Kriminal: Jemstvo za slobodu

Istražni sudija beogradskog Okružnog suda Nebojša Živković prihvatio je 22. maja predlog Zdenka Tomanovića, advokata Sretena Jocića, zvanog Joca Amsterdam, da na ime jemstva uplati 300.000 evra, kako bi njegov branjenik bio pušten da se brani sa slobode. Imajući u vidu činjenice koje su utvrđene tokom dosadašnjeg dela istražnog postupka i obećanja okrivljenog, istražni sudija smatra da je predloženo jemstvo dovoljna garancija da će se Jocić redovno odazivati pozivima suda. Prihvatanje jemstva, međutim, ne znači da će Jocić automatski biti pušten da se brani sa slobode. Protiv ovog rešenja, u roku od tri dana, dozvoljena je žalba Krivičnom vanraspravnom veću Okružnog suda u Beogradu, a do pravosnažnosti rešenja okrivljeni ostaje u pritvoru. Jocić je 23. marta uz neviđene mere bezbednosti izručen Srbiji iz Holandije gde je odležao zatvorsku kaznu u Fuhtu, jednom od najbolje čuvanih zatvora. Beogradske vlasti su 1996. godine pokrenule istragu zbog sumnje da je u julu prethodne godine podstrekavao Miodraga Prodanovića i Bojana Milosavljevića da ubiju Gorana Marjanovića, zvanog Goksi Bombaš, u beogradskom restoranu Olimp. U tom oružanom obračunu poginula je i Marjanovićeva devojka Jelena Đorđević. Prodanović i Milosavljević su, na kraju, osuđeni na po petnaest godina zatvora. Ključni svedok u istrazi, koji je i okrivio Jocu kao naručioca tog ubistva, iznenada je, nakon što je odslužio kaznu za ranije počinjeno krivično delo – promenio iskaz. U novom iskazu, potpisanom i overenom u sudu, negirao je Jocićevu umešanost u ubistvo u "Olimpu", da bi naknadno, podrazumeva se ne pred sudom, izjavio da je "morao tako". Jocić je ubrzo posle ubistva, kako se pričalo, pobegao u Kolumbiju. Holandske vlasti su ga tražile zbog dosluženja trogodišnje zatvorske kazne na koju je osuđen ranih devedesetih (pobegao iz zatvora 1993), kao i zbog novije istrage o prometu narkotika, austrijske vlasti zbog ubistva policajca, a nemačke (koje su u međuvremenu odustale od zahteva za njegovo izručenje) zbog trgovine drogama. Međunarodna poternica za Jocićem raspisana je u junu 2001. godine i na osnovu nje je 20. juna 2002. i uhapšen od strane pripadnika bugarske nacionalne službe za borbu protiv organizovanog kriminala, koji su ga nekoliko meseci kasnije isporučili Holandiji.

Skupština: Zasedanje odbora

Odbor za lokalnu samoupravu Skupštine Srbije na svojoj poslednjoj sednici raspravljao je o Nacrtu zakona o finansiranju lokalne samouprave. U radu Odbora učestvovali su predstavnici Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) i Programa za razvoj pri Ujedinjenim nacijama. Članovi odbora zaključili su da nemaju primedaba na Nacrt zakona, koji predstavlja jedan od modela za obezbeđivanje ravnomernog regionalnog razvoja. Dogovoreno je da se za sledeću sednicu pripremi simulacija primene ovog zakona na primeru opština različite razvijenosti. Doneta je i odluka da Odbor za lokalnu samoupravu potpiše Protokol o saradnji sa Centrom za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) na projektima koji za cilj imaju jačanje kapaciteta lokalnih samouprava. Na ovoj sednici odbora razmotren je i podržan Nacionalni investicioni plan od 2006. do 2011. godine, koji je pripremila Vlada Srbije, po uzoru na Nacionalni investicioni plan Republike Irske. O projektima koji će biti finansirani po ovom planu odlučivaće komisija sastavljena od predstavnika Ministarstva finansija i Svetske banke.

Na dnevnom redu 60. sednice Odbora za privatizaciju našao se Predlog zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama. Narodni poslanici podneli su 34 amandmana na ovaj predlog, a Odbor za privatizaciju odlučio je da predloži Narodnoj skupštini da ne prihvati nijedan od njih. Ovoj sednici prisustvovao je ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić.

Kragujevac: Utvrđivanje odgovornosti

Nakon što je Dragana Aleksić (38) iz Velikih Pčelica kod Kragujevca preminula nakon porođaja, rukovodstvo Doma zdravlja u Kragujevcu saopštilo je da će biti preduzete sve zakonske mere protiv ekipe Hitne pomoći koja je povezla Draganinu bebu, ali ne i nju, ukoliko se utvrdi njihova odgovornost. Dragana Aleksić je posle porođaja u šumi uspela da stigne sa detetom do kuće svoje majke, ali je posle dolaska ekipe Hitne pomoći i pregleda lekara ostavljena u kući, gde je umrla. U saopštenju, rukovodstvo Doma zdravlja navodi da je naređeno da se hitno ispitaju okolnosti pod kojima je Aleksićeva preminula. Prema rečima njene majke, prva ekipa Hitne pomoći stigla je pola sata posle poziva, ali su lekari, kada su pregledali majku, uzeli bebu i, uz objašnjenje da će poslati drugo vozilo, otišli ostavivši porodilju. Čekajući drugu ekipu lekara, Dragana Aleksić je umrla posle sat i po vremena, nakon što je iskrvarila. Uprava Doma zdravlja izrazila je duboko saučešće porodici Aleksićeve, koja je imala dvoje odrasle dece i unuče. Istražni sudija Okružnog suda Dragan Leković naložio je obdukciju tela, kako bi se utvrdio tačan uzrok smrti.

Hronika: Budućnost školovanja

Predškolska nastava u vrtićima ubuduće će biti obavezna za svu decu koja naredne godine polaze u prvi razred osnovne škole. Predlogom zakona o predškolskom i osnovnom vaspitanju koji je upućen Skupštini Srbije predviđeno je da osnovno obrazovanje traje devet godina, a predškolska nastava kao priprema za školu biće – besplatna. Pripremu predškolske dece obavljaće vaspitači u vrtićima ili najbližim osnovnim školama. S obzirom na to da pravo na pripremanje predškolske dece imaju i privatne agencije i servisi za čuvanje dece, ministar prosvete Slobodan Vuksanović ih je pozvao da se registruju i akredituju za obavljanje vaspitno-obrazovnih delatnosti sa decom predškolskog uzrasta, jer, kako je rekao, nijedna privatna agencija nije registrovana na propisan način. Posle devetogodišnjeg osnovnog, na redu je i srednjoškolsko obrazovanje. Iako sadašnji sistem obrazovanja u Srbiji ne predviđa uvođenje obavezne srednje škole, postoji mogućnost da se to promeni. Prema rečima pomoćnika ministra prosvete Bogoljuba Lazarevića, obavezno srednje obrazovanje nije predviđeno Strategijom Ministarstva prosvete, ali u određenom periodu bi se kroz izmene Zakona o obrazovanju "moglo razmišljati i u tom pravcu". Kako je istakao, odluka o uvođenju obavezne srednje škole ticala bi se celog društva, a za to bi bila potrebna i dodatna finansijska sredstva iz budžeta. Za sada se oko 93 odsto dece osnovaca upisuje u srednju školu, a Ministarstvo prosvete radi na uspostavljanju usmerenog, fleksibilnog i efikasnog srednjeg obrazovanja. To praktično znači stvaranje obrazovnih profila koji će biti prilagođeni potrebama privrede, obuku učenika da po završetku srednje škole odmah mogu da rade, kao i obuku odraslih osoba koje nemaju srednju stručnu spremu. Srednja škola je obavezna u Finskoj, Mađarskoj, a od sledeće godine i u Hrvatskoj. Ocenjujući odluku Hrvatske kao pozitivnu, ministar Vuksanović je naveo da se i Srbija kreće tim putem, na jedan konkretan način kroz školovanje i doškolovavanje odraslih ljudi.

Službeni glasnik: Novih deset dinara

Narodna banka Srbije pustila je 19. maja u opticaj novčanicu od deset dinara. Novčanica je odštampana na toniranoj zaštićenoj hartiji sa multitonskim vodenim znakom u vidu portreta Vuka Stefanovića Karadžića i sa ugrađenom isprekidanom niti srebrne boje, koja sadrži mikrotekst u negativu. Mikrotekst se kontinuirano ponavlja i čita i s lica i s naličja novčanice. U papir su ugrađena i vidljiva zaštitna vlakanca u žutoj, plavoj i crvenoj boji, od kojih žuta i crvena pod svetlošću lampe sa ultraljubičastim zracima fluoresciraju žuto i crveno. Novčanica od deset dinara štampa se u tehnici višebojne linijske ofset štampe, a numeracija na naličju novčanice – tehnikom visoke štampe. Numeracija sadrži dve slovne oznake i sedam numeričkih i štampana je dva puta na naličju novčanice – jednom u crnoj, a drgi put u crvenoj boji. Tekst "Narodna banka Srbije" na licu novčanice, ispisan latinicom u dva reda, smešten je na beloj površini u desnom delu, a isti tekst ispisan ćirilicom u dva reda smešten je u blizini leve margine novčanice. Tekst "Narodna banka" u pozitivu, a "Srbije" u negativu. U gornjem delu bele površine novčanice izveden je element elipsoidnog oblika, koji prikazuje znak NBS-a, a uz gornju i donju ivicu tog elementa je mikrotekst "NBS" koji se ponavlja, gore u ćirilici, dole u latinici. Na naličju novčanice, u donjem desnom delu bele površine, ćirilicom i latinicom, ispisane su, u tri reda, odozgo nadole, reči "Beograd", "godina" i "guverner" sa oznakom godine "2006" u negativu. Ispod njih je faksimil potpisa guvernera Radovana Jelašića. Dimenzije novčanice su 62x131 milimetar.

Tehnologija: NAND fleš

Samsung elektroniks je nedavno izbacio na tržište prvi PC na svetu koji umesto klasičnog hard diska poseduje NAND fleš hard disk od 32 gigabajta. Iz Samsunga kažu da je ovo prvi put da je NAND fleš tehnologija ušla u ponudu komercijalnih prenosnih računara i da će, nakon ovog proboja, ovaj tip memorije potisnuti obične hard diskove. Od početka juna kupci će imati na raspolaganju dva modela noutbuk računara sa ovom memorijom – Samsung Q1 i Q30. Najvažnija prednost fleš memorije nad običnom, važna za korisnike prenosnih računara, jeste ta da su podaci u fleš memoriji mnogo sigurniji od oštećenja koja mogu nastati od udaraca prilikom transporta. Kako je procenjeno, ova memorija može da podnese dvostruko jače udarce bez oštećenja podataka nego što je to slučaj sa običnim hard diskovima a čak i u slučaju gubitka, podaci iz novog tipa memorije se mogu mnogo lakše povratiti. Novi tip fleš memorije beleži prednost i kod čitanja (tri puta brže) i zapisivanja podataka (150 odsto brže). Rezultat svega ovoga je brži rad računara kada je opterećen sa više istovremenih poslova, a proizvođači tvrde da Windows XP na ovim novim računarima radi između 25 i 50 odsto brže. Listu prednosti proširuje podatak da, dok uobičajeni hard disk od 1,8 inča teži oko 50 grama, ovaj novi je oko 25 grama lakši i proizvodi buku manju za oko 30 decibela što je posebno važno za ljude koji rade u bibliotekama i mestima na kojima nije dozvoljena buka. "Modeli računara baziranih na ovoj memoriji imaju mnoštvo prednosti među kojima su brže butovanje, veća trajnost, tiši rad i duže trajanje baterija", tvrdi Kim Hounso, izvršni potpredsednik odeljenja za kompjutere Samsung korporacije. Prodajna cena novih računara biće oko 2500 dolara za model Q1 i oko 3700 dolara za model Q30.

Beograd: Sport fest

Na Adi ciganliji će 26. maja početi drugi beogradski Sport fest, na kome će posetioci moći da vide ili učestvuju u sportovima koji se u glavnom gradu ne mogu videti tako često. Među više od 40 sportova koji će biti zastupljeni na ovom festivalu, organizatori kažu da će šira publika moći prvi put da vidi surfovanje pomoću zmajeva, izraelsku borilačku veštinu Krav Maga i Internacionalno takmičenje za najjačeg čoveka u SCG – Strongmen. Pobednik tamičenja Strongmen biće onaj koji ostvari najbolje rezultate u disciplinama vučenja kamiona do deset tona, izbačaja iznad glave balvana teškog 100 kilograma, dizanja betonskih kugli do 200 kilograma i još nekoliko sličnih disciplina. Osim ovih sportova posetioci će moći da vide prezentaciju rafting (splavarenje) klubova, takmičenja i treninge streličarstva, američkog fudbala, aviomodelarstva, mačevanja, padobranstva, ragbija, ultimajt fajta, taj-čija, sportske gimnastike, paraglajdinga, skijanja na vodi i mnogih drugih sportova. Tokom festivala će biti održana revijalna veslačka fregata na kojoj će učestvovati više od 450 veslača, a biće održan i zvanični Kup Beograda u disciplini slobodno penjanje na veštačku stenu. U Javnom preduzeću Ada ciganlija kažu da je u međuvremenu završena izgradnja pet novih teniskih terena, na kojima će tokom festivala glumac Dragan Jovanović i gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović odigrati revijalni meč. Isti izvor navodi da će tokom Svetskog fudbalskog prvenstva na Adi biti otvorena dva nova fudbalska igrališta, kao i da se radovi na novoj biciklističkoj stazi oko Ade konačno privode kraju. Organizator ove manifestacije Beogradska kulturna mreža, za posetioce je obezbedila petnaest besplatnih vožnji balonom, 60 skokova bandžijem i 100 penjanja na veštačku stenu. Oni koji se nisu na vreme prijavili za ove besplatne sadržaje moći će isto to da rade uz novčanu nadoknadu. Ulaz na beogradski Sport fest je besplatan.

Studenti: Nedelja srpske privrede

Konferenciju Nedelja srpske privrede, koja je od 15. do 19. maja održana na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, otvorili su ministar finansija Mlađan Dinkić i njegov bivši kolega Božidar Đelić. Đelić je "razočarao" prisutne tvrdnjom da neće biti "gladijatorske borbe" između njih dvojice, iako je ovo prvi put da posle duže vremena sede za istim stolom. Umesto toga on je rekao da je posle "impresivnog početka" srpska privreda u fazi prosečnog rasta, a Dinkić je najavio da će inflacija do 2009. godine biti 4,5 odsto uz privredni rast od 7,5 odsto godišnje.

Na trećoj, sada već tradicionalnoj tribini, koju organizuje Resor za saradnju sa privredom Saveza studenata Beograda, učestvovali su, između ostalih, i guverner NBS-a Radovan Jelašić, predsednik upravnog odbora banke Sosijete ženeral Goran Pitić, direktor "Filipa Morisa" u Srbiji Euđenio Sidoli, direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić, kao i predstavnici nekoliko kompanija, nastavljujući tako spisak atraktivnih gostiju koji se predstavljaju studentima ekonomije. Osim privrednog razvoja, teme konferencije bile su kvalitet finansijskog sektora, kadrovski potencijal Srbije i konkurentnost realnog sektora.

Prema rečima Jovice Bauka, koordinatora studentskog Resora za saradnju sa privredom, osim konferencija, resor zajedno sa preduzećima organizuje radionice, praksu i u krajnjoj instanci zapošljavanje. "Cilj je da se na svaki mogući način studentima pruži praktično znanje o realnim privrednim dešavanjima, koje ne dobijaju na fakultetu, kaže za "Vreme" Bauk. Resor ima saradnju sa 15 preduzeća i do sada je uspeo, posle obavljene prakse, da zaposli nekoliko ljudi u firmama Leo Barnet, Sintelon, Prajsvoterhaus kupers, KPMG, HVB i drugim. Bauk naglašava da nije raspisan stalni konkurs za zapošljavanje. "Radionice su možda i najinteresantniji projekat, koji preduzećima daje šansu da već na četvrtoj godini upoznaju studente. Oni izaberu, na osnovu testitranja, 30 do 40 ljudi sa kojima prave radionice, a kada se radionice završe primaju studente na praksu i eventualno ih zapošljavaju", kaže Bauk.

Sport: Kontrola pobune

Prošle nedelje je, prema onome što su prenosile dnevne novine, bilo veoma uzbudljivo u FK Crvena zvezda. "Istaknuti članovi Upravnog odbora i preduzetnici" abdicirali su sa svojih pozicija u rukovodstvu kluba. Predvođeni Nebojšom Divljanom iz Delta osiguranja i Draškom Petrovićem iz Telekoma Srbija, "odmetnici" su pokušali da na elegantan način "sruše" Dragana Stojkovića, predsednika kluba, koji je tih dana bio u Francuskoj. Iznoseći kao argumente prodaju golmana Vladimira Stojkovića i "levog spoljnog" Aleksandra Lukovića, te ranije postavljanje Nebojše Lekovića na mesto genseka kluba što, po njima, doprinosi urušavanju kluba, Divljan i Petrović su preko njima bliskih medija "opleli" po Piksiju. Navodno, uvređeni deo uprave ozlojeđen je što se bez njihovog učešća u odlučivanju Stojković opredelio za određene kadrovske poteze, a kada je trebalo da se dâ novac, Piksi je bio spreman da s njima sarađuje. Prema Divljanu i Petroviću, koji su postali deo UO-a FK Crvena zvezda prošle jeseni, klub je u organizacionom rasulu a njima nije dozvoljeno da taj problem reše, već im je tražen samo novac. Stojković je od prethodne uprave nasledio za srpske pojmove ogroman dug, više miliona evra, i bio je prinuđen da prodajom igrača pokrpi rupe u kasi i proba da postavi klub "na zdrave noge". Petrović i Divljan su ga optužili da je "nesavesnom prodajom fudbalera" ugrozio planove o učešću u Ligi šampiona naredne sezone i da je, od dolaska na mesto predsednika, napravio nove dugove. Oni su ponovili da su ih u aranžmanu sa Crvenom zvezdom vodili filantropski i emotivni razlozi – ovi istaknuti privrednici nisu želeli da zarade nego da pomognu. Divljan je potegao teško razumljiv argument koji kaže da Delta obrće godišnje milijardu evra, pa nije imala nikakav poseban interes da zaradi na Crvenoj zvezdi. "Mi nismo želeli vlast, već kontrolu", poručili su Petrović i Divljan. Stojković nije ni trepnuo posle ove kratkotrajne medijske artiljerijske paljbe. Sazvao je UO koji je doneo odluku da se sastav ovog tela u narednom periodu dopuni. Stojković je pokazao da zna da se nosi sa "poslovnim ajkulama" i da ga ne pogađa medijska džebana. Takođe, svestan je da je za Ligu šampiona potrebno imati stabilne finansije i da prodaja najboljih igrača neće ništa dobro doneti. Osim ako nije ciljana i ako nije deo dugoročnijeg planiranja. Dok god na svojoj strani bude imao navijače i rezultat, njegova pozicija u klubu biće sigurna. Sa Divljanom i Petrovićem ili bez njih.

Jovana Gligorijević, Stevan Kostić, Bojan Pantić, Slobodan Georgijev, Jasmina Lazić