DIJAGNOZA: Rođena sam u četvrtak, u trinaest sati, na patosu roditeljske kuće.

Mamu su vratili iz vukovarske bolnice sa dijagnozom da su trudovi lažni, zaboravljajući da i mene u to treba ubediti.

Koprcajući se na suvom, horoskopski riba, odmah sam grafički sa dva znaka obeležena.

I još uvek ne znam da li sam som ili štuka, da li to "riba ribi grize rep" ili, kad jedna posustane, ona druga, svom snagom zamahne perajima?

Da obe mogu dalje.

TRPILA: Kada god sam se spotakla i pala, a ustajala razbijenih kolena, mama je poljubila da prođe. Istom brzinom prolazile su i čvoruge, posekotine, zaustavljala se krv – i niko nije padao u nesvest.

Naučena da stegnem zube i odmah ustanem, bez obzira na jačinu bola i količinu suza u očima, naučila sam i da ne lelečem.

Sada me ubeđuju da imam visok prag bola.

Znam ko u životu bolje prolazi.

ZABLUDA: Utrčavala bih u kuću, sretna zbog postignutog uspeha, sledile su čestitke, radost bi bila podeljena, a onda bi sledio savet:

"Nemoj se hvaliti van kuće. Nemoj se praviti važna. Neka te drugi hvale."

Prihvatila sam to i podrazumevalo se, i meni i roditeljima, da nižem uspehe u školi, sportu, pisanju, onda vredno radim na poslu, sve čekajući – tog drugog.

Za neuspehe, odmah se našao.

KIKS: Prvu cigaru zapalio mi je otac.

Nedeljni ručak bio je završen, mama je skuvala kafu, a tata zapalio zelenu Moravu, bez filtera.

Kafa se onda pila jednom dnevno i kada dođu gosti.

Imala sam dvadeset godina, brat dvadeset tri.

Tata, siguran da sin krišom puši, odlučio je da ga oslobodi skrivanja, a da sve prođe jednostavnije, prvo je ponudio mene. Ja, nepušač, prihvatila sam. Brat, takođe nepušač, odbio je.

Ćutke je tata prineo upaljač, onaj starinski, metalni, punjen benzinom preko gužvice vate i... zagrcnuo se.

Umesto mene.

BALAST: "Ispravi se, Seko", govorila je, između ostalog, mama – i svaki put me, onako usput, bubnula u leđa. "Uvuci stomak! Suknju ne drži stomak, već pojas... Ne zabijaj glavu u tanjir. Ne služi glava ruke, već ruke glavu..."

Vrlo brzo naučila sam uspravno i pravilno da rastem.

Danas, kada spazim svoj poluvekovni odraz u izlogu, nemoćno pognut, odmah se setim majčinskih opomena.

I uspravim se, nenaučena pravilno da starim, samo do sledećeg izloga.

A baš sam se, u životu, bubotaka naprimala.

ŽAL: Ni slutila nisam da sekira može izazvati toliko topline.

Izronila je iz ugla podruma. Malecka. Kao za dečju šaku. A nije.

Ja sam bila dete.

Tata je njom sedeći na jednom panju na drugom seckao drva. Isključivo za potpalu. To je zvao trešće. Moj zadatak je bio da što više tog trešća naslažem u naručje, a tata bi svoje naručje napunio krupnim komadima, ne obazirući se na ogromnu pletenu korpu, kupljenu baš za nošenje ogreva.

Onda smo uredno, u kuhinji, slagali unesena drva. On u sanduk, ja ispod peći.

Još se grejem.

UČENjE: Kao mala, najviše sam mrzela nameštanje kreveta. Naročito bračnog, roditeljskog, a i to mi je bio zadatak.

Znate ono: ogromne dve perine, sa četiri jastuka, jedva dohvatiš, a mora biti sve ravno, ravno i prekriveno ogromnim prekrivačem.

Kao velika, premorena ili ne, najviše sam mrzela razmeštanje kreveta.

U zrelim godinama, usvojila sam sinov princip.

Krevet je uvek razmešten, nije baš sve ravno, ali sve je pokriveno toplim žutim prekrivačem.

BUMERANG: Kada god bi čula dečji vrisak i ciku, mama je znala da sam to ja tresnula. I da će neko od dece dotrčati da kaže šta se to Seki desilo.

Uspela sam da preživim proveru da li dvogodišnje dete zna da pliva; uspela sam da izbegnem kupanje u kipućoj vodi; da odbijem proveru štekera šnalom...

U vreme odrastanja, uspela sam da špediterska kola pređu preko mene (mudri konji, u trku su kopita razdvojili i ostala sam bezbedno da ležim između točkova); na orahu, visokom preko šest metara, baš ona grana na kojoj sam ja stajala odlučila je da pukne (doktor je s nevericom gledao snimke i opipavao kosti, a sve su bile čitave); uspela sam da kroz krov propadnem na tavan... i tako sam uspevala, uspevala...

Kako je mama uspevala sve to da izdrži – nikada nisam pitala.

U vreme majčinstva, rodila sam Sinišu.

Sve mi je vratio.

Zdenka Feđver