Kembridž: Smrt Džona Keneta Galbrajta

Džon Kenet Galbrajt, jedan od najpoznatijih ekonomista u XX veku, umro je 29. aprila u 98. godini u bolnici Maunt Oburn u Kembridžu. Galbrajt je važio za liberalnog ekonomistu i zagovarao je aktivno učešće vlada u rešavanju socijalnih problema. U svojoj čuvenoj knjizi Imućno društvo iz 1958. godine tvrdio je da američka ekonomija dovodi do bogaćenja pojedinaca, ali ne i do stvarnog rešavanja potreba društva, poput obrazovanja i izgradnje autoputeva. Kao glavni razlog za to smatrao je poštovanje prevaziđenih principa u formulisanju ekonomske i socijalne politike od strane američkih političara i ekonomista. Do 1975. radio je kao profesor na Harvardu. Tokom duge karijere radio je i kao ekonomski savetnik američkih predsednika, od Frenklina Delana Ruzvelta do Bila Klintona. Za vreme mandata Džona F. Kenedija bio je američki ambasador u Indiji. Njegova shvatanja bila su naročito popularna u SAD nakon Drugog svetskog rata. Galbrajt je rođen 1908. u Ontariju, Kanada. Pošto je diplomirao na Univerzitetu u Torontu 1931. godine, Galbrajt je prešao u Sjedinjene Američke Države gde je odbranio doktorat iz ekonomije na univerzitetu u Kaliforniji. Radio je kao profesor na univerzitetima Prinston i Harvard. Dva puta je dobijao Orden slobode, prvi put od predsednika Trumana 1946, a potom i od Bila Klintona 2000. godine.

Abudža: Odbijanje sporazuma

Vođe ustanika iz sudanske oblasti Darfur odbile su u ponedeljak da potpišu mirovni sporazum sa sudanskom vladom, što bi dovelo do prekida građanskog rata koji traje već tri godine. Afrička unija, glavni posrednik u mirovnom procesu, izrazila je veliko nezadovoljstvo zbog odluke sudanskih ustanika, naročito posle odluke sudanske vlade da prihvati sporazum. Američki zamenik državnog sekretara Robert Zelik otputovao je u Sudan da pomogne u mirovnim naporima, čime su pobunjenici stavljeni pod veliki međunarodni pritisak da prihvate sporazum.

Kao razlog za odbijanje sporazuma pobunjenici su naveli neispunjavanje njihovog zahteva da jedan od sudanskih potpredsednika dolazi iz Darfura. Prema rečima glavnog posrednika iz Afričke unije Salima Ahmeda Salima, oni nisu pristajali ni na kakav dogovor, već su samo ponavljali svoje zahteve. Kao osnova mirovnog plana Afričke unije, na šta je pristala i sudanska vlada, prihvaćeno je povlačenje arapske Džandžavid milicije iz Darfura, uključivanje vojske pobunjenika u sudansku armiju, jednokratna pomoć provinciji od 300 miliona dolara i pomoć od po 200 miliona dolara godišnje u narednom periodu. U sukobima u Darfuru do sada je poginulo između 160.000 i 300.000 ljudi, dok je više od dva miliona raseljeno. Analitičari smatraju da je mirovni predlog poslednja šansa Afričke unije da se dokaže kao medijator u sukobu. Sudanski ministar pravde Ali al Maradi izjavio je da "pobunjenici treba da budu razumni i shvate da i oni moraju da plate cenu mira".

Nju Delhi: Napadi u Kašmiru

U nedelju je 35 Hindusa poginulo u napadu islamskih militanata u indijskom delu Kašmira. Prema izveštaju indijske policije, 22 osobe su ubijene, pošto su odvedene iz svojih domova u oblasti Doda, a njih 13 je stradalo u napadu na susedni Udhampur. To su najžešći napadi od potpisivanja primirja između Indije i Pakistana 2003. godine.

Indijske vlasti smatraju da su napadi usmereni na podrivanje mirovnog procesa između dve zemlje, koje se već više decenija spore oko teritorije Kašmira. Ministar spoljnih poslova Indije Anand Šarma izjavio je da je napade izvršila militantna grupa koja ima sedište u Pakistanu. "To je prekogranični terorizam. Ne ukazujemo na to prvi put", rekao je Šarma.

Napadi su usledili uoči sastanka lidera separatista iz Kašmira i indijskog premijera Monahama Singa planiranog za sredu u Nju Delhiju. Najveća pakistanska militantna organizacija Hezbul mudžahedin saopštila je da "ubijanje ne koristi oslobodilačkom pokretu" i za napade okrivila indijske tajne službe. Indija optužuje Pakistan da nije razoružao militantne grupe, uprkos primirju koje su dve države potpisale. Od 1989. godine, kada je počeo separatistički ustanak u Kašmiru, poginulo je više od 60. 000 ljudi.

Tel Aviv: Nova vlada

Izraelski premijer Ehud Olmert formirao je u ponedeljak novu izraelsku vladu, nakon parlamentarnih izbora održanih 28. marta. U vladajuću koaliciju su osim Kadime, partije izraelskog premijera i pobednika na parlamentarnim izborima, ušli i laburisti, Stranka penzionera i ortodoksna verska partija Šas. Nova vlada kontrolisaće 67 od ukupno 120 mesta u izraelskom parlamentu. Iako konsultacije još nisu završene, najviše ministarskih mesta dobila je Kadima, dok bi laburisti trebalo da dobiju ministarstvo odbrane. Iako je ušla u vladajuću koaliciju, partija Šas odbila je da potpiše ključni deo ugovora, koji se odnosi na dalje izraelsko povlačenje sa palestinskih teritorija. Izraelski premijer Ehud Olmert najavio je povlačenje kao glavni cilj naredne izraelske vlade. Eli Jišai, vođa Šasa, smatra da bi jednostavno povlačenje sa palestinskih teritorija bilo nagrađivanje palestinskog terorizma, kao i da bi to podstaklo novo nasilje. Ehud Olmert smatra da dogovor sa Palestincima u ovom trnutku nije moguć, tako da je unilateralno povlačenje jedini izbor. Većina izraelskih analitičara smatra da nova vlada neće biti dugog veka.

(priredio) M. S.