Intervju – Ivica Smolić, predsednik Komercijalne banke:
Uspeh se meri profitom

Tražnja za kreditima kakva je bila do pretprošle nedelje, ponovo će se pojaviti za mesec dana. Naše stanovništvo je, na nesreću, izuzetno tolerantno na kamatnu stopu i građanima malo znači da li je kamata 12 ili 14 odsto, jer svako gleda da svoj problem reši uz pomoć kredita

Narodna banka Srbije prvo je upozorila komercijalne banke da preteruju sa kreditima stanovništvu, a onda je odlučila da preseče priču o "lako do keša", jer ona navodno vodi u pregrejanu potrošnju, dakle podstiče rast inflacije. U martu su plasmani stanovništvu dostigli 150 milijardi dinara, duplo više nego u istom mesecu 2005. Zato je NBS propisao limit na plasmane, a to je dvostruka vrednost osnivačkog kapitala banke. Uz to, NBS je podigao obaveznu rezervu na kratkoročna zaduživanja u inostranstvu sa 40 na 60 odsto, sa namerom da smanji protok "vrućeg kapitala" kroz Srbiju. Mere NBS-a izazvale su različite reakcije banaka, od ćutanja do najava da će podići kamate čak i na već odobrene kredite da bi amortizovale "kratak spoj", odnosno opasnost od nelikvidnosti.

Predsednik Komercijalne banke a.d. Ivica Smolić, u intervjuu za "Vreme" kaže da razume da je NBS morao nešto da preduzme, jer ne može da "sedi skrštenih ruku" i da svakog meseca samo čeka podatak o rastu inflacije. Centralna banka je, podseća Smolić, obavezna i po Zakonu o NBS-u da reaguje na monetarna i inflatorna kolebanja. "Narodnoj banci je na raspolaganju niz mera i aktivnosti koje može da preduzme, stvar je samo u tome kako će da ih dozira i primeni. Nama to može samo da se sviđa ili ne sviđa", komentariše predsednik Komercijalne banke.

"VREME": Da li su plasmani stanovništvu koje je Komercijalna banka odobrila u martu toliko povećani da se odluka NBS-a o njihovom usklađivanju sa dvostrukom vrednošću osnovnog kapitala s pravom odnosi i na vašu banku?

IVICA SMOLIĆ: Uticaj najnovijih mera NBS-a na rad i ponudu naše banke je minimalan. Do juna 2004. nismo imali organizovan nastup prema sektoru stanovništva i zato je od tada rast plasmana bio brz i, mereno procentima, velik. Plasmani Komercijalne banke stanovništvu iznose 11,4 milijarde dinara, a naše učešće u ukupnom finansiranju građana je 7,7 odsto, čime nismo zadovoljni, ali smo zadovoljni dinamikom kojom smo stigli do tog učešća. U svakom slučaju, nećemo pomerati uslove, a to znači ni kamate za buduće kredite, niti ih korigovati za dosadašnje.

Smatrate li da je povećanje kamata na kredite stanovništvu opravdana reakcija banaka na mere NBS-a?

Banke mogu da reaguju na nekoliko načina. Neke će izabrati da povećaju kamatnu stopu na buduće plasmane, neke će se odlučiti za izuzetno nepopularan potez – da podignu kamate i na plasmane koji su u korišćenju. Sigurno je da će mnogi korisnici kredita biti neprijatno iznenađeni ovakvim odlukama i to će biti marketinški bumerang pojedinim bankama sa ino kapitalom. Mi nemamo šta da menjamo, jer nismo kamatnu politiku vodili samo prema odlukama NBS-a. Inače, mi u Komercijalnoj banci smatramo da sektor stanovništva nije preterano osetljiv na povećanje kamata.

Zašto to mislite? Zar povećanje kamata neće izazvati kontraudar: zbog potrebe za novcem građani će manje davati na štednju?

Mislim da će se samo smanjiti dinamika rasta kredita, ali tražnja za kreditima kakva je bila do pretprošle nedelje, ponovo će se pojaviti za mesec dana. Naše stanovništvo je, na nesreću, izuzetno tolerantno na kamatnu stopu i građanima malo znači da li je kamata 12 ili 14 odsto, jer svako gleda da svoj problem reši uz pomoć kredita. Osim toga, kod nas postoji navika da ljudi više brinu o svojoj potrošnji nego o svojoj zaradi. Svi mi imamo bar tri načina za to kako da potrošimo pare, a jedan ili nijedan kako da ih zaradimo.

U kojoj meri i kako je moguće povećati osnovni kapital banke da bi se kompenzovalo smanjenje kratkoročnih zaduživanja u inostranstvu?

Naša zaduženja u inostranstvu, ona kratkoročna do dve godine, izuzetno su niska. Komercijalna banka, kao i druge domaće banke, do pre dve godine nije bila u poziciji da se značajnije zadužuje u inostranstvu, zbog neregulisanih odnosa sa međunarodnim finansijskim institucijama i niskog rejtinga zemlje. Ona nije imala ni preke potrebe da to radi, pošto smo mogli, a sada to još više možemo, da iz sopstvenog potencijala i tekućeg poslovanja obezbedimo izvore za sva naša kreditiranja.

Prvi obračun obavezne rezerve od 60 odsto obavljen je 10. maja. Kakvi su rezultati?

Naše dodatno izdvajanje po osnovu mera NBS-a iznosi precizno 8,4 miliona evra, što je u odnosu na ukupna izdvajanja gotovo zanemarljiva cifra. Na Komercijalnu banku je više uticalo nedonošenje mera pre nekoliko godina, nego ova od pre dve nedelje. Kada su se pojavile banke sa ino kapitalom, obavezna rezerva za sve ino izvore bila je nula procenata, što im je omogućavalo privilegovanu tržišnu poziciju. Tada su domaće banke imale veliki hendikep, jer je obavezna rezerva na deviznu štednju iznosila 50 odsto, a štedni ulozi su bili preovlađujući izvor za njihove plasmane. Znači, tada smo se borili sa tim merama i u takvom okruženju gledali da ostvarimo maksimalne performanse, što i sada radimo. Neke domaće banke i sada moraju da se zadužuju u inostranstvu i njima će povećanje obavezne rezerve na te zajmove sigurno otežati poslovanje. Komercijalna banka nema takve planove, nego će svoje izvore da pojača dokapitalizacijom od strane Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). To je svežih 70 miliona evra kojim će EBRD, po osnovu ugovora o dokapitalizaciji, ojačati našu kapitalnu osnovu.

Očekujete li da najnovije mere NBS-a zaista smanje potrošnju i inflatorna očekivanja?

Restriktivna monetarna politika je jedino što NBS može da preduzme, ali nije jedino što može da se uradi kontra inflacije. NBS nema druge instrumente kojima može da reaguje na ovakvu situaciju. Siguran sam da će mere NBS-a ipak usporiti rast inflacije, ali veći efekat bi bio da idu sinhronizovano sa merama Vlade Srbije. Nadam se da udar na inflaciju jeste sinhronizovan.

Postoje li disonantne odluke ili namere Vlade i NBS-a u kreditiranju stanovništva i privrede?

Mislim da ne postoje disonantne, niti mere koje su u suprotnosti. Možda imamo reagovanje ili nereagovanje, ali u suprotnosti nisu.

Šta je zapravo vruć kapital i ako je njegov ulaz i izlaz legalan, zašto sad to sprečavati monetarnim merama?

Vruć kapital su "kratke pare" koje ulaze u Srbiju sa kratkim rokovima otplate i NBS je procenio da je to do dve godine. Sigurno da ta sredstva, koja su izuzetno sklona kretanju, ulasku i izlasku, pre svega sa kratkoročnim profitnim interesom, remete određenu finansijsku ravnotežu u Srbiji. NBS je u tom smislu bio primoran da odreaguje, a da li je to učinio u odgovarajuće vreme i na odgovarajući način, to je već stvar izbora NBS-a. Ni sada nije nelegalno koristiti vruće pare. Ali, ako je napravljena jedna greška i do sada nije otklonjena, ne znači da to ne treba da se uradi u budućnosti. Nije bilo dobro kada je obavezna rezerva na ino zaduženja bila nula procenata, a mislim da nije dobro ni ovih 60 odsto. Ali, sad plaćamo cenu dinamici uvođenja mera NBS-a. Izgleda da je u pitanju večita igra mačke i miša između banaka i NBS-a. To bi se moglo amortizovati drugačijom komunikacijom.

Kako biste vi obema stranama, predložili da izgleda ta saradnja?

NBS je prihvatio sugestiju da ubuduće o uvođenju pojedinih mera prethodno razgovara sa bankama, pretežno sa Udruženjem banaka Srbije, da prvo čuje reakcije na mere, a onda ih eventualno koriguje. Što se banaka tiče, teško je korigovati njihovo ponašanje. Bankari su, kao prvo, veoma sujetni, a drugo, uvek gledaju kako da mimoiđu mere centralne banke. Ko se nada apsolutno čistom moralu bankara, taj igra na lošu kartu. Bankari su tu da naprave profit, jedino tako se meri njihov uspeh u ovom sistemu.

Važi li to i za vas?

Moram to da kažem i za sebe, mada posao osećam na neki drugi način. Svi koji tvrde da bankari puno brinu o sadašnjim i potencijalnim klijentima, bez obzira na to da li se to odnosi na zaduženost, zapošljavanje ili investicije, preteruju. Nije im prioritet kako se razvijaju pojedini segmenti privrede u Srbiji. Tako je svugde u svetu, samo se na to treba navići i ne treba gajiti iluzije, niti verovati u sve što se kaže, recimo da banke sve čine za dobro građana. Banke čine građanima toliko koliko im treba da ostvare profit, a kada pri tome zadovolje i potrebe i interes klijenata, onda ocena uspešnosti ima puni smisao.

Mislite li da će mere NBS-a sprečiti cirkulaciju vrućeg kapitala.

Hoće. Sigurno će ga umanjiti i nateraće banke da izvrše promenu u strukturi svoje pasive.

Možete li da procenite posledice najnovijih mera centralne banke na ceo bankarski sektor?

Imaće efekta i, hteli to da priznamo ili ne, dovešće prvo do promena u strukturi pasive banaka. Ne mislim da će opasti tražnja za kreditima, mada možda neće rasti dinamikom kojom je do sada rasla, pogotovo što dosta banaka koriguje svoje kreditne uslove za naredni period.

Da li je EBRD reagovao na mere NBS-a?

EBRD je vlasnik 25 odsto upravljačkih akcija u Komercijalnoj banci, ali se ne meša u naš odnos prema drugim bankama i prema NBS-u. Ponaša se kao i svaki drugi profesionalni akcionar.

Komercijalna banka ima vredne kreditne linije od ino banaka. Da li će mere NBS-a izazvati oštrije uslove plasmana kredita preduzećima?

Za pojedine kreditne linije za koje smo mi agent na ovom tržištu, pregovaramo sa ino kreditorima da oni koriguju svoje izlazne cene i nadamo se pozitivnim odgovorima. Dakle, gledamo da amortizujemo mere NBS-a kroz korekciju naših ulaznih cena, a ne kroz izlaznu cenu prema našim klijentima.

Kako građani obrću svoj novac preko banke?

Prvi pokazatelj naše saradnje sa građanima imali smo preko devizne štednje, koja je u neprestanom porastu. Sada je u Komercijalnoj banci na štednji 483 miliona evra i po tome smo vodeća banka u Srbiji. Kod dinarske štednje imamo blago pomeranje, jer još ne postoji dovoljno poverenja u dinar iz razloga koji su nam svima poznati. Prethodna emisija dinarskih i štednih zapisa prodata je u iznosu od oko 750 miliona dinara i NBS sada izdaje novu emisiju u kojoj ćemo mi ponovo biti banka agent.

Da li su se u avanturu obrtanja novca upustili i takozvani obični ljudi, ili učestvuju samo poslovni ljudi koji znaju taj posao?

To su ljudi koji mogu da prihvate rizik predviđanja budućih kretanja na finansijskom tržištu, pogotovo vezana za kurs i kamate. Nesporno da će oni koji su uložili u dinarske štedne zapise zaraditi više nego da su držali ta sredstva u valuti na deviznoj štednji, jer je kamata na zapise od 22 do 25 odsto. Videćemo koliki će biti rast kursa, ali procena je da će zarada biti između sedam i devet procenata.

Zoja Jovanov