Poljoprivreda - bolest ludih krava:
Zbogom, teleća glavo

Kravlje ludilo nije zarazna bolest, što znači da se ne može preneti sa životinje na životinju ili sa životinje na čoveka, ni na koji način sem unošenjem bolesti u organizam isključivo "na usta", što znači da ako se meso obolelog govečeta ne nađe na jelovniku, opasnosti nema

U SRBIJI NEMA OPASNOSTI: Farma krava

Prema zvaničnim podacima, u našoj zemlji nije zabeležen nijedan slučaj ovog oboljenja u svom pojavnom obliku, i po tome bi se moglo reći da su naše krave, što se "ludila" tiče, zdrave. Međutim, iako bolest nije klinički otkrivena, to nikako ne znači da oboljenja nema: ni ona nesretna krava u Hrvatskoj, koja je povod za pisanje ovog teksta, nije ispoljavala simptome bolesti, ali je tek kad je dopala klanice, posthumno dakle, laboratorijski dokazano da je "luda". "A bila je mirna krava, najmirnija u štali", svedoči njen vlasnik. Apsurdno zvuči, ali da je krava zdrava može se dokazati samo ako više nije živa.

Države u kojima se uzgajaju goveda namenjena industriji mesa svrstavaju se u tri kategorije: u prvu spadaju one u kojima bolesti nema i koje to mogu dokazati, u drugoj su one u kojima su registrovani sporadični slučajevi ali se primenom stroge regulative bolest drži pod kontrolom, dok u treću spadaju zemlje sa neadekvatnom regulativom, pa stoga nije moguće utvrditi pravo stanje stvari. Po tome, Srbija spada tek u treću grupu, sa optimističkom tendencijom da se nađe u prvoj.

NEMA OPASNOSTI: Uzrok pojave spongioformne encefalopatije, poznatije kao bolest ludih krava, i dramatičnog širenja ove bolesti više je nego banalan: profit. Naime, radi pospešivanja rasta tovljenika, odnosno veće mlečnosti muzara, iako je reč o biljojedima hrana im je "obogaćivana" osušenim i samlevenim ostacima životinja, koštanim, i krvnim brašnom od mesa, napravljenim između ostalog i od životinja iste vrste, čime su prinudno postale i kanibali, te nije ni čudo što su neke od njih poludele. Ovu proizvođačku alavost glavom je platilo milion krava i 130 ljudi.

"Kod nas se u ishrani goveda ne koristi koštano brašno, koje je dokazani uzročnik ove bolesti, niti se ikada koristilo, pre svega iz ekonomskih razloga", objasnila je za "Vreme" Slavica Nikolić-Stajković, veterinarski inspektor Ministarstva poljoprivrede. Ipak, upotreba ovog dodatka hrani je za svaki slučaj i zabranjena, kao što je zabranjena i u svim zemljama Evropske unije. U Hrvatskoj, mada je kandidat za učlanjenje, iz nekog razloga to nije slučaj. Naše krave su, dakle, bar što se ishrane tiče, zaštićene. Pitanje je, međutim, koliko su zaštićeni i potrošači.

Kravlje ludilo se ne može preneti sa životinje na životinju, ili sa životninje na čoveka, ni na koji način sem unošenjem bolesti u organizam isključivo "na usta", što znači da ako se delovi obolelog govečeta, naročito mozak, produžena moždina i svi ostali delovi koji obiluju nervnim završecima, ne nađu na jelovniku, opasnosti nema. Prema rečima načelnika Odeljenja za zdravstvenu zaštitu životinja pri Upravi za veterinu u Ministarstvu poljoprivrede Srbije, Budimira Plavšića, potrošači u Srbiji mogu biti spokojni, jer je odmah po pojavi ove bolesti u Evropi zabranjen uvoz goveda i goveđeg mesa, kao i svih prerađevina goveđeg porekla. Ova zabrana je i dalje na snazi i strogo se sprovodi.

Od prošle godine, zbog obnavljanja stočnog fonda i pospešivanja proizvodnje mleka, dozvoljen je uvoz visokomlečnih steonih junica, ali zbog opasnosti da se "ludilo" ne uveze, to je moguće samo ako se ispune vrlo rigorozni uslovi: da na farmi sa koje junica potiče nije bilo slučaja krvljeg ludila poslednjih sedam godina, da sa farme za koju je uvezena ne može biti otuđena, da se "prati" njeno potomstvo i da se, konačno, kada dođe "pod nož", uzorci moždanog tkiva obavezno pošalju na laboratorijsko ispitivanje, jer se samo tako sa sigurnošću može utvrditi da li je bila obolela ili ne. Do sada, nijedan nalaz nije bio pozitivan.

MAJKA BIROKRATIJA: Apsolutno siguran način da se isključi svaka mogućnost da konzument govedine oboli jeste kontrola nervnog tkiva svakog govečeta koje prođe kroz vrata klanice. Tako je, recimo, u Holandiji i Japanu. To je, međutim, veoma skupo: jedan "tester" košta 30 evra, što znatno utiče na cenu finalnog proizvoda. U Austriji, primera radi, pored klinički sumnjivih primeraka, analiziraju se slučajno odabrani uzorci sa svake farme ponaosob.

Jedan od načina kojim je moguće otkloniti uzroke i širenje ove, ali ne samo ove bolesti jeste stalna kontrola proizvodnje, od štale do tanjira. To je moguće samo ako se obezbedi "sledljivost". Preduslov za to je obeležavanje goveda "ušnim markicama", tako da se u svakom trenutku može znati odakle životinja potiče, na kojoj farmi je uzgajana, čime je hranjena, da li je menjala mesto boravka... pa kad se pokaže da je obolela, trag se može pratiti unazad i tako otkriti žarište, kao i druge životinje koje su potencijalno obolele.

Obeležavanje goveda kod nas je počelo prošle godine, i po rečima Dejana Krnjaića, direktora Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, biće okončano do kraja ovog meseca. Sledeći korak je uspostavljanje jedinstvene baze podataka. Kaže da će svi, od farmera do klaničara, morati da vode preciznu i podosta komplikovanu "papirologiju" bez koje neće moći da se obavlja promet a omogućava brzu i temeljnu kontrolu i koju će, zbog pomenute komplikovanosti, biti nemoguće "naštimavati". Krajnji cilj je, kaže, da na bar-kôdu svakog pakovanja šnicli bude između ostalog upisano odakle potiče. Krnjaić dodaje da su u budžetu za ovu godinu predviđena sredstva i za laboratorijsku kontrolu goveda u klanicama, i to starijih su od 24 meseca jer, kako objašnjava, da od kravljeg ludila obolevaju samo starije životinje pa je kontrola teladi i junadi nepotrebna.

Već sledeće nedelje, kako "Vreme" ekskluzivno saznaje, biće objavljena i nova naredba Uprave za veterinu koja se tiče klanica: pored ostalog, za ishranu više neće moći da se koriste mozak, moždina, meso uz sam kičmeni stub,... Teleća glava u škembetu i pohovani goveđi mozak odlaze u istoriju, a Srbija će biti korak bliže Evropi.

Zoran Majdin