Opasno kavkasko poigravanje:
Štipkanje Putina

Hapšenje četiri ruska oficira izazvalo je mali "hladni rat" između gigantske Rusije i sićušne, raskomadane Gruzije

Klasična špijunska afera: gruzijske vlasti uhapsile su četiri oficira, ruska državljana, i osudile ih zbog špijunaže na dva meseca zatvora. Istovremeno, gruzijski elektronski mediji pokazali su snimak koji je obišao ceo svet – kako ruski oficiri komuniciraju za državljanima Gruzije, daju im novac u zamenu za dokumenta i mape. Dodatnu napetost i medijsku dinamiku napravila je hajka za još jednim ruskim oficirom za koga se smatralo da se nalazi u prostorijama ruske vojne baze u prestonici Gruzije Tbilisiju.

Zajedno sa ruskim oficirima zbog špijunaže i izdaje otadžbine uhapšeno je 11 gruzijskih državljana. Reakcija Rusije bila je oštra, kao pred ulazak u rat. Prvo su povukli diplomatsku misiju, vojne baze stavljene su u stanje pripravnosti, nakon čega se oglasio predsednik Putin i gruzijske vlasti uporedio sa staljinističkim režimom.

Zbog ozbiljnosti, konflikt je rešen uz pomoć međunarodne zajednice. Vlasti u Tbilisiju predale su ruske oficire predstavnicima OEBS-a koji su početkom nedelje vojna lica prebacili u Rusiju. Moskva je uvela sankcije potiv Gruzije – prekinute su sve transportne veze i poštanski saobraćaj i uvedene su ekonomske sankcije. Obustavljene su i bankarske transakcije preko kojih su gruzijski radnici iz Rusije svojim porodicama slali novac koji – kako piše Rojters – čini oko 15 odsto nacionalnog dohotka Gruzije. Zvaničnici Evropske unije zabrinuti su zbog zaoštravanja nove krize na Kavkazu i pozivaju Moskvu i Tbilisi da se suzdrže od radikalnih političkih poteza i sankcija. Nezavisni novinski analitičari pokušavaju da odgovore na pitanja otkuda sve češče špijunske afere na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza i otkud toliko samopouzdanja petomilionskoj Gruziji da tako direktno izaziva nepredvidivog giganta – Rusiju.

PROVOKACIJA: Kremlj je u prva dva dana nakon hapšenja ruskih oficira ćutao. Treći dan oglasio se predsednik Vladimir Putin koji je hapšenje ruskih oficira okarakterisao kao provokaciju, akt državnog terorizma i uzimanje talaca od strane zvanične Gruzije. Putin je na sednici Saveta bezbednosti Ruske Federacije rekao da "režim gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija uz pomoć inostranih sponzora pokušava što bolnije da uštine Rusiju". Ministar odbrane i zastupnik premjera Rusije Sergej Ivanov izjavo je da je "banditizam u Gruziji podignut na državni nivo". Na sastanku Saveta Rusija i NATO-a, održanom prošle nedelje u Sloveniji, Ivanov je kritikovao neke nove članice severnoatlantske alijanse, koji sebe nazivaju "mladom Evropom", što prodaju zalihe sovjetskog oružja Gruziji koje im je nekad isporučeno uz strogu zabranu reeksporta. Ruski ministar odbrane izjavio je da Gruzija planira nasilno proterivanje ruskih mirotvoraca i uspostavljanje kontrole nad Abhazijom i Južnom Osetijom vojnim sredstvima. Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti, koji su potpisale republike bivšeg Sovjetskog Saveza i koji predstavlja svjevrstan pandan NATO-u, tvrdi da rukovodstvo Gruzije planira da zaoštri situaciju u zoni "zamrznutih konflikata" u Abhaziji i Južnoj Osetiji – problem koji se deset godina ne pomera sa mrtve tačke. Sekretar organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti Nikolaj Borđuža izjavio je da Gruzija planira ulazak u NATO koji ne može da ostvari ukoliko ne reši problem separatističkih republika, a to može da reši jedino silom. Krajem prošlog meseca Ministarstvo spoljnjih poslova Rusije kritikovalo je politiku severnoatlantske alijanse zbog inicijativa da Gruziju uključe u punopravno članstvo NATO-a. U izjavi ruske diplomatije naglašeno je da članstvo Gruzije u NATO-u šteti ekonomskim i vojnim interesima Rusije. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov direktno je povezao hapšenje ruskih oficira sa nedavnom posetom predsednika Gruzije Mihaila Sakašvilija Vašingtonu. Predsednik Saveta bezbednosti Ruske Federacije Sergej Mironov izjavio je da su špijunske igre opasne po bezbednost u regionu i da podsećaju na povratak "hladnog rata" na postkomunističke prostore. Ambasador Rusije u Ujedinjenim nacijama tražio je od Saveta bezbednosti da osude "opasne provokacije od strane Gruzije". Zvanična Moskva tvrdi da će početkom oktobra generalni sekretar UN-a objaviti izveštaj o gruzijsko-abhaskom konfliktu koji bi trebalo da iskaže konačan stav svetske organizacije povodom aktuelne krize na Kavkazu. Uglavnom, sve reakcije ruskih zvaničnika bile su usmerene na sumnju da Gruzija provocira oružani sukob u koji je indirektno umešana i Rusija. Ruski mediji, uključujući političke tok-šou emisije, posvetili su veliku pažnju navodnom izazovu "novom ruskom dostojanstvu", koje je 15 godina od raspada SSSR, u poslednje dve godine, uspeo da povrati ruski predsednik Vladimir Putin.

STARE RANE: Predistorija diplomatskog konflikta ipak seže malo dublje u savremenu istoriju. Uz baltičke zemlje, Litvaniju, Letoniju i Estoniju, Gruzija je bila jedna od "kapisli" raspada SSSR. Moskovski odgovor tada je bio surov. Ruske vlasti početkom devedestih godina podržale su separatističke težnje na teritoriji Gruzije – u Abhaziji, Južnoj Osetiji i Adžariji. Gruzija, iznurena građanskim ratom polovinom devedesetih, bila je primorana da povuče snage bezbednosti iz separatističkih republika, a u međunarodnoj političkoj terminologiji otcepljene teritorije nazvane su "zamrznutim konfliktima". Stotine hiljada gruzijskih izbeglica primorane su da napuste teritorije samoproglašenih republika, hiljade civila je poginulo.

Nakon dolaska na vlast prozapadnog predsednika Gruzije Mihaila Sakašvilija, u takozvanoj revoluciji ruža početkom 2004. godine, talas revolucije proširio se i na Adžariju, gde je "mirnim putem" smenjen separatistički režim, a lider Aslan Abašidze proteran u Moskvu. Nakon pobede, Sakašvili je obećao biračima da će očuvati celovitost Gruzije, vratiti izbeglice, a separatističke teritorije vratiti pod kontrolu Tbilisija. Iako se obećanje gruzijskog predsednika tada činilo relativno mogućim, činjenica je da je većina građana samoproglašenih republika u poslednjih deset godina dobila rusko državljanstvo, tako da su Abhazija i Južna Osetija de fakto nezavisne republike sa ruskim državljanima.

Rat sa Abhazijom i Južnom Osetijom automatski bi značio rat sa Rusijom. Ipak, polovinom avgusta ove godine predsednik Mihail Sakašvili počeo je akciju demilitarizacije zone bezbednosti između Abhazije i Gruzije, takozvani Kodorski klanac, gde se navodno krio pobunjeni gruzijski komandir Emzar Kvicijani. Gruzijske snage bezbednosti prošlog meseca zaposele su demilitarizovanu zonu bezbednosti, na tu teritoriju preseljena je progruzijska abhaska vlada u egzilu, Kodorski klanac preimenovan je u "Gornja Abhazija".

SREĆNA NOVA: Jedan od razloga za rešenost predsednika Mihaila Sakašvilija da se suoči sa bivšim "starijim bratom" jeste predizborna kampanja za lokalne izbore koji će se u Gruziji održati u nedelju 5. oktobra. Predsednik Sakašvili obilazi zemlju, podseća na obećanja da će uspostaviti celovitost Gruzije, kritikuje Rusiju i najavljuje ulazak u NATO. Lokalni izbori veoma su važni za predstojeće parlamentarne i predsedničke izbore koji će se u Gruziji održati sledeće godine. Rejting predsednika Sakašvilija i vladajuće partije Ujedinjenog nacionalnog pokreta znatno je pao u poslednje dve godine, nekoliko opozicionih lidera je uhapšeno, a predstavnici OEBS-a poslednjih nedelja imaju dosta primedaba na organizaciju lokalnih izbora u Gruziji i uskraćivanje medijskog prostora gruzijskoj opoziciji. Poznavaoci prilika na Kavkazu tvrde da se predsednik Gruzije Mihail Sakašvili odlučio na vojnu operaciju u Kodorskom klancu kako bi dobio političke poene i ostvario pobedu u jednom "brzom ratu".

Međutim, proterivanje ruskih oficira je zalogaj koji nosi više rizika i mogućih konsekvenci. Prvenstveno zbog toga što je Rusija strateški trgovinski partner Gruzije i donedavno Tbilisi je gotovo u potpunosti energetski zavisio od Moskve. Prošle nedelje Gruzija, Jermenija i Iran potpisali su memorandum o energetskoj saradnji. Pomoć Gruziji u energentima obećali su i Turska i Azerbejdžan. Ove godine poivećan je i vojni budžet Gruzije. Predsednik Sakašvili napravio je još jedan politički rez: tokom leta reformisana je gruzijska vlada gde je smenjen ministar za mirno rešenje konflikata, Georgij Haindravi, a u novom sazivu vlade ministar odbrane nekoliko puta je odlučno izjavio je da će novu 2007. godinu predstavnici vlade svečano dočekati pobedoma nad pobunjenicima u glavnom gradu separatističke republike Južne Osetije – Činvaliju. Vlasti u Tbilisiju traže od Rusije da izmesti dve vojne baze preostale još iz vremena Sovjetskog Saveza, da se promeni format mirovne misije u Abhaziji i Južnoj Osetiji koju sada vodi Rusija i Savez nezavisnih država (članice bivšeg SSSR) i da Moskva prestane da podržava separatističke težnje u samoproglašenim gruzijskim republikama.

TREĆA STRANA: Za vreme eskalacije najnovije rusko-gruzijske krize kritikovane su Sjedinjene Američke Države da su konspirativno umešane u špijunsku aferu. Tim povodom oglasila se kancelarija državnog sekretara SAD i odmah demantovala verziju o "teoriji zavere" i "trećoj strani u konfliktu". Ipak, u jeku najveće tenzije između Moskve i Tbilisija, nekoliko američkih senatora predalo je nacrt zakona o podršci ulaska Gruzije u NATO, zajedno sa Hrvatskom, Albanijom i Makedonijom. Inicijativa američkih senatora po zakonu iz 1994. godine predviđa dodelu sredstava zemljama zainteresovanim da stupe u NATO, čime se Hrvatskoj, Albaniji i Makedoniji dodeljuje po oko tri miliona dolara, dok bi Gruzija za pripremu ulaska u severnoatlantsku alijansu dobila čak 10 miliona. Očigledna umešanost Kremlja u žarišta na Kavkazu najviše kritikuje Amerika, kojoj je Gruzija strateški partner u regionu. Gruzijskom teritorijom prolazi naftovod Baku–Džejhan, najvažniji zapadni izvor kaspijske nafte. Gruzija, uz Izrael, prima najveću američku finansijsku pomoć. Vašington je otvoreno podržao "revoluciju ruža" u Gruziji krajem 2003. godine i domino-efekat "šarenih revolucija" koje su se uz finansijsku pomoć zemalja Zapada širile republikama bivšeg Sovjetskog Saveza.

Hapšenje četiri ruska oficira može se sagledati i sa strane drugog najstarijeg ljudskog zanata. Naime, početkom ove godine špijunska afera "kamen", kada je u Rusiji snimljeno troje britanskih diplomata kako u jednom od moskovskih parkova nameštaju kamen – elektronski komunikator, prekršio je takozvani džentlmenski sporazum između Londona i Moskve o međusobnom špijunskom primirju. U istom periodu, početkom ove godine, u vreme najveće zime, u Gruziji su ekspolodirali gasovod i elektrovod koji snabdevaju zemlju gasom i strujom iz Rusije. Predsednik Gruzije Mihail Sakašvili nazvao je eksploziju sabotažom ruskih tajnih službi koja je imala za cilj politički pritisak na Gruziju. Nedavno je utihnuo i diplomatski rat između Poljske i Belorusije u kom je pod optužbom za špijunažu bilo proterano nekoliko diplomata. Jednom rečju, između Istoka i Zapada, posebno između Moskve i Vašingtona, intenzivirane su metode rivaliteta iz perioda hladnog rata.

Sudeći po svemu, hapšenje, sud i dramatično proterivanje ruskih oficira je do sada najveći izazov Rusiji od strane Gruzije. Za odlučnu politiku ruskog predsednika Vladimira Putina koji je početkom godine počeo agresivno da koristi energente u novom političkom kursu Rusije, ovo je prvi izazov na koji će morati da odgovori, jer se i u Rusiji bliže predsednički izbori. Gruzija je izazov i za Zapad, jer se postavlja pitanje da li će perspektiva daljeg širenja NATO-a na istok udariti u kavkasku barijeru. Kako se polovinom novembra u Južnoj Osetiji očekuje referendum o budućem statusu te međunarodno nepriznate republike, predmet geopolitičkih odmeravanja najverovatnije bi u najskorije vreme mogli postati takozvani zamrznuti konflikti, od Kosova do Nagorno Karabaha.

Boris Varga, dopisnik BBC-ja za Jugoistočnu Evropu