"Grbavica u Beogradu"; "Vreme" br. 792

"Kao i u slučaju bosanskog Oskara koji je pre nekoliko godina dobio Danis Tanović, pri dodeli berlinskog Medveda Jasmili Žbanić žiri je uzeo u obzir širi socijalno-istorijski kontekst priče te izvestan pijetet prema unesrećenima kojima se ovi filmovi bave", citat je iz vašeg teksta.

Ovo nije argumentacija koja može da posluži u estetskom i najšire shvaćenom ocenjivanju jednog "artefakta". Kao, eto, žiri je u dva odvojena slučaja hteo da se oduži valjda BiH što nije Srbija ranije bombardovana! Naročito kada znamo da Jević nije bio u Berlinu ove zime nije gledao filmove koji su bili u konkurenciji, ali je, jer u njemu živi maleni crv "šovinizma", spreman da da sud. Dakle, nema uvid, ali može da oceni. Zaista čudno. Ističem ovaj stav jer je on na tragu nečega što je u Srbiji označeno kao jeste da se nešto dešavalo, ali to svakako nije u onoj meri u kojoj tvrdi "neprijatelj", a posebno nije tačno da mi koji smo demonstrirali protiv Slobe možemo da imamo neku vezu s tim. Kao, moje odgovornosti nema jer sam ja bio protiv tog režima koji je možda nešto loše radio, ali to nije baš toliko loše i, ako je radio loše, onda je to najviše protiv svog naroda i tako dalje.

Umetnička dela nisu "zakoni upisani gromom u steni", već služe da promovišu vrednosti – one se tiču samog čina stvaranja – ili da ukazuju na neke vrednosti koje su zanemarene jer je takav "društveno-politički kontekst". Jevićev prikaz nema metodologiju, već predstavlja skupinu proizvoljnosti i naklapanja tipa – ako se nalupetam, neko će se javiti. Naravno da će se javiti zato što se takvim "argumentima" ne podstiču "učinkovite" debate o važnim stvarima, već se zauzimaju nove pozicije u ranije iskopanim rovovima. Verujem da takva pozicija nije ono što "Vreme" jeste ili hoće da bude.

Boško Tokin, elektronskom poštom