Bor:
Smrtonosna lepota

Zaječarac Radojica Milojević (45) poznaje Borsku reku a, zahvaljujući njegovom fotoaparatu, vidimo je i mi. Naziv izložbe – istaknut i u naslovu "Boje i odsjaji otrovane reke" – dobro pogađa ocenu po kojoj Raša "nije imao nameru da osuđuje, prekoreva ili opominje", već samo da snimi smrtonosnu lepotu jedne trajne katastrofe. Pametnima dosta

Stanovnici istočne Srbije nalaze se u vrhu po broju obolelih od raka. Dve najveće opštine – Zaječar i Bor, gde je u drugoj polovini prošlog veka napredovala teška industrija i prljava tehnologija – sada plaćaju danak promenjenoj životnoj sredini, zatrovanosti vode, vazduha i zemlje. Broj umrlih od raka u Zaječaru dvostruko je veći od mortaliteta u Boru.

Svakog marta, povodom meseca borbe protiv raka, lekari upozoravaju da se stopa smrtnosti od malignih oboljenja u Srbiji povećava (u poslednje dve decenije za 28 odsto) i da su ove bolesti drugi vodeći uzrok smrti kod nas. Doktor nauka Miodrag Todorović, demografski stručnjak Zavoda za zaštitu zdravlja u Zaječaru, ističe da se prema statističkim podacima broj stanovnika Timočke krajine ubrzano smanjuje, dok se broj obolelih i umrlih od raka sve više povećava. U 1991. godini od raka je umrlo 576 osoba, a 2004. godine 758 žitelja borskog i zaječarskog okruga. Zabrinjava činjenica da se obolevanje pomera ka mlađem uzrastu. „U 2004. godini deset bolesnika mlađih od 14 godina i 26 bolesnika u trećoj deceniji života hospitalizovano je sa dijagnozom raka", navodi dr Todorović.

U prethodne dve godine od malignih bolesti u Boru obolelo je oko 380, a umrlo blizu 250 ljudi.

U kakvoj su vezi dugogodišnja kontaminacija životne sredine u Timočkoj krajini i povećanje malignih bolesti niko zvanično ne tumači.

Iako eksploatacija ruda u Boru i okolini traje već čitav vek, izmenjen izgled ovog nekada pitomog i plodnog kraja, drastično se menja nakon Drugog svetskog rata. Siva brda od izvrnute zemljine utrobe, osušene i bolesne, nekada bujne šume, ograničen vidik od maglenih isparenja i dima, tako izgleda danas grad u kome žive i rade ljudi, rađaju se i odrastaju buduće generacije. Najdrastičniji primer ubijanja prirodnog sveta je Borska reka koja je nekada na svom putu do ušća u Timok prolazila 26 kilometara kroz plodnu dolinu sela Slatina, Rgotina i Vražogrnac. Danas je njeno korito i priobalje bez živog sveta i liči na prizor sa Meseca. Najžešći protivnik ovakvog nasilja nad rekom i okolinom bio je nedavno preminuli Svetislav Milić, predsednik Ekološkog društva u Vražogrncu. „Pusta osta zemlja prvoklasna", govorio je deda Tika i žalio se do Tita, da bi bio proglašen za narodnog neprijatelja industrijskog napretka. On se, međutim, samo sećao mladosti kada se kupao u Borskoj reci, a sada se u nju svake godine iz RTB-a Bor izlije oko 5000 tona sumporne kiseline, 300 tona arsena, 100 tona olova, 30 tona cinka...

Mrtva reka i sada teče i presijava se u zastrašujućoj lepoti boja nataloženog pirita, bakra, sulfata, silicijuma i drugih industrijskih otpadnih materija.

Darinka Mihajlović