U tekstu koji sledi opisano je šest afera otvorenih tokom mandata Koštuničine vlade, a koje nisu do kraja i jasno sudski procesuirane.

Permanentno otvaranje afera i međusobna optuživanja aktera na političkoj sceni kao da javnost uveravaju da "su svi lopovi" i potvrđuju ocenu da je korupcija najozbiljnija bolest društva. Ako ostanu samo na nivou skandala i bez sudskog epiloga, te afere će biti dokaz da nismo pravna država, i da je otvaranje afere sredstvo političke borbe, koje vlast koristi da bi opstala, a opozicija da bi došla na vlast. U tekstu koji sledi opisujem šest afera otvorenih tokom mandata Koštuničine vlade, a koje nisu do kraja i jasno sudski procesuirane.

Mobtel: Karići nestali preko noći

Predstavnici Vlade Srbije i austrijskih privatnih investitora, koje predvodi Martin Šlaf, potpisali su početkom aprila ugovor o osnivanju novog preduzeća, naslednika Mobtela, u kome će Srbija biti vlasnik 70 odsto kapitala, a austrijski konzorcijum 30 odsto. Dogovoreno je da početna cena na javnom nadmetanju bude 800 miliona evra, od čega je samo licenca 320 miliona evra, kao i da se okončaju svi sporovi između BK trejda, PTT-a i Vlade. Mlađan Dinkić, ministar finansija ocenio je "da konačno, posle 12 godina imamo čistu situaciju u vezi s našim prvim mobilnim operaterom", naglasivši da je Vlada Srbije ovim sporazumom načinila "potez decenije".

Ovim je završena akcija preuzimanja koja je započela kada je Vlada (29. decembra 2005) Mobtelu oduzela licencu za bavljenje mobilnom telefonijom i preuzela kontrolu nad njegovim prihodima.

Godinama je prihod od prodaje SIM pripejd kartica i vaučera deljen u odnosu 60:40 između Mobtela i Astre. Naravno, osnivači Astra simita su firme porodice Karić.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je u međuvremenu podnelo krivičnu prijavu protiv Bogoljuba, Sretena i Dragomira Karića zbog utaje poreza.

Bogoljub Karić je u svojstvu građanina početkom februara saslušan u Poreskoj upravi u vezi sa njegovim poreskim obavezama iz 1999. godine, ali se nije pojavio narednog dana, kada je trebalo da bude ispitan u svojstvu osumnjičenog. Kako je sam tada tvrdio, otišao je u inostranstvo da prikupi dokumentaciju sa Kipra, i iz Londona i Moskve. MUP Srbije je 4. februara raspisao potragu za Bogoljubom Karićem jer se nije odazvao pozivu na saslušanje. Od 24. februara Karić se nalazi na Interpolovoj poternici zbog neodazivanja pozivima Okružnog suda u Beogradu i Okružnog suda u Novom Sadu, koji vode istražni postupak protiv njega zbog zloupotrebe službenog položaja i davanja mita, dok je za Sretenom Karićem, Harpurom Rojem Patrikom i Vidomirom Paražaninom raspisana policijska potraga. U pritvoru su početkom marta bili Dušan Đorđević, Tatjana Rakas, Branislav Anđelić, Miša Kuzmanović, Smilja Mladenović i Panta Urošević, dok su na slobodu pušteni Goran Božić i Bogoljub Lazić.

Krivične prijave podnete su protiv Bogoljuba, Sretena i Zorana Karića, Tatjane Rakas, Branislava Anđelića, Dušana Đorđevića, Patrika Harpura, Vidomira Parežanina, Žanke Radić, Gorana Božića, Bogoljuba Lazića, Miše Kuzmanovića, Smilje Mladenović, Pante Uroševića, Snežane Kostić, Jovanke Babić, Tamare Đuričić, Veronike Turike-Petreski i Branka Krstonošića.

Proverama poslovanja istraga je došla do podatka da je 20 rukovodilaca iz Mobtela oštetilo tu firmu i njenog partnera PTT Srbija za oko 115 miliona evra. Oni se sumnjiče da su, u različitim svojstvima u Mobtelu, izvršili ili bili saizvršioci u 29 krivičnih dela.

Policijska statistika kaže da su Mobtel najviše (skoro pet milijardi dinara) oštetili Sreten Karić, nekadašnji generalni direktor. Potom njegov mlađi brat Bogoljub (oko dve i po milijarde dinara), potom sa više od milijardu dinara štete slede Harpur Roj Patrik i Tatjana Rakas. Najmanje štete načinio je Zoran Karić (više od sedam miliona dinara).

Pancir: Dragić će da tuži državu

Mile Dragić, proizvođač vojne opreme iz Zrenjanina, zbog davanja i primanja mita pritvoren je 19. septembra 2005, u pritvoru je proveo mesec dana, kada je pušten da se brani sa slobode. Početkom oktobra 2005. godine budžetska inspekcija Ministarstva finansija podnela je krivičnu prijavu protiv Davinića i četvorice funkcionera Ministarstva odbrane SCG zbog zaključenja po državu štetnog ugovora o nabavci vojne opreme od 176 miliona evra.

Protiv Prvoslava Davinića, bivšeg ministra odbrane, 8. februara je doneto rešenje o sprovođenju istrage zbog sumnje da je jedan od glavnih aktera u sklapanju ugovora između Vojske SCG i firme "Mile Dragić".

U ovom postupku, Davinić je već saslušavan, ali kao svedok. Međutim, tužilaštvo je 30. januara ove godine podnelo zahtev da se istraga proširi i na Davinića smatrajući da ima dovoljno dokaza koji ukazuju na njegovo učešće u poslu oko nabavke vojne opreme.

Pored Prvoslava Davinića, istraga se vodi i protiv Mileta Dragića, general-majora Miluna Kokanovića, pukovnika Jovice Vučkovića i kapetana Igora Mihajlovića.

Prvoslav Davinić, bivši ministar odbrane, odbacio je pred istražnim sudom optužbe da je zloupotrebio službeni položaj u aferi "Pancir". Davinić je februara ove godine svu odgovornost svalio na stručne službe, koje su bile zadužene za pripremanje ugovora. Davinić je odbacio tvrdnje Mlađana Dinkića, ministra finansija, da bi budžet Srbije ovim poslom bio oštećen pošto je nabavka opreme trebalo da se finansira prodajom nepokretnosti u vlasništvu Vojske i viška naoružanja.

Savet ministara Srbije i Crne Gore 22. februara stavio je van snage svoju odluku od 22. avgusta 2005. kojom je Ministarstvu odbrane bilo odobreno da nabavi sredstva za modernizaciju Vojske, potvrđeno je Beti u Savetu ministara. Ta odluka je stavljena van snage na predlog Ministarstva odbrane. Dragićev advokat Vladimir Horovic izjavio je da će tražiti naknadu štete ukoliko ugovor između te firme i Vojske SCG bude i raskinut.

Satelit: Izraelci, takođe...

Bivši ministar odbrane Prvoslav Davinić je 4. juna 2005. u Parizu potpisao ugovor sa izraelskom kompanijom Imidžset internešenel o zakupu satelita na šest godina. Vrednost ugovora je 45 miliona evra, a prva rata koju je SCG trebalo da plati 4. novembra 2005. godine iznosi 4,625 miliona evra. Vlast tvrdi da Ugovor o zakupu satelita koji je potpisao Davinić nije pravno obavezujući za SCG i Savet ministara neće plaćati zakup.

U javnosti se spekuliše da slučaj nije isteran do kraja, i da na ovu aferu ne samo da nije stavljena tačka, već da se ponovo komplikuje. U Ministarstvu odbrane ne žele da komentarišu ove spekulacije i upućuju na Savet ministara koji je stavio oznaku tajnosti na dokumenta u vezi sa satelitom.

Stručnjaci Instituta za uporedno pravo, koje je Ministarstvo odbrane angažovalo da procene validnost sporazuma o zakupu izraelskog osmatračkog satelita u vrednosti od 45 miliona dolara, ocenili su da je taj ugovor pravno važeći, potvrdio je "Danasu" izvor iz Instituta.

Slučaj Jotka: Sudije za Vučkovića

Suđenje vođi kruševačkog klana Zoranu Jotiću zvanom Jotka i sudiji Vrhovnog suda Srbije Ljubomiru Vučkoviću, koji su optuženi za davanje i primanje mita, počelo je 6. marta u Specijalnom sudu u Beogradu. Sudija Vučković uhapšen je 14. septembra 2005, a Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala podiglo je polovinom decembra 2005. optužnicu protiv deset okrivljenih zbog zločinačkog udruživanja, korupcije, davanja mita i falsifikovanja isprava. Prema optužnici, Jotić je pokušavao da od sudije Vučkovića izdejstvuje ukidanje prvostepene presude kojom je osuđen na 12 godina zatvora zbog iznuda i puštanje iz pritvora. Vučković je bio sudija izvestilac u Vrhovnom sudu Srbije u tom slučaju.

Osim Jotića i Vučkovića, optužen je i bivši zamenik specijalnog tužioca Milan Radovanović, koji se teretio za odavanje službene tajne. On je bio zamenik specijalnog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala, i potpisao je optužnicu za atentat na premijera Zorana Đinđića. Preminuo je 29. marta ove godine na VMA, gde je bio hospitalizovan nakon što je 12. marta doživeo dva srčana udara.

Četvoro sudija Vrhovnog suda koje su odlučivale o prvostepenoj presudi Zoranu Jotiću Jotki svedočile su u Specijalnom sudu da njihov kolega Ljubomir Vučković nikada nije intervenisao u predmetima Jotkine grupe.

Kofer: Simić, savetnik u NBS

Sudska istraga u aferi "kofer" u kojoj su akteri Dejan Simić, viceguverner Narodne banke Srbije, i Vladan Zagrađanin, visoki funkcioner SPS-a, osumnjičeni za primanje, odnosno davanje mita u vrednosti od 100.000 evra, uhapšeni su 11. januara ove godine u Simićevom stanu.

Posle 80 dana provedenih iza rešetaka Centralnog zatvora glavni akteri afere pušteni su na slobodu.

Zagrađanin je po izlasku iz Okružnog zatvora izjavio da je aferu montirao Sekula Pijevčević, koji je tvrdio da mu Simić i guverner Jelašić traže reket da bi njegovoj banci vratili dozvolu za rad. Kasnije u istrazi pokazalo se da nema konkretnih dokaza protiv uhapšenih, a krunski svedoci optužbe su promenili iskaze.

Bivši viceguverner Narodne banke Srbije Dejan Simić, koji je razrešen te funkcije nakon pokretanja istražnog postupka, posle puštanja iz pritvora postavljen je za savetnika guvernera za bankarski sektor.

Vozovi: Kad Velja Ilić vozi

Železnice Srbije predstavile su 30. marta vozove stare između 21 i 25 godina, koji su bez odgovarajuće procedure uvezeni iz Švedske za oko 3,5 miliona evra. Pored direktora ŽTP-a Milanka Šarančića, promotivnoj vožnji prisustvovao je i ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić koji je tom prilikom rekao da "postupak nabavke deset dizel-motornih vozova nije bio potpuno u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama".

Šarančić se pravdao pričom da javni konkurs, predviđen Zakonom o javnim nabavkama, nije sproveden, jer su Železnice imale "preporuku iz Uprave za javne nabavke da se pozovu na hitnost postupka". On je ocenio i da je "bilo dosta neistina koje su objavljivane u medijima povodom ove nabavke".

Čitav skandal nastao je kada je, u oktobru prošle godine, direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović objavio da su Železnice Srbije prekršile zakon nabavljajući šinobuse iz Švedske. Železnice Srbije su iskoristile "rupu u zakonu". Pozvale su se na hitnost nabavke zbog uvođenja kompozicija u red vožnje. "Hitna" nabavka, zatražena krajem jula prošle, okončana je tek početkom ove godine.

U Drugom opštinskom sudu sredinom marta održano je ročište po privatnoj tužbi Šarančića protiv direktora Narodne kancelarije Dragana Đilasa zbog ocena koje je Đilas izneo o nabavci vozova iz Švedske.

Dokumentacioni centar "Vreme"