VREME 816, 24. avgust 2006. / SVET
Makedonija nakon parlamentarnih izbora:
Čekajući nemirnu jesen
Poslanici novog saziva makedonskog Sobranja će na sednici u petak glasati o programu nove vlade i kandidatima za ministre
Specijalno za "Vreme" iz Skoplja
|
Pošto parlamentarni poslovnik ne ograničava minutažu izlaganja poslanika na sednicama kada se bira vlada, moguće je da će se sednica u petak (25. avgusta) i odužiti zbog kritika opozicije, ali je zbog većine u parlamentu njen izbor izvestan. A kako će ona funkcionisati u praksi, otvoreno je pitanje. Kako zbog labave koalicije desnih partija (VMRO-DPMNE i Demokratska partija Albanaca, koalicioni partneri u Vladi 1998–2002) i leve partije (Nova socijaldemokratska partija, jednog od osnivača SDSM-a, Tita Petkovskog, koji je napustio tada vladajuću partiju zbog njenog gubljenja socijaldemokratskog identiteta), tako i zbog "tanke" parlamentarne većine koju pored NSDP-a obezbeđuju i po jedan predstavnik Partije za evropsku budućnost i Demokratske obnove Makedonije. Osim budućih odnosa partija u vlasti i otežane kohabitacije sa predsednikom Brankom Crvenkovskim (nekadašnjim liderom SDSM-a čiji izbor na najvišu funkciju u državi sada vladajući VMRO-DPMNE osporava i nije se s njim konsultovao oko predlaganja kandidata za najvažnije resore u vladi – spoljni poslovi, odbrana i MUP), probleme će na političkoj sceni i dalje izazivati stavovi i aktivnost opozicije i stanje krajnjeg nepoveranja između vlasti i opozicije. Makedonski "deo" opozicije, SDSM Vlade Bučkovskog, partija koja je do petojulskih izbora bila na vlasti, najavljuje žestoke kritike predloženog programa i predloženih kandidata, odnosno njihovih kvalifikacija za funkciju ministra, a albanski "deo" opozicije, Demokratska unija za intregraciju Alija Ahmetija (partija proizišla iz nekadašnje Oslobodilačke armije Albanaca – ONA iz sukoba 2001, koja je na izborima osvojila najviše glasova među etničkim Albancima, ali nije našla zajednički jezik sa mandatarom), najavljuje masovan protest pred zgradom parlamenta na dan glasanja, kao izraz revolta zbog neuspeha pregovora za uključivanje partije u strukture i nove vlasti.
PROTESTI: Zbog odluke Gruevskog da u vladi koalicira sa starim partnerom – Demokratskom partijom Albanaca Arbena Džaferija, koja je i ideološki bliska VMRO-DPMNE-u, članovi i simpatizeri DUI-ja su čitave sedmice protestovali, blokirajući saobraćajnice u Skoplju i u gradovima Zapadne Makedonije, na sreću bez većih međuetničkih incidenata. Predstavnici DUI-ja, bez obzira na preporuku predstavnika međunarodne zajednice da se pomire sa činjenicom da mandatar predlaže ministre, pa da budu konstruktivna opozicija, i dalje najavljuju demonstriranje nezadovoljstva. U DUI-ju jednostavno ne prihvataju činjenicu da nisu održani posebni izbori za etničke Makedonce i za etničke Albance, odnosno istrajavaju u tvrdom stavu da je većina etničkih Albanaca u Makedoniji glasala za njihovu partiju i da ona mora da bude u vladi, umesto DPA, bez obzira na odluku mandatara. Preovlađujući stav je da se odlukom mandatara "gubi logika glasanja među Albancima, jer favorizuje poraženog na izborima, što stvara negativnu konkurenciju među albanskim partijama".
Generalni sekretar DUI-ja Dževad Ademi je izjavio da je Glavni odbor partije odlučio da ne prizna Gruevskog za premijera i da on neće biti premijer Albanaca u Makedoniji, jer nije "poštovao volju većine glasača Albanaca", te da će partija "učiniti sve što je u njenoj moći da njegova vlada bude kratkog veka". I dok u DUI-ju još nisu rešili da li će ostvariti jednu od pretnji iskazanih na protestima prošle nedelje – da će vratiti poslaničke mandate, njen koalicioni partner, albanska Partija za demokratski prosperitet s jedne strane tvrdi da bi svoje mandate vratila, ali samo u paketu sa izabranim poslanicima DUI-ja, a s druge strane ostavlja otvorena vrata za prihvatanje poziva mandatara da učestvuje u vlasti. Ervan Fuere, specijalni poslanik Evropske unije u Makedoniji, ocenio je da bi "eventualno vraćanje mandata bila najgora poruka koju DUI može da pošalje u ovom trenutku", ali su mu predstavnici DUI-ja "odgovorili" zaobilaženjem Badenterovog principa predviđenog u Okvirnom dogovoru iz Ohrida i neprihvatanjem volje makedonskih predstavnika u lokalnoj vlasti u opštinama gde su etnički Albanci većinsko stanovništvo.
ZALAGANJE ZA DIJALOG: Možda će posle izbora nove vlade, bez obzira na izjave Alija Ahmetija da "u situaciji kada se mandatar ponižavajuće ponaša prema Albancima, razgovor s njim ne bi bio opravdan i ne bi bio dobro dočekan", međunarodna zajednica uspeti u insistiranju na prvom direktnom susretu lidera dve najmoćnije partije u makedonskom i albanskom bloku (posle izbora o mogućoj koaliciji pregovarali su "niži" partijski ešaloni), da bi se prevazišla sadašnja međuetnička tenzija. Ali, i u tom slučaju je Ahmeti u nezahvalnoj situaciji jer se međunarodna zajednica, posle stalne podrške od 2001, polako "hladi" u odnosu prema nekadašnjem komandantu ONA i izražava zabrinutost zbog ponašanja čelnika DUI-ja posle izbora. Tome su svakako doprineli i nezgrapni potezi rukovodstva DUI-ja, poput nemanja sluha i nipodaštavanja poruka evropskog predstavnika u Makedoniji i, svakako, poput pisma "nezavisnih" albanskih intelektualaca koji su, prema makedonskim medijima, pisali Kondolizi Rajs i optužili američku ambasadorku u Makeodniji Džilijen Milovanović da ju je neobjektivno informisala o situaciji u Makedoniji.
Zato je, ako opstane čvrst stav međunarodne zajednice da mandatar sastavlja vladu i da je neophodan dijalog vlasti i opozicije – u parlamentu, u bliskoj budućnosti moguće i novo osipanje rukovodstva DUI-ja i stvaranje novih partija potencijalnih nezadovoljnika opozicionim statusom. A sam Ahmeti, u svetlu mogućeg vraćanja četiri makedonska predmeta iz Haga pod ingerenciju makedonskog pravosuđa (među kojima je i onaj protiv rukovodstva ONA), niti bi prihvatio da se odrekne zaštite koju mu pruža vlast niti bi smeo da okrene leđa "vojnom krilu" u partiji i da napravi jedini ispravan korak za nastavak političke karijere – da sprovede njenu istinsku demokratizaciju i preobrazi je u modernu političku partiju. Pa, iako je teško poverovati da bi podsticanje nezadovoljstva nekadašnjih pripadnika ONA moglo da eskalira u reprizu 2001, Makedoniju ipak čeka nemirna jesen.
Čak i ako međuetničke relacije bude koordinirala i međunarodna zajednica, bekstvo od ekonomskog kolapsa je zadatak koji će nova vlada morati da izvrši. Mandatar Gruevski, koji je posle pobede na izborima izjavio da mu godi i da se diči time što ga nazivaju tehnokratom (u vladi Ljupča Georgijevskog, 1998–2002, bio je uspešan ministar finansija), izjavio je u jednom televizijskom intervjuu da su mu prioritet u sastavljanju vlade bili sposobni, obrazovani i energični ljudi sa reformskim kapacitetom i da je ispunio predizborna obećanja da njegova partija neće postavljati na funkcije samo partijske funkcionere već i eksperte i da će širom otvoriti vrata uspešnim Makedoncima iz dijaspore. Prosečni makedonski građanin koga čekaju "najduži" mesec u godini i najave novih poskupljenja, dok živi sa platom manjom od 220 evra, životno je zainteresovan da u Makedoniju konačno uđu investicije iz inostranstva iza kojih se neće povlačiti tendersko-korupcionaške afere i koje će omogućiti otvaranje novih radnih mesta. Zato se velike nade i polažu na mladi tim Gruevskog (mahom tridesetogodišnjakâ) i u njegov izbor školovanih menadžera iz inostranstva koji bi svojim iskustvom (u Majkrosoftu i AMBO-u, na primer) trebalo da privuku strane investicije.
Siniša Stanković