Zatvori:
Kraj protesta

Osuđenici niškog zatvora koji od 5. oktobra protestuju tražeći hitno usvajanje zakona o amnestiji, 9. oktobra po podne uklonili su ormariće i kasete sa rešetaka, koji su im prethodnih pet dana služili kao barikade, a iste večeri odlučili su da prekinu štrajk glađu. Protest su prekinuli i osuđenici u Sremskoj Mitrovici, dok u požarevačkom zatvoru pojedini i dalje odbijaju hranu. U trenutku pisanja ovog teksta (utorak po podne), poslednji dogovor u Nišu glasi da osuđenici prihvataju da ministru pravde Zoranu Stojkoviću ukažu poverenje i da, za sada, okončaju miran protest.

PROTEST ILI POBUNA: Potpuno sinhronizovano, 5. oktobra u zatvorima u Nišu, Požarevcu i Sremskoj Mitrovici počeli su mirni protesti pritvorenika koji zahtevaju da Skupština usvoji vladin Predlog zakona o amnestiji odmah, a ne posle referenduma za donošenje novog ustava. U pismu koje su uputili medijima, osuđenici od Minstarstva pravde zatražili su pismene garancije da neće biti sankcionisani zbog protesta, koji se, kako navode –bazira na neuzimanju hrane i lekova, čime žele da podsete humanitarne i organizacije za ljudska prava da i oni postoje. U KPZ-u Zabela u Požarevcu od 7. oktobra nisu radili kuhinja i pekara (što znači potpunu obustavu spremanja hrane za osuđenike, ali i za osuđenice). U znak protesta, pritvorenici Zabele odbili su da 8. oktobra primaju posete, dok su porodicama osuđenika iz niškog kazneno-popravnog zavoda posete porodica, kao i primanje paketa – bili zabranjeni. Sledećeg dana, oko 200 štićenika KPZ-a u Valjevu, koji su krivično delo počinili kao maloletnici, odbijaju da izvršavaju radne obaveze, ali ne stupaju u štrajk glađu. Onima koji u ovoj ustanovi izdržavaju kaznu maloletničkog zatvora u maksimalnom trajanju od deset godina bi, prema najavljenom zakonu o amnestiji, dužina kazni mogla bi biti umanjena za jednu četvrtinu od ukupnog trajanja. U ćuprijskom zatvoru, gde kaznu izdržavaju najblaže osuđeni (najčešće oni koji su zločin počinili iz nehata) nema protesta.

Kako za "Vreme" kaže Zlatko Nikolić, naučni saradnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, situacija u pomenutim zatvorima ne može se okarakterisati kao protest, već kao pobuna. "Da je u pitanju bio samo štrajk glađu", objašnjava Nikolić, "to bi se i moglo nazvati mirnim protestom. Međutim, pošto su zatvorenici ormarićima i kasetama zabarikadirali rešetke na svojim ćelijama i time onemogućili pristup stražarima, reč je o pobuni, što predstavlja krivično delo koje za sobom povlači i odgovarajuće sankcije."

OBEĆANJA I PREGOVORI: Načelnik odeljenja za nadzor pri republičkom ministarstvu pravde Borislav Marić posetio je 10. oktobra niški, a direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija pri Ministarstvu pravde Dragoljub Lončarević zatvor u Sremskoj Mitrovici. Borislav Marić je tom prilikom potvrdio da je štrajk zatvorenika u niškom Kazneno-popravnom zavodu prekinut, dok je stanje u zatvorima u Požarevcu i Sremskoj Mitrovici u fazi stabilizacije. Tokom posete zatvoru u Sremskoj Mitrovici, Lončarević (čija je poseta niškom zatvoru 6. oktobra izazvala bučne reakcije zatvorenika, ali se situacija ubrzo smirila) obećao je osuđenicima da će zakon o amnestiji biti donet do 15. novembra, dok su oni Ministarstvu uputili predlog da amnestija bude primenjena i na one koji izdržavaju kaznu zbog izvršenja dela iz oblasti organizovanog kriminala i dela ubistva, uz maksimalnu izrečenu kaznu od 40 godina.

Kao razlog protesta osuđenici su objasnili da su obmanuti jer se sa njima mesecima pregovaralo o opštoj amnestiji, dok sadašnji predlog zakona kaže da će na amnestiju imati pravo samo oni koji kaznu ne izdržavaju zbog izvršenja teških zločina, zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina, ubistva, pedofilije i seksualnog zlostavljanja. Predlog zakona o amnestiji, koji je pre dvadesetak dana ušao u skupštinsku proceduru, predviđa da se zatvorske kazne smanje za 25 odsto upravo osuđenicima koji su osuđeni za lakša krivična dela. Kako je izjavio ministar pravde Zoran Stojković, informacije da će na oprost jednog dela kazne zatvorenici čekati pet do šest meseci su netačne, jer će im se "posle donošenja ustava izaći u susret", a kako je ministar obećao, lično će predložiti "da abolicija ne bude za jednu četvrtinu kazne, već za čitavu trećinu". U Ministarstvu pravde, inače, navode da se zakon o amnestiji donosi zbog nastanka nove države i prenaseljenosti zatvora (u srpskim zatvorima ima prostora za smeštaj 5800 osuđenika, ali se u njima trenutno nalazi 8500 ljudi).

Pobuna u zatvorima bila je i prva stvar sa kojom se suočila nova vlast u Srbiji posle 5. oktobra 2000, a pre mesec dana slična pobuna bila je organizovana u pojedinim zatvorima u Srbiji, takođe zbog dugog čekanja na zakon o amnestiji. Poslednja vest iz KPZ Sremska Mitrovica je da, nakon što se smirio protest zatvorenika, nezadovoljstvo iskazuju stražari koji kako tvrde strahuju jer im je, zbog manjka ljudi, ugrožena bezbednost. Oni odbijaju da razgovaraju sa upravom zatvora i Dragoljubom Lončarevićem, već traže da im se obrati ministar pravde.

Jasmina Lazić