Srbija: Izbori

U Bečeju, Kraljevu i Smederevu, u nedelju 19. februara održani su izbori za predsednike opština. Novi predsednik Opštine Bečej je Dušan Jovanović iz Demokratske stranke Srbije, koji je osvojio 64,17 odsto glasova. Njegovog protivkandidata, Dragana Živkova iz Srpske radikalne stranke podržalo je 33,88 odsto birača. Jovanović je u drugom krugu izbora dobio podršku Demokratske stranke, Savez vojvođanskih Mađara, Lige socijaldemokrata Vojvodine, Srpskog pokreta obnove, Nove Srbije i G17 plus.

Kandidat Nove Srbije Miloš Babić pobedio je u drugom izbornom krugu za predsednika Opštine Kraljevo. Babić je pobedio kandidata SRS-a Miljka Četrovića, osvojivši 75,7 odsto glasova.

Za razliku od Bečeja i Kraljeva, u Smederevu nije održan drugi krug izbora, već je na dva izborna mesta ponovljeno glasanje u prvom krugu. Opštinska izborna komisija u ovom gradu saopštila je da u drugi krug idu kandidat Demokratske stranke Predrag Umčević i Demokratske stranke Srbije Saša Radosavljević. Vanredni izbori za predsednika Opštine Smederevo održani su zbog jer je 29. decembra izglasano nepoverenje Jasni Avramović, protiv koje se vodi krivični postupak zbog osnovane sumnje da je zloupotrebila službeni položaj, falsifikovala medicinsku dokumentaciju i primala mito u slučaju nelegalnih invalidskih penzija zbog kojih su u Smederevu podignute 32 optužnice.

Skupština: Sednica, žene, turizam

Posle raznih spekulacija o tome zašto nema vanrednog zasedanja Narodne skupštine, sednica je konačno zakazana, na zahtev Vlade Srbije. Na sastanku predsednika Skupštine Predraga Markovića i šefova svih poslaničkih grupa dogovoreno je da ova sednica bude održana u ponedeljak 27. februara. Jedina tačka dnevnog reda predstojećeg skupštinskog zasedanja biće Izveštaj o toku razgovora o političkom rešenju budućeg statusa Kosova i Metohije. Drugi detalji u vezi sa sednicom još nisu poznati, niti da li će biti otvorena za javnost.

A dok ne počne vanredno zasedanje, skupštinski život odvija se uglavnom kroz aktivnost odbora. Na poslednjoj sednici Odbora za ravnopravnost polova predstavljen je parlamentarni projekat "Učenje kroz ceo život" Radne grupe za ravnopravnost polova pri Paktu za stabilnost. Cilj projekta jeste pomoć državi pri rešavanju problema koji se javljaju među stanovništvom zemalja u tranziciji, kao što je visoka stopa nezaposlenosti i nesavlađivanje novih tehnologija. Odbor je raspravljao i o degradaciji ženske radne snage i odsustvu žena iz politike, što vodi, kako je istaknuto, tome da se država ne bavi rešavanjem ovih problema. Poslanice Živodarka Dacin i Nadica Momirov predstavljaće Odbor za ravnopravnost polova na regionalnom parlamentarnom sastanku u Sarajevu, 24. i 25. februara, gde će biti reči o ovoj problematici.

Odbor za trgovinu i turizam, na 16. sednici usvojio je Izveštaj o radu Ministarstva za trgovinu, turizam i usluge za 2005. godinu, koji je članovima odbora predstavio ministar Bojan Dimitrijević.

Službeni glasnik: Krediti za razvoj

Prema Programu Fonda za razvoj Republike Srbije, osnovni ciljevi za 2006. godinu su podsticanje privrednog i ravnomernog regionalnog razvoja, unapređenje konkurentnosti domaće privrede i podsticanje zapošljavanja i razvoja zanata i usluga. Krediti Fonda mogu se koristiti u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, trgovini, za nabavku transportnih sredstava i izgradnju infrastrukture. Podsticanje privrednog i regionalnog razvoja planirano je da se vrši kreditiranjem malih i srednjih preduzeća u privatnom vlasništvu, a posebna pažnje će biti usmerena na devastirane i nerazvijene opštine (čiji dohodak po stanovniku ne prelazi 50 odsto proseka Republike Srbije), kao i na programe koji obezbeđuju bolju konkurentnost domaće privrede. Finansijskim planom za 2006. godinu definisani su plasmani u iznosu od 12.780.000.000 dinara, a sredstva će biti korišćena kroz kredite ili ulaganje kapitala na svojinskoj osnovi. Od nivoa razvijenosti opštine zavise instrument obezbeđenja urednog vraćanja kredita i kamatna stopa (od jedan do tri odsto). Krediti se odobravaju na pet godina sa grejs periodom od godinu dana. Krediti za trajna obrtna sredstva odobravaće se na tri godine, a kratkoročni krediti za podsticanje konkurentnosti i likvidnosti domaće proizvodnje na šest meseci sa kamatnom stopom od pet odsto na godišnjem nivou. Za preduzetnike i zanatlije namenjeni su krediti u iznosu od 300.000 do 1.500.000 dinara, uz hipoteku na nepokretnosti ili ugovorno jemstvo. Takođe, na osnovu Memoranduma o razumevanju između Erste banke, Republike Srbije i Fonda za razvoj biće potpisan ugovor između ove banke i Fonda i time obezbeđena sredtva u iznosu od 40.000.000 evra. Od toga će šest miliona evra kao namensko sredstvo biti plasirani Novkabelu a.d. Novi Sad, a preostala 34 miliona evra biće upotrebljena za kratkoročne kredite.

Beograd: Manje "divljaka"

Kako tvrde nadležni, na ulicama Beograda ovih dana ima manje taksista. Akcija suzbijanja "divljaka", koju Gradska saobraćajna inspekcija poslednjih mesec dana sprovodi u saradnji sa Republičkom tržišnom inspekcijom i Saobraćajnom policijom, rezultirala je podnošenjem 90 prekršajnih prijava. Uglješa Mitrović, pomoćnik gradskog sekretara za inspekcijske poslove, kaže da o uspehu akcije govori podatak da dnevno bez odgovarajućih dozvola bude zatečen tek jedan do dva vozača. Taksisti koje inspektori zateknu bez važećih papira ostaju bez saobraćajne dozvole i registarskih tablica na dva do pet dana. Tržišna inspekcija pleni taksimetar i taksi tablu, dok saobraćajna policija zaustavlja vozila. Kod sudije za prekršaje taksisti bez dozvola dobijaju kaznu od 10.000 do 80.000 dinara ili mesec dana zatvora.

Prema nekim procenama, na ulicama Beograda bez dozvole radi između jedne i dve hiljade taksista. Plave krovne oznake Skupštine grada, takozvani "kvisko", neki od njih ilegalno su nabavljali za 50 evra.

Iako je gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović prihvatio procenu Instituta za saobraćaj iz Novog Sada da je Beogradu potrebno 4500 taksi vozila, nijednom od 7341 registrovanih taksista neće biti oduzeta dozvola. Nadležni se nadaju da će se njihov broj smanjivati narednih godina dobrovoljnim odlascima a najavljeno je i donošenje pravilnika o pogodnosti taksi vozila koji će pooštriti kriterijume njihovog kvaliteta.

Kriminal: Joca se vraća

Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam, trebalo bi da za manje od mesec dana bude isporučen srpskim vlastima. Kako "Vreme" nezvanično saznaje, holandski policajac Jan de Vis, koji je pre dve nedelje boravio u Beogradu, izjavio je da će holandske vlasti isporučiti Jocu Amsterdama Srbiji 8. marta. Jocića su 20. juna 2002. godine u telefonskoj govornici u Sofiji uhapsili pripadnici bugarske Nacionalne službe za borbu protiv organizovanog kriminala. Tom prilikom nisu mu pomogli ni lažna dokumenta na ime Marka Milosavljevića ni legitimacija radnika Resora državne bezbednosti Republike Srbije na pravo ime, pa čak ni ponuda državi Bugarskoj da će lično platiti deo njihovog spoljnog duga ako ga puste. Nekoliko meseci kasnije Bugari su ga izručili Holandiji, čije su ga vlasti tražile zbog dosluženja trogodišnje zatvorske kazne na koju je osuđen ranih devedesetih (pobegao iz zatvora 1993), kao i zbog novije istrage o prometu narkotika. Iako je i Beograd tražio njegovo izručenje zbog ubistva sitnog mafijaša Gorana Marjanovića, zvanog Goksi Bombaš 1995. godine u beogradskom restoranu Olimp, Jocić je upućen u Fuht, najčuvaniji holandski zatvor, gde ga čuvaju u posebnom odeljenju u kome pored njega drže četrnaest najopasnijih holandskih osuđenika. Prema De Visovim rečima, Jociću to ne predstavlja prepreku da holandskim vlastima i dalje pravi probleme, jer ima dobro organizovanu mrežu ljudi koji sa slobode završavaju "poslove" za njega. Austrijske vlasti ga terete zbog ubistva policajca, a nemačke, koje ga terete zbog trgovine drogama, kako saznaje "Vreme", odustale su od zahteva za Jocićevo izručenje. Sreten Jocić rođen je 24. oktobra 1962. u Smederevskoj Palanci. Godinama je važio za vrhunskog likvidatora za potrebe Resora državne bezbednosti iz vremena kada je tom službom rukovodio Jovica Stanišić. Posle slučaja "Olimp" navodno je prestao da se bavi ubistvima i, opet pod zaštitom države, prešao na jednako rizičan, ali mnogo unosniji posao sa drogama. Do hapšenja je bio stalno nastanjen u Holandiji, a u Srbiji se pojavljivao samo kada je trebalo obaviti "neki važan posao". Spisak onih koji se nimalo ne raduju Jocićevom povratku je poduži. Jedan od njih je i Milorad Ulemek za koga se tvrdi da zbog neraščišćenih poslova sa drogom ne bi bio srećan da mu Joca Amsterdam dođe u komšiluk.

Hronika: Piraterija

Međunarodna alijansa za intelektualnu svojinu (IIPA), koja štiti interese sedam trgovačkih asocijacija iz SAD koje se bave industrijom u oblasti autorskog prava, predložila je da SCG bude stavljena na listu zemalja za posmatranje. Kako je 20. februara saopštila distributerska kuća Tak, opšti zaključak je da SCG, uprkos najavljenoj "odlučnoj akciji", nije dovoljno uradila u oblasti autorskih prava, te da je stanje zaštite autorskih prava u našoj zemlji na veoma niskom nivou. U izveštaju IIPA se navodi da bi SCG trebalo da pokrene hitne akcije protiv ulične piraterije, donese zakone o optičkim medijima i da dâ veća ovlašćenja carinskim organima u borbi protiv uvoza i izvoza piratskih proizvoda. Srbija bi prema tom izveštaju trebalo da primeni Zakon o visokotehnološkom kriminalu, a Crna Gora da usvoji amandmane na Krivični zakon i više pažnje posveti upućivanju i obuci svih nadležnih u borbi protiv piraterije, a preporučuje se i primena kazni zatvora koje bi imale funkciju zastrašivanja. Prvu presudu za pirateriju filmova u Srbiji doneo je Treći opštinski sud u Beogradu 12. maja 2004. godine. Njegoš Božović iz Beograda, tom je prilikom osuđen na pet meseci zatvora, uslovno na godinu dana. U domaćim sudovima trenutno se vodi sijaset postupaka protiv lica koja se bave piraterijom i to u najvećem broju protiv uličnih prodavaca piratskih diskova, od čega je najveći broj postupaka u Beogradu. Najsvežiji je slučaj protiv Subotičanina Slobodana Janićijevića, koji je uhapšen prošle nedelje. Prilikom pretresa njegove kuće policija je pronašla i oduzela 1788 kompakt-diskova sa filmovima i igricama, računar, katalog sa naslovima filmova i igrica, 366 kutija za filmove na DVD-ju i 10.000 omota za VHS kasete. Takođe, znatan je i broj krivičnih postupaka koji se vode protiv pojedinih lokalnih televizijskih stanica, pre svega, zbog krađe (piraterisanja) filmova. Srbija i Crna Gora je, podsetimo, prva zemlja u svetu koja je film Gospodar prstenova – Dve kule javno prikazala, i to na jednoj lokalnoj televiziji.

Sport: Kriminalizacija

Najavljeni glavni pretres u slučaju "država protiv košarkaša" nije održan u ponedeljak 20. januara u Prvom opštinskom sudu u Beogradu zbog nedolaska optuženih košarkaša Hemofarma Slavka Stefanovića, Vladana Vukosavljevića i Miloša Borisova. Oni su zajedno sa petoricom košarkaša Partizana, Dejanom Milojevićem, Novicom Veličkovićem, Nikolom Lončarom (u međuvremenu dobio otkaz u KK Partizanu), Predragom Šuputom i Lukom Bogdanovićem, optuženi na okolnosti "nasilničkog ponašanja na sportskoj priredbi". Za ovo krivično delo, definisano Zakonom o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama, zaprećena je kazna od šest meseci do godinu dana zatvora.

Incident se dogodio početkom decembra prošle godine na utakmici 10. kola Gudjir lige između pomenutih klubova u beogradskoj dvorani Pionir. Tuča koja se tada dogodila zauzela je počasno mesto u analima "sportskih priredbi" u Srbiji, a svoj ishod će dobiti na sudu čime se, zapravo, sport kriminalizuje, a Zakon, koji je prvenstveno donet da bi se sprečilo učestalo organizovano divljanje navijača, delotvorno se primenjuje na sportistima.

Sudija u postupku je najavila da će tražiti privođenje Stefanovića za koga je utvrđeno da je primio poziv, ali se nije odazvao, ukoliko ne dostavi valjano opravdanje do novog ročišta 7. marta. Iz Hemofarma su brzo reagovali i kako "Vreme" saznaje u upravi kluba sudu je prosleđen nalaz lekara koji svedoči o povredi leđa Stefanovića kao i dokaz o tome da druga dvojica košarkaša uopšte nisu dobili poziv za suđenje.

Ovo je drugo suđenje sportistima zbog optužbe da su počili krivično delo nasilničkog ponašanja na sportskoj priredbi. Prošle godine je okončan proces bivšem golmanu FK Partizan Đorđu Pantiću, koji je dobio kaznu "društveno korisnog rada" u trajanju od četiri meseca. Pantić je trenutno na "izdržavanju" kazne u jednoj beogradskoj zdravstvenoj ustanovi, a karijera mu je pod znakom pitanja.

Do sada nije bilo okončanih sudskih postupaka protiv navijača koji su izazivali nasilje neposredno pre, za vreme i po završetku "sportskih priredbi."