Koncert:
Letraset generacija

Tajm, Ekstra šou, Beograd, SKC, 19. mart 2005.

Trideset godina posle dva "oproštajna koncerta" u Domu sindikata, Tajm je ponovo svirao u Beogradu. U SKC-u su nastupili Dado Topić (vokal, između ostalog prepoznatljiv po beloj potkošulji), Vedran Božić (gitara) i Ratko Divjak (bubnjevi) – svi iz prve postave benda koji je Dado osnovao početkom sedamdesetih kada je otišao iz Korni grupe.

Prvi koncert bio je rasprodat, na njemu je bilo oko hiljadu i po ljudi, sa transparentima ("Za koji život treba da se rodim") i Osiječanima (Dado je iz Osijeka). Na prvom koncertu zvuk je bio slabiji a u publici je bilo dosta aktivnih muzičara i političara. Drugi koncert, najavljen je kao ekstra šou sa gostima, bio je žurka za hiljadu starih rokera. Dado Topić je ovaj drugi koncert posvetio "našem čoveku, Nikoli Tesli", i zvuk je bio odličan.

Beogradska publika koja se radovala ovom koncertu seća se prve ploče, prljavo roze boje, na kojoj crnim stilizovanim slovima piše "TIME". E, to je onomad sam Dado letrasetom dizajnirao omot. Lakše je mladima koji se zateknu ispred SKC-a objasniti ko je Zoran Predin, naokolo i preko novog talasa, nego koja je to grupa Tajm – oni sigurno ne znaju šta je letraset: samolepljiva slova raznih "fontova" i veličina koja su se kupovala po knjižarama na table, u vreme kad su se sveske i knjige uvijale u postere iz "Džuboksa" a đaci nosili "uniforme".

Za Dadu Topića verovatno znaju i oni koji su se rodili posle Tajma, jer je on, između ostalog, napisao pesmu Flojd za Nacionalnu klasu Gorana Markovića, komponovao muziku za filmove Kud puklo da puklo, Bravo, maestro, Samo jednom se ljubi, pevao u duetu sa Slađanom Milošević i nastupao po festivalima.

Publika koja je prepunila SKC druge večeri bila je mahom sedokosa i vesela, plesala i pevušila. Uz Da li znaš da te volim ta publika ne maše ni upaljačima ni mobilnim telefonima.

Čuli smo sve što smo želeli – Istina mašina (jedina pesma koju je obradio i objavio EKV,1993, na albumu Neko nas posmatra), Makedonija, Kralj alkohol, Alfa Romeo GTA... Hegeduupa upa odsvirali su sa Kojom (Disciplina kičme) – što je stvarno bio doživljaj! – Kad ja i moj miš sviramo jazz sa Bananom (Električni orgazam), sa Dragim Jelićem (YU grupa) Super Star i Reci, Ciganko, što mi na dlanu piše. I Đorđe David je otpevao jednu numeru. Posle oba koncerta, po jedan bis – prve večeri to je bio trenutak za Elizabet i Cijeli život čekam priliku da sviram u Beogradu rokenrol, a druge za Igraj, narode moj!

Rok je živ i zdrav i otporan – što reče Dado Topić, dok god je onih koji se "pale na nepravdu" i idu na vetrenjače. SKC oživljava i ove sezone, časti strpljive i preživele lepim iznenađenjima. Još kad bi se samo setili da ljudi vole da žive u pristojnom društvu, naročito ovakva, rok pristojna publika. Nisu zaslužili da koncert koji treba da počne u osam, počne u devet, niti onakve klozete, a niti da im se najlepša bašta za letnje svirke preobrazi u parking.

Milica Krstanović