Organizacija velikih koncerata:
O biznisu i pevanju

Problemi koji se pojavljuju pri organizaciji velikih rok koncerata kod nas, kao što su problem koncertnog prostora, garancija političkih struktura, finansijske konstrukcije ili datuma održavanja, nigde u svetu ne postoje

Od početka ove godine u domaćoj javnosti kružile su informacije o dolasku mnogih velikih svetskih muzičkih bendova u Srbiju. Najveću halabuku podizale su priče o dugo najavljivanom koncertu Rolingstonsa, koji će 7. jula najverovatnije konačno doći u Beograd i održati koncert na gradskom hipodromu. Pretposlednja vest iz ove priče je da je iza beogradskog koncerta Rolingstonsa stala i Vlada Srbije, što znači da više neće biti imovinsko-pravnih smetnji održavanju koncerta. Poslednja vest je da je gitarista Kit Ričards prošle nedelje pao sa kokosove palme na ostrvu Fidži, razbio glavu i doživeo blaži potres mozga, što će možda uticati i na evropsku turneju koja treba da počne tokom maja.

PLEJ-OF: Osim Rolingstonsa, za ovu godinu su najavljivani i dolasci Madone, Stinga, grupe Masiv atak i drugih velikih bendova. Koncert Masiv ataka je u međuvremenu otkazan i izmešten u Skoplje, jer nije bilo moguće obezbediti održavanje koncerta u hali Pionir. "Masiv atak je izmešten u Skoplje u poslednji čas, pošto nam je Pionir iz tehničkih razloga otkazao zakup sale", kaže za "Vreme" organizator ovog koncerta Srđan Stojanović iz agencije Multimedija koncert. On kaže da je sa Pionirom još u februaru dogovoren zakup za 11. jun, ali se u međuvremenu pojavio Košarkaški savez SCG i zakupio njihov termin za plej-of , jer kako kaže Stojanović, "košarkaši ovde imaju prednost nad Bogom i nad ugovorom, i kad Košarkaški savez kaže da im trebaju termini, svi drugi treba da stoje mirno, i otpadaju iz posla". Slična situacija je i sa koncertom Stinga, koji bi trebalo da se održi 19. juna, ali je još uvek pod znakom pitanja zbog problema sa zakupom Beogradske arene. "Arena za nas ostaje enigma, gradonačelnik je u januaru mesecu javno rekao da će biti gotova za dva meseca. Mi smo zato potpisali ugovor, odnosno Multimedija internešenel je već potpisala ugovor za Stingov koncert. Međutim, do dana današnjeg se ne zna šta će sa tim biti, jer, navodno, Arena će biti gotova tek prvog juna. Nama bi odgovaralo i kada bi bila gotova i prvog juna, međutim, oni neće da se obavežu niti da nam daju predugovor ili bilo šta, tako da Sting bez potvrde hale ipak neće doći ovamo", kaže Stojanović. On kaže da je do sada pokušavao da napravi sporazum sa gradskim vlastima svih nivoa, od najnižih do najviših, i da ni formalnim ni neformalnim kontaktima nije uspevao da dođe do nadležnih. "U krajnjoj liniji odluke o Areni donosi samo i isključivo gradonačelnik. On kao inženjer verovatno ima neke razloge zašto kaže da to nije gotovo, i da hoće tu konačnu sertifikaciju i upotrebnu dozvolu, ali ja moram da kažem da su uprkos svemu ovome održani neki koncerti, Botičelijev i Fila Kolinsa, pa da ispada da neko može da dobije dozvolu, a neko ne", dodaje on.

NEIZVESTAN DOLAZAK: Sting

BIZNIS: Finansijske posledice odlaganja i otkazivanja koncerata u Beogradu, u većini slučajeva snose strane, a ne domaće produkcijske kuće. Ovo se dešava zato što velike koncerte svetski poznatih bendova u našoj zemlji u stvari ne organizuju domaći promoteri i organizatori, već kompanije iz inostranstva. Za koncert Rolingstonsa u Beogradu, preko Komune i menadžera Makse Ćatovića kao "podizvođača", zadužena je austrijska kompanija Rok end mor i njen agent Volfgang Klinger. Strane agencije, kao što je Rok end mor obično kupuju pakete od tri ili više koncerata svetskih zvezda za više zemalja i gradova, a zatim za svaki koncert pronalaze lokalne agente koji treba da se pobrinu da se koncert stvarno i održi. "Austrijanci kupuju velike koncerte zato što imaju veliku produkciju u Beču", kaže Dragan Ambrozić, program menadžer Doma omladine. "Oni imaju zvuk, svetlo i zaposlene ljude. Njima nije dovoljno da održe koncerte samo u Austriji, jer moraju negde da se šire. Ne mogu da se šire u Mađarsku, tamo je već vrlo jaka konkurencija, i ne mogu u Češku jer su tamo već ušle nemačke agencije, a postoje i dobre lokalne agencije. Oni su zato uzeli da se šire ka Balkanu i prvo radili koncerte na liniji Beč, Ljubljana, Zagreb. Međutim, Ljubljana i Zagreb su udaljeni sat vremena, pa je to maltene isto, tako da im se otvorila dobra šansa da rade u Beogradu kada su stupili u kontakt sa Ćatovićem", kaže on. Druga velika kompanija koja dovodi poznate bendove u Beograd je Multimedija koncert iz Budimpešte za koju radi Srđan Stojanović, i koja je deo velike američke kompanije Lajv nejšen. Ova kompanija je daleko veća od austrijske, pa kupuje i po sedam-osam koncerata za istočnu evropu. Tih sedam-osam koncerata se zatim raspoređuje po onim gradovima za koje se proceni da mogu doneti najveću zaradu.

"Tehnologija je ovakva – neko, da li sam to ja ili ja pronalazim druge ljude, procenimo da li neki izvođač može da dovede određen broj ljudi. Matematika koncerata je vrlo prosta, ne stavljate čoveka za koga očekujete da će da dovede dve hiljade ljudi u dvoranu koja prima sedam hiljada. Znači, treba da stavite čoveka u prostor ili dvoranu u kojoj on može da popuni 60-70 odsto kapaciteta", kaže Srđan Stojanović. On dalje objašnjava da "kad dođete do te cifre od dve trećine, to je takozvana kalkulativna nula. To znači da ste vi kao promoter platili bend, poreze, doprinese, reklamu i ostale troškove. Ostaje još jedna trećina kapaciteta na kojoj i bend i mi treba da zaradimo neki novac. Tu je taj profit promotera. Promoter može da zaradi još neku paru tako što će dobiti proviziju za nalaženje sponzora i od prodaje pića, ali to su sve marginalni prihodi", kaže Stojanović. Prema njegovim rečima, koncerti se uglavnom finansiraju od karata i u nešto manjoj meri od sponzorstava.

LOŠA SLIKA: Ambrozić smatra da "rad sa velikim koncertima", onakav kako danas izgleda u Srbiji, nije dobar za odnose na domaćem tržištu. "To su samo vrlo uslovno uspesi naših promotera, jer posao ide preko Austrijanaca i Mađara koji tu zapošljavaju uglavnom svoje ljude. Kada je u Beograd dolazila Metalika, sa njima je došla i kompletna austrijska ekipa, Amerikanci, Austrijanci i hrvatski prevodilac. Žao mi je što u čitav posao nisu više uključeni ljudi odavde, koji bi tako mogli da steknu dragoceno profesionalno iskustvo u svim segmentima tog posla", kaže Ambrozić. Za domaće tržište i publiku mnogo važnije je da se održavaju manji i jeftiniji koncerti, sa jeftinijim kartama koje prosečan građanin sebi zaista može da priušti. "Radeći sa manjim bendovima domaći agenti bi kod velikih svetskih agenata pravili dobru sliku o sebi, ovom tržištu i ovoj zemlji. Svi ti agenti koji drže velike bendove, drže i neke manje. Ako ti imaš elementarnu odgovornost prema poslu, i ako si radio mali koncert kako treba, umetnik bio zadovoljan, sala puna, koncert dobar, to stvara dobru sliku o poslovnom ambijentu u jednoj zemlji. Niko u inostranstvu ne razmišlja o problemima sa parama. Jednom im napraviš problem sa parama, i ti si izbrisan. Ne postoje problemi sa parama i ne postoje problemi sa salama za održavanje i datumima za održavanje koncerata. Znači, ta suštinska pitanja koja su odjednom kod nas ispala velika, nigde u svetu ne postoje", kaže Ambrozić. "Ja u životu nisam video ugovor sa nekim izvođačem u kojem ne postoje tri stavke – datum održavanja koncerta, lokacija, odnosno grad i dogovorena sala, i finansijski aranžman. Ako toga nema, koncert nije zakazan." On smatra da otkazivanja i pomeranja koncerata štete domaćem tržištu i našoj zemlji. "Te informacije koje puštaju domaći promoteri, od koji su neki tek transmisija stranih agencija te i ne mogu imati informacije iz prve ruke, jer od njih ništa i ne zavisi, često su neproverene i time se čini velika šteta ovom biznisu kod nas. Svi zajedno tako delujemo neozbiljno."

Bojan Pantić