Poljoprivreda: Monopol i kvorum

Žetva pšenice je u punom zamahu, a još se ne zna cena ove žitarice. Svi pokušaji mlinara i ratara da se, kao prethodnih godina, država uključi u tržište pšenice otkupom i subvencijama, izjalovili su se: u Ministarstvu poljoprivrede odlučni su da neće ni na koji način subvencionisati ovogodišnju, kao ni svaku buduću žetvu, niti će pšenicu otkupljivati jer su rezerve popunjene prošlogodišnjom, već insistiraju da se ratari i mlinari tržišno sporazumeju. Tržište, međutim, kao da ne postoji: na novosadskoj Produktnoj berzi, jedinom mestu na kojem se trguje pšenicom, registrovan je skroman obim prometa ove žitarice. Doduše, sve što je ponuđeno, a reč je o simboličnim količinama, otkupljeno je. Nesumnjivo, pšenicu prodaje samo onaj ko mora. Istina, zabeležen je blagi porast cena u odnosu na prošlu nedelju kada se, takođe, trgovalo neznatnim količinama: cena pšenice prošlogodišnjeg roda bila je 9,60 din. bez PDV-a. Zabeležen je i mali rast cene pšenice novog roda, "na zeleno", sa odloženom isporukom i avansnim plaćanjem, od svega nekoliko procenata i dostigla je 8,80 din., čime se približila onoj koju nudi Žito Vojvodina: 9 din. po kilogramu. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Goran Živkov najavio je da će Komisiji za zaštitu konkurencije podneti zahtev za pokretanje postupka protiv ove asocijacije žitomlinskih preduzeća zbog sprečavanja, ograničavanja i narušavanja konkurencije. Kako je objasnio, očigledno je reč o monopolu 12 članica Žito Vojvodine koje su, bez obzira na različiti nivo efikasnosti mlinova svih članica, odredile cenu prema najmanje efikasnoj članici. "Očekujem da će komisija imati lak posao", zaključio je Živkov i dodao da je za "ovu radnju zaprećena novčana kazna u visini od jedan do deset odsto godišnjeg prihoda prekršioca u prethodnoj obračunskoj godini. U Komisiji za zaštitu konkurencije kažu za "Vreme" da je zahtev stigao i da ga "upravo obrađuju", da se tako obrađen predmet prosleđuje Savetu za zaštitu konkurencije. Rok za odgovor na zahtev je, vele, osam dana od podnošenja prijave, ali da nisu sigurni da će ovaj rok biti ispunjen jer su neki članovi Saveta na godišnjem odmoru, a bez kvoruma se nikakva odluka ne može doneti.

Skupština: Juče, danas, sutra

Skupštinski Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Odbor za smanjenje siromaštva održali su zajedničku sednicu na kojoj je tema bila "Položaj izbeglica i interno raseljenih lica u Srbiji, juče – danas – sutra". O problemima izbeglica i raseljenih lica govorili su predstavnici Komesarijata za izbeglice, Ministarstva prosvete i sporta, Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, Izvršnog veća Vojvodine, UNHCR-a, OEBS-a i brojnih nevladinih organizacija koje pružaju pomoć ovom delu populacije. Na zajedničkoj sednici dva skupštinska odbora rečeno je da je Srbija zemlja sa najvećim brojem izbeglica u Evropi. Status izbeglice ima 107.000 lica, a interno raseljenih 208.391. U Crnoj Gori živi oko 18.000 lica sa KiM, a na samom Kosovu interno je raseljeno između 16.000 i 20.000 ljudi. Kao posebni problemi istaknuti su gubitak statusa izbeglica za izvestan broj ljudi i položaj interno raseljenih u Crnoj Gori nakon razdruživanja. Komesar za izbeglice Dragiša Dabetić naglasio je da interno raseljena lica nisu samo Srbi, već da je zastupljena trideset i jedna etnička grupa. Učesnici su se osvrnuli i na probleme u vezi sa ostvarenjem prava izbeglih i raseljenih, kao što je otežano pribavljanje ličnih dokumenata, zapošljavanje, pristup socijalnim servisima i nepostojanje sistema azila. Kao jedan od najvećih problema istaknuta je nemogućnost nekih izbeglica, naročito iz Hrvatske, da ostvare stanarsko pravo. Posebna pažnja posvećena je programima za povratak, integraciju, prijem u državljanstvo i stambenim projektima.

Centralni zatvor: Samoubistvo

U ponedeljak 10. jula, tačno nedelju dana posle protesta pritvorenika, kada su šezdesetpetorica zašili sebi usta, a 320 njih otpočelo četvrodnevni štrajk glađu, u ćeliji Okružnog zatvora u Beogradu obesio se Zoran Nedeljković (41) iz Pančeva, osumnjičen da je pripadao "drumskoj mafiji". Samoubistvo je izvršio obesivši se za čaršav koji je vezao za gornji deo kreveta. Njegovo telo pronašli su čuvari koji su ušli u ćeliju da bi ga pozvali na ručak. Nedeljković je bio smešten u ćeliji sa još dva pritvorenika koja su u vreme samoubistva bila na suđenju. Prvu pomoć Nedeljkoviću su ukazali zatvorski lekari, a potom je i ekipa Hitne pomoći bezuspešno pokušala reanimaciju. Dežurni istražni sudija Okružnog suda izvršio je istoga dana uviđaj u CZ-u. Nedeljković je bio u pritvoru od 25. maja prošle godine. Osumnjičen je za zločinačko udruživanje i zloupotrebu službenog položaja, a policija ga je označila kao jednog od organizatora "drumske mafije". Bio je smešten u posebnoj pritvorskoj jedinici poznatijoj kao "Hajat" i, kako je saopšteno iz Okružnog suda, nije učestvovao u prošlonedeljnom protestu pritvorenika. U krivičnoj prijavi "drumka mafija" se tereti da je od 2000. do trenutka hapšenja prevarom oštetila državu za više od 700 miliona dinara. U pritvoru je 37 osoba, a okrivljeno je 60 lica. Zoran Nedeljković je mlađi brat Miloša Nedeljkovića, finansijskog direktora Puteva Srbije. Braća Nedeljković su bili kontrolori naplate putarine do 2003, kada su obojica otišli iz preduzeća da bi godinu dana kasnije sadašnji direktor Puteva Srbije Branko Jocić vratio Miloša u preduzeće i postavio ga za načelnika Odeljenja za naplatu putarina. Nedeljkovićevo samoubistvo je poslednji u nizu incidenata koji su se dogodili u Centralnom zatvoru. Ujutru 30. juna Miko Brašnjović (54), koji je 12. aprila uhapšen zbog sumnje da je pripadao "stečajnoj mafiji", pronađen je obešen u toaletu zatvorske sobe. Prema podacima Uprave za izvršenje zatvorskih sankcija, ove godine u kazneno-popravnim zavodima u Srbiji bilo je pet samoubistava i osam pokušaja samoubistava, koja su sprečena intervencijom zaposlenih. Poređenja radi, prošle godine zabeleženo je jedanaest samoubistava i četrdeset devet pokušaja samoubistava.

Zdravstvo: Hiperbarična komora

Hiperbarični centar Kliničko-bolničkog centra "Zemun", jedini te vrste u Srbiji, kompletno je preuređen, čime su ponovo stvoreni uslovi za efikasnije zbrinjavanje najtežih pacijenata. Servisiranje komora koštalo je 110.000 evra a novčana sredstva obezbedio je Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Obnovljena baro-komora (najstarija na ovim prostorima) proizvod je belgijske kompanije Dreger, lidera u proizvodnji aparata iz ove oblasti medicine čiji su stručnjaci obavili modernizaciju i generalni servis uređaja. Početak lečenja ovom metodom u našoj zemlji vezuje se za pionirski rad doktora Dekleve i 1973. godinu, od kada je u kiseoničnim komorama lečeno više od 100.000 bolesnika iz cele bivše SFRJ. Procedura lečenja pretpostavlja da pacijentu bude dijagnostikovan poremećaj, posle čega na red dolazi sam tretman kiseonikom, koji se zasniva na rastvorljivosti gasa pod pritiskom u tečnosti. Prema rečima doktora Iva Berisavca, direktora Kliničko-bolničkog centra "Zemun", komore su neškodljive, a primenu nalaze i u postoperativnom toku kao i kod raznih oboljenja. Efikasne su kod lečenja gangrene, raznih infekcija, srčanih tegoba i neurotrauma. Deficitarni karakter ove tehnologije uslovljava da trenutni kapaciteti KBC-a "Zemun" sa tri jednomesne komore rade u dve smene, dok se specijalni pregledi zakazuju ponedeljkom, sredom i petkom. Funkcionisanje rada je pod strogim nadzorom stručnog osoblja a kontrolu prostorija u kojima se nalaze komore obavlja Specijalno odeljenje MUP-a. U okviru KBC-a "Zemun" počinje i preuređenje glavne zgrade i odeljenja za pedijatriju.

Vrujci: Nova banja

Poznati turistički radnik, "Čigota" na Zlatiboru, poznati zdravstveni radnik, profesor Medicinskog fakulteta, i, ajde i to, poznati politički radnik, beše li poslanik JUL-a, Milisav Čutović, otvorio je, pa svoj, otvoreni bazen, sa četiri đakuzija i osam hidromasažera, u banji Vrujci, koji je samo deo velikog projekta Nova banja koji će se rasprostirati i sadržavati na devetzarezpet hektara. Svečano, i kako treba, otvaranje beše neki dan. Neki dan je bio sunčan, voda u bazenu boje plavog bazena, domaćin raspoložen, gosti dobrodošli. Među dragi gosti i Onaj Brana Crnčević pristig’o sa veliki džip one odgovarajuće boje, u društvu sa jednim za koga je samo on znao da je Onaj Hadži Dragan Antić. Sviju bilo, jedino nije bilo popova. Domaćin, sa sve kolirom u boji svog bazena, stade skoro na ivicu svog bazena, pozdravi sve drage prijatelje, reče da je više graditelj nego voditelj, gled’o ta otvaranja i nisu mu se dopala, i eto njega k’o voditelja, svi gosti mu dragi, ali da kaže, Ovo je mali komadić kolača u kome će uživati ljudi širom naše zemlje i okoline ove zemlje. Projekat nazvao Prva nova banja, zato što je Nova banja različita od drugih, moderna i deo evropske priče. Nova banja nije bolnica, to je mesto za mlade i zdrave, za prevenciju i uživanje, ovo je mali, letnji deo te priče... Onda se, na poziv domaćina, svima obratio prethodni predsednik Opštine Mionica, na čijoj teritoriji je Nova banja, koji je zahvalio gdinu Čutoviću, pa je reč dobio predsednik mesne zajednice, pozdravio skup i gdina Čutovića, da bi priliku da sve otvori dobio sadašnji predsednik Mionice, iz Nove Srbije, Milan Matić, Dobar dan, pomaže bog, profesor je rek’o sve što treba. Domaćin se zahvali, narodu na podršci, Brani Crnčeviću, kao neiscrpnoj inspiraciji, porodici, naročito stricu, Fala puno, i nastavljamo druženje. Druženje u punom sastavu bi nastavljeno u odmaralištu koje je nekad pripadalo Termoelektru. Domaćin sede, k’o i ostali gosti, kako treba, pristigli Dragan još sa brkovima Kićanović kako treba, i sportski, sede do domaćina, a trubački orkestar, koji nije bio Ganci, ode u drugi kraj sale. Pa bi, Ja sam mala garava, pa bi Evo banke Cigane moj... Onda domaćin diže ruke, komplet i uniformisan orkestar se primače, to uze da se tera i da traje.

Pravosuđe: Svetska tajnost

Okružni sud u Nišu potvrdio je oslobađajuću presudu vladici vranjskom Pahomiju, alijas Tomislavu Gačiću, optuženom da je koristeći svoj crkveni položaj, od 1999. do 2002. godine seksualno zlostavljao četvoricu dečaka, tada učenika Bogoslovije koji su u Eparhiji vranjskoj pomagali u crkvenim poslovima. Posle skoro trogodišnjeg procesa, Opštinski sud u Nišu oslobodio je vladiku optužbe, uz zanimljivo obrazloženje da u sudskom postupku nije dokazano da je optuženi počinio krivična dela bludne radnje koja su mu stavljena na teret, uz ogradu da "određeni stepen osnovanosti sumnje postoji, ali ne i takav da bi sud doneo osuđujuću presudu". Prevedeno na srpski jezik, vladika najverovatnije jeste rukopipljiv, ali svedočenje samo rukopipanih nije dovoljno da bude i osuđen. Od obrazloženja prvostepene presude još je zanimljivije zašto nema obrazloženja odluke Okružnog suda: kako piše u saopštenju izdatom ovim povodom, imalo se u vidu da je, s obzirom na prirodu krivičnih dela koja se optuženom stavljaju na teret, u navedenom postupku isključena javnost radi zaštite interesa oštećenih maloletnika, da su time svi podaci u vezi s postupkom službena tajna, pa detaljniji podaci u vezi s donetom odlukom ne mogu biti saopšteni javnosti jer bi time bilo počinjeno krivično delo povrede tajnosti postupka. "Nije to zaštita interesa dece, već suda i optuženog", kaže za "Vreme" advokat oštećenih Aleksandar Stojković, i dodaje da ga ova presuda, kao i ona prvostepena uopšte ne iznenađuje, s obzirom na to kako je proces sve vreme tekao: "Tužiocu sam predlagao da u žalbi zahteva da se pred Okružnim sudom održi glavni pretres, da se ponovo izvedu glavni dokazi. Nije me ni udostojio odgovora, niti me je obavestio da o žalbi odlučuje Veće, a iz štampe sam saznao rezultat." Objašnjava da je na sramotu našeg pravosuđa ovom odlukom proces okončan ovako kako je okončan. "Ova presuda predstavlja istinsko ismejavanje pravde i ruganje nevinim žrtvama", konstatuje jetko.

Izumiranje vrsta: U jednom danu

Prema poslednjem statističkom istraživanju, čitava populacija jedne životinjske vrste može da izumre u jednom trenutku. To će se desiti ako na populaciju deluje neki spoljni faktor, kao što je pojava ledenog doba, globalno zagrevanje, porast broja predatora, vulkanska erupcija ili pad gigantskog meteora za kakav se veruje da je izazvao izumiranje dinosaurusa. Ranije se smatralo nemogućim da sve jedinke sihronizovano izumru. Po logici bi bilo očekivano da neka izolovana zajednica uspe da preživi masovno istrebljenje. Oduvek je zvučalo zbunjujuće kako su pre 65 miliona godina tako brzo izumrli svi dinosaurusi. Istraživanje dvojice indijskih fizičara pokazalo je da sve jedinke jedne vrste mogu da izumru u vrlo kratkom intervalu. U statističkoj simulaciji koju su sproveli Ravindra Amritkar iz Fizičke istraživačke laboratorije u Ahmedabadu i Govindan Rangarajan sa Naučnog instituta u Bangaloru, analizirani su postojeći podaci jednog norveškog posmatranja rasta i opadanja populacija. Indijski naučnici primenili su metod nelinearne fizike i modelirali ponašanje raznih delova jedne populacije. Pokazalo se da razdvojene zajednice istovremeno izumiru ako se spoljni uslovi naglo promene. Uz to, indijski naučnici su došli do zaključka kako se verovatnoća da jedna vrsta izumre može predstaviti jednim parametrom. Ako je njegova vrednost ispod nule, vrsta će biti istrebljena, a ako je veća, uspeće da preživi. Vrednost parametra zavisi od kompeticije među vrstama. Ovo istraživanje će pomoći boljem razumevanju evolutivnih promena u živom svetu. Prema statističkim podacima, sasvim je izumrlo više od 99 odsto svih vrsta koje su ikada živele na Zemlji.

Život Vladimir Stanković, dugogodišnji dopisnik "Vremena" iz Barselone, postao je sportski direktor košarkaškog kluba Dinamo iz Moskve. Rođen je 1949. godine i novinarstvom se bavi više od 37 godina. Prvu vest napisao je 1. marta 1969. godine za zagrebački "Vjesnik", gde je radio kao dopisnik narednih deset godina. Karijeru je nastavio 1979. godine u "Borbi" kao sportski urednik. Tokom rada u "Borbi" imao je, kako kaže, par "izleta" na koje je ponosan – 1987. godine šest meseci je bio šef deska, 1988. glavni urednik sportskog nedeljnika "Tim", da bi u oktobru sledeće godine pokrenuo sportski mesečnik "Koš", jedan od najboljih sportskih mesečnika ikada objavljenih u SFRJ, koji se u velikim tiražima prodavao u celoj bivšoj Jugoslaviji. Krajem 1991, kao dopisnik "Borbe", odlazi u Španiju, odakle je izveštavao o Olimpijadi u Barseloni 1992. godine. Još od 80-ih sarađivao je sa španskim sportskim dnevnikom "Mundo deportivo" za koji je od 1992. kontinuirano izveštavao punih osam godina. Istovremeno, od 1993. sarađuje sa "Vremenom. Od trenutka osnivanja košarkaške Evrolige postaje njen direktor za medije i tu će funkciju obavljati do 1. avgusta ove godine. Kako kaže, za tih šest godina rada u Evroligi, imao je dobru saradnju sa evropskim medijima i pomogao u podizanju standarda sportskog izveštavanja. Osim funkcije sportskog direktora moskovskog Dinama, Vladimir Stanković obavljaće i funkciju medijskog direktora za odnose sa svetom. "Ovom klubu je potrebna dobra propaganda. Zahvalan sam Dušanu Ivkoviću, koji je na osnovu našeg dugogodišnjeg poznanstva procenio da mogu pomoći Dinamu. Radujem se tome. To je za mene veliki izazov i još jedan nov početak. Nadam se da ćemo pomoći da Dinamo napravi novi standard i bolju sliku o sebi u svetskim medijima", kaže Vladimir Stanković. Ljubomir Živkov, kolumnista "Vremena" dobitnik je nagrade "Dragiša Kašiković" za novinarstvo. Ovo priznanje, nazvano po istaknutom srpskom političkom emigrantu, dodeljuje se za izuzetne domete u novinarstvu, publicistici, drami i aforistici. Pored Ljubomira Živkova, nagrađeni su i vojnopolitički komentator Ljubodrag Stojadinović, spisateljica Milena Marković i aforističar Dragutin Karlo Minić. Nagrade su uručene 12. jula u prostorijama Ministarstva za dijasporu, a o ovogodišnjim dobitnicima odlučivali su književna kritičarka Ljiljana Šop (predsednica žirija), književnik Aleksandar Čotrić i dramski pisac Igor Bojović.