Feliks Romulijana:
Put u visoko društvo

Najočuvaniji kompleks rimske dvorske provincijske arhitekture na svetu, rezidencija i zadužbina rimskog imperatora Galerija nominovana je za ulazak na listu svetske kulturne baštine pod okriljem UNESCO-a

Na dan kada je ova vest stigla u zaječarski Narodni muzej Srbi su pevali Svetom Savi, a svet Mocartu. Iako obradovan i privučen simbolikom datuma, direktor muzeja Bora Dimitrijević bio je suvo realan u izjavama. Tek sad predstoji mukotrpan posao institucija, lokalne zajednice i države. Doći do liste UNESCO-a i dospeti na nju znači pre svega ozbiljnost i mnogo veću odgovornost pred svetom, pokazivanje da smo stasali da baštinu prošlosti zaštitimo, predstavimo i čuvamo za budućnost. Ukoliko Komitet UNESCO-a nakon nominacione procedure donese odluku o upisu, biće to u našoj zemlji prvi arheološki spomenik na listi, ali ne zato što oskudevamo u takvim objektima već zato što smo u prošlosti to "kamenje" što štrči iz zemlje znali da tretiramo i kao dobar građevinski materijal.

MAJDAN: Isto je bilo sredinom prošlog veka i s Gamzigradom ili Kastrumom, kako je nazivan ovaj kompleks, gde su okolni meštani vadili ogromne kamene blokove iz šikare i uziđivali ih u kuće. Tada je direktor muzeja Vjekoslav Popović ubedio nadležne u Beogradu da ima razloga za ulaganje novca u iskopavanje, mislilo se onda, rimskog vojnog logora. Sistematska arheološka istraživanja počinju 1953. Potragu za sredstvima za istraživanje, odnosno borbu za njih, sedamdesetih godina nastavlja arheolog Dragoslav Srejović, uz još možda žešću smelost da u naučnim krugovima iznosi pretpostavke kako Gamzigrad nije vojni logor, već carska palata. Akademiku su to govorili brojni ukrasi, hramovi i svečane dvorane sa prelepim podnim mozaicima, koji su izranjali ispod zemlje, a sve je postalo značajnije kada je 1984. pronađena arhivolta sa natpisom imena palate – Feliks Romulijana, a 1993. otkrivena mermerna glava cara Galerija – deo skulpture ili skulptoralne grupe izrađene od skupocenog egipatskog crvenog porfirita. Dragoslav Srejović dokazao je autentičnost Romulijane koja po očuvanosti i vrednosti nadmašuje ostale slične građevinske komplekse u Splitu, Milanu i Trijeru. Ono po čemu je još značajnija jeste to što predstavlja jedinstvenu celinu sa sakralnim kompleksom na brdu Magura iznad palate, što je primer kakav ne postoji u svetu.

BEDA I PLANOVI: Smrću Dragoslava Srejovića 29. novembra 1996, u doba dominacije nekih sasvim drugačijih "vrednosti", nemaština i beda učinili su da se aktivnosti na lokalitetu praktično svedu na borbu da se od propadanja sačuva ono što je otkriveno. Novi vek i dolazak arheologa Bore Dimitrijevića na mesto direktora zaječarskog muzeja, označili su nove napore i želju da Romulijana postane kulturni prioritet grada, ali i da konačno stekne širu afirmaciju kao deo svetskog kulturnog blaga.

Na tom putu nedostajali su neki važni uslovi bez kojih se ne može očekivati značajnija turistička poseta. Sada je broj turista u odnosu na 2001. udvostručen, a zasluga je sigurno i to što je do lokaliteta asfaltiran put, izgrađen privremeni parking, dovedena voda, obezbeđeni toaleti, a poboljšana je i marketinška i promotivna ponuda. Ovaj arheološki kompleks je u Prostornom planu područje posebne namene. Plan detaljne regulacije infrastrukture propisuje kako i gde se sme graditi u okolini. To su bila neophodna dokumenta za nominaciju Romulijane da dobije svetsku etiketu, uz podrazumevan kontinuiran istraživački rad i konzervaciju. Dosadašnja praksa države da zbog neredovnog izdvajanja novca konzervacija i više godina kasni za iskopavanjima, ubuduće bi morala da se prekine. Ne samo da UNESCO prijemom na listu svetske kulturne baštine ne preuzima brigu o tom dobru već strogo kontroliše da li se država i lokalna zajednica na pravi način brinu o njoj. U suprotnom – sa liste se može i izbrisati.

NAPRED U PROŠLOST: Romulijana će u narednih 18 meseci biti "u proceduri". Nominacioni dosije je pripremila arhitekta i šef konzervacije na palati Brana Stojković-Pavelka iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, u saradnji s Narodnim muzejom u Zaječaru, Arheološkim institutom i Ministarstvom kulture Srbije. UNESCO će odrediti stručnjaka koji će oceniti dosije carske palate kao spomeničke celine i dobra koje je predloženo za upis. Odluku o upisu treba da donese UNESCO-ov Komitet za svetsku baštinu, koji se sastaje jednom godišnje, što znači da će Feliks Romulijana zvanično ući na listu svetske baštine krajem naredne ili početkom 2008. godine.

Darinka Mihajlović

Jedinstven kompleks Kasnoantički lokalitet Feliks Romulijana nalazi se 11 kilometara od Zaječara na putu ka Paraćinu. To je rezidencija imperatora Gaja Valerija Galerija Maksimilijana (297–311), savladara i zeta cara Dioklecijana – utemeljivača sistema tetrarhije. Tadašnja provincija Priobalna Dakija mesto je Galerijevog rođenja i mesto gde je on sahranjen, odnosno uznesen među bogove sa svojom majkom Romulom, po kojoj je nazvana carska palata. Feliks Romulijana zahvata prostor od 6,5 hektara, opasana je odbrambenim sistemom od 20 kula unutar kojih se nalazi carska palata sa vestibilima, atrijumima, termama, predivnim višebojnim podnim mozaicima, mermernom oplatom i skulpturama i predmetima od ružičastog granita i zelenog porfirita s Peloponeza. Na brdu Magura iznad lokaliteta nalazi se sakralni kompleks koji čine dve grobnice i dva tumula, mesto na kome je obavljeno spaljivanje i apoteoza imperatora i njegove majke. Eksponati arheološkog lokaliteta nalaze se i u Narodnom muzeju u Zaječaru. Svetska baština Na listi svetske prirodne i kulturne baštine pod zaštitom UNESCO-a sada je 812 mesta u svetu – 628 kulturnih spomenika, 160 prirodnih oblasti i 24 kombinovane, u 137 država. Jedna od uloga ove organizacije pri UN-u je da održava listu mesta svetske kulturne i prirodne baštine tako što obavezuje državu u kojoj se nalazi dobro da sa još većom pažnjom i svešću o onome što ima ulaže u istraživanje, održavanje i promociju. Takođe, upućuje na međunarodnu saradnju u zaštiti, pruža stručnu pomoć i profesionalnu obuku. Mesta sa liste smatraju se važnim prirodnim ili istorijskim objektima čije je očuvanje važno za celokupnu svetsku zajednicu. UNESCO, s druge strane, nije odgovoran za održavanje ili zaštitu mesta koje je na njihovoj listi. Srbiju i Crnu Goru sada na UNESCO-ovoj listi zastupaju tri manastira – Studenica, Sopoćani s kompleksom Stari Ras i Visoki Dečani, i dve prirodne oblasti: Durmitor i Kotor.