Rusija – Ukrajina:
Brodovi bez obale

Tihi rat između Rusije i Ukrajine koji je po mnogima započeo još 1991, kada se Sovjetski Savez raspao na 15 nezavisnih država, najviše se manifestovao sukobom zbog Crnomorske flote, nekadašnjeg dragulja ruske mornarice

"Najbolji ambasador je ratni brod."
(Oliver Kromvel)

Specijalno za "Vreme" iz Kijeva

Raspadom Sovjetskog Saveza ogromna sovjetska Crnomorska flota našla se u veoma čudnoj situaciji. I dok je Balaševićev panonski mornar ostao bez mora, najbolji deo flote bivše supersile ostao je – bez obale. Naime, flota je ostala većim delom ruska, ali sve njene instalacije su ostale na tuđoj obali. Godinama je ovo bilo među najbolnijim od svih vojnih pitanja.

Najvažnije, pitanje nuklearnog arsenala je zbog zainteresovanosti i straha relevantnih faktora rešeno relativno brzo, takoreći po kratkom postupku. E, ali flota – to je već druga priča. Naime, vekovima je flota služila kao najbolje sredstvo za projekciju sile na udaljenim tačkama Zemljinog šara.

KOTAO I PLAMIČCI: Zbog toga je Sevastopolj, baza flote, i izgrađen krajem XVIII veka u vreme Katarine Velike, kada je Krim otet od Turaka. Napretkom tehnologije, flota je prestala da bude jedino pogodno sredstvo za tu svrhu, ali je Crnomorskoj floti oduzela važnost najviše činjenica što je baš crnomorska.

Odnosno, da iz "svog" mora može da izađe samo kroz najuže grlo Dardanela, Bosfora i Mramornog mora. Stoga je ostavljena da se krčka u svom sopstvenom kotlu. A ispod kotla su godinama izbijali plamičci, kako sporadični iz okruženja tako i od dve glavne zainteresovane strane.

Naime, iako zatvorena u skučenom crnomorskom kotlu, flota je Rusiji i te kako potrebna, a posebno Sevastopolj i druge ukrajinske luke, tvrde zapadni pomorski atašei u Kijevu. Određeni broj upotrebljivih brodova ima mogućnost ispaljivanja krstarećih raketa i bespilotnih letelica, a Crno more je i dalje značajno blizu neuralgičnim tačkama na Kavkazu uključujući Čečeniju, Dagestan, sada i Iran, ali i Gruziji koja je preplavljena američkim vojnim instruktorima. S druge strane, Azovsko more (koje je uglavnom rusko) plitko je i gotovo potpuno zatvoreno moreuzom Kerč, sidrišta su mala i nepogodna, a iznenadne oluje čine ga veoma teškim za plovidbu. Nedavno je neočekivan nalet orkanskog vetra potopio jedan ruski patrolni brod.

ČUVARI TUĐEG BLAGA: Ukrajinski marinci

"Ako Rusija namerava da se ikada više pojavi u toplim morima, Sevastopolj joj ostaje jedina opcija", rekao nam je jedan zapadni mornarički ataše koji je insistirao da ostane anoniman. Takođe, dva najvažnija radara južnog dela ruskog sistema za rano upozoravanje nalaze se u Sevastopolju i Mikačevu.

Godinama su i ruski i ukrajinski nacionalisti, patriote, generali i političari pričali o značaju, moći, ceni i upotrebnoj vrednosti ratnih brodova, a svi ti parametri su po dnevnopolitičkoj potrebi i interesu uvećavani ili umanjivani.

To je išlo tako daleko da se nisu slagali čak ni u naizgled egzaktnom pitanju – broju plovila, pa se pominjalo da ih ima 635, 440, 380 ili 300, u zavisnosti od govornika i prilike.

INCIDENTI: U bar dva navrata zamalo je progovorilo oružje. Na najavljeno preuzimanje flote od strane Ukrajine, 1992. godine, ruski komandant flote izveo je iz kasarni vojnu policiju i oklopne transportere. Završilo se pregovorima na visokom nivou.

U incidentu dve godine kasnije, posada fregate na rutinskoj vežbi odvojila se od formacije, podigla ukrajinsku zastavu i okrenula pramac prema 130 milja udaljenoj ukrajinskoj luci Odesi. Komandant ruske flote naredio je poteru, i odbegli brod je mogao biti zaustavljen silom pre ulaska u Odesu, ali nije.

A brodu, baš kao i čoveku, vreme prolazi. Najnoviji brod u floti izgrađen je 1978. godine. Bez obzira na velik broj jedinica koje se u vojnoj terminologiji nazivaju plovnim, sve manje ih je plovilo. Nije bilo ni potrebe, a i mogućnosti su počele da presušuju. Flota je većim delom rđala na sidrištima, pred očima njenih mornara. I broj tih mornara je varirao od 43.000 do 70.000, takođe u zavisnosti od toga ko ih broji.

Konačno, dogovor je postignut 28. maja 1997. Flota je podeljena popola, uz uslov da Rusi mogu da ostanu na poluostrvu Krim, u flotnoj bazi Sevastopolj za koju su priznali da je ukrajinska teritorija, do 2017. godine, za šta su dužni da godišnje odvoje 93.000.000 američkih dolara.

Moskva je dodala još 200.000.000 dolara za premeštanje nuklearnog arsenala u Rusiju 1992, i još 526.000.000 za upotrebu dela flote i otkup novijih plovnih jedinica koje su im bile potrebne.

To su bile velike pare, ali manja zemlja (Ukrajina) dugovala je većoj (Rusiji) oko tri milijarde dolara za energente, pa su dug "prebili". Treba li reći da je dug bio uglavnom za zemni gas, najvažniji energent i istovremeno stratešku sirovinu.

Naravno, to nije sprečilo ni jednu ni drugu stranu da budu nezadovoljne. Poslednji događaji su izazvani sukobom dve zemlje zbog cene gasa. Pošto su glavni argumenti Rusije bili da je gas njihov i da žele da ga prodaju po tržišnoj ceni, Ukrajina je otpisala istim rečnikom.

Krim je nesumnjivo njihova teritorija (mnogi se Rusi ne bi složili, bez obzira na dogovor iz 1997), a tržišna cena zakupa je, po njima, dvadeset puta veća, 1,8 milijardi dolara godišnje.

Zacrvenjeno - Sevastopolj

ZABORAVNOST: Ovo je izneto kao zahtev na sastanku specijalne predsedničke komisije koja bi trebalo da rešava nesporazume i probleme nastale prilikom primene sporazma iz 1997. Ruski stav je izneo zamenik ministra spoljnih poslova Grigorij Karasin, rekavši da veruju da se cena zakupa baze neće menjati.

Ukrajinski zvaničnici su tvrdili da je ruska flota ilegalno zauzela određene parcele koje katastarski pripadaju Ukrajini, kao i neke objekte koji nisu ušli u deobni bilans po sporazumu iz 1997. Predsednik Viktor Juščenko je nekoliko puta rekao kako bi trebalo napraviti detaljan inventar svega, pa onda razmotriti reviziju zakupa.

Kada dve velike države dele veliku flotu, za očekivati je da nešto zaborave, na primer svetionike na krimskoj obali čiji status nije precizno rešen, ili je dovoljno nejasan da je otvoren za različita tumačenja.

Juščenko smatra, po rečima zamenika šefa predsedničke administracije, da su kule svetilje vlasnišvo njegove zemlje. To je bilo dovoljno da dvadesetak mladih ukrajinskih aktivista ispred jednog od svetionika, Hersoneskog, podignu ukrajinsku zastavu i ispod nje se smeste u tri šatora. Odred ruske mornaričke pešadije uklonio ih je odatle, usput polomivši jedan šator i počepavši ukrajinsku zastavu.

Sledeći put, sa ukrajinske strane je javljeno da su u isti svetionik došli stručnjaci službe za hidrografiju Ministarstva transporta, da pruže tehničku "podršku", dok su Rusi tvrdili da su svetionik zauzele "vlasti". To je smesta demantovo portparol te službe iz Sevastopolja, pa se moglo pratiti kako se u obe administracije uzdiže spirala ljutitih reagovanja, i reagovanja na reagovanje, sve do nivoa dva ministra odbrane.

Ruski, Sergej Ivanov, smatrao je da obezbeđenje flote ima potpuno pravo da brani sva flotna postrojenja. Ukrajinski, Anatolij Gričenko, ostao je na već spomenutom stavu o tržišnoj ceni zakupa i ukrajinskom vlasništvu nad objektima. Takođe, istakao je da je Krim važna turistička destinacija, a da slobodnog zemljišta više nema dovoljno.

PREGOVORI U TOKU: Ukrajina je ponovo izrazila stav da treba izvršiti popis svih objekata i postrojenja flote. Zanimljivo je i mišljenje privremenog ukrajinskog otpravnika poslova u Moskvi Leonida Osavoljuka, koji je izneo tumačenje da su svi svetionici i prateći objekti flote morali biti vraćeni Ukrajini još 1997. godine.

Bilateralni razgovori počeli su 16. februara, o čemu je javnost obavestio šef ukrajinskog saveta bezbednosti Anatolij Kinah. Prvi komentar ministra Gričenka bio je da očekuje da Rusija u potpunosti povuče svoj deo flote do 2017. godine, jer ukrajinski ustav ne dozvoljava razmeštaj stranih trupa na njenoj teritoriji.

"Rusija može da povuče flotu ranije, ili jednostavno da ranije započne pripreme za povlačenje, da bi se predupredili mogući politički problemi. Voleli bismo da vidimo neke signale sa ruske strane...", rekao je Gričenko. Pregovori su još u toku.

Saša Gleđa