"Handke i verbalna dijareja"; "Vreme" br. 808

Dobri stari Handke, borac protiv globalizacije i poštovalac Miloševićeve borbe protiv novog svetskog poretka. A onda ljudi pišu o njemu i razmatraju njegove stavove i uverenja.

Nikada se nisam uključivao u ovu vrstu diskusije jer sve podatke jedino imam iz novina. A svi koji pišu i za i protiv, deluju ubedljivo. Kome verovati?

Međutim, ovaj put se uključujem jer sam imao priliku da lično upoznam velikog borca i ljubitelja. Kao neko ko živi u Nemačkoj, a posećuje Pariz često, eto, zadesila mi se prilika da budem u neposrednoj blizini Handkea-a. I da slušam njegove stavove i uverenja. Uživo. Pa sada ako mi se veruje, čovek uopšte ne trpi protivrečno mišljenje, a jedino uverenje mu je – Handke lično. Trebalo je to doživeti, pa bi onda izostala ova diskusija koja se svodi na za i protiv. Radi se o lošem čoveku, dobrom piscu i dramaturgu. Narcisoidnom do neukusa. Jer ako priđemo demokratskoj debati o alternativnom mišljenju, ja i svi mi bismo morali da poverujemo da Handke nije imao pojma o Vukovaru, Sarajevu, Srebrenici, da nije nikada čuo obećanja iz 1990. o švedskom standardu, a 1993. o penzijama i platama od 3 marke, da nikada nije čuo rečenicu "Ovaj narod niko ne sme da bije", pa da onda nema pojma šta se dešavalo na ulicama 96/97, a i pre i posle toga. A on očigledno "nema pojma" o tome jer, kao što vidimo, otišao je na sahranu borca protiv novog svetskog poretka jer on ne zna ništa, čovek nije osuđen, pa nije ni kriv. Moj rođak je nepažljivo otvorio vrata svog stana u tri ujutro, i danas leži na Novom groblju, hvala na pitanju, ja tačno znam ko ga je ubio. Nemam presudu, doduše. Nešto se ne mogu setiti da je Hitler lično osuđen, a htedoše pre neku godinu da naprave aukciju njegovih akvarela, pa se predomisliše. Njegovi akvareli sigurno nisu prikazivali gasne komore, pa se opet niko nije ponudio da demokratski debatuje da li je Hitler bio samo umetnik i sporedno se bavio politikom koja je, uzgrad budi rečeno, koštala milone ljudi života, i da je odluka o odustajanju od aukcije politička a ne umetnička.

I ne bih baš sve nabrojane iz komentara stavljao u isti koš, pre svega Noama Čomskog, jer ne sećam se da je on tvrdio da je Milošević borac protiv novog svetskog poretka iako je zdušno kritikovao američko "uvođenje" demokratije širom sveta. Problem sa ljudima kao što je Handke jeste u tome što se njihova reč mnogo dalje čuje nego nekog nepoznatog, a i takvim stavom i uverenjem koje je ispoljavao i sam se stavljao u službu ljudi kao što je bio Milošević. Najveći problem je kada ga vidite lično i shvatite da ga je baš briga za bilo šta osim njega samog. I sada hajde da debatujemo demokratski o alternativnom mišljenju.

Ali već smo videli da on nije bio obavešten a i nema presude, mada ga je tokom devedesetih godina kroz Srbiju šetao njegov prevodilac, inače lako pronacistički orijentisan tip. Ne znam, možda ga je šetao Dedinjem a tvrdio mu da je to najzaostalije selo u Srbiji, pa kada to tako izgleda, kako li je na drugom mestu. I to sve tokom Miloševićeve velike borbe protiv novog svetskog poretka.

A i sviđa mi se konstatacija gospođe Rohringer-Vešović da svi koji govore o Handkeu govore nešto i o sebi.

Dragan Anđelić, elektronskom poštom