Zagađivač

Dok srpsko Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede najavljuje četvorogodišnji projekat "Smanjenje zagađenja Dunava iz industrije u Srbiji"a i istoimeno crnogorsko tvrdi da je šumarstvo u toj republici na putu oporavka, ministar nauke i zaštite životne sredine Aleksandar Popović izrazio je nadu da će pregovori sa US stilom o problemu zagađenja "dati dobre rezultate" izjavljujući da "naravno, nije moguće napraviti zeleni pojas, ugraditi filtere i sve što zahteva Zakon o zaštiti životne sredine, ali mi ćemo insistirati na rokovima".

Popović je prilikom posete selima Ralja, Vranovo i Radinac, koja se nalaze u blizini US stila, izjavio da je zbog nepoštovanja propisa do sada zatvoreno sedam fabrika, što "nije rešenje", ali da je Ministarstvo "počelo sa tvrđom politikom prema zagađivačima".

Na tvrdnje meštana ova tri sela da je US stil veliki zagađivač vode, zemlje i vazduha, ministar je rekao da je ova kompanija "ušla u investicije koje bi trebalo da smanje zagađenje vazduha i vode". Objašnjavajući da Ministarstvo ne zanima da li je fabrika privatna, društvena ili stranog vlasnika, Popović je dodao da su, pošto u njima nije organizovano merenje zagađujućih materija, podnete prekršajne prijave. Ministar je predložio meštanima da sačine listu problema i pitanja na koja žele odgovore od poslovodstva kompanije.

Držanje

Rezultati sistematskih pregleda osnovaca u pirotskim školama pokazali su da svako četvrto dete ima krivu kičmu i da je u odnosu na prošlu godinu udvostručen procenat dece sa smetnjama u vidu. Kod 17,5 odsto dece konstatovana je loša uhranjenost. Od tog broja 6,9 odsto je gojazno, dok je neuhranjeno 10,64 odsto osnovaca. Broj gojazne dece raste iz godine u godinu. Stručnjaci uzrok vide u nepravilnoj ishrani sa velikim količinama slatkiša. Porast broja dece sa lošim vidom tumači se kao posledica prekomernog boravka ispred televizora i računara. Atraktivni TV programi i kompjuterske igrice glavni su krivci i za sve češće deformitete i nepravilno držanje kod osnovaca. Svako četvrto dete ima neku deformaciju kičmenog stuba, mišića ili koštanog sistema. Poslednji sistematski pregled pokazao je da znatno manje deformiteta na kičmi imaju deca sa sela, jer su gotovo po pravilu fizički aktivnija od gradske dece. Da rezultati pregleda nisu tako crni, pokazuje podatak da je lična higijena učenika na višem nivou u odnosu na prethodnu godinu. U gotovo svim školama smanjen je procenat vašljive dece. Izuzetak je samo Škola za decu ometenu u razvoju Mladost u Pirotu, gde ovaj problem ima trećina učenika.

Rangiranje

Ministarstvo prosvete i sporta priprema priručnik sa rang-listom obrazovnih ustanova u Srbiji, u kom će se naći ocene koje su škole dobile prilikom vrednovanja i samovrednovanja. Pored ocena, u priručniku će se nalaziti i informacije o tome šta je u nekoj školi pohvalno, na čemu treba još raditi i kako su organizovane vannastavne aktivnosti. Prema rečima Vesne File, pomoćnice ministra prosvete, cilj priručnika je da omogući učenicima i roditeljima da dobro promisle koja im škola najviše odgovara. Rangiranje će biti obavljeno na osnovu ocena koje škole budu dale same sebi, kao i prema proceni komisija koje će uskoro biti oformljene. Ministarstvo prosvete organizuje obuku internih komisija sastavljenih od predstavnika profesora, roditelja, učenika i lokalne samouprave, koje će procenjivati kvalitet rada obrazovnih ustanova. Rad škola nadgledaće još jedna komisija koju će činiti stručnjaci iz Ministarstva. Komisije će prilikom ocenjivanja koristiti ankete, intervjue i audio-zapise. Pored toga, biće ispitivan i godišnji školski program, postignuća učenika, ugled škole, atmosfera, međuljudski odnosi, školski resursi, rukovođenje i organizacija rada. Izveštaji će biti dostavljeni lokalnim samoupravama, školskim odborima, regionalnim školskim upravama i Ministarstvu prosvete. Nakon toga sledi sklapanje rang-liste, koja bi trebalo da bude objavljena pred početak naredne školske godine.

Put

Građani Srbije prilično retko putuju, a i tada uglavnom u Mađarsku, Bugarsku i Rumuniju pre nego u druge republike bivše SFRJ. Izuzetak je samo Bosna i Hercegovina, odnosno Republika Srpska. Saradnik Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić objašnjava da su u pitanju negativni stereotipi o susedima. Stanovnici Srbije najbolje ocene daju Mađarima, Bugarima, Rumunima i Makedoncima, a primećen je i trend da se bolje ocene daju zemljama koje nisu bile deo bivše Jugoslavije. Ispitanici iz Srbije trenutne odnose sa Makedonijom, Rumunijom, Bugarskom i Mađarskom vide kao dobre, kao manje dobre one sa Bosnom i Hercegovinom, a kao loše sa Hrvatskom. Odnosi sa Kosovom i Albanijom se percipiraju kao "veoma loši". Broj onih koji su putovali u EU je još manji: 56 odsto populacije nije nikada putovalo u bilo koju od zemalja EU-a, a oni koji jesu, osim Mađarske najčešće su putovali u Grčku, Nemačku, Austriju i Italiju.

Knjiga

Stotinak hiljada primeraka knjiga koje "Večernje novosti" i "Politika" plasiraju na tržište svake nedelje prete da unište domaće izdavaštvo, tvrde pojedini izdavači. "Pred naletom dva lista sa probuđenim ambicijama prema blagodetima književstva, promet ostalih izdavača je prepolovljen", kaže Jovan Zivlak, urednik izdavačke kuće Svetovi. On predviđa da će u budućnosti na tržištu ostati samo mali broj naslova sa velikim tiražima jer će samo "megahitovi" biti dovoljno isplativi za objavljivanje. Saša Radonjić, urednik novosadske izdavačke kuće Solaris, dodaje da činjenica da dnevni listovi uz svoja izdanja jeftino prodaju i knjige sama po sebi nije problematična. Problem je što knjige, umesto da se prodaju samo jedan dan uz novine pa nakon toga budu povučene iz prodaje, na tržište dospevaju i drugim kanalima, pa se prodaju čak i na sajmovima što, prema njegovim rečima, nije sasvim u skladu sa zakonom. "Kupovina knjige na kiosku je tužno ogoljena i banalna. Možda je analogija malo gruba, ali to je kao da lep kožni kaiš za svoje novo odelo kupujete u mesnici", objašnjava Radonjić.

Povlastice

Prema najnovijim izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju, dobrovoljni davaoci krvi gube pravo da budu oslobođeni plaćanja participacije za stomatološke zahvate. Ostale povlastice, u koje spada oslobađanje participacije koja se plaća za lekove sa pozitivne liste, kod korišćenja rendgena, bolničkog lečenja i drugih usluga tokom jedne godine od dana davanja krvi, još ostaju na snazi. Mnogi dobrovoljni davaoci ipak tvrde da se u dobrom delu zdravstvenih ustanova ne poštuju ovi propisi, pa je vrlo teško izbeći plaćanje participacije. Dodatni problem za davaoce često je i to što im njihovi poslodavci osporavaju pravo na dva plaćena slobodna dana nakon davanja krvi, na koja po zakonu imaju pravo. Jedino što davaoci na kraju sigurno dobijaju od Zavoda za transfuziju krvi jesu dve čaše soka i 125 grama krekera ili slatkiša. U praksi, to je vrlo često samo jedna čaša.

Dobitnik

Reprezentativac i fudbaler Atletiko Madrida Mateja Kežman dobio je Svetosavsku povelju koja se uručuje istaknutim pojedincima za unapređenje prosvete ili sporta. Nadležni ministar Slobodan Vuksanović istakao je da je Kežman nagradu zaslužio svojim pedagoškim radom sa mladim generacijama.

Osim priznanja za humanost, Kežman je posle niza peripetija oslobođen i vojne obaveze, opet zaslugom ministra Vuksanovića. U pismu vojnim vlastima nadležni se mole da što pre predlože zakon koji treba da reguliše tu oblast jer se ministru prosvete i sporta gotovo svakodnevno javljaju sportisti sa istom molbom. Ministarstvo odbrane demantovalo je 3. februara da je Kežmanu odobrilo odsustvo iz vojske, sa obrazloženjem da to nije zakonsko pravo ministra odbrane. Prema Zakonu o vojsci, svim vojnim obveznicima koji žive u inostranstvu omogućeno je da uz odgovarajuću dokumentaciju sukcesivno odlažu služenje vojnog roka do isteka kalendarske godine u kojoj navršavaju 35 godina života. Kežman je, kako se kaže u saopštenju, od Ambasade SCG u Hagu do sada dva puta tražio odlaganje služenja vojne obaveze, u avgustu 2001. i junu 2003. godine. Fudbaler se obratio Vuksanoviću sa molbom da mu se odloži vojska, o čemu je obavešteno Ministarstvo odbrane i oba puta su njegovi zahtevi prihvaćeni, ali se od juna 2004. Kežman više nije obraćao diplomatsko-konzularnim predstavništvima. Ipak, kako je na dodeli Svetosavske povelje ministar Vuksanović rekao, preostalo je još samo nekoliko formalnosti oko odlaganja vojske Mateji Kežmanu. Ministarstvo odbrane je tokom prošle godine omogućilo odlaganje vojne obaveze četrdeset dvojici istaknutih sportista, naučnika i umetnika, te stoga ne postoji, kako piše u saopštenju, nijedan razlog da među njima ne bude i Mateja Kežman. "Istakao bih da sportisti nisu razmaženi. Mnogo više dana proveo sam u karantinima kada sam nosio državni dres, nego što traje vojni rok", rekao je Kežman.

Milost

Od stupanja na funkciju predsednik Srbije Boris Tadić pomilovao je 97 zatvorenika. Za razliku od svojih prethodnika koji su uglavnom sami donosili odluke o tome kome će ukinuti ili ublažiti zatvorsku kaznu, Tadić je početkom prošle godine osnovao Komisiju za pomilovanja. Za godinu dana ova komisija obradila je 720 molbi osuđenika. Odbijeno je 590, dok 33 molbe nisu ni razmatrane, jer su podnosioci u međuvremenu odslužili kaznu. Predsednica ovog tela Radmila Vasić kaže da je ponekad lako doneti odluku o pomilovanju, dok ima slučajeva od kojih se zbog svireposti zločina, članovima komisije "diže kosa na glavi". Vasićeva kaže da, iako je u takvim situacijama jasno da je podnošenje molbe cinizam, komisija ipak razmatra ovakve predloge. Imena pomilovanih i krivična dela za koja su osuđeni uglavnom se ne otkrivaju zbog prava na privatnost, kao i da javnosti ne bi bila poslata poruka da su neka krivična dela manje društveno opasna od drugih. Vasićeva dodaje da osnova za pomilovanje ima tamo gde je delo počinjeno iz nehata ili ako je zatvorenik odslužio veći deo kazne. Pomilovanje može dobiti i osuđenik koji je počinio delo koje po novom krivičnom zakonu više ne postoji, koji je oboleo od neizlečive bolesti, ili kada građani i organizacije pokreću peticije za njegovo oslobađanje. Nepisano je pravilo da povratnici ne mogu biti pomilovani.

Nesporazum

Fabrika Trajal će umesto u privatizaciju otići u stečaj, ukoliko ne izmiri stare dugove prema Komercijalnoj banci, izajavio je Miloš Nenezić, generalni direktor. Kako je objasnio, sporna su četiri petnaestogodišnja duga sa kamatama. On nije precizirao o kom iznosu je reč, ali je rekao da su dugovi veliki. Komercijalna banka negirala je da je blokirala račun kruševačke kompanije. Kako se navodi u saopštenju banke, Trajal u stečaj može da ode "ne zbog duga prema banci, jer ta potraživanja nisu aktivirana, nego zbog lošeg rukovođenja". Dodaje se i da Komercijalna banka ne želi da ovoj kompaniji oteža položaj u postupku privatizacije. Zbog toga je ponudila izuzetno korektan reprogram kredita i "više od toga niti može niti sme da čini".

Trajal je jedan od dvadeset najvećih izvoznika u SCG, koji u protekle dve godine celokupnu godišnju proizvodnju putničkih i teretnih guma proda već u martu. Mada ih izvozi na svih šest kontinenata, najveći deo guma proda se u zemljama EU-a. Agencija za privatizaciju u septembru prošle godine objavila je tender za prodaju 77 odsto njenog kapitala, a rok za predaju ponuda ističe 27. februara. Kako se navodi u profilu kompanije Trajal, objavljenom u julu 2005, prihodi preduzeća koje zapošljava oko 3500 radnika u 2004. godini iznosili su oko 51,5 miliona evra.

Nagrada Novinarka TV B92 i autorka emisije "Insajder" Brankica Stanković ovogodišnja je dobitnica nagrade "Jug Grizelj" za "najviša dostignuća u istraživačkom novinarstvu, u službi razvijanja prijateljstva među ljudima i uklanjanja granica među narodima". Odluku o dodeli nagrade doneo je žiri u čijem sastavu su bili Dušan Simić (predsednik), Živorad Kovačević, Velimir Ćurgus Kazimir, Antonela Riha i Elena Krstanović. Nagradu dodeljuje Fond "Jug Grizelj", koji je u decembru 1991. osnovala grupa novinara – Dušan Simić, Aleksandar Nenadović, Slavoljub Đukić, Milan Milošević i Stevan Nikšić, a uz podršku porodice Juga Grizelja, novinara "Večernjih novosti", "NIN"-a i "Vremena" i predsednika Udruženja novinara Srbije. Prva dobitnica nagrade "Jug Grizelj" bila je Lila Radonjić (Studio B, 1991), za njom dopisnik "Naše Borbe" iz Sarajeva Željko Vuković (1992), karikaturista Predrag Koraksić Koraks (1993), Gordana Logar i redakcija dnevnika "Naša Borba" (1994), Bojana Lekić i Svetlana Lukić (1995), Stojan Cerović (1996), agencija Beta (1997), RTV Bajina Bašta, RTV Pančevo i Radio Bum 93 iz Požarevca (1998), Teofil Pančić (1999), Omer Karabeg (2000), Nenad Lj. Stefanović (2001), Ivan Torov (2002), Antonela Riha (2003), a prošlogodišnji dobitnik bio je Miloš Vasić. Poslovne vesti Širenje Hipo Alpe-Adrija banka otvorila je drugu ekspozituru u centru Niša, u Dušanovoj ulici, u kojoj će građanima biti pružena celokupna paleta usluga, između ostalih i najkompletnija ponuda stambenih kredita uz kamate od 4,45 odsto i rok otplate do 30 godina. Građani će u narednih mesec dana ovde moći besplatno da otvore tekuće račune čime će automatski steći pravo na podizanje gotovinskog kredita u iznosu od 500 do 5000 evra sa namenskim depozitom u visini od 20 odsto, i bez žiranata. Ovi krediti se mogu otplaćivati šest godina, sa nominalnom kamatnom stopom od 11 procenata na godišnjem nivou i efektivnom kamatnom stopom od 13,13 do 15,33 procenta. Na kraju 2005. godine Hipo Alpe-Adrija banka imala je poslovne jedinice u osam gradova u Srbiji na osamnaest lokacija, a širenje mreže nastavljeno je otvaranjem osme ekspoziture u Beogradu u prizemlju palate Ušće. Kako je planirano, do kraja 2006. godine ova banka imaće ukupno 35 ekspozitura u sedamnaest gradova Srbije. Kupovina Rajfajzen internešenel, u čijem sastavu posluje Rajfajzen banka a. d. Beograd, kupio je 100 odsto akcija ruske JSC Impeks banke za 550 miliona evra. Rajfajzen internešenel je tako postao najveća bankarska grupa u stranom vlasništvu u Rusiji, a Rajfajzen banka i Impeks banka uobličiće sedmu po veličini od ukupno 1500 banaka koje posluju na ovom tržištu. Od oktobra do januara 2005. godine, rusko bankarsko tržište poraslo je za 39 odsto, a najviše stope rasta beleži poslovanje sa stanovništvom i malim i srednjim preduzećima. Impeks banka osnovana je 1993. godine i u vlasništvu je sedam ruskih kompanija. Ima 4320 zaposlenih, 190 filijala i 350 ekspozitura, ukupna aktiva iznosi 1,2 milijarde evra, a neto prihod banke je devet miliona evra. Kupovina Impeks banke je deveta po redu akvizicija Rajfajzen internešenela od 2000. godine.