davanje licenci, ali nigde ne pominje šta će te licence obuhvatati. Pokušaj Prebena Špeta da zakaže sastanak sa predstavnicima Ministarstva prosvete nije uspeo jer niko iz Ministarstva nije pokazao interesovanje za ovu temu.

Ukrasi

Zgrada PTT-a Srbija u centru Beograda, kako prenosi "Blic", dočekaće predstojeće praznike blještavija nego ikad – 40 puta jače nego prošle godine.

Za razliku od montaže i demontaže ukrasa, što je firma Atraks prošle godine uradila za 38.500 dinara, ovogodišnja montaža i demontaža koštaće PTT 1,5 miliona dinara (oko sto prosečnih plata). Sijalice i lampioni koji će krasiti zgradu Glavne pošte u Takovskoj 2 iznosiće još toliko. Dok neki od radnika PTT-a tvrde da toliki sjaj nije u njihovom interesu i sumnjaju da je reč o nameštenoj nabavci koju su još u septembru inicirali direktor Direkcije za strategiju, razvoj i marketing ovog preduzeća Željko Ivanji i direktor Direkcije za logistiku Vojislav Miladinović. Ivanji rezignirano odgovara da su takve tvrdnje "idiotske". On kaže da je u interesu preduzeća da se korisnici njihovih usluga osećaju kao da dolaze u svoju kuću i da je stoga logično da zgrada bude adekvatno okićena. Jedan od anonimnih sagovornika "Blica", međutim, ne može da se načudi što ovaj posao nije išao preko javnog tendera, već kroz takozvanu "malu nabavku" koja se vrši na poziv dobavljačima. On se pozvao na dokumentaciju u kojoj doslovce piše da je potrebno razdvojiti nabavku materijala i opreme od montaže i demontaže, kao dva pozivna konkursa, s tim što će prednost imati isporučioci opreme koji učestvuju u montaži i demontaži. Kako tvrdi, ponuda odabranog dobavljača iznosi 1.487.300 dinara plus PDV, što znači da za svega 12.700 dinara ne prelazi zakonsku granicu između tendera i male nabavke. Sve je, navodno, precizno izračunato još u septembru, a ponude su dostavljene krajem novembra. Ivanji je demantovao i tvrdnje da je raspisivanje tendera namerno zaobiđeno. Kako je objasnio, posao nabavke je razdvojen od posla montaže i demontaže, jer "ne možete naći firmu koja će obaviti oba posla do predviđenog roka – 15. decembra". Inače, u istoj zgradi nalazi se i preduzeće Telekom, čiji radnici imaju prosečnu platu od 25.000 dinara, ali čijem rukovodstvu ne pada na pamet da se razbacuje novcem za kićenje.

Voće

Ministar zdravlja u Vladi Srbije Tomica Milosavljević izazvao je prošle nedelje žestoku reakciju javnosti zbog svoje izjave da je 500 grama voća dnevno bolja preventiva od gripa nego vakcina. U celoj priči ništa ne bi bilo sporno da Ministarstvo zdravlja nije, na početku zimske sezone, savetovalo građane da se u što većem broju vakcinišu protiv sezonskog gripa, jer je to najbolja preventiva i protiv moguće pandemije ptičjeg gripa. Razlog zbog kog se Milosavljević predomislio mnogi vide u tome što je njegovo Ministarstvo pogrešno procenilo koliko je vakcina potrebno našoj zemlji. Dok su sve evropske zemlje ove godine udvostručile porudžbinu vakcina, srpsko ministarstvo zdravlja poručilo je za trećinu manje nego ranijih godina. Pomoćnik ministra zdravlja Nevena Karanović objasnila je da je razlog za smanjenje porudžbine taj što je prošle godine od 300.000 uvezenih vakcina propalo oko 100.000. O činjenici da je ove godine interesovanje za vakcinaciju veće, zbog pojave ptičjeg gripa, očigledno niko nije razmišljao, kao ni o tome da li je najnoviju ministrovu preporuku moguće sprovesti u delo. Prosečna plata u Srbiji iznosi oko 22.000 dinara, a istraživanja pokazuju da četvoročlana porodica mesečno izdvaja oko 14.000 dinara za hranu. Kada tome dodamo i Milosavljevićevih 500 grama voća dnevno, što je između 3750 i 8500 dinara mesečno za četvoročlanu porodicu, ispada da je vakcina ipak najbolje i najjeftinije rešenje.

Romi

Iako prema zvaničnim podacima u Srbiji živi oko 108.000 Roma, procenjuje se da ih stvarno ima između 400.000 i 500.000, ali većina ne poseduje lična dokumenta, tvrdi ministar za ljudska i manjinska prava SCG Rasim Ljajić. Rome bez dokumenata ministar svrstava u četiri grupe: Rome izbegle sa Kosova, one koji su došli iz republika bivše SFRJ, one koji su nastanjeni u nelegalnim naseljima i one koji se prema Sporazumu o readmisiji vraćaju u SCG iz drugih zemalja. Prema istraživanju Ministarstva, trenutno postoje 593 nelegalna naselja, čiji stanovnici najčešće nisu evidentirani niti imaju lična dokumenta. Radi rešavanja ovog problema, Ministarstvo je oformilo radnu grupu koja treba da izradi akcioni plan, nakon čega će se za Rome olakšati procedura dobijanja dokumenata. Direktor Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije Kristijan Štrouhal objasnio je da, zbog postojanja sličnih problema i u drugim zemljama, ovaj treba da se rešava na međunarodnom nivou. "Planovi su dobri onoliko koliko se sprovode u praksi", kaže Štrouhal.

Zozovača

Nakon skoro osam godina, Okružni sud u Nišu je u ponedeljak doneo presudu kojom je Miroslav Živadinović, vlasnik preduzeća "Zoza", osuđen na maksimalnu kaznu zatvora od 15 godina. Kazna je izrečena za teško krivično delo protiv zdravlja ljudi, jer je Živadinović u januaru 1998. godine proizveo i stavio u promet oko 7400 litara otrovne rakije, zbog čega su od posledica trovanja umrle 43 osobe, a 25 se "provuklo" sa trajnim slepilom ili drugim teškim posledicama. Druga dvojica optuženih, Anđelko Bitević i Miladin Radić, kažnjeni su sa devet godina, odnosno godinu i po zatvora. Presuda je donesena na ponovljenom suđenju, pošto je u međuvremenu Vrhovni sud ukinuo prvobitnu presudu od pre pet godina, kojom su potonja dvojica oslobođena svake odgovornosti. Osim ukidanja ove presude, Tužilaštvo u Zrenjaninu je prošle godine podnelo optužnicu protiv Bitevića i sudije Stojadina Jovanovića koji je doneo spornu presudu, zbog davanja i primanja mita. Miroslav Živadinović, bivši policijski inspektor, bio je u pritvoru od 31. januara 1998. godine do 15. septembra 2003, a ponovljeno suđenje počelo je u novembru 2003. godine.

Konzulati

U poslednjih nekoliko godina šesnaest država otvorilo je diplomatska predstavništva u Crnoj Gori. Sva predstavništva, osim hrvatskog konzulata koji se nalazi u Kotoru, smeštena su u Podgorici. U glavnom gradu naše južne republike nalaze se konzulati Italije, Grčke, Rusije, Francuske, Velike Britanije, Nemačke, Kine, Bugarske i Rumunije. Od bivših republika SFRJ, konzulat u Crnoj Gori nema samo Bosna i Hercegovina. Na najlepšoj lokaciji u Podgorici, u nekadašnjoj "kući za venčanja" na Kruševcu, nalazi se konzulat Sjedinjenih Američkih Država. Posebna zanimljivost je prošlonedeljno otvaranje zajedničke kancelarije Austrije i Mađarske, što su neki Podgoričani prokomentarisali kao povratak Austrougarske. Na čelu svih ovih predstavništava nalaze se konzuli, a ne generalni konzuli, što znači da je reč o diplomatskim ekspoziturama ambasada tih zemalja u Beogradu. Listi zemalja koje imaju svoje diplomate u Crnoj Gori uskoro će se priključiti Japan i Republika Gvineja, koju je prvobitno odbilo crnogorsko Ministarstvo inostranih poslova. Naime, za počasnog konzula gvinejska ambasada u Beogradu predložila je izvesnog Veljka Jankovića, "sposobnog poslovnog čoveka koji ima veze sa Gvinejom i Gvinejcima". Problem je nastao zato što je u predlogu navedeno da je Janković "dobrotvor manastira Ostrog na Cetinju". Posle intervencija iz Beograda, greška s lokacijom je ispravljena, tako da je otvaranje gvinejskog konzulata na Cetinju najavljeno za kraj januara 2006. uz veliku ceremoniju.