Irački izbori:
Prvo ohrabrenje

Iračani su odahnuli jer je taj 15. decembar, dan izbora, sa "samo" 52 napada, bio jedan od najmirnijih u ovoj godini

Iračani su po treći put izašli na birališta u poslednja 33 meseca, koliko je prošlo od američke invazije i svrgavanja s vlasti Sadama Huseina, ali su na ove izbore čekali decenijama. Prvi put posle Sadamove vladavine gvozdenom rukom, Iračani su dobili priliku da slobodno biraju vlast. Za razliku od januara ove godine, kada su Iračani birali prelaznu vladu i predstavnike u ustavotvornoj skupštini, i referenduma o novom ustavu u oktobru, na ove izbore odazvao se nezapamćen broj sunitskih Iračana.

Njih su do sada mahom predstavljale militantne grupe, čiji su predstavnici političko mišljenje radije izražavali bombama nego glasačkim listićima. U nedeljama pre izbora sunitski predstavnici bili su meta napada pobunjenika koji su se trudili da osujete proces. Dva dana uoči izbora ubijen je Mižar Dulaimi, sunitski političar, koji je veče pre toga u jednom televizijskom programu pozvao svoje sugrađane da bez straha izađu na birališta i glasaju.

PREOKRET: Da se nešto ovoga puta ozbiljno preokrenulo svedoči slika sa ulica Adamije, dela Bagdada naseljenog sunitima, koje su ovoga puta vrvile od birača. U januaru ove godine, tokom izbora za ustavotvornu skupštinu, ulice Adamije bile su sablasno puste. Ljudi su se zavukli u kuće od straha za život, jer su pobunjenici pretili da će ubiti svakoga ko pokuša da glasa. "Da su tada topovska đulad padala po ulicama Adamije, teško da bi i jedan sunit bio pogođen", priseća se novinar "Njujork tajmsa" Džon Berns, veteran ratnog izveštavanja i šef biroa njujorškog dnevnika u Bagdadu. Adamija je pravi pokazatelj da se u Iraku sve izvrnulo naopačke. Ovaj deo Bagdada, desetak minuta vožnje od centra grada, bio je tokom pedesetih bastion arapskog nacionalizma koji se proširio Bliskim istokom. U ovom delu prestonice je prevratnička partija Baas počela svoje ilegalne aktivnosti. I konačno, odatle se Sadam Husein poslednji put sa slobode obratio građanima u aprilu 2003, i pozvao Iračane da se odupru američkoj invaziji. Osam meseci kasnije, američki specijalci pronašli su ga u jednoj zemunici u blizini njegovog rodnog grada Tikrita.

Američki predsednik Džordž Buš je odahnuo, uporedivši Irak posle izbora s Amerikom nakon sticanja nezavisnosti. Odahnuli su i Iračani, jer je taj 15. decembar, sa "samo" 52 napada, bio jedan od najmirnijih u ovoj godini. Irak je tog dana na budnom oku držalo više od 375.000 pripadnika američkih i iračkih snaga, i gotovo isto toliko posmatrača izbora. Prisustvo snaga bezednosti bilo je ovoga puta znatno diskretnije nego na izborima u januaru, kada je zabeleženo 300 napada, od toga trećina na birališta. I taj dan smatran je jednim od najmirnijih, ali je u nedeljama koje su usledile odmazda protivnika političkog procesa bila brutalna. Od tada pa do početka decembra u Iraku bilo je više od 300 samoubilačkih napada. I posle ovih izbora, dok se još broje glasovi, traju neredi i demonstracije uperene protiv političara, ali su se ovoga puta Iračani digli na noge u protestu zbog drastičnog poskupljenja benzina.

OKIDAČ: Prebrojavanje glasova teče sporo, i zvanični rezultati neće biti objavljeni pre nego što ovaj broj "Vremena" ode u štampu (u utorak). Iračani su imali prilike da biraju između 7000 kandidata, grupisanih u više od 200 političkih koalicija. Izvesno je, međutim, da će masovan odziv sunita, koji je podjednako iznenadio i Vašington i Bagdad, bitno promeniti "krvnu sliku" parlamenta, ili Poslaničkog veća, kako se irački zakonodavac zvanično zove. Zbog bojkota izbora u januaru, parlamentom su dominirali predstavnici šiita, koji čine oko 60 odsto stanovništva Iraka, dok su suniti služili kao "pelcer".

Nakon mukotrpnog ustavotvornog procesa, novim iračkim ustavom je sunitskoj manjini, koja čini između 15 i 20 odsto populacije, zagarantovan srazmeran broj poslaničkih mesta u parlamentu u kome će sedeti 275 narodnih poslanika, a najmanje četvrtinu činiće Iračanke. Suniti su prvi put od svrgavanja Sadama Huseina s vlasti velikim odzivom pokušali da zaštite svoje interese i da balansiraju snažne separatističke težnje šiita s juga i Kurda sa severa zemlje, ali i revanšizma uticajnih šiita. Za vreme Sadamove vladavine, sunitska manjina uživala je privilegije u odnosu na svoje sunarodnike, zauzimajući najviša mesta u državnom aparatu i partiji Baas. Iako brojem i snagom u novom Iraku neće moći da povrate prevlast nad ostalim grupama, učešćem u parlamentu ograničavaće uticaj proiranske šiitske koalicije. Novi parlament izabraće predsednika i premijera i dati saglasnost za izbor članova kabineta.

Izvesno je da će šiitska proislamska koalicija Ujedinjeni irački savez osvojiti najviše glasova, ali ne i dovoljno da bi samostalno formirala vladu. Zbog velikog odziva sunita, uticaj koalicije će biti umanjen, i procenjuje se da će proći meseci pre nego što Irak konačno dobije novog premijera, a svi ministri zauzmu svoje portfelje.

No, mirni izbori i masovan odziv sunita ne znači nužno i da će mir konačno zavladati Irakom, i da će pobunjenici iz sunitskih redova smesta položiti oružje. Istorija nas uči da se pobunjeničke grupe za svoje političke ciljeve bore tako što u jednoj ruci drže pušku, a u drugoj glasački listić. Uostalom, to je bila i zvanična parola IRA. Zbog toga je i američki predsednik upozorio da izbori neće zaustaviti nasilje, i da će američke trupe ostati u Iraku, jer bi njihovo povlačenje "svetu poslalo poruku da Amerika nije u stanju da održi reč". Izgleda da se prvi put od invazije suniti i američki predsednik u nečemu slažu: "Prvo da obezbedimo stabilnost, pa onda neka Amerikanci odu", izjavio je novinarima jedan sunit pre nego što je otišao da glasa u pratnji žene i dece.

No, Irak je mesto gde se stanje brzo menja i gde je teško davati prognoze. Vodeći američki ekspert za Irak Entoni Kordsmen izjavio je da na ove izbore ne treba gledati kao na prekretnicu, već kao na okidač političkog procesa u kome situacija može da krene kako u dobrom tako i u lošem pravcu, i da je Irak tek pred početkom izgradnje zemlje. "Posle izbora u Americi niko se ne pita: ko je sada vlast, šta ćemo sad, šta će biti s ekonomijom? To sve znamo. Sada kad govorimo o Iraku, ni na jedno od ovih pitanja nemamo odgovor."

Duška Anastasijević