VREME 799, 27. april 2006. / NEDELJA
Međuvreme
Srbija: Sveće
|
Među brojnim uskršnjim običajima jedan od najneobičnijih je onaj, predanje kaže da je iz XVII veka, vezan za manastir Tronošu u lozničkom kraju. Naime, tokom cele godine vernici daju priloge u vosku i novcu, jer je to dobro za zdravlje, i uoči Velikog četvrtka izlivaju se dve ogromne sveće, težine 50 kg, visine 140, prečnika 30 cm, koje se na Veliki četvrtak sreću u manastiru. Toga dana jedna sveća, koja se izliva u manastiru, čeka drugu, koja dolazi iz sedam kilometara udaljene Zajače. Vernici ogromnu sveću nazvanu Ratarska, kako kazuje jedan od meštana, nose na ramenima onih sedam kilometara, i to šumovitim stazama koje su klizave i pune uspona i nizbrdica. Bilo je i onih koji pri nošenju ove sveće ne dozvoljavaju da ih odmene, jer je to posebno psihofizičko stanje i poseban osećaj odgovornosti, tako da je uveden pravilnik nošenja sveće koji reguliše smenjivanje. Po sretanju sveće se ukrase cvećem i bršljanom i, posle litije oko crkve, unose u oltar. Sveće se pale na sve velike praznike, moglo bi i češće, jer Ratarske sveće "sagorevaju idealno", sa njih ne klize kapi, odnosno ove sveće ne plaču, ali konzervatori su preporučili samo velike praznike jer plamen velikih sveća stvara veliku čađ koja oštećuje freske.
A kako je bilo ove godine na Veliki četvrtak dok se oko živopisne česme Devet Jugovića, smeštene u široj porti manastira Tronoša, tiskao narod, opisao, i to kako, Dopisnik novina dnevnih: "Pogledi parohijana bili su uprti ka obližnjem šumovitom brdu, odakle je trebalo da dođe povorka kršnih delija sa velikom svećom. Manastirsku tišinu odjednom je presekao reski povik sa vrha brda: Ohoooj. Među vernicima je nastalo komešanje i žamor, koji je iznenada prekinut odsečnim odgovorom momaka koji su na betonskom postolju držali drugu veliku sveću: Eheeej. Dozivanje i odzivanje dve grupe vernika postajalo je sve jače, a velike sveće bivale su sve bliže jedna drugoj. Potom se kroz gustu šumu ukazala povorka ljudi na čijem čelu je mladić na ramenu nosio ogromnu sveću. Nekoliko minuta kasnije, kod česme Jugovića, dve sveće su se srele kako bi nešto kasnije zajedno bile unete u crkvu manastira Tronoša..."
Kragujevac: Politička provala
Kragujevačka policija saopšila je da su u noći između 23. i 24. aprila nepoznati provalnici obili prostorije vladajuće koalicije Zajedno za Kragujevac (ZZK). Reč je o prizemlju novoizgrađene zgrade u kojoj se nalaze prostorije Srpskog demokratskog pokreta obnove, Socijaldemokratije i Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava. Iako se u njima nalaze brojni računari, mini-linije, faks-aparati, pa čak i novac iz stranačkih kasa, provalnici su odneli samo kućišta dva računara u kojima se nalaze podaci o članstvu SDPO-a i Socijaldemokratije. Obijena je i fioka stola koji koristi Veroljub Stevanović iz SDPO-a, inače, gradonačelnik Kragujevca. Čelnici partija čije su prostorije obijene saglasni su u oceni da je reč o političkoj krađi. Portparol ZZK-a Zoran Palčić podsetio je kragujevačku javnost da su prostorije stranaka koje čine ZZK, obijane i ranije, a da su jednom čak i zapaljene. Palčić je reko da se nada da ovo poslednje obijanje prostorija nema političku pozadinu. Međutim, po njegovom mišljenju, indikativno je što iz obijenih prostorija nisu odneti ni novac ni zlatna narukvica koja se nalazila u jednoj od prostorija SDPO-a.
Skupština: Crkve i plate
|
Iako pauza zbog uskršnjih praznika važi i za Skupštinu Srbije, u javnosti se ne stišava galama zbog novousvojenog Zakona o crkvama i verskim zajednicama. Narodni poslanici usvojili su ovaj zakon na sednici održanoj 20. aprila. Predsednik Skupštine Predrag Marković tražio je od predsednika Srbije Borisa Tadića da istog dana potpiše ovaj zakon, kako bi on već sutradan bio obvjavljen u "Službenom glasniku". Ovo nije uobičajena praksa, jer se predsedniku najčešće ostavlja rok od sedam dana za potpisivanje zakona koje su poslanici izglasali. Svoj zahtev Marković je objasnio namerom Vlade Srbije da na prvoj sednici posle praznika, 4. ili 5. maja, utvrdi tekst Nacrta zakona o vraćanju imovine crkvama i dostavi ga Skupštini na usvajanje po hitnom postupku na zasedanju čiji je početak zakazan za 8. maj. Međutim, iz predsednikovog kabineta je dobio odgovor da će Tadić doneti odluku o potpisivanju Zakona o crkvama i verskim zajednicama u zakonom predviđenom roku od sedam dana. Prethodno, Tadić će obaviti konsultacije sa relevantnim stručnjacima i predstavnicima tradicionalnih verskih zajednica, koje se obavljaju u trenutku nastajanja ovog teksta. Inače, Zakon o crkvama i verskim zajednicama izazvao je žestoke polemike u javnosti. Pojedine nevladine organizacije poručile su da je Zakon diskriminatorski i da će tražiti od Tadića da ga ne potpiše. Iz verskih zajednica stizali su glasovi da konačan tekst Zakona nije ono što je njima prezentirano prilikom izrade Nacrta, a pobunila se i Srpska pravoslavna crkva (SPC), zato što je zakonodavac u konfesionalne verske zajednice uvrstio i neke koje SPC smatra sektama.
"Službeni glasnik": Zaštita
Na osnovu Zakona o zdravstvenom osiguranju, Upravni odbor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Beograd, doneo je Pravilnik o utvrđivanju cena zdravstvenih usluga za prevenciju, preglede i lečenje bolesti usta i zuba. Prema njemu stomatološki pregled traje 12 minuta i košta 180,48 dinara, kontrolni pregled traje osam minuta i košta 120,32, a specijalistički pregled koji se obavlja za 20 minuta – 329 dinara. Dvadesetominutno uklanjanje naslaga košta 300,80, a totalna proteza za koju osoblje potroši 120 sati košta 2481,60 dinara..
Ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić, na osnovu Zakona o policiji, doneo je Pravilnik o specifičnoj zdravstvenoj zaštiti zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Specifičnu zdravstvenu zaštitu zaposlenih sprovodi Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova, a sredstva za sprovođenje programa iz Pravilnika obezbeđuju se u budžetu Republike u okviru razdela Ministarstva unutrašnjih poslova. Prema Pravilniku, opšti cilj specifične zdravstvene zaštite je "postizanje najvišeg nivoa očuvanja i unapređenja zdravlja policijskih službenika kako bi posao efikasno i bezbedno obavljali do kraja radnog veka, a potom nastavili kvalitetan život". Zaštita se zasniva na preventivnim medicinskim merama za sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja "radi blagovremenog lečenja i rehabilitacije; zdravstveno-vaspitnim merama, radi formiranja svesti o odgovornosti za sopstveno i tuđe zdravlje i kontinuiranoj oceni opšte i profesionalne radne sposobnosti na preventivnim zdravstvenim pregledima". Kriterijume i merila za ocenjivanje psihofizicke sposobnosti za policijsko školovanje i obuku, kao i obavljanje poslova policijskog službenika utvrdili su u saradnji predstavnici Zavoda i Ministarstva, na osnovu propisa kojima se uređuju bezbednost i zdravlje na radu, a prema zahtevima i uslovima rada u okviru pojedinih grupa policijskih poslova.
Kriminal: (A)teisti pred sudom
Učesnici u sudskim postupcima ubuduće će moći da biraju da li će se zaklinjati u Boga, ili u svoju čast. Sledećeg meseca bi trebalo da bude usvojen zakonik o krivičnom postupku, obogaćen tekstom religijske zakletve. Zaklinjanja u Boga pred srpskim sudom nije bilo još od vremena Kraljevine Jugoslavije, a tekst nove zakletve je sledeći: "Zaklinjem se jedinim Bogom i svim što mi je najsvetije i na ovom svetu najmilije da ću o svemu što budem svedočio i o svemu što budem pitan, istinu govoriti i da ništa što o ovoj stvari znam neću prećutati, i kako ja ovde istinu govorio tako meni Bog pomogao." Novi zakonik će zadržati i takozvanu laičku zakletvu, koja nosi naziv "svečano obećanje", dok će religijska biti označena samo kao "zakletva". Tekst "svečanog obećanja" praktično je istovetan sadašnjoj zakletvi ("Zaklinjem se da ću o svemu što pred sudom budem pitan govoriti samo istinu i da ništa od onoga što mi je poznato neću prećutati"), s tim što će se svedoci, umesto "u prazno", ubuduće zaklinjati u svoju čast. Skeptici bi rekli da ova reforma i neće dati bogzna kakav doprinos isterivanju pravde, jer ateistu koji je dopao suda "ništa ne košta" da se prilikom davanja iskaza pozove na Boga. S druge strane, iskaz svedoka se uvek upoređuje sa ostalim dokazima.
Hronika: Opadanje vodostaja
|
Iako se vodostaj na rečnim tokovima u Srbiji postepeno normalizuje, ozbiljna opasnost od poplava je i dalje prisutna, jer preti probijanje bedema na Tisi, posebno u delu Žabaljskog mosta kod Mošorina, na desnoj, bačkoj obali. Vodostaj Tise kod Sente u utorak 25. aprila iznosio je 918 centimetara, dok je kod Titela opao za pet u odnosu na ponedeljak i spustio se na 797 centimetara. I Dunav i Sava su nastavili da opadaju u celom toku kroz Srbiju. Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda za 25. april, vodostaj Dunava je kod Bezdana opao za dvanaest centimetara u odnosu na ponedeljak i iznosio je 540 cm, kod Novog Sada 662, kod Zemuna 760, a Velikog Gradišta 920 centimetara. Vodostaj Save kod Sremske Mitrovice opao je za četrnaest centimetara i iznosio je 619 cm, kod Šapca 520 cm, dok se kod Beograda nalazio na koti 715. Nakon povlačenja vode u poplavljenim područjima postoji povećani rizik od pojave crevnih i drugih zaraznih oboljenja. Najugroženiji su Beočin, gde je pod epidemiološkim nadzorom 858 osoba, Inđija, gde je pod nadzorom 600 osoba, i Mačvanski okrug sa Šapcem, u kom je pod nadzorom 500 osoba. Građanima tih i ostalih poplavljenih mesta Ministarstvo zdravlja uputilo je preporuke o preventivnim merama. Preporuka je da se u kontaktu sa zagađenom vodom obavezno koriste gumene čizme i rukavice, i da se nakon povlačenja vode u stambenim prostorijama sprovedu dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija. Dezinfekciju je najefikasnije obavljati preparatima na bazi hlora (sredstva za dezinfekciju zajedničkih površina i stambenih objekata finansiraće Zavod za zaštitu zdravlja, dok će građani sami finansirati dezinfekciju radnih površina u kućama i ličnih stvari). Da do epidemije ne bi došlo, od 13. aprila se svakodnevno obavlja epidemiološki nadzor, a građanima se preporučuje da voda za piće, pripremu hrane i održavanje lične higijene mora biti zdravstveno ispravna.
Soja: Ognjem i plugom
|
Vatra u kotlovima TE "Nikola Tesla" je prošlog četvrtka "pojačana" sa 8400 kg genetski modifikovane soje namenjene ovogodišnjoj setvi, zaplenjene u Mačvi i Sremu od decembra prošle do marta ove godine. Ovo je samo nastavak akcije Ministarstva poljoprivrede, odnosno Uprave za zaštitu bilja pri ovom ministarstvu, započete još u avgustu prošle godine, kada je kontrolom ustanovljeno da 270 proizvođača u Mačvi i Sremu na 370 hektara uzgaja ovu kulturu. Zbog nemogućnosti da se ustanovi da li je zabranjeno zrno sejano sa svešću da se time krši zakon ili pak iz puke neinformisanosti, ali i zbog pretnje ozbiljnim otporom ratara, pronađeno je solomonsko rešenje: da se "nepodobna" soja požnje pod kontrolom poljoprivrednih inspektora, da sve bude predato sertifikovanim otkupljivačima koji su kadri da je razdvoje od nemodifikovane, te da i poslednje zrno bude prerađeno u sačmu za stočnu ishranu i da se tako spreči ponovna setva GM zrna. Na ovu ponudu reagovalo je još nekoliko hiljada ratara koji su se samoprijavili kao prekršioci zakona, privučeni mogućnošću da GM soju prodaju po ceni nemodifikovane, čime je poništena "teorija" o sejanju iz neznanja. Na kraju je preuzeto skoro osam hiljada tona "nepoćudnog" zrna požnjevenog sa više od 2000 hektara i uredno isplaćeno. Tada je rečeno da ubuduće neće više biti "gledanja kroz prste", da će se kontrola obavljati kontinuirano, da će sve seme koje se pronađe biti uništeno, a eventualno zasejane parcele zaorane. Direktor uprave za zaštitu bilja pri Ministarstvu poljoprivrede Miroslav Vujović za "Vreme" kaže da je ovo spaljivanje semena samo početak i da "prava akcija" tek sledi. Kaže i da se, kao i prošle godine, očekuje otpor ratara, ali i da će ih, po svemu sudeći, ove godine biti znatno manje. Naglašava da je gajenje GM soje u Srbiji zakonom zabranjeno i da će, shodno tome, protiv prekršioca biti podnošene i krivične prijave. Sezona je "otvorena" sa četiri prijave, jedne protiv pravnog i tri protiv fizičkih lica. Prekršiocima je zaprećeno novčanom, odnosno kaznom zatvora do godinu dana, a koliko će biti odrezano ne zavisi od Ministarstva, objašnjava Vujović.
Marija Vidić, Jovana Gligorijević, Dragan Todorović, Bojan Pantić, Jasmina Lazić, Zoran Majdin
| Život Cvetko Lainović, slikar i pisac, umro je posle kraće bolesti, u ponedeljak 24. aprila u Beogradu. Lainović je rođen u 1931. godine u Podgorici. Studije slikarstva započeo je u Ljubljani, a završio u Zagrebu. Poslednjih 35 godina života proveo je u Beogradu. Imao je na desetine samostalnih i kolektivnih izložbi širom zemlje i sveta. Napisao je desetak knjiga, među kojima su Misao slike (1997) i Prije molitve (1999). Uradio je i ilustracije za knjigu intervjua Rajska ptica Mirjane Belić Koročkin Davidović. Dobitnik je brojnih priznanja za slikarstvo. Slike Cvetka Lainovića karakteriše bela pozadina, svedene linije i upotreba crnih, hladno plavih, a ponekad i toplih ružičastih tonova. Teme njegovih radova uglavnom su ljubav, dobrota i pobožnost. Jelisaveta Seka Sablić, beogradska glumica, ovogodišnja je dobitnica Nagrade za životno delo Pozorišnog festivala komedije Nušićevi dani u Smederevu. Seka Sablić rođena je 1942. godine u Beogradu, gde je završila gimnaziju i Pozorišnu akademiju. Glumačku karijeru započela je u Pozorištu "Boško Buha", gde je igrala u predstavama Pepeljuga, Čarobnjak iz Oza, Tri musketara… Stalni angažman dobila je 1968. godine u Ateljeu 212 gde je glumila u tridesetak predstava. Neke od njih su Kosa, Čudo u Šarganu, Ožalošćena porodica, Materijalisti, Hazarski rečnik i Uho, grlo, nož. Atelje napušta1998. godine i prelazi u slobodne umetnike. Igrala je i u Narodnom pozorištu, Jugoslovenskom dramskom, Bitef teatru, Zvezdara teatru i na Dubrovačkim letnjim igrama. Ostvarila je više uloga u filmovima: Maratonci trče počasni krug, Davitelj protiv davitelja, Ledina, Rane, Tamna je noć i TV serijama Metla bez drške, Složna braća, Srećni ljudi, Roman o Londonu, U registraturi i Ljubav, navika, panika. Živi u Beogradu. Akcije
Dilojt deci Koviljače
Štićenici doma "Vera Blagojević" u Banji Koviljači nedavno su bili gosti revizorske kuće Dilojt, čija beogradska kancelarija već duže vreme pomaže ovu ustanovu. Poseta je počela u beogradskom zoo-vrtu koji su mališani tada prvi put videli. U pozorištu Čarapa na Banovom brdu specijalno za njih izvedena je predstava Marko Kraljević, nakon čega su se družili sa protagonistima koji su obećali da će ih posetiti u Banji Koviljači. Dom za nezbrinutu decu "Vera Blagojević" duže vreme ima finansijske probleme. Grejanje u skromnoj zgradi nije u upotrebi zbog dotrajalosti, a direktorka Doma Rada Sekulić kaže da jedva uspeva da obezbedi za decu sva tri dnevna obroka. Meso i mlečni proizvodi su retkost, deca dobijaju samo jednu šolja mleka nedeljno.
Pomoć pogođenima od poplave
Kompanija OMV uputila je pomoć u iznosu od dva miliona dinara za pogođene od poplava u Srbiji. Vodeća naftna i gasna grupacija centralne i istočne Evrope u novcu je ponudila milion dinara i isto toliku sumu u odeći za spasilačke i dežurne ekipe. Reč je o prvoj donaciji gradu Beogradu i njenom štabu za odbranu od poplava i zaštitu od erozije koju je iko napravio od početka krize. Donaciju je uručio Tomislav Erceg, marketing menadžer OMV-a u Srbiji i Crnoj Gori. Kako je izjavio, "OMV i njegovi zaposleni odlučili su da pomognu ugroženim ljudima na poplavljenim područjima, koliko je to moguće, svesni da je u ovako teškim trenucima svaka pomoć dragocena. Uvereni smo da se udruženim snagama privrede, društva i građana ova nevolja može prevazići i ublažiti."
Pomoć će biti distribuirana ugroženim građanima a biće opremljene i ekipe koje su angažovane na njihovom zbrinjavanju.
U ime Skupštine Grada Beograda, na poklonu se zahvalio Srđan Jovanović, predsednik Gradskog štaba za odbranu od poplava. Kupovina
Potencijal rečnog transporta
Slovenačka Luka Koper je, prema raspoloživim nezvaničnim informacijama, ozbiljno zainteresovana za kupovinu pančevačke luke Dunav–Pančevo, i u toku su pregovori o mogućnostima poslovnog i vlasničkog povezivanja ove dve luke. Luka Dunav–Pančevo je u prošloj godini u Srbiji bila prva prema ostvarenom obimu pretovara, a druga po ukupno ostvarenom prihodu. "Obim prometa koji naša luka godišnje ostvari je oko 700.000 tona tereta", kaže za "Vreme" direktor pančevačke luke Slobodan Lakić. Iako je po broju pretovara prva, pančevačka luka prema visini prihoda zaostaje za lukom Beograd, koja je ujedno i najveća domaća rečna luka. Kako kaže predstavnik Luke Koper u Beogradu Slobodan Macić, Luka Koper danas ima godišnji promet od oko 13.000.000 tona. Motivi za ulaganje u luku koja ima skoro dvadeset puta manji promet, kako kažu upućeni, leži u činjenici da se u budućnosti očekuje dramatičan rast rečnog prometa u Srbiji, ali i činjenici da Luka Koper biva sve manje atraktivna za evropsku klijentelu zbog sve boljih mogućnosti za transport preko drugih luka u regionu. Prilična "opasnost" po slovenačku luku dolazi od činjenice da će uskoro biti završena revitalizacija pruge i uvođenje još jednog železničkog koloseka u zaleđu luke u Rijeci, u Hrvatskoj, ali i prognoza da će se promet rečnog saobraćaja u Evropi u narednim godinama povećati čak šest puta. Slobodan Lakić objašnjava da slovenačka luka za svoj razvoj i visok promet ostvaren u poslednjih petnaestak godina, ima da zahvali i na činjenici da je tokom ratova u bivšoj SFRJ i nakon toga, to bila gotovo jedina operativna luka na istočnoj obali Jadrana. U ovom trenutku, 80 odsto luke Dunav–Pančevo u vlasništvu je rusko-kanadskog fonda Midlend i šabačke firme Intereksport, a kako kaže Lakić, osim slovenačkih, za kupovinu se interesuje veći broj stranih i domaćih firmi. Pored pančevačke luke, u Srbiji postoji još nekoliko pristaništa koja mogu biti zanimljiva stranim investitorima, među kojima je i luka u Novom Sadu. Osim pančevačke i beogradske, značajan promet ostvaruje i smederevska luka, koja je u vlasništvu U.S. stila.
Most na kredit
Rasplet "afere" oko izbora izvođača radova na izgradnji mosta preko Dunava kod Beške očekuje se početkom maja, kada bi Evropska banka mogla konačno da saopšti ko je pobednik na ovom tenderu, "nacionalni konzorcijum" sa Mostogradnjom na čelu ili neki drugi ponuđač. Evropska banka, prema pojedinim izvorima, do sada nije htela da prihvati Mostogradnju kao izvođača zbog sumnje da je pomenuta firma falsifikovala finansijski izveštaj koji je dostavljen banci zajedno sa ostalom dokumentacijom. Upućeni tvrde da je problem u tome što je Mostogradnja konkurisala za dva projekta koja finasira EBRD i za te projekte dostavila oprečne finansijske izveštaje. Konkretno, razlika se pojavila u finansijskom izveštaju za most u Beški, i izgradnju manjeg mosta u Crnoj Gori, u blizini Kolašina. Kako se kasnije ispostavilo, razlike su nastale zbog toga što je izveštaj dostavljen u dokumentaciji za Bešku kompletan, a za posao u Crnoj Gori "delimičan", odnosno prikazana je tek jedna od brojnih stavki prihoda. U Mostogradnji ovo opravdavaju podatkom da je drugi posao mnogo manji i u njemu Mostogradnja nije nosilac posla, pa detaljan finansijski izveštaj nije ni bio potreban. U spor oko izbora izvođača umešao se i ministar finansija Mlađan Dinkić izjavljujući da je stav EBRD-a o diskvalifikaciji neprihvatljiv. Dinkić je objasnio da se "ne može nametati neko ko je za 11.000.000 evra skuplji, jer će kredit vraćati građani Srbije i stvar je zemlje koja se zadužuje kakav će i koliko skup most graditi". Dinkić je dodao da će se korišćenje kredita odbiti ukoliko kreditor ne da saglasnost na izvođača radova predloženog od tenderske komisije, odnosno ako posao ne dobije domaći konzorcijum. S tim se nedavno složio i skupštinski Odbor za finansije. Nasuprot ovome, ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić smatra da se kredit mora uzeti nezavisno od toga ko će graditi most u Beški. Kako prenose pojedini mediji, Ministar Ilić se plaši da se odbijanjem kredita "ne zamerimo EBRD-u". |