Sumnjičavost domaćeg sveta prema Haškom tribunalu dostigla je tačku ključanja. Na tom talasu kod političara prevlađuje cinizam. I uzdržani Rasim Ljajić govori o tome da će pritisak Tribunala da poraste, jer posle smrti Miloševića, tamo, osim donekle Gotovine, nema optuženika visokog ranga, pa će od nas tražiti da tražimo generala Mladića detaljnije i efikasnije nego do sada, ako smo ga, ja bih da dodam, do sada uopšte i tražili. Ljajić nema potrebe da namiguje; i laicima je jasno da je poverenje u Haški tribunal opalo i da je splasnula energija kojom se punio pozamašni budžet ove institucije. Ali, nije u našem interesu da sud u Hagu opisujemo kao zmaja kome svako jutro treba prinositi žrtvu. Ne bih rekao da je hapšenje Mladića usko povezano s mogućnošću Karle del Ponte da zaradi za život. I nije valjda da mi hoćemo da uhapsimo Mladića samo zato da bismo se priključili Evropi… Odgovorna vlada našla bi i bolje razloge da napokon nešto učini.

D. Ž.