"Mali povod globalnih posledica"; "Vreme" br. 788

Kad su u pitanju problemi nastali nakon objavljivanja karikatura muslimanskog proroka Muhameda, mislim da je potrebno jasno izdvojiti nekoliko činjenica:

1. Protesti i nasilje u nekoliko islamskih zemalja, navodno izazvani spornim karikaturama, predstavljaju ispoljavanje ekstremizma usmerenog protiv zapadne civilizacije, ali i civilizacije uopšte. Kao i prošlogodišnji neredi u predgrađima francuskih gradova tako i ova pobuna ekstremnih muslimana teži da poništi i iskoreni osnovna načela na kojima se temelji savremeno društvo. U oba slučaja ugrožena je sloboda. Sloboda individue i sloboda štampe.

2. Da su protesti ekstremista neiskreni, a karikature u danskim novinama iskorišćene kao povod za širenje mržnje prema Zapadu, ukazuje i činjenica da se niko od njih nije pobunio protiv iranskog predsednika koji je više puta izrazio težnju za uništenjem Izraela, negirajući holokaust. Ne bune se ni protiv bombaša samoubica iz svojih redova. Dakle, ljudski životi ne znače im ništa, a crtež proroka u štampi razlog je za nova ubijanja. Kuda to vodi?

3. Umesto da sva novinarska udruženja, svi novinari, stanu u odbranu kolega koje su se, između ostalih napada, našle i na nekakvim poternicama islamskih verskih fanatika, stičem utisak da se, u strahu od jedne religije, a zapravo dogme, kolege i profesija guraju u stranu. U nekim državama, poput Rusije, novinari se čak pozivaju i na autocenzuru. Niko ne reaguje.

4. Odgovor Fleminga Rusea, urednika kulturne rubrike "Jilandpostena", na pitanje da li se kaje što su "sporne" karikature objavljene predstavlja suštinu: "To je isto kao kada biste silovanu devojku pitali da li joj je krivo što je tog petka uveče obukla za izlazak mini suknju". Da li sloboda može da postoji, ako se nekome kao odgovor na izraženo mišljenje upućuje ogoljena sila?

David Babić, elektronskom poštom