Okrugli sto o zaštiti životne sredine i održivom razvoju u gradu Pančevu:
Akciona koncentracija

Posle serije ekoloških incidenata tokom novembra 2006. godine u Pančevu, ostalo je mnogo otvorenih pitanja o zaštiti životne sredine i održivom razvoju ovog grada. Gde se problem u Pančevu nalazi, zašto se neprestano dešavaju ekološki incidenti, šta treba da se učini da bi se ti problemi rešili i koliko će pomoći novi akcioni plan? Kako bi se odgovorilo na ova pitanja, nedeljnik "Vreme" je organizovao okrugli sto na kom su se prvi put javno i na jednom mestu okupili predstavnici nadležnih republičkih organa, lokalne samouprave i Južne industrijske zone, pokušavajući da pred brojnim novinarima odgovore na ključna pitanja u vezi sa ovim problemom. Okrugli sto je održan 6. novembra u Medija centru, a u njemu su učestvovali Srđan Miković, predsednik Opštine Pančevo, Ljiljana Stanojević iz Uprave za zaštitu životne sredine Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine, Željko Martinović iz Ministarstva rudarstva i energetike, Goran Vujuć sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, Đorđe Mihajlović, direktor funkcije razvoja NIS-a, Dragan Vučur, pomoćnik direktora NIS Petrola za razvoj i investicije, Nikola Garić, direktor NIS Petrol Rafinerija i Šandor Ambruš, zamenik generalnog direktora HIP Petrohemije. Voditelj okruglog stola bio je Slobodan Bubnjević, novinar "Vremena"

Prvo pitanje bilo je upućeno Goranu Vujiću koji je kao asistent na Fakultetu političkih nauka u Novom Sadu imao priliku da uradi nekoliko studija na temu zaštite životne sredine u Pančevu. On je zamoljen da u kratkom rezimeu predstavi ključne tačke ovog problema.

GORAN VUJIĆ: Osvrnuo bih se na neke nedoumice koje se pojavljuju u medijima, a koje nisu na najbolji način interpretirane. Definitivno postoji uticaj meteoroloških faktora, ali da ne postoje izvori zagađenja ni meteorološki uslovi ne bi doprinosili akumulaciji zagađenja u Pančevu. Postoji takozvana temperaturna inverzija koja se javlja u ovom gradu i koja doprinosi akumulaciji zagađenja vazduha koje je konstantno tokom čitavog dana, a onda se u određenim časovima pojačava. To je samo nus pojava koja doprinosi zagađenju.

Ne prejudicirajući šta se događa u Pančevu, pročitaću neke statističke podatke iz Evrope tokom 1995–1996. godine koji će vam biti zanimljivi. Saobraćaj u Evropi činio je 80 odsto zagađenja, rafinerije su bile oko dva odsto, transport goriva od dva do šest odsto, hemijska industrija od jedan do 1,3 odsto, grejanje domaćinstava od tri do sedam odsto.

Ono što je sigurno, Rafinerija i Petrohemija su izvori zagađenja benzenom u gradu Pančevu. No, pored Rafinerije i Petrohemije, kao zagađivače imamo saobraćaj i individualna domaćinstva koja doprinose povećanju koncentracije benzena. Benzen se nalazi u svim našim gorivima. Naši automobili su stari preko petnaest godina. Zbog slabog, odnosno lošeg sagorevanja motora sa unutrašnjim sagorevanjem, dolazi do rasta koncentracije benzena. Ako postavite merne uređaje u Valjevu, Užicu i Beogradu, pronaći ćete određenu količinu benzena. Ali, ta koncentracija je sigurno manja nego u Pančevu.

Da krenemo na sam benzen. Naime, u novinama kad se kaže benzen, misli se kancer ili rak. Definitivno. Nije slučajno što i Evropska unija i naša država žele da koncentraciju benzena smanje na nulu, odnosno da ne postoji uopšte, zato što je benzen kancerogena materija. Ali, da bi čovek dobio kancer, postoji još mnogo uslova i čak se može i izračunati kolika je verovatnoća da će benzen prouzrokovati kancer. Benzen prouzrokuje pojavu leukemije. Da bi se to desilo, potrebno je kontinualno, svakodnevno unošenje benzena u organizam. U kojim količinama, sad će verovatno biti pitanje. Ne mogu da vam odgovorim jer to treba računati. Ono što definitivno mogu da kažem jeste da je verovatnoća narušavanja zdravlja povećana. Da li je ta verovatnoća tolika da će se već sutra neko razboleti? Nije. A da li postoji verovatnoća da neće? Ne znam. To teško da vam može direktno reći ijedan ekspert, ali da postoji povećana mogućnost da se neko razboli – postoji, i da se količina benzena u gradu mora smanjiti – mora.

Nije samo benzen problem. Imamo sumpor-dioksid, imamo azotne okside, imamo razne stvari. Radeći ove studije, mislim da je NIS, o čemu će kolege iz NIS-a više pričati, sproveo neke aktivnosti kako bi zagađenje smanjio. Pre svega, mogu da kažem da su najveći emiteri benzena rezervoarski prostor, API separator i manipulacija, odnosno punjenje kamiona i vozova benzinom. Mislim da NIS već radi na tome da te urgentne emitere benzena stopira. Ali, potpuno uklanjanje benzena iz gradova Srbije, pa i iz Pančeva, zahteva jedan duži proces.

SLOBODAN BUBNJEVIĆ: Zamoliću gospodina Željka Martinovića iz Ministarstva rudarstva i energetike da nam razjasni pitanje nabavke sirovine koju koristi hemijska industrija u Južnoj zoni. Da li postoji problem uvoza niskokvalitetnog goriva o kom se pisalo kao o suštinskom uzroku zagađenja?

ŽELJKO MARTINOVIĆ: Ono o čemu bih govorio danas neće se odnositi na postojeći kvalitet benzina. Reći ću o naporima koje je Ministarstvo u poslednje dve i po godine učinilo da dođe do značajnog povećanja kvaliteta benzina, ali isto tako i kvaliteta životne sredine u gradovima kao što su Pančevo i Novi Sad, s obzirom na to da postoji industrijska zona koja se direktno tiče energetike, osim Petrohemije koja pripada nekom drugom resoru.

Ono što je najvažnije da se zna, a što se uveliko zaboravilo u Srbiji, jeste da su svi ti kompleksi o kojima ovde govorimo pretrpeli velika razaranja i da su praktično sva ta postrojenja degradirana do nule. U takvim uslovima od 2000. godine naovamo Ministarstvo rudarstva i energetike je učinilo napor upravo da se to spreči, odnosno da se postrojenja modernizuju, da se podigne nivo proizvodnje na onaj koji zadovoljava potrebe naše svakodnevice. Insistiralo se na tome da se ostvarena dobit u NIS-U reinvestira upravo u njegovu modernizaciju i u bolju zaštitu životne sredine. Vi znate da je na snazi Uredba o formiranju cena osnovnih derivata i insistirali smo da se ona poštuje, odnosno da se primenjuju njene odredbe, jer je doneta sa ciljem da se izdignu ovi sistemi koji se zovu Naftna industrija Srbije i Petrohemija.

Zbog čega je to tako? Jedan od glavnih aspekata je upravo zaštita životne sredine. Potpuno smo svesni svega onoga što se tamo dešavalo i šta će se dešavati ukoliko se to ne bude desilo. U toku 2005. godine Ministarstvo je insistiralo – govorim o dokumentima koji postoje – na donošenju akcionog plana NIS-a u oblasti zaštite životne sredine. Tu su predstavnici NIS-a. Oni su uveliko završili taj posao i taj akcioni plan se danas primenjuje. I u tom akcionom planu su jasno definisane hitne mere koje u rafinerijama Pančevo i Novi Sad treba da se preduzmu, a među tim merama značajne finansijske i tehnološke stavke su smanjenje emisije zagađujućih materija. I ako hoćete baš precizno, pre svega, benzena.

Da bismo istrajati na tim naporima, zatražili smo od privatizacionog savetnika da se odobri dodatno investiciono zaduženje NIS-a u visini od 50 miliona evra kako bi se taj akcioni plan realizovao u što kraćem roku i što efikasnije. I to je privatizacioni savetnik odobrio.

Sad moram da vas vratim malo unazad. U toku 2004. i 2005. godine tražili smo da se hitno pokrene postupak modernizacije celokupnog NIS-a, posebno rafinerija. Nisu bili u pitanju samo ekološki aspekti, nego i ekonomski, jer se znalo da će se ući u privatizaciju Naftne industrije Srbije, a takav aspekt tehnološkog zaostajanja ima posledice na otvorenom tržištu. Naši predlozi su u pismenoj formi stigli i do Međunarodnog monetarnog fonda. Međutim, odbijeni su.

Još je bitno da vam kažem, da već pripremamo zahtev kojim ćemo tražiti jednu nezavisnu međunarodnu ekspertizu stvarnog stanja emisije u domaćim rafinerijama.

SLOBODAN BUBNJEVIĆ: Gospodin Đorđe Mihajlović iz NIS-a će nam reći nešto o unapređenju tehnologije prerade goriva, ali i o strateškim planovima NIS-a i ulaganjima u ekologiju.

ĐORĐE MIHAJLOVIĆ: Mogu da kažem da je zaštita životne sredine u NIS-u prioritet prvog reda. I u tom prioritetu Pančevo zauzima posebno mesto.

To je definisano našom poslovnom politikom još pre dve godine. Zaštita životne sredine je definisana našim strateškim planom razvoja 2006–2009. i precizno definisanim projektima u tom strateškom planu. Bez obzira na to što se nalazimo u procesu privatizacije, akcioni planovi Rafinerije Pančevo i Rafinerije u Novom Sadu deo su strateškog plana koji je NIS doneo. Na svim nivoima, ne samo u vrhu ili na nižem nivou menadžmenta, potpuno nam je jasno da programe iz oblasti zaštite životne sredine moramo da sprovodimo paralelno sa svim drugim procesima. Znači odmah. I takvu politiku smo počeli da primenjujemo još pre dve godine.

Dokaz primene te politike je veoma jednostavan. Sredstva su uložena prema planu i programu koji su definisani akcionim planovima rafinerija u Pančevu i Novom Sadu. Bez obzira na to što se nalazimo ovde, moramo reći da su izvršene i druge promene, organizacione i kadrovske – vi ste rekli da je gospodin Garić direktor obe rafinerije – one su doprinele da se ti akcioni planovi sada sprovode onako kako se sprovode i da su rezultati koje će sigurno izneti moje kolege takvi kakvi jesu.

Takvim preciznim definisanjem akcionih planova i svoje strategije, zajedno sa resornim ministarstvom, uspeli smo da u razgovorima sa privatizacionim savetnikom izborimo odobrenje da NIS može da se zaduži, što je bio ključni problem NIS-a u prethodnom periodu. NIS je imao svoje programe razvoja i one koji se tiču zaštite životne sredine, ali je sve to finansirano iz redovnog poslovanja, bez mogućnosti uzimanja kredita.

Ovo je prvi put da smo dobili odobrenje da se u manjem obimu zadužimo, dobili smo pedeset miliona dolara, mada NIS ima kapacitet da se zaduži. Kompanije koje se pojavljuju kao naši strateški partneri imaju i do 30 odsto zaduženja u odnosu na osnovni kapital, a NIS ima svega 18 odsto zaduženja u odnosu na svoj kapital.

Mi smo svesni koliko je važno da sarađujemo na svim nivoima. To u krajnjoj liniji pokazuje i ova konferencija. Uviđamo koliko je važno da sarađujemo sa ministarstvima, ali i sa lokalnom zajednicom. Mislim da su naši ciljevi gotovo identični, što će se videti tek kad se jednostavno skloni ta uzburkana ili ugrejana situacija od pojedinih akcidenata.

SLOBODAN BUBNJEVIĆ: Vreme je da čujemo i drugu stranu. U onim dramatičnim noćima sa visokim koncentracijama benzena u Pančevu sigurno ste svi imali prilike da čujete i vidite predsednika Opštine Pančevo, gospodina Srđana Mikovića. Sad bih ga zamolio da nam i ovde predstavi taj drugi ugao iz kog građani Pančeva i lokalna samouprava vide održivi razvoj i zaštitu životne sredine.

SRĐAN MIKOVIĆ: Činjenica je da je nama Svetski dan hroničnih opstruktivnih bolesti pluća počeo sa koncentracijom benzena od 125 mikrograma po metru kubnom. Upravo u ponoć između 14. i 15. novembra na mernom mestu kod Vatrogasnog doma izmerena je tolika koncentracija. Nekih pola sata pre toga sirene su označile postojanje hemijske opasnosti na području opštine Pančevo, u skladu sa pravilnicima koji su doneti na osnovu važećih akata i u skladu sa odobrenjem Ministarstva odbrane.

Međutim, najmanji problem je jednom uključena sirena za označavanje hemijske opasnosti. Nama je veći onaj drugi problem koji stalno imamo, a to je činjenica da oko hiljadu predškolske dece pati od opstruktivnog bronhitisa, kao i da je taj procenat bar dva puta veći nego u nekim drugim područjima Srbije.

Dozvolićete da sve ove brojke malo znače u poređenju sa situacijom kad se noću u Pančevu probudi dete i ne može da uhvati vazduh ili kad treba da traži hitnu medicinsku intervenciju da bi moglo da prodiše. Predsednik opštine, kad ima solidnu platu, još može da ima u kući inhalator i da svoju decu na neki način obezbedi. Ali pitanje je da li su svi ostali građani Pančeva u prilici da tako reaguju. Upravo zbog toga ne bih ovo vraćao na brojke i na procente nego pre svega na svaku pojedinačnu porodičnu dramu.

Po propisima u Srbiji je u industrijskim mestima dozvoljena prosečna godišnja vrednost koncentracije benzena od deset mikrograma po metru kubnom, ali se benzen nalazi u tim granicama samo kad su povoljni meteorološki uslovi, a vetar odnosi zagađenje na drugu stranu. Neko će reći da je benzen najkancerogeniji element koji izaziva leukemiju, ali u strukturi proizvoda ili mogućih ispusta u ovoj industriji, i mnoge druge materije su kancerogene, mnoge mutagene, mnoge teratogene. Neke izazivaju promene na kostima, neke u krvi, neke u respiratornim organima. Postoje praškaste materije koje ne mogu da se zadrže na dlačicama u nosu, nego ulaze u pluća, izazivaju astmu, neke druge bolesti i alergije. U zbiru imamo – ukupno redukovani sumpor, azotne okside, amonijak, sve ono što građani opštine Pančevo vrlo dobro znaju.

Upravo zbog toga maksimalno odgovorno pokušavamo da idemo u susret rešavanju ovih problema. Moram da kažem da je za ovim stolom čitav niz ljudi koji su svoju sudbinu vezali za grad u kome žive ili za grad u kome rade.

Mi kao lokalna samouprava tražimo od države da, osim brige u vezi sa punjenjem budžeta, omogući da se što je moguće veći deo tih sredstava u što je moguće kraćem roku usmeri za modernizaciju postrojenja koja trenutno postoje na području opštine Pančevo. Lokalna samouprava, ne želeći da se meša u tuđe ingerencije, želi da ima uticaj da se donose dobre poslovne i investicione odluke, da se ne uvozi gorivo sa ogromnim količinama sumpora, da se na vreme uđe u modernizaciju fabrika, a ne da dođemo u situaciju da to gorivo koje se napravi u rafineriji nema kome da se proda, osim na srpskom tržištu. A paralelno sa dobrim poslovnim efektima postoji mogućnost većeg ulaganja u zaštitu životne sredine.

Ilustracije radi, hteo bih da vam kažem podatak od 4. decembra 2006. godine – utovarene 853 autocisterne, utovareno 69 železničkih cisterni, utovarena četiri tankera za jedan dan. U pristaništu se istovaruje primarni benzin za Petrohemiju, čeka se dotovar, tj. da se dotovari pirolitički benzin. Znači još jedan tanker. Sve što se pretovari, proizvede i preradi, sve to je u funkciji obezbeđivanja boljeg života svih građana u Srbiji. Ali je činjenica da koliko tog goriva bude ušlo u te cisterne toliko zasićenog vazduha u pari izađe u vazduh iznad Pančeva.

Stanovniku Pančeva je svejedno koliki je broj bolesnih ili koliki je procenat zloćudnih tumora, da li je jedne godine broj zloćudnih tumora dušnika i pluća iznad broja zloćudnog tumora dojke, ukoliko sam ima svoj problem. Da bi sprečili ove pojedinačne porodične tragedije, bez obzira na ovo političko vreme, mi se trudimo da stvorimo obaveze i za ovu i za svaku drugu vladu, i za ovo i za svako drugo rukovodstvo lokalne samouprave, i za ovo i za svako drugo rukovodstvo svakog subjekta koji ima ulogu u rešavanju ovog problema.

SLOBODAN BUBNJEVIĆ: Najbolje da od gospodina Nikole Garića čujemo o investicijama s jedne i o zagađenju sa druge strane. Dodao bih na to još jedno pitanje – koliko ovaj akcioni plan do 2009. godine uključuje i monitoring emisije na samim emiterima u Rafineriji?

NIKOLA GARIĆ: Krenuo bih od istorije, od izgradnje Rafinerije nafte na prostoru Pančeva, koja je počela sa radom 1968. godine i ove godine puni 38 godina. Znači, najverovatnije je svima vama poznato da je prvi ciklus izgradnje Rafinerije bio 1968. godine, drugi ciklus 1978. godine a treći ciklus izgradnje Rafinerije završio se 1984. godine. Izgrađena je sa svim dozvolama, a u nju je ugrađena svetska i vrhunska oprema. Rafinerija nije bila ni naša srpska izmišljotina, ni naš projekat, devedesetih godina ono što se u svetu najsavremenije primenjivalo bilo je najsavremenije i u Pančevu. Rafinerija u Pančevu je devedesetih godina bila u samom vrhu evropskih rafinerija po tehnologiji koja je primenjena za preradu nafte i dobijanje derivata.

Nažalost, Rafinerija je imala tragičnu sudbinu da bude razrušena 1999. godine. Bukvalno, nijedno postrojenje nije ostalo nerazrušeno. Mobilizacijom i naporom zaposlenih u Rafineriji Pančevo, uspeli smo da je popravimo, zakrpimo i da 2000. godine sa istim kapacitetom počnu da rade ista postrojenja koja su radila i pre bombardovanja. Sve svetske rafinerije su od devedesetih godina preživele dva ili tri ciklusa modernizacije, ali naša rafinerija nije. Znači, ovi problemi koji sada pritiskaju Rafineriju, pa samim tim i lokalnu zajednicu, rešavani su u svetu jedan niz godina planski, sistematski i u dužem vremenskom periodu. Da je ova rafinerija imala priliku, najverovatnije bi i ona te probleme razrešila.

Pošto smo svesni problema sa kojima se Rafinerija u Pančevu suočava, mi smo uz pomoć Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine i svih instituta koji na ovom prostoru gravitiraju, napravili jedan akcioni plan gde smo definisali ko su emiteri iz Rafinerije Pančevo. Na osnovu ustanovljavanja ko su emiteri, sačinili smo jedan akcioni plan da emisije iz Rafinerije Pančevo svedemo na one koje su našim aktima u dozvoljenim koncentracijama. Oni su, ponavljam, izgrađeni po tehnologiji koja je nekada važila u svetu, ali ona ne zadovoljava sadašnje kriterijume zaštite životne sredine i potrebno ih je bilo rekonstruisati. Prvenstveno, to su skladišni rezervoari. To su instalacije za utovar na železničke cisterne, utovar autocisterni i utovar tankera na Dunavu kojima se vrši transport naftnih derivata. U akcionom planu svi emiteri su precizirani, njihov doprinos, a čak imamo izveštaj o tome kolike su emisije bile pre rekonstrukcija i kakve su te emisije posle rekonstrukcija svakog pojedinačnog objekta.

Napomenuo bih da Rafinerija raspolaže sa 141 rezervoarom. To je nekih 750.000 kubnih metara rezervoarskog prostora. Od tih 750.000 kubnih metara prostora, u oko 76 rezervoara, u polovini ukupnog broja, skladišteni su naftni derivati koji mogu biti potencijalni emiteri. To su benzini, sve vrste motornih benzina, benzol i tuluol koje Rafinerija takođe proizvodi.

Rekonstrukciju tih 70 i kusur rezervoara, paralelno sa radom Rafinerije, nije bilo jednostavno uskladiti. Ali, naišli smo na razumevanje prometnika, tako da smo mi u toku ove godine uspeli praktično iz upotrebe da isključimo nekih 30 rezervoara i od marta do kraja ove godine rekonstruišemo 21 rezervoar. Akcionim planom smo tačno terminirali sve aktivnosti i postoje neke aktivnosti koje ne možemo završiti jer jednostavno to ne zavisi od nas, već od rokova isporuke opreme koju treba da ugradimo ili instalacija. Ono što možemo potvrditi prema akcionom planu jeste da će Rafinerija Pančevo sve svoje emitere dovesti u dozvoljenu granicu emisije krajem 2007. godine. Eventualno, zbog neke opreme koju očekujemo, to će biti u prvom tromesečju 2008. godine.

Ulaganja su i velika i nisu velika. Ona da su raspoređena i da su stigla u periodu kad su u to krenule svetske rafinerije, sigurno da bi bila raspoređena na jedan duži period. Međutim, ulaganja su sigurno velika u razmerama Srbije i mislim da se daleko najviše ulaže upravo u rafinerijska postrojenja.

Ovde je bilo pitanje šta se radi na merenju određenih emisija u Rafineriji Pančevo. Mi smo zajedno sa Institutom za hemiju tačno utvrdili ko su emiteri i kolike su te emisije. Za svaki objekat koji napravimo izvršimo merenja kolike su emisije posle rekonstrukcije, da li one zadovoljavaju propisane standarde ili ne zadovoljavaju.

Utvrdili smo ko su to visoki emiteri. To su svi dimnjaci u Rafineriji gde sagorevamo naš loživi gas ili mazut. I na tim svim visokim emiterima je sa nalogom Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine, zajedno sa Institutom za hemiju iz Beograda, predviđena i ugradnja kontinualnih merača koji vrše analizu svih emisija u atmosferu. To je 24-časovna analiza i svi ti analizatori su kupljeni i treba da budu instalirani do kraja ove godine i sa probnim radom i testiranjem oni treba da daju rezultate početkom iduće godine. Rezultati će biti dostupni svim zainteresovanim stranama, inspekcijama, na osnovu kojih će moći da kontrolišu da li Rafinerija vodi svoj proces onako kako treba i da li su te emisije iznad dozvoljenih.

Rafineriji jeste prevashodno cilj da egzaktno utvrdi šta je to što emituje zagađenje, u kojoj meri, da to spreči. Tehnike, tehnologije i metode u svetu su poznati. Nema ih u našoj zemlji, ali u svetu su to rafinerije odavno primenile i mi samo to sada treba da primenimo. Treba nam samo vremena. Ozbiljno smo zagazili u rešavanje ovog problema. Rešili smo mnoge probleme koji postoje, ali treba nam još jedna godina i da Rafinerija stavi tačku na emisije izvan granica koje su propisane pravilnikom.

SLOBODAN BUBNJEVIĆ: Tokom otrovnog novembra "glavni osumnjičeni" za sve što se dešavalo u Pančevu bila je HIP Petrohemija, ali se njeni predstavnici sve dosad nisu obraćali javnosti. Zamenik generalnog direktora ove fabrike, gospodin Šandor Ambruš, danas je sa nama i, verujem, ima mnogo toga da nam kaže.

ŠANDOR AMBRUŠ: Nemam nameru da se branim. Petrohemija kao petrohemijska industrija sigurno učestvuje u zagađenju Pančeva. Kad govorim učestvuje, to je fakat i to se može dokazati. Samo insistiram da se to naše učešće kvanfitikuje od strane merodavnih stručnih organizacija da bismo stručno otklonili uzroke zagađenja Pančeva. To nije izuzetno teško uraditi. Treba se samo opredeliti. Čak ne mislim da moramo po svaku cenu pozvati međunarodne neutralne institucije. To može i domaća pamet da uradi samo ako želimo da priznamo da te pameti imamo.

Petrohemija je danas državna kompanija. Ona je to odnedavno, od 2005. godine. Akcionari su država, državni fondovi i državna kompanija NIS. Znači, upravo država upravlja nama preko svojih predstavnika. Da li je Petrohemija mogla ranije biti konsolidovana u poslovnom smislu, a i u ovom smislu u kome danas razmatramo – ekološkom, investicionom, razvojnom? Da, mogla je.

Zajedničkom akcijom Vlade Srbije i Američke ambasade, pristupilo se izradi jedne ozbiljne studije koja je trebalo da pokaže kako revitalizovati naftno-petrohemijski kompleks naše zemlje Srbije. Petrohemija je ozbiljno ušla u izradu studije davanjem podloga. I ono što se odnosi na Petrohemiju i danas stoji za Petrohemiju, jer smo dali prave podloge. Svi naši razvojni planovi su u toj studiji jasno definisani. U junu 2003. godine kod prethodne vlade mi smo izneli i ukupan program poslovno-finansijske konsolidacije, uključujući i potrebe za investiranjem. Međutim, ta vlada nije to uzela u razmatranje. Verovatno je bilo drugih državničkih prioritetnih planova. A takođe se to nastavilo i sa ovom vladom.

Znači, izgubilo se puno vremena u poslovnoj konsolidaciji Petrohemije. Dajem tu pre svega priznanje Naftnoj industriji Srbije, jer da nije bilo njihove podrške ne bismo uspeli opstati na tržištu. U finansijskom, investicionom smislu uspeli smo da obnovimo tehnologiju, da obnovimo ono što je rat odneo. Rat je nama odneo 40 odsto kapaciteta, možda, srećom, onaj još ekološki opterećeniji deo, hlorni deo proizvodnog programa, koji je verovatno trebalo i ugasiti da nije bilo rata. Ali umesto toga mi nismo obnovili i nismo izgradili preostale kapacitete. Petrohemija je danas izvoznik sirovina, na primer propilena koji bi mogao biti proizvod.

Kakva je sada situacija sa tehnološkim procesima u Petrohemiji i u kojoj meri ona doprinosi zagađenju Pančeva? U dokumentima koje smo pripremili, može se videti da je Petrohemija uređeni poslovni sistem. Shodno programu konsolidacije, koji je 2003. dat Vladi na razmatranje, pa je storniran od strane vlade, pa ga je nova vlada 2004. godine i 2005. uzela ozbiljno u razmatranje i izvršena je vlasnička transformacija, krenulo se i u konsolidaciju. Pošto svi naši proizvodi idu na svetsko tržište, naše relacije moraju biti uređene u odnosu na ono što svet priznaje. Znači, sistem kvaliteta mora da zaživi. Mi smo 1998. godine sertifikovali sistem kvaliteta i svake godine ga obnavljamo.

Sledeći nivo poslovnih relacija sa svetom zahteva ekološki standard kvaliteta i isti smo mi 2005. godine sertifikovali i prošle godine resertifikovali, naravno, pretpostavljajući da su to relacije još uvek srpskih uslova, da nisu na evropskom nivou. Znači, svesni smo nedostataka, posebno tog svakodnevnog održavanja definisanog nivoa sistema kvaliteta, ekološkog standarda kvaliteta.

Ali to govori o tome da smo mi uređeni sistem. Molio bih da neko napravi iskaz o tome koliko fabrika petrohemijske industrije u Srbiji ima taj standard kvaliteta, pa ćete videti onda stepen uređenosti ove oblasti privrede naše zemlje. Standard kvaliteta podrazumeva otklanjanje uskih grla, između ostalog i ekoloških, a ne samo poslovnih. Mi ga sprovodimo sve vreme. Godine 2005. uložili smo deset miliona evra za potpunu rekonstrukciju, prvu fazu rekonstrukcije Fabrike polietilena visoke gustine. Da se ove godine poslovna politika mogla realizovati u onom obimu i kvalitetu kao što je predviđeno, završili bismo u potpunosti tu modernizaciju i pristupili sledećoj fazi modernizacije sledeće fabrike za koju je takođe pripremljena odgovarajuća projektna dokumentacija. Trebalo nam je još šest miliona evra. Na putu smo da rešimo i taj problem, ali kasnimo u realizaciji.

Kad su u pitanju, naravno, i ostale fabrike, sledeća je Energetika, jer ona danas ima višak kapaciteta zbog onih uništenih 40 odsto ostalih kapaciteta, ali na sreću povremeno dopunjujemo potrebe Rafinerije nafte Pančevo sa energetskim fluidima iz te fabrike. Znači, nije loše što imamo višak kapaciteta.

U odnosu na ostale fabrike, Fabrika etilena je najveća pa ekološka problematika najviše proizilazi iz te fabrike, pre svega iz skladišnog prostora i manipulativnih sistema proizvoda te fabrike. Ali takođe tvrdim da je prenaglašen uticaj tih nedostataka ove naše procesne opreme u odnosu na aktuelno stanje i mi smo jednostavno skoro digli ruke od toga da dokažemo da je sve to tako, sve dok zakon definiše obavezu merenja emisije svih fabrika, uključujući i fabrike Petrohemije.

Mi zadovoljavamo zakonske propise. Tu su inspektori republički i drugi koji će reći da li je to tako. U proveri, kontroli i merenju imisija i emisija kod naših izvora, upravo tehnoloških procesa, o tome izveštavamo nadležne državne i ostale institucije i nikada nismo dobili po tom pitanju negativnu ocenu. Povremeno napravimo određene greške u vođenju tehnoloških procesa koje naravno inspektori primete, propišu mere. Mi se maksimalno trudimo da te mere ispoštujemo. Opet se dešava, živi smo ljudi, da negde i pogrešimo. Zatajili smo 14. u odnosu na našu procenu da su meteorološki uslovi povoljni. Međutim, inspektori su rekli u tom trenutku da su uslovi ipak bili drugačiji.

Dolazim na onu situaciju koja je bitna za Pančevo. O uticaju meteoroloških uslova i radu petrohemijskih postrojenja. Neću govoriti o rafinerijskim. O ovim uticajima prvi put razmišljamo integralno, svesni nedostataka tehnološke opreme i potrebno je da se usaglasimo sa stanjem meteoroloških uslova. Istovremeno imamo sreću, a delimično i nesreću, što sistem nije savršen, što imamo monitoring sistem za praćenje emitovanih zagađujućih materija. Dobro je što ga imamo, ali nije dobro što nije kompletiran po jednom projektu koji bi dao ukupnu sliku stanja i mogućnost jedne stručne analize koji to sve emiteri, od najvećih do najmanjih, utiču na stanje atmosfere, a sve treba uzeti u obzir.

Dovoljno je pogledati neke druge podatke u odnosu na sadašnji monitoring sistem, na primer rezultate merenja Zavoda za zdravstvenu zaštitu grada Pančeva na dan 14. novembra, kada se uporede rezultati, na primer na mernom mestu Bolnica, koje nije deo monitoring sistema, registrovano je znatno više benzena nego na mernom mestu Vatrogasni dom, a Vatrogasni dom koje je definisano kao zona najvećeg uticaja emisija iz Petrohemije.

Ovim ne želim da osporim postojeći sistem, nego zahtevam da se nadgradi, usavrši, da ako smo prvi grad u Srbiji koji je krenuo ka uređenju tog sistema, onda formirajmo jedan dobar sistem koji će pomoći ostalim gradovima koji imaju industriju poput nas da mogu da kontrolišu stanje i da utiču na privredu svoje slabosti otklanja.

Petrohemija je prvi izvoznik u Srbiji. Naš izvoz, odnosno poslovni efekti u ovoj godini iznose 235 miliona evra dohotka. Od toga preko 135, odnosno nešto više od toga, ide u direktan izvoz. Znači, imamo pozitivan suficit u razmeni sa svetom. To sigurno dovoljno govori o poslovnoj efikasnosti Petrohemije.

Međutim, postoji opasnost da ćemo izgubiti veoma brzo tu poslovnu efikasnost upravo iz poslovnih relacija sa Naftnom industrijom Srbije. Nadam se da ćemo zajedničkim interesom ipak prevazići ono što sada vidimo da je poslovna politika za iduću godinu. Da ne bismo mi petrohemičari bili u poziciji da pogoršamo ekološke uslove Pančeva činjenicom da ćemo morati uvesti preko 350.000 tona sirovog benzina da bi poslovali, bilo objektima iz Crnog mora, bilo cisternama iz okoline.

Svaka manipulacija ima posledicu. Nije samo Petrohemija kriva. Pogledajte kakvi su objekti JRB-a, da li su poput onih u svetu. Pogledajte cisterne Jugoslovenske železnice pa zaključite da li su samo Petrohemija i Rafinerija krive što su korišćenjem njihovih postrojenja u Srbiji izazvane ove emisije. Dovoljno je samo da imate u vidu to da se u Vojvodini često dešava da funkcioniše samo jedna lokomotiva, pa mi čekamo da se prvo izvrši transport cisterni tamo negde u Bačkoj, da bi se onda prešlo u Banat.

To je ukupna naša slika u Srbiji i ja stvarno upozoravam na činjenicu da ukoliko se naša zajednička poslovna politika ne promeni, Petrohemija će morati da obezbedi pozitivno poslovanje i zato će imati potrebe da napravi ovakav uvoz, a on će još pogoršati ekološke efekte nad Pančevom.

SLOBODAN BUBNJEVIĆ: Gospođa Ljiljana Stanojević iz Uprave za zaštitu životne sredine će nam pričati o identifikovanju ključnih problema i radu inspekcija za zaštitu životne sredine. Kako se vrši inspekcijski nadzor u Južnoj zoni i šta su njegovi rezultati?

LJILJANA STANOJEVIĆ: Inspekcijski aparat funkcioniše tako što na republičkom nivou imamo 88 inspektora za zaštitu životne sredine, koji su raspoređeni u odsecima na teritoriji cele Republike Srbije. Glavni alat u rukama inspektora su zakoni, dozvole koje donose nadležni sektori u Ministarstvu nauke i zaštite životne sredine, zatim rešenja i prijave koje donosi inspekcija. A još posebno da istaknem, to su mišljenja stručnih kuća. I to je ono čime mi raspolažemo.

Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, konkretno Uprava za zaštitu životne sredine opredelila se da inspekcija nema opremu za merenja. To je jedno od opredeljenja. Zato se koriste mišljenja i analize stručnih ovlašćenih institucija za merenje emisije zagađujućih materija, za merenje buke, za merenje radioaktivnosti i tako dalje.

Neću ići u daleku istoriju, ali od 2004. godine, Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine angažovalo je IHTM, odnosno doktora Draganu Đorđević da identifikuje ko su izvori zagađenja u Južnoj industrijskoj zoni. Na osnovu tog mišljenja je identifikovano koliko to radi Rafinerija, koliko Petrohemija, koliko Azotni kompleks i tako dalje.

Uprava za zaštitu životne sredine je imala jedan pristup saradnje, stručnog i partnerskog odnosa sa zagađivačima u smislu donošenja akcionih planova. Trebalo je dosta vremena da se ti akcioni planovi donesu. Mi smo imali dosta primedbi, stavljali smo primedbe i onog momenta kad su upravni odbori usvojili te akcione planove, Uprava za zaštitu životne sredine, odnosno nadležni inspektor u Pančevu Jelena Stanković, donela je niz rešenja.

U situacijama kad nisu poštovana rešenja – to je situacija vezana za merenje emisije zagađujućih materija – podnete su prijave, prekršajne prijave, a naravno u slučajevima akcidentnih situacija podnete su i krivične prijave. Znači, sve to je objavljeno. Krajnje smo otvoreni i sve se nalazi na sajtu Uprave za zaštitu životne sredine.

Jedini republički inspektor u opštini Pančevo je Jelena Stanković, ona takođe živi u Pančevu i ima dvoje male dece, tako da u svom radu misli i na svoju porodicu. Opisano je sve šta se dogodilo 14. novembra. Mi smo dali izveštaj. Posle toga održan je sastanak Koordinacionog tela opštine Pančevo za zaštitu životne sredine, koji je sazvao predsednik opštine, prošireno Koordinaciono telo sa predstavnicima svih ministarstava. Doneti su zaključci. Zatim, Pokrajinsko izvršno veće donelo je takođe svoje zaključke, a Vlada Republike Srbije 23. novembra donela je zaključke koji postaju obavezujući za sva ministarstva i precizno navode, u devet tačaka, šta ko mora da obavi, koje su obaveze svakog ministarstva. Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine sprovodi zaključke i mi smo već pripremili uredbu koja se odnosi na sanaciju ovih lokacija koje su posebno ugrožene.

Takođe, Uprava za zaštitu životne sredine pripremila je izmenu sistematizacije radnih mesta, mislim na inspekciju, tako da će u mestima gde imamo najveće zagađivače biti povećan broj republičkih inspektora za zaštitu životne sredine. Ta naša sistematizacija ići će Vladi Republike Srbije na usvajanje i potom dalje na realizaciju.

SLOBODAN BUBNJEVIĆ: Ostalo je da čujemo nešto o konkretnim investicijama za zaštitu životne sredine u Pančevu. To nije poslednje kao najmanje bitno, već je možda i najvažnije. Pominjala se strategija razvoja, akcioni plan i tu je danas gospodin Dragan Vučur da nam konkretno kaže o sredstvima koja su u NIS-u planirana i izdvojena, kao i za šta će biti iskorišćena.

DRAGAN VUČUR: Kao što je već gospodin Mihajlović rekao, postoji strateški plan NIS-a za period 2006–2009. godine koji se odnosi na organizacione delove NIS Petrola u čijem sastavu se nalaze dve rafinerije – jedna u Pančevu, jedna u Novom Sadu, i dva prometnika – Jugopetrol i Naftagas. Pitanju zaštite životne sredine se posvećuje dužna pažnja i u svim investicionim planovima ona ima apsolutni prioritet, ne samo u Pančevu, nego i u Novom Sadu i na teritoriji cele Republike Srbije.

Mogu slobodno da kažem da je svaki uloženi evro ili dinar u projekte u okviru onoga čime se bavi NIS Petrol ulaganje direktno u zaštitu životne sredine. Znači, možda se efekti toga ne osete direktno u Pančevu, ali kroz ulaganja u Pančevo, kroz nove tehnologije koje će, nadamo se, zaživeti u Pančevu, poboljšaće se situacija i zaštita životne sredine u svim gradovima Republike Srbije kroz kvalitetnije derivate koji će iz rafinerija NIS-a izlaziti i time omogućiti da nam život bude lakši i zdravlje bolje.

Fokusiraću se na ono što je problematika rafinerijske prerade, u prvom redu sa akcentom na Rafineriji nafte Pančevo. Kao što je, pretpostavljam, dobrom delujavnosti poznato, projekti za strateški period 2006–2009. pa i za godinu koja je pred nama, podeljeni su u tri osnovne kategorije. Znači, to je apsolutni prioritet svih prioriteta – projekti zaštite životne sredine, zatim projekti koji imaju za cilj podizanje tehničko-tehnološke pouzdanosti postrojenja koja su već u radu i projekti čiji je cilj postizanje kvaliteta proizvoda EURO 2009, i koji će kasnije dovesti naše rafinerije na nivo o kome je kolega Garić govorio, nivo evropskih i svetskih rafinerija, kako u pogledu zaštite životne sredine tako i u pogledu svog proizvodnog programa i proizvodnih ciklusa koji će se u njima odvijati. To će nam omogućiti da naše rafinerije budu ravnopravan učesnik u borbi za tržište koje već zaživljava na području jugoistočne Evrope, a nadamo se i šire.

Samo da spomenem da i u okviru prometnika, znači kod Jugopetrola i Naftagasprometa, postoji potreba za ulaganjima u zaštitu životne sredine, jer, kao što je već rečeno za rafinerijske kapacitete, tako su i prometni kapaciteti, odnosno objekti na kojima se prodaju derivati, stari 30-40 godina. Ni u te objekte nije mnogo ulagano, naročito u prethodnom periodu. Nastojimo i te aktivnosti da intenziviramo da bismo poboljšali uslove životne sredine.

U toku ove godine uloženo je negde oko 23 miliona evra. Znači, do ovog trenutka je taj iznos uložen u razne projekte, upravo u ono što je već pomenuto, što su kritična mesta na kojima se pojavljuju neke štetne materije koje mogu da u tiču na zagađenje životne sredine.

SLOBODAN BUBNJEVIĆ: Gospodin Ambruš bi želeo još nešto da kaže.

ŠANDOR AMBRUŠ: Kad je reč o ovim investicijama za popravljanje ekološke podobnosti naših postrojenja u Petrohemiji, u ponedeljak upravo završavamo adaptaciju dva rezervoara za pirolitički benzin, čijim ćemo puštanjem u rad uglavnom otkloniti sumnje u naše manipulacije u procesu pretovara, odnosno slanja pirobenzina kolegama iz Rafinerije. Tako ćemo onemogućiti emisiju benzena iz tih rezervoara.

Osim toga, 14. novembra smo inkriminisani da smo odgovorni zbog rada stanice otpadnih voda, pa ćemo takođe do kraja godine izvršiti rekonstrukciju i pokrivanje i odvođenje ugljovodoničnih para, koje će se eventualno pojaviti sa upotrebom te stanice u nekim otežanim uslovima. Godine 2007. planiramo da uložimo deset miliona evra u sanaciju nedostataka sistema za obradu otpadnih voda. Jedini takav sistem koji postoji ne samo u Pančevu nego i šire u zemlji – inspektori bolje znaju od mene da li govorim istinu. Osim toga, predviđeno je takođe u narednom periodu, a to će biti zadatak budućeg vlasnika, da se uloži još dvadeset miliona u strateške stvari iz ekološkog plana. Znači, to su naše mogućnosti.

Moram da kažem, ove investicije 2007. godine Petrohemija neće moći iz poslovanja sama da realizuje. Potrebna nam je pomoć i države i onih drugih koji imaju, a pomažu ne samo Srbiju nego i druge države u ovakvim i sličnim aktivnostima.

(kraj)