VREME 832, 14. decembar 2006. / NEDELJA
Međuvreme
Kriminal: Lopovluk od srca
Dvomesečnom istragom poreske policije Poreske uprave Srbije na listi osumjičenih za pozamašno utajivanje poreza našla se i Specijalna bolnica za srce i krvne sudove "Ostrog". Šteta koju je pretrpela država procenjuje se na pola miliona evra. U bolnici je vođeno paralelno knjigovodstvo. U poslovnim knjigama nije iskazano 80 odsto prometa. Evidentirana je usluga pružena svakom desetom pacijentu. Utajeni prihodi su prema dosadašnjim nalazima poreske policije, pored ostalog, trošeni na isplatu honorara na ruke doktorima zaposlenim u državnim bolnicama koji su u "Ostrogu" radili na crno. Sumnjivim novcem pokrivani su i putni troškovi i razni projekti. Krvične prijave su za sada podnete protiv direktora Slobodana Kneževića i njegove zamenice Ljiljane Sarić. I pored visokih cena usluga na kraju prve godine poslovanja ova po opremi, a kako se reklamirala, i po kadrovima elitna bolnica iskazala je u zvaničnim knjigama gubitak sa prihodom od samo 10 miliona dinara, što je osim dojave građana o nepravilnostima u radu bolnice verovatno i bio okidač za poresku policiju.
Pompezno otvaranje bolnice (avgust 2005), na čelu sa patrijarhom Pavlom, nekadašnjim moćnicima SPS-a i JUL-a i aktuelnim funkcionerima SRS-a, vratilo je u javnost dr Milovana Bojića, jednog od najmoćnijih ljudi Miloševićevog vremena za koga se veruje da je finansijski i kadrovski utemeljivač projekta "Ostrog". U zvaničnim knjigama dr Bojić je angažovan samo "kao projektant medicinskog programa i organizacije rada bolnice", tzv. rukovodilac medicinskog sektora. Vlasnički kapital u "Ostrog" unela je firma Model kompani iz Beograda.
Lični Bojićev pečat vidljiv je i po kadrovskom odabiru rukovodstva bolnice. Direktor Kovačević bio je višegodišnji Bojićev savetnik u Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje". Poznanstvo sa svojim nekadašnjim direktorom a sada projektantom Bojićem moglo bi se povezati i sa njegovim radom u opštini Vračar, teritoriji sa koje je krenuo nezadrživ Bojićev uspon u vlasti i bogatstvu. Bojić je, naime, kao rukovodilac SPS-a za Vračar, na opšte iznenađenje postavljen (1992. godine) za direktora izdvojenog odeljenja kardiovaskularne hirurgije bolnice "Dragiša Mišović" – ustanove koja je oduvek važila za bolnicu miljenicu političkog establišmenta. Bio je prvi direktor koji je ušao u ovu ustanovu bez konkursa – princip koji i dan-danas mimo zakonskih propisa važi u srpskom zdravstvu. Na predlog tadašnjeg ministra zdravlja dr Nikole Mitrovića, Bojića postavlja Vlada Srbije. Za razliku od tempiranog poslovanja sa gubitkom u "Ostrogu", Bojić dolaskom na čelo dedinjske bolnice zatvara ustanovu a zaposlene šalje na prinudni odmor.
O Ljiljani Sarić, zameniku direktora, na iznenada osiromašenom sajtu bolnice "Ostrog" stoji da se školovala u Beogradu i da je takođe šest godina radila u Institutu na Dedinju. S obzirom na Bojićeve "menadžerske" sposobnsti moglo bi se zaključiti da je njegov izbor i predsednik Upravnog odbora "Ostrog" Pero Dobričanin, "privatni preduzetnik u sferi građevinarstva, trgovine i ugostiteljstva", rodom iz Olova.
Zbog zloupotrebe položaja, arčenja, prisvajanja i udeljivanja državnog novca, protiv dr Bojića podnošeno je više krivičnih prijava. U pitanju su bile sumnje na nezakonito prisvajanje iznosa merenih milionima dinara, ili nekad hiljadama maraka, a sada i evra. Uvek je, a i posle svrgavanja Miloševićevog režima, uspevao da se izvuče. Nisu pomagale ni informacije o njegovim vilama niti računi u stranim bakama od kojih je najčešće pominjan onaj u Švacarskoj sa 800.000 franaka. Ako je suditi po prošlonedeljnoj izjavi za B92 Vladimira Ilića, državnog sekretara za poreze i carine u Ministarstvu finansija, moglo bi se zaključiti da se dr Bojić u svojoj životnoj maksimi "Slabi su osuđeni da propadnu a jaki da žive" u slučaju bolnice "Ostrog" preigrao. Ilić je, naime, utvrdio da postoje neoborive indicije da je Bojić zapravo upravljao "Ostrogom" i rukovodio nezakonitom finansijskom operacijom i da bi istraga trebalo da dokaže njegovu umešanost. Bojić je u dosadašnjoj istrazi već saslušavan. Sledeći potez koji se očekuje jeste podizanje krvične prijave.
B. Kaljević
Pravosuđe: Potvrđeno postojanje transkripta
Tužiteljka Trećeg opštinskog tužilaštva Gordana Čolić u emisiji "Insajder" emitovanoj u ponedeljak na Televiziji B92 potvrdila je da postoji transkript razgovora svedoka-saradnika u procesu za ubistvo Zorana Đinđića, Dejana Milenkovića Bagzija i njegovog tadašnjeg advokata Biljane Kajganić. Podsetimo, transkript je objavljen u "Vremenu" 9. septembra 2004. U tekstu pod nazivom "Saradnici, advokati i stari drugari" navodi se da je u prisluškivanom razgovoru Kajganićeva rekla Bagziju "da je postigla dogovor da on bude svedok-saradnik; da je to ‘sredila sa starim drugarima’; da je Jočić odmah pristao’, a da je Bulatović (Rade) potvrdio posle konsultacije ‘gore’". Uslov je da Bagzi na sudu kaže kako je on po nalogu Ljubiše Buhe Čumeta organizovao ubistvo Momira Gavrilovića Gavre i da je Gavru ubio izvesni Teča. "Na to Bagzi kaže: ‘Kako to da kažem, kad nije istina?’, a adv. Biljana Kajganić odgovara: ‘Ma, ko te pita šta je istina? Istina je ono što sam se ja dogovorila! Ej, ova dvojica su najmoćniji ljudi u državi, budalo!’ Dodaje i da je novi upravnik Centralnog zatvora u toku i da je sve u redu."
Nadležni su demantovali da transkript postoji, a protiv autora teksta Miloša Vasića podneta je krivična prijava zbog klevete. Gordana Čolić je, međutim, rekla u "Insajderu" da se transkripti nalaze u Posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu i Specijalnom tužilaštvu, a da je, kada je republičko tužilaštvo dostavilo krivičnu prijavu protiv Vasića Trećem tužilaštvu, odlučila da najpre istražnim radnjama utvrdi da li je tekst tačan, odnosno da li transkripti postoje. Kako je navela, tada su počeli pritisci iz republičkog tužilaštva da Vasića mora da optuži i da ne treba da proverava da li je nešto tačno ili nije. Pritisak je, navodi, trajao dva meseca i na kraju joj je iz republičkog tužilaštva zabranjeno da sasluša tadašnjeg šefa UBPOK-a Boru Banjca. I pored toga nastavljen je rad: "Utvrdili smo da transkripti postoje, utvrdili smo – sudije Okružnog suda su nas obavestile, jer smo tražili te informacije – da su naređena prisluškivanja, da su prisluškivanja obavljena, da su audio-snimci s transkriptima ostavljeni njima, da su oni prosleđeni Posebnom odeljenju i Tužilaštvu i još smo hteli da bude saslušan Banjac, za kog se govorilo da je naredio da transkripti budu prosleđeni na pomenute adrese", kaže Čolićeva dodajući da je ipak posle dva meseca stalnih ubeđivanja prihvatila mišljenje republičkog tužioca, prekinula istražne radnje i optužila Vasića, ali da je sud sve vratio na istražne radnje i time pokazao da je Treće tužilaštvo bilo u pravu. Prema njenim rečima, očigledna je bila namera vrha Tužilaštva da utvrđivanje istine o transkriptima bude sprečeno. Dan nakon što je emitovan "Insajder", ministar pravde Zoran Stojković demantovao je tvrdnje koje je iznela Čolićeva. "Tužilaštvo je pokrenulo postupak protiv novinara Vasića zbog grube klevete da je, navodno, Bora Banjac meni i predsedniku Vlade Vojislavu Koštunici dostavio neki transkript razgovora advokata Biljane Kajganić i svedoka Bagzija – neistina plasirana kako bi se stvorila slika o nekoj našoj povezanosti sa suđenjem za ubistvo premijera Đinđića", stoji u saopštenju. "Kako su prikupljeni svi validni dokazi da ja nisam dobio nikakav transkript, a ne znam ni da li on uopšte postoji, to je postupak tužilaštva bio jednostavan. Prikupljeni su dokazi da transkript nikada nije dostavljen pomenutim licima." Ministar dodaje: "Zašto su tužilaštvo i sud dve godine vukli taj postupak, čekajući izmenu Zakona, i na taj način obezbedili da se postupak obustavi, pitanje je za tužioca i njegov savestan rad. Klasičan primer klevete zaštićen neradom tužioca i suda."
M. Vidić
Kosovo: Za saradnju sa Makedonijom
Šef ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju i jug Srbije Nenad Popović ocenio je da suštinska autonomija Kosmeta u okviru Srbije stvara najbolje uslove za njegov ekonomski razvoj. "Kosovo vidimo kao deo Srbije", rekao je Popović u Skoplju posle razgovora sa makedonskim ministrima ekonomije i lokalne samouprave Verom Rafajvovskom i Zoranom Konjenovskim i zamenikom ministra spoljnih poslova Zoranom Petrovim održanim 12. decembra. Popović se u razgovoru založio za jačanje ekonomske saradnje Srbije i Makedonije, posebno između opština na jugu Srbije sa lokalnim vlastima na severu Makedonije. On je na skupu koji je istog dana organizovao skopski Centar za strateško istraživanje i dokumentaciju ukazao da je ekonomski razvoj Kosova najbolji način za sprečavanje međuetničkih sukoba. "Osnovni preduslov za ekonomski razvoj jeste stabilna bezbednosna situacija, koja se može obezbediti davanjem Kosovu i Metohiji suštinske autonomije u okviru Srbije", kazao je on, dodajući da bi stabilna bezbednosna situacija smanjila rizike za strana ulaganja i privukla investitore. Prema njegovim podacima, nezaposlenost na Kosovu i Metohiji je između 60 i 70 odsto, a prema standardima Svetske banke 37 odsto ljudi je siromašno, od kojih 15 odsto troši manje od jednog dolara dnevno.
M.V.
Hosteli: Ranac na leđa
Postoji izražena predrasuda u našoj zemlji da su hosteli loši hoteli i da su stecište "polusveta". "To su bordeli i legla narkomana", kaže starija Beograđanaka koja stanuje na spratu ispod jednog od njih. Hosteli nisu poznati široj javnosti, a često ni radnici na njihovim recepcijama ne znaju da upute izmorenog putnika na drugi smeštaj, jer ne znaju gde se drugi hosteli nalaze. Osnovni razlog za to je, kako kaže jedan vlasnik hostela, "zaglupljenost našeg naroda, jer većina građana kada vidi na jednom mestu mnogo stranaca misli da su špijuni, narkomani, alkoholičari, homoseksualci". Dodatne nevolje su i to što hosteli ne postoje na mapama grada, a i ulice su uglavnom obeležene ćiriličnim natpisima, pa je veliki problem za putnika iz inostranstva da se snađe.
Hosteli su svuda u svetu najpopularnija mesta okupljanja studenata turista iz raznih delova sveta. Oni su, takođe, omiljena stecišta putnika plitkog džepa koji žele da putuju i upoznaju nove predele, ljudi koji su poznati i kao "bekpekeri". Naime, hosteli su objekti namenjeni mladim ljudima. To su najčešće zgrade studentskih i učeničkih domova u koje se, dok su đaci na raspustu, smešta omladina koja putuje. Hosteli mogu biti i druge prostorije – privatne kuće, stanovi, odmarališta, pa je boravak u njima moguć tokom cele godine. Za razliku od hotela, u kojima je teško naći sobu sa više od tri kreveta, prostorije u hostelima su uglavnom višekrevetne, odnosno iznajmljuje se krevet, a ne soba. Tako je moguće da se u petokrevetnoj sobi sretnu Kanađanin, Italijanka, Šveđanka, Austrijanac i Eskim...
Hosteli su najčešće povezani u mreže, na državnom ili globalnom nivou. Jedna od vodećih organizacija koja povezuje hostele u 70 zemalja jeste Hosteling internešenel asosiejšen. Svaki turista može postati njen član, a u našoj zemlji učlanjivanjem u Ferijalni savez Jugoslavije automatski se postaje vlasnik članske kartice Asocijacije, koja omogućava boravak u nekim hostelima. Međutim, ne može baš svaki hostel da uđe u gore pomenutu mrežu. Objekat mora da zadovolji uslove propisane od strane Asocijacije. Posebno se, naravno, obraća pažnja da higijena i komfor zadovoljavaju određene standarde. Važna stavka svakako je i cena koja se kreće od pet do 18 evra po krevetu za noć. Svaki hostel posetiocima nudi nešto specifično, ali uobičajeno je da gosti mogu besplatno da se služe internetom, kuhinjom, kablovskom televizijom, mapama za obilazak grada, a mogu i besplatno da operu veš. Nažalost, u Beogradu postoji svega nekoliko hostela: Three Black Catz, King Aleksandar 1, Students Boarding Home "Jelica Milovanović", Belgrade Eye hostel, Youth hostel "Lipovačka šuma" i hostel Tis.
M. Dudvarski
Čuvari i droga
Pripadnici regionalnog sektora za suzbijanje narkotika Kosovske policijske službe uhapsili su u petak tri čuvara Okružnog zatvora u Prizrenu, jer nisu prijavili da je kod jednog zatvorenika pronađeno 20 grama marihuane. Istragom je utvrđeno da su čuvari znali da jedan od zatvorenika poseduje određenu količinu droge, ali nisu preduzeli odgovarajuće mere protiv njega. Javni tužilac je za svu trojicu odredio pritvor.
Milimetri
Portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović kritikovao je lidera Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića zbog njegove izjave da je Kosovo već godinama nezavisno od Beograda: "Jovanovićeva borba za nezavisno Kosovo ni za milimetar neće pomoći albanskim separatistima, a neće ni za milimetar odmoći Srbiji da sačuva Kosovo i Metohiju. Reč je o ekstremnom zanosu koji će prohujati i nestati sa završetkom izbora."
Utvrđen oglas
Republička izborna komisija utvrdila je tekst oglasa kojim će obavestiti državljane Srbije koji žive u Crnoj Gori da u toj državi mogu da glasaju na izborima 21. januara. Oglas će biti objavljen u podgoričkim dnevnicima "Pobjeda", "Vijesti" i "Dan" i u crnogorskim izdanjima "Politike" i "Večernjih novosti". Uslov da srpski državljani iz Crne gore glasaju na izborima jeste da se do 31. decembra prijave RIK-u. Prijave mogu preuzeti u udruženjima za raseljena lica sa područja Srbije i na veb-sajtu RIK-a.
Tajno glasanje
Komentarišići mogućnost da ministri Evropske unije odobre nastavak pregovora o pridruživanju Srbije EU-u, ministar spoljnih poslova Vuk Drašković rekao je da se unutar EU-a, sve više zemalja izjašnjava za bezuslovan nastavak i izrazio nadu da bi to moglo da se dogodi pre izbora: "Ako bi se u okviru Unije glasalo tajno, dve trećine država članica bi glasale za bezuslovan nastavak pregovora", rekao je Drašković.
Oglas za kandidaturu
Nakon Pokreta za preporod – Srbija, koji putem novinskog oglasa traži potencijalne kandidate za poslanike, sličnu akciju sproveo je i Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju. Pavlović je preko oglasa pozvao građane da potpisima podrže kandidaturu grupe građana "Lista Branko Pavlović – zato što mora". On je objasnio da se na taj potez odlučio jer nije reč o stranci koja može da prikupi potpise putem "stranačke infrastrukture". Pavlović tvrdi da je preko oglasa prikupio 11.000 potpisa građana, što je više od očekivanog.
Broj nedelje
Poreska uprava Srbije saopštila je da su od avgusta do 11. decembra unakrsno procenjivani prihodi i imovina 608 građana, za koje se sumnjalo da su utajili porez. Do sada je doneto pet rešenja za naplatu poreza u ukupnom iznosu od 54,1 milion dinara, dva postupka su obustavljena, a u dva okončana slučaja utvrđeno je da ne postoji osnov za utvrđivanje poreske obaveze. U 14 slučajeva završen je ispitni postupak i uručeni su zapisnici sa nalazom, a u ostalim predmetima kontrola još nije okončana.
Nema više
Zaposleni na Beogradskom univerzitetu od 1. januara neće moći da se leče na Studentskoj poliklinici. Prema članu 103. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata jeste zdravstvena ustanova namenjena isključivo studentima. Na Studentskoj poliklinici u Beogradu kartone trenutno ima oko 15.000 zaposlenih na univerzitetu. Pošto je reč o zdravstvenoj ustanovi koja je poznata po dobroj organizaciji i pripremljenosti, asistenti i profesori najavili su odlazak kod Slobodana Lalovića, koordinatora Ministarstva zdravlja.
Praznici
Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku saopštilo je da će za Novu godinu dva dana biti neradna, a za Božić – jedan. Neradni dani za Novu godinu biće 1. i 2. januar, ponedeljak i utorak, a prvi dan pravoslavnog Božića koji pada u nedelju 7. januara neće se pomerati za ponedeljak, s obzirom na to da je verski, a ne državni praznik. Vernici koji Božić slave 25. decembra, neće raditi tog dana.
Više zvučnih knjiga
Savez slepih Srbije ove nedelje otvorio je novi digitalni studio za snimanje zvučnih knjiga i časopisa za slepe. Biblioteka ima oko 1000 korisnika koji postojećih 10.000 naslova na kasetama ne mogu slušati na običnim kasetofonima već na reproduktoru. Pošto će zvučni zapisi od sada biti digitalizovali i snimljeni na CD-ove, u Savezu slepih očekuju da će se ubrzo povećati broj i novih naslova i korisnika biblioteke.
Holokaust
Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u utorak da je Srbija dobila status posmatrača u Radnoj grupi za međunarodnu saradnju o obrazovanju, sećanju i istraživanju holokausta. Radna grupa osnovana je 1998. godine, okuplja 24 zemlje, većinom članice EU-a, i bavi se podrškom obrazovanju, izučavanju i sećanju na holokaust, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.
Žutica
Na infektivnom odeljenju leskovačke bolnice, od septembra do početka decembra ove godine lečeno je 45 osoba obolelih od žutice tipa A. Zavod za zdravstvenu zaštitu u Leskovcu preduzeo je preventivne i druge mere da se širenje epidemije spreči. Utvrđeno je žarište zaraze i, kako tvrde lekari, pojava žutice je posledica nepoštovanja osnovnih higijensko-sanitarnih mera. Sanitarna inspekcija u Leskovcu, zajedno sa Zavodom za zdravstvenu zaštitu u tom gradu i Domom zdravlja u Grdelici, sprovodi pojačan zdravstveni i sanitarni nadzor u zoni gde je utvrđena pojava žutice, kao i u školama, restoranima i objektima za pripremanje i serviranje hrane.
Život
Čitaoci koji su prošle nedelje pratili svetske medije, a posebno radoznalci koji su čitali novosti iz nauke ili časopise poput lista "Sajens" mogli su primetiti vest da su istraživači iz Kalifornije otkrili lek protiv vrlo rasprostranjenih vrsta raka – raka dojke i materice. Mada mu domaći mediji nisu pridali nikakav značaj, ovo zanimljivo otkriće privuklo je pažnju više stotina medija u svetu. Novi lek podrazumeva takozvani antiprogesteronski tretman kod žena koje imaju mutaciju na genu označenom kao BRCA1, mutaciju koja je odgovorna za pojavu tumora. Statističke šanse da žena do devedesete godine oboli od raka dojke su 12 odsto, a ukoliko pritom nosi mutaciju u BRCA1 genu, šanse su čak 85 odsto do sedamdesete godine. Lek koji neutrališe ovu mutaciju uspešno je primenjen kod obolelih jedinki divljeg miša. No, to nije jedino što je zanimljivo. Pažljiv čitalac izveštaja o ovom tretmanu mogao je primetiti da je izumitelj novog leka protiv raka i šef istraživačkog tima sa Univerziteta Kalifornija – doktorka Aleksandra Jovanović-Pool, naučnica iz Novog Sada koja već deset godina gradi izuzetno uspešnu karijeru u SAD. Njeno prošlonedeljno izuzetno zapaženo otkriće verovatno je najveće koje su naši naučnici u dijaspori postigli od kloniranja matičnih ćelija doktora Miodraga Stojkovića u Njukaslu.
"Ovo je veoma dobar početak, ali svaki lek mora da se ispita pre nego što ode na tržište i koristi se na ljudima", rekla je eksluzivno za "Vreme" doktorka Aleksandra Jovanović-Pool. "Proces kliničkih ispitivanja trajaće bar dve do tri godine, ako ne i duže. Ovaj lek, Mifepristone, može se potencijalno koristiti kod žena čija biopsija okolnog tkiva, pokazuje visok nivo progesteronskog receptora. Trenutno radimo na modifikaciji mifepristona tako da ga više prilagodimo za tretman raka i smanjimo loš efekat na druge organe."
Označen kao RU 486, mifepriston uopšte nije nepoznat lek. To je takozvana pilula za abortus ili pilula za dan posle. Mifepriston se koristi u ranoj trudnoći ukoliko žena želi da se podvrgne abortusu bez kiretaže i negativnog efekta po zdavlje. On je antiprogesteron i deluje suprotno od hormona progesterona, tako što sprečava da se oplođeno jaje "usadi" u matericu. "Do sada se mifepriston nikad nije koristio za prevenciju raka dojke", objasnila je doktorka Jovanović-Pool. "Mi smo imali veoma opravdan razlog što smo probali mifepriston u te svrhe. Kod miša koji nosi mutaciju u BRCA1 gen u dojci pronašli smo da je nivo progesteronskog receptora povišen u normalnom tkivu koje je tek počelo da postaje tumor ili u tkivu koje okružuje postojeći tumor. Njegova uloga je da hrani tumor. Zato smo zaključili da bismo upotrebom antiprogesteronih lekova usporili razvoj tumora. Na naše iznenađenje, nismo usporili razvoj tumora, već ga potpuno zaustavili i sprečili", rekla je doktorka.
Aleksandra Jovanović-Pool studirala je u Novom Sadu. Na poziv profesora Miodraga Radulovačkog sa Univerziteta u Ilinoisu, 1995. godine otišla je na letnju praksu zajedno sa još devet najboljih studenata iz svih oblasti. Posle ove prakse vratila se u zemlju, ali se 1998. godine odselila u Čikago gde je pet godina kasnije doktorirala molekularnu genetiku. Preselila se u Kaliforniju i postala istraživač na Univerzitetu Kalifornija u Irvajnu.
"Moje iskustvo sa naučnicima sa UCI-ja je odlično", objasnila je doktorka Jovanović-Pool. "Nažalost, trenutno osim privatne nemam nikakvu saradnju sa Srbijom. Moj san je da jednog dana otvorim biotehnološku laboratoriju u Novom Sadu. Nadam se da to neće biti samo san", rekla je doktorka Jovanović-Pool.
S. Bubnjević
Vreme zabluda: Prevara sa vodom
Izvesno je da u svojim namerama nisu časni baš svi prodavci odnedavno popularnih, ali nimalo jeftinih filtera za vodu. Možda ste već imali priliku da prisustvujete demonstraciji efikasnosti ovih filtera. Domišljati prodavac pred zagrejanom publikom obično pokazuje dve čaše vode – u jednoj se nalazi voda iz česme, a u drugoj filterisana voda. Potom uzima dve elektrode koje uključuje na napon od 220V i stavlja ih prvo u jednu čašu, potom u drugu.
Kad električna struja prođe kroz vodu iz česme ona se zagreva, a na površini su odvajaju minerali u vidu tamnog taloga. Ta crna skrama ne izgleda nimalo prijatno. Potom prodavac propušta struju kroz filterisanu vodu, a u njoj – ništa se ne događa. Voda je prozirna i čista kao i pre ubacivanja elektroda. Da li su filteri zaista tako efikasni?
U pitanju je grozna prevara. Prečišćena voda zapravo mnogo slabije provodi struju od obične vode. Pod opisanim uslovima, u sasvim čistoj vodi broj slobodnih elektrona i disosovanih jona je zanemarljiv, tako da struja ne protiče i filtersana voda se ne zagreva. To se lako može proveriti na licu mesta. Ko želi da raskrinka ovakve prodavce, može samo da opipa rukom obe čaše – čaša sa vodom iz česme je vrlo topla, a sa filterisanom hladna. Međutim, ljudi koji vide otpad kako se dramatično akumulira na površini tečnosti bivaju prilično zapanjeni. Logikom da je zdravlje najvažnije, spremni su da ovim prevarantima odmah daju veliki novac za filtere.
Prosečan čovek dnevno na razne načine unosi između 2,1 i 3,4 litra vode. Inače, po mišljenju većine lekara nije ni zdravo piti potpuno prečišćenu i destilovanu vodu. Mada se organizmu neophodni minerali mogu uneti i na drugi način, kroz hranu, stručnjaci smatraju da destilovana voda teže stiže do ćelija organizma zbog manjeg osmotskog pritiska. Trenutno se oko filterisanja vode vodi mnogo debata.
S. B.
|
|