Navigator:
Misli nacionalno, deluj racionalno

Srbija bi, kako stvari stoje, u narednim mesecima trebalo uz svoju državnost da stekne i stalan nacionalni internet domen, o čemu je u ovoj rubrici prošle nedelje već bilo reči. Razlog da se to još jednom (ali malo detaljnije) razmotri jeste to što je reč o prilično važnom pitanju za svaku državu.

Najpre malo činjenica, za one koji su slabije upućeni u internet i način dodeljivanja imena. Nacionalni internet domen daje slobodu državi da unutar njega uredi sopstveni internet prostor. Sastoji se od dva slova, manje ili više od toga nije moguće (za razliku od oznake za državu koja se koristi u saobraćaju, na primer). To je značajan ograničavajući faktor, pogotovo u slučaju Srbije koja se na tu listu prijavljuje kasno. Sve zgodne slovne kombinacije koje počinju na S su zauzete, ono što je ostalo slabo asocira na Srbiju.

No, šta je tu je. Srbija je devedesete i dobar deo ove decenije provela u traženju svog državnog identiteta. Veći deo tog vremena bila je u državi koja se zvala Jugoslavija i koja je na upotrebu dobila domen .yu. Ovaj domen je prilično aktivan, a ima i ozbiljnih internet profesionalaca koji ne vide ništa loše u tome da se on zadrži kao nacionalni domen Srbije.

Problem je što YU ni na koji način ne podseća na Srbiju (Srbi.yu?), a to je primarno kod određivanja nacionalnog domena. Svi sadržaji registrovani lokalno identifikuju se (sa) tim domenom. O imejl adresama da i ne govorimo. Jednostavno, ta dva slova koja označavaju neku državu svakodnevno se ispišu na ekranima više miliona puta te stoga nije baš svejedno kako glase.

Srbija može da koristi domen YU još izvesno vreme (tri do pet godina), a može i da aplicira kod nadležne institucije za dodelu internet adresa (ICANN) kako bi ga zadržala za stalno. Ali, tako bi postala jedina zemlja čiji se nacionalni internet domen potpuno razlikuje od imena zemlje, to jest izveden je od imena države koja više ne postoji. Lično, bio bih protiv takvog rešenja.

Drugi predlog je da Srbija aplicira za adresu RS, što bi bila skraćenica za Republiku Srbiju. Ruku na srce, ima slučajeva da nacionalni domen sadrži državno uređenje (United Kingdom tj. UK, Ujedinjeni Arapski Emirati tj. AE). Ima i domena koji asociraju na državnu strukturu (Evropska unija je .eu, Ruska Federacija je .ru, Sjedinjene Američke Države su .us). Ali i na osnovu ovih primera može se zaključiti da bi srpski slučaj ipak bio presedan, sve i da ne uzmemo preozbiljno u obzir predloge da se državno uređenje Srbije preuredi.

Najbolje bi bilo da se nacionalni domen izabere među nekoliko preostalih kombinacija na slovo S, možda SU (zgodno zbog samoglasnika), možda SP (od "srpsko"). S obzirom na značaj ovog opredeljivanja, valjalo bi da se o tome izjasne stručnjaci raznih profila, ne samo oni iz profesionalnih udruženja i organizacija koje se bave internetom. Jer odabrani domen ćemo, na ovaj ili onaj način, svi morati da "vučemo" na kraju svoje internet adrese, naravno ukoliko želimo da ona bude nacionalno obojena.

Dobijanje autentičnog internet domena mogla bi da prati i velika promocija razvoja interneta u Srbiji, što bi ubrzalo i napuštanje YU domena. Prosto, postala bi stvar prestiža da firma ima srpsku internet adresu i eto entuzijazma koji ovdašnjem internetu više nego nedostaje.

Zoran Stanojević, BBC