Ekologija

U svetu se 2. februara obeležava Svetski dan vlažnih staništa. Tog dana 1971. je u iranskom gradu Ramsaru potpisana međunarodna Konvencija o vlažnim staništima od međunarodnog značaja, posebno o staništima ptica močvarica, a među državama potpisnicama je i naša zemlja. S obzirom na to da vlažna staništa zauzimaju veoma mali deo površine Srbije, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine i Liga za ornitološku akciju SCG apeluju da nadležni organi što pre počnu delovati u skladu sa preuzetom međunarodnom odgovornošću i da odgovornom politikom zaštite prirodne baštine obezbede sigurnu budućnost vrednim vlažnim staništima u Republici. Kako stoji u saopštenju za javnost ovih organizacija, privatizacija prirodnih vlažnih staništa (posebno ribnjaka, vlažnih livada i šuma) predstavlja najveći tranzicioni izazov, a novi vlasnici ih bez ikakvih kazni masovno uništavaju prilagođavajući ih brzom ekonomskom korišćenju. Veoma vredne preostale autohtone poplavne šume u dolinama Dunava, Save, Tise i Tamiša, neracionalnom sečom nestaju ogromnom brzinom, dok se poplavne livade pretvaraju u odlagališta divljeg otpada ili prodaju u bescenje. Krivolov i neodgovoran lov su toliko uobičajena pojava da više ne zaslužuju ni pažnju vlasnika lovišta. Ove pojave su redovne čak i u rezervatima prirode u kojima se "štiti" upravo biološka raznovrsnost, a borba za njihovo iskorenjivanje otežana je činjenicom da su trenutni upravljači većine zaštićenih prirodnih dobara u Srbiji (koje je ovlastila sama država) istovremeno i njihovi najveći eksploatatori. To se pogotovo odnosi na šumska i ribnjačka gazdinstva. Da apsurd bude veći, zaključuje se u saopštenju, sve ovo se dešava i na četiri, po Ramsarskoj konvenciji, međunarodno značajne močvare: na Obedskoj bari, Ludaškom jezeru, Starom Begeju – Carskoj bari i na Slanom Kopovu.

Besnilo

Na teritoriji opštine Novi Beograd proglašeno je besnilo, pošto je u ovoj opštini pronađena mrtva lisica za koju se ispostavilo da je zaražena. U rešenju Ministarstva poljoprivrede i Uprave za veterinu, kojim se proglašava besnilo na Novom Beogradu, stoji da su ugrožene opštine Zemun, Zemun Polje, Surčin, Savski venac i Stari grad. Zbog toga je šinterskim službama naloženo hitno hvatanje pasa i mačaka lutalica sa teritorije ovih opština. Veterinarska stanica Beograd saopštila je da će sve životinje koje budu pohvatane na teritoriji opštine Novi Beograd biti uspavane. Psi i mačke koje šinteri pokupe po ugroženim opštinama neće moći da budu udomljeni iz pansiona u Ovči. Poslednjih dana, ekipe komunalne zoohigijene u pansion dovode između 15 i 30 pasa. Psi su smešteni u kaveze, a uspavljivanje još nije počelo jer se, prema rečima upravnika pansiona Milana Botića, čeka odluka gradskog sekretarijata za zaštitu životne sredine. Svi novobeogradski psi i mačke koji imaju vlasnike uredno su popisani, vakcinisani i obeleženi, a ove mere će uskoro biti preduzete i u ugroženim opštinama. Udruženje za zaštitu životinja Noa optužilo je gradske vlasti da je proglašenje besnila uobičajen trik kako bi se sa ulica uklonilo što više životinja. S druge strane, u udruženju Orka ozbiljno su shvatili opasnost od besnila, ali se ne slažu sa metodama kojima se služe komunalne službe. Zbog toga Orka traži od nadležnih da spreče neselektivno uništavanje pasa i mačaka i kao rešenje predlažu smeštanje životinja u dvonedeljni karantin kako bi se utvrdilo da li su zaražene. Opasnost od besnila potrajaće, najverovatnije, do kraja marta.

Pušenje

Sanitarna inspekcija i inspekcija rada su povodom Nacionalnog dana bez duvana, 31. januara, najavile žustriji "lov" na pušače. S obzirom na to da Zakon o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru, koji je "stupio na snagu" još 1995. godine, zbog simboličnih kazni nije dao nikakve rezultate i praktično nijednom nije primenjen, pre nešto više od mesec dana korigovan je kazneni cenovnik. Kazna za pušača koga na radnom mestu inspekcija uhvati in flagranti plaća pet hiljada dinara. Za isti "delikt" odgovorna lica u preduzeću plaćaju od deset do pedeset hiljada dinara, a pravna lica od 50.000 do 500.000 dinara. Osim primene ovog zakona, rigorozno će se kontrolisati i primena Zakona o oglašavanju i primena Zakona o duvanu. Zdravstvene institucije i nevladin sektor pokreću akcije koje za cilj imaju kontrolu upotrebe duvana, a u narednom periodu biće doneta i strategija kontrole duvana, odnosno novi zakon o borbi protiv pušenja. Prve ustanove u kojima će pravilnici biti primenjivani jesu domovi zdravlja i škole. Kako pokazuju istraživanja, učestalost pušenja kod zdravstvenih radnika zabrinjavajuće je visoka. U Kliničkom centru Srbije, na primer, 37 odsto lekara i 52 odsto medicinskih radnika su pušači, dok u beogradskim domovima zdravlja puši čak 34 odsto lekara i 44 odsto medicinskih sestara. Kada je reč o đacima, u Srbiji, uprkos zabrani prodaje cigareta maloletnicima, puši svaki treći osnovac, oko 50 odsto odraslog stanovništva koristi duvan, a po broju žena pušača naša republika je prva u Evropi.

Paljevina

Bivši direktor PIK-a Zemun Dejan Kranjčević i nekoliko radnika ovog preduzeća polili su se benzinom i zapretili da će se spaliti, kako bi sprečili postavljenje novog direktora. Njihovom protestu pridružilo se još oko dvesta radnika. Ogorčeni radnici zatvorili su se u zgradu ispred koje je obezbeđenje sprečilo ulazak novog direktora Dragana Veličkovića, koga je Vlada Srbije postavila još u septembru prošle godine. Razlozi za ovaj protest jesu nezadovoljstvo novim kadrovskim rešenjima i strah da će novo rukovodstvo poništiti socijalne programe. Naime, stari direktor Kranjčević, ne čekajući privatizaciju, potpisao je sa firmom Impakt grupa ugovor o ortakluku, prema kojem bi ta firma izgradila stanove za radnike, a za uzvrat bi dobila poslovni prostor i zemljište u posedu preduzeća. U Ministarstvu privrede kažu da je, potpisivanjem ovakvog ugovora, smenjeno rukovodstvo prisvojilo imovinu preduzeća, što je krivično delo. Pored toga, preduzeću preti stečaj, do kog će sigurno doći ako Vladina odluka ne bude sprovedena u delo. U Ministarstvu smatraju da radnici nemaju razloga za brigu, jer će novo rukovodstvo tokom procesa privatizacije sprovesti socijalni program kojim će oni biti zbrinuti. Ipak, radnici su rešeni da ne odustanu od protesta sve dok Vlada ne poništi odluku i ne vrati starog direktora i stari upravni odbor, jer su uvereni da će novo rukovodstvo poništiti ugovor o izgradnji stanova. Inače, protestanti nisu dozvolili novinarima da uđu u zgradu u koju su se zatvorili, zbog, kao je rečeno, bezbednosti jer je i unutrašnjost zgrade polivena benzinoim. Zato, ispred zgrade PIK-a Zemun dežuraju ekipe hitne pomoći i vatrogasne službe.

Karte

Kriminalistička policija MUP-a Srbije razbila je grupu falsifikatora i prodavaca krivotvorenih karata za gradski prevoz. Prema rečima Milorada Veljovića, načelnika Uprave kriminalističke policije, za sada je privedeno dvadeset devet osoba, ali istraga još traje, pa je moguće da uhapšenih bude više. Grupa koja je delovala od decembra 2004. godine, karte je štampala u štampariji Kodeks print iz Gornjeg Milanovca, a potom ih distribuirala preko prodajnih mesta u Beogradu. Osim vlasnika štamparije Gorana Karovića, uhapšeno je i desetak vlasnika samostalnih trgovinskih radnji u kojima su prodavane falsifikovane karte. U štampariji Kodeks print pronađeno je 90.000 karata spremnih za prodaju i oprema za njihovo štampanje. U stanovima osumnjičenih i na drugim lokacijama na kojima su "poslovali", policija je pronašla još 66.878 falsifikovanih karata, oko 60.000 evra, 1.500.000 dinara, 700 dolara, dva pištolja bez dozvole i 300 metaka raznih kalibara. Prema Veljovićevim rečima, policija je radila na ovom slučaju poslednjih šest meseci. Procenjuje se da je Gradsko saobraćajno preduzeće, zbog delatnosti ove kriminalne grupe, pretrpelo gubitak od oko 200.000.000 dinara.

Telefoniranje

Ministarstvo pravde Srbije donelo je odluku da se u četiri zatvora uvedu sistemi za ometanje mobilne telefonije. Procenjuje se da će ovi ometači Srbiju koštati oko 600.000 evra, a njihovo postavljanje planirano je za zatvorske ustanove u Sremskoj Mitrovici, Nišu, Zabeli i za pritvorsku jedinicu u posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu koje sudi za organizovani kriminal. Potraga za ovom specifičnom opremom je u toku, a zbog prirode posla i poverljivosti tehničkih karatkteristika, još se ne zna da li će za nju biti raspisan tender. Da skoro u svakoj ćeliji u kojoj "stanuju" dobrostojeći kriminalci ima i mobilnih telefona, zna i malo dete. Slučaj sa navodnim podmićivanjem sudije Vrhovnog suda Ljubomira Vučkovića, koji čeka sudski epilog, započet je upravo telefonskim pozivom iz zatvorske ćelije. Zoran Jotić Jotka, vođa takozvane kruševačke grupe, iako osuđen pred Specijalnim sudom zbog reketiranja, telefonirao je svojim saradnicima na slobodi koji su, postupivši prema uputstvima, preko trećih osoba došli do sudije Vučkovića. Osim članova porodice, zatvorenicima mobilne telefone doturaju i korumpirani čuvari, što je i bivši direktor Uprave za izvršenje zatvorskih sankcija Miloš Janković svojevremeno potvrdio. Kako objašnjava predsednica Sindikata pravosuđa Srbije Slavica Živanović, sklonost zatvorskih čuvara korupciji nije za čuđenje jer njihova prosečna plata iznosi 13.000 dinara. Budući sistemi za ometanje su, međutim, imuni i na dovitljivost zatvorenika i na njihovu "bliskost" sa čuvarima.

Staž

Nakon isticanja roka za podnošenje prijava za "povezivanje" staža za radnike čije firme nisu uredno plaćale socijalno i zdravstveno osiguranje zaposlenima, pomoćnik ministra za rad i zapošljavanje Ljiljana Radifković objasnila je da će najmanje trideset odsto svih prijava biti odbačeno. "Na osnovu dosadašnjeg uvida u prijave i razgovora sa mnogim radnicima, računamo da se bar trećina zahteva odnosi na radnike koje poslodavci nisu ni prijavljivali", kaže ona. Pošto "rupe" u stažu neće biti obračunate prema stvarnim zaradama i školskoj spremi, već prema najnižim stopama doprinosa za nekvalifikovane radnike, računa se da bi deo onih koji su se žalili na kraju mogao dobiti rešenje nakon koga će im penzije biti niže od iznosa koji bi dobijali da nisu "povezali" staž. Zbog toga, u Ministarstvu najavljuju da će postojati mogućnost povlačenja zahteva za povezivanje staža, te da će stručnjaci iz Fonda PIO savetovati svakog pojedinačnog penzionera o tome koja je varijanta za njega najpovoljnija.

Nastavnica

Nakon što je njihova nastavnica matematike krajem polugodišta otišla u penziju, dvadesetak učenika osmog razreda OŠ "Kralj Petar I" okupilo se ispred zgrade Ministarstva prosvete i sporta, zahtevajući od ministra Slobodana Vuksanovića da njihovoj nastavnici i razrednom starešini Milici Orlović omogući da im predaje do kraja školske godine. Prema rečima osmaka, novi nastavnik, koji je došao na mesto njihove razredne, ima sasvim drugačije metode od njenih. Pošto im je potrebno vreme da se naviknu na nov način rada, učenici se plaše da neće sa uspehom položiti prijemni ispit za srednju školu. Noseći crveni dres sa imenom Orlović i brojem 65, koji verovatno simbolizuje godine starosti njihove nastavnice, đaci su primljeni u Vuksanovićev kabinet. Posle kraćeg razgovora, ministar je odlučio da malo zažmuri pred zakonom i izađe u susret đačkim zahtevima. Ipak, postavio im je jedan uslov: da na prijemnom ispitu postignu vrhunske rezultate. Obraćajući se ovoj neobičnoj delegaciji, Vuksanović je rekao da im čini ustupak zato što su hrabri i izrazio je divljenje njihovoj ljubavi prema nastavnici matematike. Inače, Milica Orlović je penzionisana još u septembru prošle godine, ali je, u dogovoru sa direktorom škole, nastavila da radi kako bi izvela do kraja učenike osmog razreda. Međutim, krajem prošle godine, inspekcija rada naredila je direktoru da otpusti Orlovićevu.

Plastika

Kako tvrde predstavnici najvećih maloprodajnih lanaca u Srbiji, ukidanje čekova i prelazak na platne kartice za posledicu nije imao pad prometa u maloprodaji. S obzirom na to da je učešće plastičnih kartica u ukupnom platnom prometu procenjeno na najviše dvadeset odsto, zaključak je da je gotovina u 2006. godini postala još značajnije sredstvo plaćanja. Milioni izdatih kartica kojima se pojedine banke hvale, zbog toga, nisu najbolji pokazatelj koliko se one zapravo i koriste. Kao primer za to može se uzeti dinakard kartica, koju prema zvaničnim podacima ima nešto manje od 2.000.000 građana. U decembru 2005. godine bilo je samo oko 1.000.000 transakcija u kojima je ona upotrebljena, što znači da je tek svaki drugi korisnik platio ovom karticom samo jednom u toku meseca. Najveći broj transakcija obavi se u većim trgovinskim objektima, zbog čega je iznos plaćanja po jednoj transakciji ipak nešto veći nego što bi bilo očekivano. Ohrabruje podatak da je od jula do decembra upotreba kartice udvostručena, što je trend koji bi morao da se nastavi i u budućnosti.