VREME 809, 6. jul 2006. / KULTURA
15. Belef:
Između Tesle i Mocarta
Ovogodišnji Belef kreće 10. jula, na 150. godišnjicu rođenja Nikole Tesle, a zaustavlja se 12. avgusta, na 250. godišnjicu rođenja Amadeusa Mocarta
|
Slogan ovogodišnjeg Beogradskog letnjeg festivala, petnaestog po redu, "Kreni" očigledno je optimistički. Belef kreće 10. jula, na 150. godišnjicu rođenja Nikole Tesle, a zaustavlja se 12. avgusta, na 250. godišnjicu rođenja Amadeusa Mocarta. Ova dva velika imena na datumskim graničnicima Belefa, odnosno atraktivni programi njima posvećeni, najavna su i odjavna špica sadržaja za koji se, samo na osnovu najave, može pretpostaviti da će biti kvalitetan. Gotovo svakog festivalskog dana najavljen je po jedan premijerni program što u praksi ilustruje objašnjenje Darijana Mihajlovića, gradskog sekretara za kulturu, da ovogodišnji Belef jeste duplo kraći od prošlogodišnjeg, ali da ima koncentrisaniji program.
ZVUK I SLIKA: Na svečanom otvaranju nastupiće Lori Anderson, "heroina iz budućnosti", kako je karakteriše Zorica Kojić, selektor muzičkog programa, sa svojom najnovijom "multikoncertnom ekspertizom po imenu Songs and Stories sa ishodištem u Nikoli Tesli", zbog čega je Lori i pozvana da počne Belef. Ova "jedinstvena pop ikona prirediće nam sa svojim bendom čudo suočavanja stvarnog života i simulacije realnosti, iskrenih osećanja i pseudointime. Istina je da niko na svetu ne zna šta se sve može desiti na šouu. Budite zato svakako tamo", preporučuje Zorica Kojić. Isti poziv važi i za svečano zatvaranje, za "Mocartov Filmski festival" koji je Beč poklonio Beogradu. Na velikom platnu, na Trgu Republike, biće prikazan izbor filmovanih muzičkih zapisa iz Mocartovog operskog, orkestarskog i koncertnog opusa u izvođenju Čečilije Bartoli, Rikarda Mutija, Šandora Vega, Radua Lupua, Danijela Barenbojma i mnogih drugih.
Između ova dva muzička događaja leta, izdvajamo njujorški sastav Slavic Soul Party specijalizovan za balkansku muziku, zatim Kamerni orkestar Kineskog radija poznat po istraživanju tradicionalne muzike i afirmaciji starih instrumenata i drevne ekspresije, koji je nekada svirao Titu (njihovo učešće je prvi rezultat saradnje Belefa i Kineske ambasade), i na kraju, zvezda programa Erik Bardon i The Animals, neupitna pevačka legenda još iz ranih šezdesetih, iz vremena House of the rising sun i Tobacco road, zbog koje bi Beograđani, tvrde organizatori Belefa, trebalo da pomere svoja letovanja.
Vizuelni program Belefa je najbrojniji, ima 13 izložbi i manifestacija. Anica Tucakov, selektor, odlučila se za interdisciplinarne projekte "koji su posvećeni podsticanju novih i inovativnih radova kroz efektnu integraciju interaktivnih tehnologija, uključujući i praksu performansa i netradicionalne urbane prostore", za projekte koji se referišu "na odnos savremene tehnologije i društva, i na temu masovnih okupljanja oslanjajući se delimično na aktuelni trenutak". Anica Tucakov najavljuje da će "interaktivnost i inovativnost projekata, odnos prema sredini u kojoj se festival održava i komunikacija sa širokim krugom publike obeležiti Belef 06". Počeće svetskom premijerom, izložbom "I love you", posvećenom fenomenu kompjuterskih virusa posmatranom kroz istorijski, politički, kulturni i tehnički aspekt. Izložba "No more reality" je video-prezentacija autora sa statusom zvezda svetske umetničke scene poput Džeremija Delera, dobitnika najprestižnije britanske nagrade, Tarnerove nagrade, i njegovog čuvenog rada Bitka kod Orgriva, a Džoana Biling će govoriti o svojim radovima i drugim umetnicima sa izložbe, i biće pokazani video radovi Bernadet korporacije, i drugih. Projekat "Le cube" je stožer tematskog ciklusa odnosa nauke i umetnosti: kamere će registrovati toplotu posmatrača i time menjati karakter radova na ekranima postavljenim u centru grada. "Mangadrom" je manifestacija vizuelne i strip umetnosti Japana čiji su autori Vlada Vesović i Mihailo Ršumović, koja će savremena i tradicionalna Manga i Anima ostvarenja predstaviti predavanjima i filmskim projekcijama. Autori preporučuju one noćne, na bazenu "Tašmajdan". Pomenimo i "Svetski dizajn", izložbu najboljih, najinovativnijih i najuzbudljivijih ostvarenja iz grafičkog dizajna, printa, advertajzinga, interaktivnih medija, ilustracija, fotografija, pakovanja, koji su osvojili zlatne i srebrne medalje Svetskog Art Directors Cluba.
POLIS I MEGALOPOLIS: Teme ovogodišnjeg pozorišnog programa su Polis i Megalopolis. Žanko Tomić, selektor, podseća da je "u doba antičke Grčke svaki teatar bio politički, bavio se problemima koji se tiču svih građana, a građane se ticalo ono što se ticalo samog polisa – činjenica koja sa stanovišta savremenog, ciničnog i apolitičnog stanovnika grada zvuči čudno. S druge strane, savremeni stanovnik metropole je pojedinac bez osećanja da pripada nečemu i da utiče na bilo šta." Prvim delom ove teme baviće se Ivana Vujić sa Brehtovom Antigonom (prvo izvođenje kod nas; igraju Tanasije Uzunović i Danica Ristovski, saradnja sa "Gete institutom"), Nikita Milivojević sa tebanskim ciklusom antičkih tragedija Moja domovina – sedam snova (premijera na Festivalu u Delfima, spektakl; igraju Miodrag Krivokapić i Ana Franić) i Stevan Bodroža sa Eshilovim Prometejem u okovima (igraju Branislav Lečić, Đurđija Cvetić, Vladica Milosavljević, Stefan Kapičić, Aleksandar Đurica; koprodukcija sa Madlenianumom). U osnovi priče o Megalopolisu su tri savremena dramska teksta: Ružni Aleksandre Glovacki u režiji Predraga Štrpca (metafora o tretmanu drugih i drugačijih u netolerantnim društvima; igraju Goran Jević, Jovana Mišković i Vladimir Aleksić; saradnja sa pozorištem "Duško Radović"), Disco pigs Ende Volš režira Kokan Mladenović (multimedijalna predstava o "izgubljenoj generaciji" devedestih; igraju Marija Karan i Branislav Trifunović, koprodukcija sa Beogradskim dramskim pozorištem), a Muke sa slobodom grupe autora – Vida Ognjenović (kratki dramski tekstovi u čast Ibzenu; igraju Aleksandra Nikolić, Tihomir Stanić, Vanja Ejdus; koprodukcija sa Narodnim pozorištem).
Čini se da će na ovom Belefu biti kvalitetne i sadržajne zabave.
Sonja Ćirić
Lori Anderson, jedna od najvećih multimedijalnih umetnica današnjice, obeležila je epohu, između ostalog i u muzici, svojim konceptualnim remek-delom United States I – IV i albumom Big Science baziranim na zvučnim komadima kreiranim za ovaj umetnički komad. Lori Anderson je kreativna pojava koja nadilazi sve žanrove; njeni jedinstveni pop performansi pomerili su granice običnog koncerta i jednako su zadužili elektronsku popularnu muziku, tehno kulturu i vizuelnu umetnost. Njena bliska prijateljica je Marina Abramović, njena velika inspiracija Nikola Tesla, a njen nevenčani muž Lu Rid. Ona je prvi kućni umetnik kosmičke agencije NASA. Tokom ovog proleća, Lorie Anderson je radila na novim pesmama za projekat "Songs and Stories", pripremajući uporedo i nastupe sa renomiranim njujorškim muzičarima Skulijem Sverisonom i Peterom Šhererom, koji će se u Evropi odvijati tokom kratke i ekskluzivne turneje 3–15. jula 2006. Ovaj koncertni šou specijalno će biti zanimljiv muzičkoj publici, jer kombinuje stare poznate i aktuelne nove pesme ove umetnice, dajući nam presek njene kompletne karijere, ali i mali omaž Nikoli Tesli, na čiji se 150. rođendan u beogradskom Domu sindikata ovaj koncert i dešava. Na albumu United States IV (1984), Nikoli Tesli je posvetila dve pesme. Jedna od njih je i Dance Of Electricity. Ples elektriciteta (za Nikolu Teslu)
Pozvali su me, bilo je to davno, iz Instituta "Nikola Tesla", čak iz Beograda. Glas koji se jedva čuo kaže: "Poznato nam je da je dobar deo vašeg rada posvećen Nikoli Tesli, a još više nam je poznato zataškavanje informacija o ovom čoveku u SAD, pa bismo želeli da vas pozovemo na Institut kao slobodnog građanina sveta... da slobodno pričate o američkoj imperijalističkoj cenzuri... kapitalističkom otporu tehnološkom napretku... opstrukciji pronalazaštva u zapadnom svetu. Razmislite o tome." I spusti slušalicu. Pomislih: Jee, kakva prilika da kažem sve što mislim, i uzeh da istražujem o Tesli, čija je sudbina zapravo baš tužna.
U osnovi, on je otkrio naizmeničnu struju, i razne vrste generatora, i Teslin kalem. Sanjao je o bežičnoj energiji. I radio je na sistemu u kojem bismo aparate priključivali direktno u zemlju. Taj sistem nije do kraja usavršio.
Tesla je u SAD stigao iz Graca i zaposlio se kod Tomasa Edisona. Edison nije mogao da podnese Teslu iz više razloga. Jedan je i taj što se Tesla na poslu uvek pojavljivao obučen zvanično – u mantilu, s gamašnama, cilindrom i rukavicama – a to je bilo toliko u neskladu sa Amerikom u to vreme. Edison je Teslu mrzeo i zbog toga što je Tesla, tako obučen, izumeo toliko pronalazaka.
Edison se upinjao da spreči prelazak na naizmeničnu struju i činio sve što je mogao da to omalovaži. U svojim poznijim godinama Edison je voleo da izvodi predstave i obilazio okrug Čautaukva na severu države Njujork i demonstrirao opasna dejstva naizmenične struje. Sa sobom bi vodio psa, popeo bi se na binu i rekao: "Dame i gospodo! Sada ću vam demonstrirati dejstvo naizmenične struje na ovom psu!" Pa bi uzeo dve gole žice i prislonio ih na glavu psa. Pas bi uginuo u roku od trideset sekundi.
U svakom slučaju, odlučila sam da održim niz razgovora u Beogradu uz pesmu The Dance of Electricity a ritam zapravo i potiče iz plesa – nevoljnog plesa – koji izvodimo kad vam se prst zaglavi u štekeru, pa ruke počnu da vam pulsiraju gore-dole, usta vam se polako otvaraju i zatvaraju, osećate energiju, ali nijedna reč ne izlazi napolje.
Pa, srećan ti rođendan, Nikola Tesla!
Lori Anderson Tesla u "Vremenu"
Desetog jula obeležava se 150 godina od rođenja Nikole Tesle. Od narednog broja "Vreme" će u nekoliko nastavaka ekskluzivno objaviti delove romana Vladimira Pištala Tesla, Mladost, čiji se izlazak očekuje na jesen. Reč je o lirskoj biografiji naučnika koji je svojim pronalascima utemeljio novo doba. |
