Bor: Izbori i zadaci

U drugom krugu izbora 11. juna, za novog predsednika Opštine Bor izabran je kandidat Srpske radikalne stranke Branislav Rankić. Od trećine žitelja rudarske komune, koliko je glasalo u drugom krugu, Rankić je osvojio 63 odsto glasova birača, a protivkandidat Grupe građana "Živim za Bor" Darko Mihajlović dobio je poverenje 35 odsto glasača. Demokratija i idiličnost izbora bili su na vrhuncu. Sve je bilo fer i pošteno, bez ikakvih prigovora, kandidati su se uvažavali i poštovali u predizbornoj kampanji, a nakon izbora poraženi Mihajlović poželeo je Rankiću "od sveg srca da pomogne ovom gradu". Novi predsednik Opštine ističe da će ispuniti obećanja – pre svega sačuvati RTB Bor i neće dozvoliti "nepoštenu privatizaciju".

Osim ovako "velikih" zadataka, pred Rankićem je borba protiv siromaštva sugrađana, koji izlaz ponekad vide u veoma isplativom lopovluku. Naime, grad bakra i okolina bogati su vajarskim delima od ovog metala i bronze, kao i bistama i spomen-pločama, koje su postale predmeti skrnavljenja i krađe. Nedavno je u Šarbanovcu kraj Bora ukradeno osam bronzanih ploča sa spomenika palim borcima, ukupne težine oko jedne tone. Operativci borskog SUP-a pronašli su tek dve, a imena dvojice osumnjičenih nisu saopštena u cilju dalje istrage. Policija je uspela da pronađe i nedavno ukradenu bistu narodnog heroja Jovana Vučkovića, tešku oko 100 kilograma. Osim spomenika, na udaru lopova u Timočkoj krajini su i telefonske žice, oluci, umetnička dela izložena na javnim mestima – jednostavno sve što je od bakra ili bronze. Uzrok porasta ove vrste kriminala je izuzetno visoka otkupna cena bakra, tako da se ukradeni predmeti, prema podacima borske policije, prodaju po ceni od 360 dinara po kilogramu. Otkupljivači zatim tu robu prodaju dalje privatnim topionicama u Paraćinu, Ćupriji, Kragujevcu i Beogradu.

Kriminal: Saobraćajna mafija

Posle višemesečne (sinhronizovane) istrage policija je uhapsila petnaest osoba, koje su godinama uspešno lažirale saobraćajne udese, ojadivši (isto tako uspešno) osiguravajuća društva u Srbiji i inostranstvu za više od 40 miliona dinara. Među oštećenim osiguravajućim društvima su DDOR Novi Sad, Viner, Dunav osiguranje, AMS, Delta, a pretpostavlja se i neka inostrana osiguravajuća društva. Ova organizovana kriminalna grupa, nazvana "saobraćajna mafija", koju će preuzeti Specijalno tužilaštvo, tereti se za najmanje 40 slučajeva naplate totalne štete na luksuznim automobilima. O dobroj organizaciji grupe dovoljno govori to da je, između ostalih, sačinjena i od veštaka, advokata, saobraćajnih policajaca i vlasnika auto-otpada od kojih je svako imao ulogu u domenu za koji je kompetentan. Falsifikovanu dokumentaciju – saobraćajne i vozačke dozvole i polise osiguranja, saobraćajni policajci su, uz primanje mita, koristili za sačinjavanje zapisnika o uviđaju saobraćajnih nezgoda koje se nisu dogodile, a evidentirane su kao prave. Na osnovu tih zapisnika i falsifikovanih rešenja koja su pripremali advokati, podnošeni su zahtevi osiguravajućim društvima za naplatu štete. Po dobijanju zahteva, procenitelji i samostalni veštaci, uz primanje mita u iznosu od 20 procenata "procenjene" štete, unosili su u zapisnike procene o navodnoj šteti. Iznos štete po jednom automobilu kretao se od 500.000 do 1.500.000 dinara. U "posao" su bili uključeni i vlasnici nekih auto-otpada na kojima su fotografisana oštećenja na ranije slupanim luksuznim automobilima koja su se unosila u lažne zapisnike. Novac dobijen na ovakav način članovi grupe međusobno su delili i koristili za kupovinu pokretne i nepokretne imovine, za putovanja u inostranstvo i slično. Prilikom hapšenja privremeno je oduzeto sedam luksuznih automobila, više personalnih računara, fotoaparata, pečata i druge falsifikovane dokumentacije pripremljene za upotrebu.

Skupština: Napeto

U Skupštini Srbije ovih dana je vrlo burno. Prema poslednjim najavama, poslanici Srpske radikalne stranke nameravaju da napuste rad u skupštinskim odobrima protestujući zbog načina na koji je rešen status funkcionera državne zajednice, ocenjujući ga kao državni udar.

Radikali su nezadovoljni što je iz drugug pokušaja, bez prisustva predsednika Administrativnog odbora Tomislava Nikolića, zamenika predsednika SRS-a, odlučeno da poslanici Skupštine SCG plate iz budžeta Srbije primaju još šest meseci i što će mandati ministara odbrane i inostranih poslova Zorana Stankovića i Vuka Draškovića biti razmatrani za 45 dana.

Povodom najave radikala da napuštaju skupštinska tela, šef Poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić ocenjuje da je reč o političko-promoterskom potezu, bez ikakvog praktičnog značaja jer poslanici SRS-a već u dužem vremenskom periodu ne učestvuju u radu nekih odbora.

U međuvremenu, u Narodnoj skupštini je u toku sednica trećeg vanrednog zasedanja u 2006. godini. Trenutno je na razmatranju Predlog zakona o finansiranju lokalne samouprave. Obrazlažući zakon pred poslanicima, ministar finansija Mlađan Dinkić ocenio je da taj predlog omogućava efikasniji sistem ujednačavanja, odnosno preraspodele sredstava od bogatijih ka siromašnjim opštinama. Više od 90 odsto opština bi tom preraspodelom imalo veće budžete, izjavio je Dinkić. Prema njegovim rečima, zakonom se osigurava i bolja predvidljivost u planiranju sredstava za lokalnu samoupravu.

Ove nedelje, bilo je novina i u vezi sa radom na Ustavu Srbije. Skupštinski pododbor za ustavana pitanja naložio je svim parlamentarnim strankama da do 15. juna dostave imena stručnjaka koji treba da rade na novom Ustavu.

Srbija: Skrnavljenje

Proteklog vikenda su se u dva vojvođanska grada skoro istovremeno pojavili vandali koji su skrnavili verske objekte. U manastiru Petkovica, na brdu Pleševica kod Šapca ukraden je delić moštiju svete Petke. Provalnici su u toku noći izmedu 10. i 11. juna ušli u crkvu, odneli srebrni putir iz oltara i relikvijar sa komadićem tela popularne svetiteljke Paraskeve. Kako prenosi "Politika", monahinje manastira tvrde da su u subotu uveče oko 21.30 videle dvojicu muškaraca za koje su pomislile da su pčelari ili berači trešanja. Hadži-igumanija Lukija rekla je da su lopovi u crkvu ušli i izašli kroz prozor pošto su pri odlasku podigli klupu.

Manastir Petkovica podignut je još u drugoj polovini XIII veka, a poznat je u Mačvi zbog takozvanog izvora svete Petke, navodno čudotvornog i lekovitog. U relikvijaru od pozlaćenog srebra, ispod celivajuće ikone, monahinje manastira čuvale su zglavak prsta svetiteljke. Kovčežić veličine dvadesetak centimetara imao je sa gornje strane otvor u obliku krsta i bio je ukrašen cvetovima i četvoricom jevanđelista. Dok policija traga za neobično drskim vandalima, teško je razumeti kakvi su ih motivi nagnali da ukradu relikvijar sa moštima, osim čistog vandalizma ili sujeverja.

U međuvremenu, dogodio se još jedan sličan incident. Noć pre toga, oskrnavljeno je deset spomenika na katoličkom groblju u Temerinu, nedaleko od Novog Sada. Prema saopštenju novosadske policije, nepoznati počinioci su iščupali četiri drvena krsta, okrenuli ih naopako i naslonili na nadgrobnu ploču, potom polomili dve figurice Hrista, da bi i njih prislonili glavom nadole uz ivicu nadgrobnih ploča. Uz to, oštećene su nadgrobne ploče, polomljen drveni krst i dve vaze za cveće na spomenicima. Policija i u ovom slučaju vandalizma intenzivno traga za počiniocima.

Privreda: Laki keš

Republički zavod za statistiku (RZS) nedavno je objavio podatke o potrošnji domaćinstava u 2005. godini. Prosečna mesečna raspoloživa sredstva po domaćinstvu su u prošloj godini iznosila 26.952 dinara, a prosečni mesečni rashodi 27.915 dinara. Najvećim mesečnim prihodima u iznosu od 33.091 dinara raspolagala su domaćinstva u Beogradu, a najmanjim domaćinstva u centralnoj Srbiji bez Beograda, sa 24.924 dinara. Prosečni mesečni rashodi su u Beogradu iznosili 34.555 dinara, u centralnoj Srbiji 26.321 dinara, a u Vojvodini 25.159 dinara. Samo su domaćinstva iz Vojvodine u protekloj godini "poslovala pozitivno" i ostvarila višak od oko 900 dinara, a beogradska domaćinstva i ona iz centralne Srbije imala su "gubitak" od oko 1500 dinara. Ovu negativnu razliku, prosečno domaćinstvo je verovatno pokrilo "lakim" kreditom, čija ekspanzija ni nakon oštrijih mera NBS-a ne jenjava. U strukturi primanja prosečnog domaćinstva dominiraju prihodi od plata i nadnica sa učešćem od 49,6 odsto, i prihodi od vladinih organizacija – 26,7 odsto, od čega najveći deo potiče od penzija. Oko deset odsto prihoda potiče iz poljoprivrede, lova i ribolova, a 9,7 od izdavanja nekretnina pod zakup, kamata ne štednju i drugih novčanih prihoda. Među izdacima, najznačajniji su troškovi ishrane sa 37,1 odsto. U Beogradu, troškovi ishrane domaćinstva su u ukupnim troškovima imali učešće od 32,7 odsto, u Vojvodini 34,5 odsto, a u centralnoj Srbiji čak 41,3 odsto. Na drugom mestu liste rashoda nalaze se izdaci za stanovanje i komunalije. Ovi troškovi su najniže učešće imali u centralnoj Srbiji (15,8 odsto), a najviše u Vojvodini (19,8 odsto). Od ostalih troškova značajni su oni za transport (10,7 odsto), odeću i obuću (šest odsto), nameštaj, opremanje i održavanje stana (4,6 odsto), i duvan i alkohol (4,6 odsto). Izdaci dati za rekreaciju i kulturu, koji su najbolji pokazatelj nivoa blagostanja u posmatranoj zajednici, bili su najveći u Beogradu (1871 dinar mesečno).

Finansije: Nova faza razgovora sa MMF-om

Misija MMF-a predvođena novim šefom Misije u Srbiji i Crnoj Gori Piterom Dojlom vodiće dvonedeljne razgovore sa čelnicima Srbije. Direkor odeljenja za Evropu MMF-a Majkl Depler naglasio je da je posle prve faze pregovora ovo deo razgovora u kojima će šef Misije predložiti kreatorima ekonomske politike rešenja za očuvanje finansijske stabilnosti zemlje. Za razliku od prve faze, ova će imati savetodavni karakter.

Po njegovoim rečima u Srbiji je došlo do velikog napretka u oblasti fiskalne politike, do određenih pomaka u strukturalnim prilagođavanjima i monetarnoj politici.

"Uprkos tim pomacima problem ostaje visoka stopa inflacije i visok deficit tekućeg računa plaćanja, koji se finansira zaduživanjem u inostranstvu", kaže Depler.

On je istakao da se fond neće izjašnjavati o problemu nasleđivanja dugova, nastalim posle otcepljenja Crne Gore.

Ranije je glavni ekonomista Centralne banke Crne Gore Nikola Fabris izjavio da će Srbija naslediti deo dugova u međunarodnim finansijskim institucijama ako bude tražila da nasledi članstvo državne zajednice u MMF-u i drugim finansijskim institucijama.

"Kada je reč o sukcesiji, tu fond ne zauzima stav, jer je to političko a ne stručno pitanje. Ukoliko dođe do dvostranih dogovora, MMF će to poštovati. U suprotnom, zauzimaće se prema stavovima međunarodne zajednice", kaže Depler.

Depler je rekao da posle isteka aranžmana u februaru predstavnici vlade Srbije nisu tražili novi aranžman sa MMF-om, a da sam MMF ne vrši pritisak da do novog aranžmana dođe.

Sport: Šampionat u motociklizmu

U nedelju 18. juna, na stazi Zodler u Belgiji, takmičari Serbian Actavis Teama, Željko Staničić, Nikola Buljić i Dragoslav Perišić, nastupiće na Šampionatu sveta u motociklizmu. Osnivanje prvog srpskog tima koji će se takmičiti na Šampionatu podržalo je Beogradsko predstavništvo farmaceutske kompanije Aktavis. Ova kompanija je ujedno i generalni sponzor na Svetskom šampionatu moto-trka.

Članovi tima su takmičari i mehaničari moto-kluba Dijamant NB, koji je 1996, 2003. i 2004. godine bio ekipni šampion Srbije i Crne Gore. Dragoslav Perišić, menadžer i takmičar tima, sedam puta je poneo titulu šampiona SCG i tri puta šampiona Balkana. Drugi član, Željko Staničić bio je takođe tri puta šampion SCG, Nikola Buljić je tu titulu dobio 2004, a još jedan član, Milan Nikolić, šest puta je bio vicešampion SCG.

Serbian Actavis Team nastupao je već u Holandiji sredinom aprila i zauzeo peto mesto u klasi "super stock", a 27. mesto u generalnom plasmanu.

"Zdravlje – Aktavis već više godina pomaže istaknute sportiste u Srbiji koji svojom voljom i uspesima na sportskim takmičenjima širom sveta potvrđuju vrednosti koje Zdravlje – Aktavis kao poslovni sistem promoviše u svom radu. Upornost, volja i pobednički mentalitet istaknutih takmičara u moto-sportu predstavljaju i orijentaciju Aktavisa na tržištu i u poslovanju", izjavio je generalni direktor beogradskog predstavništva ove kompanije Milan Todorović.

Istraživanje: Recept za nevidljivost

Tri fizičara iz SAD i Velike Britanije objavila su krajem maja rad u kome se predlaže način za pravljenje nevidljivih objekata. Pre nekoliko decenija se svako ovakvo istraživanje smatralo bizarnim, a njegovi autori bivali su proglašeni šarlatanima, eventualno zanimljivi samo producentima niskobudžetnih SF filmova. No, sa neverovatnim razvojem fizike čvrstog stanja, optoelektronike i nanotehnologije poslednjih godina svašta je postalo moguće, pa čak i da se prave nevidljivi objekti. Ovaj teorijski model nevidljivosti zasnovan je na ideji da se mali objekt okruži metamaterijalima koji bi skretali svetlosne zrake oko njega.

Metamaterijali su kompozitni materijali čudnih svojstava i veštački dizajnirane strukture. Pre šest godina prvi put ih je napravio Dejvid Smit, fizičar sa Univerziteta Djuk. Elektromagnetne karakteristike metamaterijala mogu se precizno kontrolisati manipulacijom njihovom strukturom. Ono što ih čini posebnim u odnosu na sve druge materijale jeste negativna vrednost indeksa prelamanja, što znači da se zraci svetlosti odbijaju i prelamaju na sasvim neobičan način. Metamaterijali mogu da vode svetlost oko jame unutar njih, što znači da svetlost ne bi mogla da dopre u otvor obložen metamaterijalima, a svaki objekt sakriven u tom otvoru postaje nevidljiv. Na ovom konceptu se zasniva rad Džona Perdija sa Univerziteta u Londonu, Dejvida Šuriga sa Univerziteta Djuk u SAD i Dejvida Smita, izumitelja metamaterijala, koji su koristeći Maksvelove jednačine pokušali da izračunaju kakve karakteristike treba da ima materijal da bi skretao svetlost oko sebe.

Ključna stavka u njihovom receptu za nevidljivost je da metamaterijal bude tako dizajniran da svetlost putuje sporije na većim i brže na manjim udaljenostima od jame. Metamaterijali to omogućuju zahvaljujući tome što im se indeks prelamanja može menjati od tačke do tačke, pa tako i brzina prelomljene svetlosti. Tim fizičara sa Univerziteta Djuk veruje da će njihova konstrukcija biti moguća već za pet godina. No, bez obzira na ishod projekta, to u svakom slučaju nećemo videti.

Jovana Gligorijević, Darinka Mihajlović, Stevan Kostić, Jasmina Lazić, Marija Vidić, Slobodan Bubnjević