Sport: Fantastična šestorka iz Brazila

U kojoj disciplini novoimenovana država Srbija ima najviše medalja? Ako počnete da se prisećate raznih sportskih reprezentacija, da brojite ovogodišnje uspehe naših seniora i juniora, na pogrešnom ste tragu. Od prošle nedelje, Srbija baštini šest medalja za juniore iz – prirodnih nauka.

Na Trećoj međunarodnoj omladinskoj naučnoj olimpijadi, koja je od 3. do 12. decembra održana u Sao Paulu, u Brazilu, svih šest učenika u timu Srbije osvojili su medalju. Srebrne medalje su iz Brazila doneli Luka Milićević, Aleksandar Vasiljković, Ognjen Ivković i Uglješa Stojanović, a bronzane Aleksandra Dimić i Dušan Petrović. Uglješa Stojanović je učenik prvog razreda Računarske gimnazije, dok svih pet ostalih mladih olimpijaca trenutno pohađa prvi razred Matematičke gimnazije u Beogradu, škole koja je inače specijalizovana za mlade talente.

"To je prava naučna olimpijada koja se treći put organizuje za omladince mlađe od 15 godina", rekao je za "Vreme" prof. dr Ilija Savić, predsednik Društva fizičara Srbije (DFS), objašnjavajući da su se na olimpijadi u Brazilu đaci takmičili iz prirodnih nauka, što u našem obrazovnom sistemu odgovara istovremeno fizici, hemiji i biologiji. "Mi smo izvršili odabir na osnovu uspeha na takmičenjima iz fizike, a potom smo napravili još jedno izborno takmičenje", objasnio je profesor Savić.

Treća međunarodna omladinska naučna olimpijada bila je predviđena za devojčice i dečake koji su rođeni posle 1. januara 1991. godine. Kako bi se izabrala ekipa najboljih đaka, DFS je od petnaest najbolje plasiranih đaka na republičkom takmičenju iz fizike za osme razrede, u dodatnom izbornom takmičenju odabrao šest najboljih. Za njih su potom organizovane pripreme, jer su ih u Sao Paulu, pored fizike, čekali i zadaci iz hemije i biologije. Na olimpijadi su đaci iz više od 30 zemalja rešavali test, računske zadatke i radili eksperiment. Ekipu su predvodili profesori Rakić, Novaković i Mitrović sa fakulteta u Nišu, Novom Sadu i Beogradu.

"Ovaj uspeh je zaista izvanredan i može da ohrabri i motiviše budući rad na stvaranju naučnog podmlatka Srbije", rekao je profesor Savić, zahvaljujući se pritom Ministarstvu nauke i zaštite životne sredine "na obezbeđivanju finansijskih sredstava za kupovinu avionskih karata za odlazak u Brazil". Posle vesti iz Brazila, pojedine domaće kompanije su se javile da dodatno nagrade mlade olimpijce. Nadajmo se da će biti još takve podrške.

Srećom, prošla su vremena kad su ovakve medalje bile samo povod za bizarne političke poene i teorije o "domaćoj pameti", gde smo svi, kao, najednom pametni zato što su naši izvanredni pojedinci pokazali svoje znanje u svetu. Takvi uspesi treba da služe samo u dve svrhe – da motivišu nove generacije da se bave naukom i da nadležnima ukažu na konkretne talentovane pojedince koje treba potom pratiti kroz školovanje i beskompromisno ih podržavati na sve načine. Ako to ne razumemo, uzalud medalje.

Kad god se o tome govori, treba se samo podsetiti jednog tipskog slučaja iz devedesetih godina. Na jednom saveznom takmičenju, na sveopšte iznenađenje, dečak iz poratne Banjaluke kvalifikovao se za olimpijski tim SR Jugoslavije, pa su nastali problemi oko reprezentovanja na olimpijadi iz fizike te godine. Nadležni su se efikasno postarali da se stvar zataška, tadašnji ministar prosvete je dečaku izdao privremeni pasoš SRJ, a on se vratio sa bronzanom medaljom u ime Jugoslavije. Dečak je napustio Banjaluku i deceniju kasnije u Beogradu izrastao u naučnog radnika, ali su ga ovdašnje vlasti posle javnog slikanja i pevanja očas zaboravile i nikada mu nisu izdale pravo državljanstvo, uskraćujući mu time mnoga prava, redovna za sve ovdašnje studente koji nisu nikog predstavljali na olimpijadi. Epilog je očekivan, on trenutno odlazi iz Srbije.

Verovatno će ovih šest novih, mladih olimpijaca kroz svoje školovanje osvojiti još mnoga priznanja, da bi jednom postali značajni naučni radnici. Opšti nacionalni interes je da se upravo njima pruži potpuna podrška, kroz pozitivnu diskriminaciju, gde se najboljima daje najviše jer oni najviše mogu i da vrate, a sve kako neočekivani rezultati ne bi opet imali očekivani epilog.

S. Bubnjević

Politika: Ceca na poklon

Izjava estradne zvezde Svetlane Cece Ražnatović da će za doček srpske Nove godine nastupiti na platou ispred Doma Narodne skupštine, a "u organizaciji Vlade Srbije", izazvala je popriličnu pometnju u redovima koalicije Demokratska stranka Srbije – Nova Srbija. O ovoj informaciji prvi se javno izjasnio savetnik premijera Koštunice Vladeta Janković, rekavši u emisiji "Utisak nedelje" da "mora da demantuje damu", da joj Vlada nije uputila ama baš nikakav poziv, kao i da o privatnim ponudama koje su joj upućene – on ne zna ništa. Portparol DSS-a Andrija Mladenović je priznao da je ova stranka rezervisala prostor ispred Doma Narodne skupštine, ali je istakao da doček, "ako ga uopšte i bude" neće finansirati Vlada, već će ga, u zavisnosti od raspoloživog budžeta organizovati koalicija DSS–NS. Da sa organizacijom koncerta Vlada nema nikakve veze potvrdio je i njen portparol Srđan Đurić, dok je ministar prosvete Slobodan Vuksanović lakonski konstatovao da o ukusima ne treba raspravljati i da on, lično, više voli druge izvođače (Tomu Zdravkovića, Mikija Jevremovića...). Izgleda da je, nezavisno od koalicionih partnera, organizaciju dočeka pravoslavne 2007. na sebe preuzeo lider Nove Srbije i ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, koji je, prema rečima Cecinog menadžera, lično kontaktirao sa pevačicom. Da ministar Ilić voli umetnički opus najveće srpske estradne zvezde, odavno je poznato: Ceca je za 30.000 evra pristala da bude zvezda dočeka pravoslavne 2005. na centralnom Trgu u Čačku. Za isto veče imala je i ponudu da nastupi u Podgorici, što bi joj bilo plaćeno 150.000 evra. Sledeću, 2006, Ceca dočekuje u Nišu. Predsednik Komisije za kulturu, sport i obrazovanje Skupštine grada Niša Miloš Živković, rekao je uoči slavlja da će Ceca nastupiti besplatno, a "grad će joj se već odužiti na drugi način". Gradonačelnik Niša Smiljko Kostić tom prilikom je naglasio da niti zna za doček pravoslavne Nove godine sa Cecom, niti ima nameru da iz budžeta daje novac za doček, izračunavši pritom da bi za dva miliona dinara, koliko je planirano da se potroši na feštu, mogao da se napravi jedan most. Trend "poklon-krstarenja" po "domaćinskim" gradovima Srbije Ceca je nastavila gostovanjem u Jagodini 5. oktobra ove godine. Prihvatila je poziv predsednika opštine Dragana Markovića Palme, sa kojim, kako je tada rekla, gaji dugogodišnje porodično prijateljstvo, kako bi uveličala drugu godišnjicu od izbora lokalne vlasti u tom gradu. U jeku crnogorskog referenduma neki domaći listovi objavili su vest da je Blok za zajedničku državu SCG Ceci ponudio 100.000 evra da peva na njihovom završnom mitingu. Ražnatovićeva je vest demantovala. Najsudbonosniji nastup imala je pre trinaest godina. Svog pokojnog supruga Željka Ražnatovića Arkana upoznala je u Erdutu 11. oktobra 1993. godine, kada je pevala na proslavi osnivanja Srpske dobrovoljačke garde. Upoznao ih je pevač i dobrovoljac Oliver Mandić.

J. Lazić

Srbija u magli: Političko-ekonomsko-sportske neprilike

Pometnja nastala zbog magle koja je prošle nedelje obavila Srbiju dobila je ovih dana i političku konotaciju. Predsednik Tadić slučajno se susreo sa premijerom Kosova Agimom Čekuom na aerodromu u Skoplju, na koji su obojica prinudno sleteli zbog magle na beogradskom i prištinskom aerodromu. Povodom ovog susreta oglasila se Srpska radikalna stranka tražeći da predsednik Srbije objasni "šta on radi sa Čekuom i da li još važi Interpolova poternica za ovim teroristom". Susret Tadića i Čekua trajao je svega nekoliko minuta, a do njega je došlo na inicijativu kosovskog premijera. Dok je Čeku Tadiću napomenuo "da bi za Srbiju bilo bolje da se reši problema", srpski predsednik mu je odgovorio da "Kosovo nije problem", a Čeku je iskoristio priliku i da predsednika Tadića podseti da su "napori Beograda da spreči nezavisnost Kosova uzaludni".

Magla nije nepovoljno uticala samo na političke prilike. Naime, sa beogradskog aerodroma "Nikola Tesla", tokom tri dana, avioni nisu mogli ni da poleću ni da sleću, što je dovelo do trzavica na relaciji Aerodrom "Nikola Tesla" – Direktorat za civilno vazduhoplovstvo, a nadovezao se i Jat ervejz, najavljujući da će preko suda tražiti odštetu zbog neostvarenih letova. Jedini domaći avio-prevoznik tvrdi da je zbog magle svakodnevno gubio 100.000 evra. To nije jedini razlog za tužbu, jer je Aerodrom najavljivao da će dobiti kategoriju 3B, koja omogućava poletanja i sletanja sa vidljivošću od 50 metara. U Jat ervejzu tvrde da su njihovi avioni opremljeni, a piloti obučeni za rad u takvim uslovima, ali da gube novac otkazivanjem letova ili preusmeravanjem za Niš, što je po njima, krivica Aerodroma. S druge strane, uprava aerodroma "Nikola Tesla" krivicu prebacuje na Direktorat za civilno vazuduhoplovstvo, koji, uprkos tome što je Aerodrom ugradio 71 milion dinara vrednu opremu za dobijanje kategorije 3B, nije izdao licence operaterima u Agenciji za kontrolu leta. U Surčinu još dodaju da bilo kakav odštetni zahtev ne bi mogao da prođe na sudu, jer nema objektivne krivice zbog više sile. S druge strane, iz Direktorata poručuju da Aerodrom nije dokazao da ispunjava predviđene uslove, da nije dostavio potrebnu dokumentaciju i da je zbog svega toga izgubio čak i drugu kategoriju koju je ranije posedovao i koja mu je omogućavala da prima i otprema avione uz vidljivost od 350 metara.

Smanjena vidljivost usled magle ostavila je posledice i na domaći fudbal. Čelnici Crvene zvezde nisu bili u mogućnosti da avionom doputuju u Podgroicu gde je trebalo da završe pregovore sa FK Budućnost o kupovini fudbalera Igora Burzanovića. Pošto Dragan Stojković Piksi, predsednik "Crvene zvezde", tokom cele ove nedelje ima neodložne poslove, Burzanović će na prelazak iz Budućnosti u Zvezdu morati da čeka bar još nedelju dana.

J. Gligorijević

Zaječar: Stogodišnjak

Zaječarski Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja jedna je od najstarijih regionalnih naučnih institucija u Srbiji. Posebnu afirmaciju ova stogodišnja ustanova doživela je poslednjih decenija, kada je osim rada na unapređenju poljoprivredne proizvodnje počela da se bavi selekcijom i oplemenjivanjem poljoprivrednih kultura. Do sada je priznato više od 60 sorti strnih žita, krmnog bilja, povrtarskih kultura i voćnih vrsta, a 20 selekcija je u postupku priznavanja. Sortna lista je ove godine proširena novom selekcijom crvene deteline, a nedavno je Republička komisija za priznavanje sorti odobrila novu vrstu lucerke, koja je predstavljena 15. decembra, kada je i priređena svečanost povodom jubileja.

Zaječarska naučna kuća, osnovana 1906. godine kao ogledna poljoprivredna stanica, pa ubrzo i kao škola za decu uglednih poljoprivrednika, tokom svih ovih decenija pretrpela je veliki broj transformacija, ali je sve to vreme unapređenje poljoprivredne struke bila njena osnovna delatnost. Poslednja promena desila se ove godine kada je Vlada Srbije zaječarsku ustanovu, ali i ostalih sedam ustanova ovog tipa, izdvojila iz Instituta Srbija – Beograd, tako da od 1. novembra ona posluje kao samostalno pravno lice. U periodu preregistracije sproveden je i socijalni program, pa je iz Centra dobrovoljno otišlo pedesetak radnika, uglavnom sa osnovnom i srednjom školom.

Prema rečima direktorke Zlate Stanković, dalji rad Centra za poljoprivredna i tehnološka istraživanja biće usmeren na selekciju visokoprinosnih sorti, pre svega namenskih selekcija za proizvodnju prehrambenih proizvoda. Osim u Srbiji, ova naučna kuća plasira svoje proizvode i u zemljama u okruženju, kao i u Turskoj.

D. M.

Autizam: Gen

Naučnici iz francuskog instituta "Paster" uspeli su da identifikuju gen odgovoran za pojavu autizma. Kako je preneo medicinski časopis "Nejčer dženetiks", novootkriveni gen, nazvan SHANK3, ima ključnu ulogu u organizaciji uspostavljanja veza između neurona, ali, nažalost, ne objašnjava sve oblike autizma. Isti tim naučnika otkrio je 2003. godine mutacije dva gena u hromozomu x koje su povezane sa autizmom i Aspergerovim sindromom – blažim oblikom autizma. Istraživači su tada otkrili da te genske anomalije utiču na proteine i na formiranje zone komunikacije između neurona. Od tada, naučnici su istraživali regiju hromozoma 22 i otkrili promene odgovorne za mentalne poremećaje, autizam i poremećaje u govoru, ali do sada novi gen nije bio posebno identifikovan. Gen SHANK3 utiče na proizvodnju proteina koji reaguje na neurone i uspostavljanje veza između njih. Promene tog gena dovode prvenstveno do poremećaja u govoru kod autistične dece, a kako se u studiji navodi, kod jednog pacijenta je otkriven duplirani oblik tog gena "što dokazuje koliko je autizam složeno oboljenje". Autizam uglavnom pogađa mušku decu. Samo u Vojvodini, prema zvaničnim podacima, ima 150 autističnih osoba. Stručnjaci procenjuju da ih je bar dva puta više. Još jedna poražavajuća činjenica je da autistična deca najčešće nisu uključena ni u jedan oblik školstva ili bilo koje druge organizacije. Razlog za to je što roditelji u početku odbijaju da ih školuju u specijalnim školama. Kada se pojave sa devet ili deset godina, stručnjaci kažu da je za tretmane – kasno. Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš rekao je da je pokrajinska vlast spremna da na sve načine pomogne autističnoj deci i obećao da će u sledećoj godini pokrajinska vlast pomoći izgradnju kuće za decu i omladinu sa autizmom i njihove roditelje. Kao drugi projekat, Kostreš je naveo kampanju kojom bi se obrazovalo stanovništvo o tome kako se autizam prepoznaje, koji su oblici autizma i kako se sa takvim stanjem boriti. Tačan broj osoba/dece obolelih od autizma za teritoriju Srbije ne postoji jer, kako za "Vreme" kaže Milan Marković iz beogradskog Udruženja za pomoć osobama sa autizmom, u zvaničnoj statistici osobe sa autizmom kao kategorija ne postoje.

J. L.

Mladost

Karavan koalicije na čijem čelu je Čeda Jovanović bio i u Valjevu, sve bilo na svom mestu i uspešno: grad izlepljen plakatima Od nas zavisi, pun Dom kulture, atmosfera pobednička. Rekla se Nataša Mićić, baš se rek’o i Jovanović Čeda, o svemu, i tome zašto su oni pravi izbor i jedina alternativa. Svi, a naročito Čeda, rekli da je mladost njihova uzdanica. Predstavljeni i kandidati Koalicije za poslanike, za DOS-a predsednik Valjeva Tomislav Milanović, i mlada, neka bude i sve ostalo, Ivana Savić. Na mladoj, i neka bude sve ostalo, Ivani Savić videlo se da Koalicija drži reč, tako mlada, a već kandidat za poslanika. Nema šta, sve čestitke, i bravo, i preko toga. Čestitke, ponajpre, zaslužuje Predrag Savić, ranije poslanik GSS-a, inače tata mlade, i sve ostalo, Ivane Savić, koji je nesebično stavio svoje dete na poslaničku listu, jerbo čovek zna da na mlađima svet ostaje, i koji, s pravom, ima poverenja u sopstveno dete.

Sigurna ženska kuća

Radovi na izgradnji Sigurne kuće za žrtve porodičnog nasilja počeli su 18. decembra u opštini Rakovica. Za deset meseci, koliko traje kampanja B92, zahvaljujući donacijama preduzeća (najveći donatori za sada su Erste banka, Delta holding, Koka-kola i Telenor) i građana Srbije, prikupljeno je 95.000 evra, tako da je za dovršetak prve kuće sada potrebno još 25.000 evra. Prva Sigurna kuća, koja će moći da primi 30 korisnika, trebalo bi da bude završena i otvorena do polovine 2007. godine.

Akceleracija

Uz prošlonedeljnu vest iz Moskve da su ministri Srbije i Rusije parafirali sporazum o klirinškom dugu, stigla je i zanimljiva informacija o tome kako je ovaj dug prelomljen na akceleratoru iz Vinče. Klirinški dug Sovjetskog Saveza u iznosu od 288 miliona dolara već duže vreme je predmet pregovora, a izgleda da su se dve strane najzad dogovorile, pa će u poslednjoj nedelji decembra sporazum biti potpisan. On predviđa otpisivanje 188 miliona dolara srpskog duga za gas, ali uključuje i rekonstrukciju Hidrocentrale "Đerdap" i Instituta za nuklearne nauke u Vinči. Nekadašnje reaktore u Vinči gradio je, uz naše naučnike, Sovjetski Savez. Da li će sada Rusi učestvovati u završetku izgradnje akceleratora "Tesla"? Ovo već dvadeset godina nedovršeno postrojenje predmet je velikih polemika, a mnogi stručnjaci smatraju da je "skupo, nepotrebno i odavno prevaziđeno".

Otvorena Kancelarija NATO-a

Predstavnici Vlade Srbije i NATO-a otvorili su u ponedeljak u Beogradu Kancelariju za vezu NATO-a i Srbije. Na čelu kancelarije naći će se francuski brigadni general Janik Ase, bivši vojni izaslanik Francuske u Beogradu. General Ase rekao je da će kancelarija održavati vezu u sprovođenju sporazuma o tranzitu snaga NATO-a kroz Srbiju i u svim stvarima vezanim za reformu odbrane.

Broj nedelje

Prirodnjački muzej u Beogradu 19. decembra obeležio je 111 godina postojanja. Godine 1895, kada je osnovan pod nazivom "Jastastvenički muzej", bio je treća po redu značajna institucija u Srbiji – posle Narodnog muzeja i Narodne biblioteke. Danas se u zbirkama i depoima Muzeja čuva više od 1.500.000 predmeta, a zgrada u koji je smešten još od osnivanja smatra se privremenom lokacijom.

Napadi na crkve

Verski objekti u Novom Sadu, Baču i Kraljevu prošlog vikenda bili su meta još uvek nepoznatih napadača. U Kraljevu je na Evanđeosku crkvu bačen molotovljev koktel, a u Novom Sadu je kamenovana zgrada Hrišćanske baptističke crkve i opljačkana katolička crkva Svetog duha. Iako se u odnosu na prethodnu deceniju broj verski obojenih napada smanjio, zabrinjavajuće je da se u poslednje vreme taj trend vraća. Pomenute crkve su i ranije bile napadane, a policija traga za počiniocima.

Radio Marija

Posle javne debate o radu verskih medija, o čemu je "Vreme" pisalo u prošlom broju, stanje na radio-skalama u Pančevu nije mnogo bolje. Prošle nedelje se preko celog opsega čuo Radio Marija, međunarodna "evangelistička" stanica, osnovana na inicijativu pape Jovana Pavla II, koja danas u 42 zemlje širi katoličke ideje. Ova stanica emitovala je signal sa radio-predajnika snage 700 vati, mada je u naseljenim mestima dozvoljena snaga 300 vati. Kako je lokalnim medijima u Pančevu rekao Mirko Mandrino, nezavisni konsultant za telekomunikacije i radiodifuziju, Radio Marija je posle prigovora smanjio snagu na 200 vati. Međutim, ništa se u etru nije promenilo. Preklapanje frekvencija su Republičkoj agenciji za telekomunikacije prijavili Radio B92, Radio Pančevo, Street FM i druge stanice, a probleme sa prijemom u Pančevu ima i lokalna televizija, ko zna iz kojih razloga.

Medijska diskriminacija

Regionalno istraživanje dnevnih novina, koje je u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji, Bugarskoj, Albaniji i Srbiji uradio sarajevski Medija centar, pokazalo je da mediji podstiču društvenu nejednakost između muškaraca i žena. Neravnopravnost je najdominantnija u Srbiji, gde su žene u medijima nekorektno predstavljene u čak 24,9 odsto slučajeva, u Hrvatskoj u 20,9, a u Bosni u 20,2 odsto.

Lansiranja

Nekoliko dana nakon zvaničnog lansiranja operativnog sistema Windows Vista i Microsoft 2007 Office sistema za poslovne korisnike širom sveta, i domaći korisnici bili su u prilici da se upoznaju sa ovim proizvodima. Beogradske IT firme Desk i Extreme, u saradnji sa Microsoftom, organizovale su 14. decembra skup pod nazivom ,,Uhvati korak", u nameri da korisnike na vreme upoznaju sa tehnologijama koje će obeležiti iduću godinu. Pored predavanja, gosti su mogli da isprobaju novi operativni sistem na Vista Poligonu.

Braća po oružju

Delegacija Vazduhoplovnih snaga i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije posetila je 31. ving američkog vazduhoplovstva u bazi Avijano od 10. do 12. decembra. Tokom posete koja je – planirano ili ne – deo više nego žive vojnodiplomatske aktivnosti oko pristupanja Srbije partnerstvu za mir, četvorica pilota VS-a i PVO-a imala su priliku da lete u američkom višenamenskom borbenom avionu F-16 fajting falkon (Fighting Falcon). "Piloti svuda u svetu su isti – mi razumemo jedni druge. Bila je dobra ideja da politiku ostavimo sa strane i gledamo u budućnost. To je prvi korak da se poboljša i nastavi naš odnos", kaže kapetan prve klase Nenad Milojević za pres službu američkog vazduhoplovstva.

In memoriam Sportski reporter Radio televizije Srbije Srđan Knežević preminuo je u 51. godini 18. decembra u Beogradu posle desetogodišnje borbe sa kvadriplegijom. Čitavu profesionalnu karijeru bio je vezan za RTS u koji je stigao krajem sedamdesetih godina prošlog veka. Isticao se u prenosima rukometnih, gimnastičkih i atletskih događaja. Izveštavao je sa Olimpijskih igara u Barseloni 1992. i u Atlanti 1996. godine. Ovaj Novosađanin biće upamćen po odmerenom i sigurnom nastupu u godinama u kojima je direkno izveštavao sa događaja i po britkim komentarima koje je pripremao u poslednjim godinama svoje novinarske karijere. Iako je bio vezan za invalidska kolica i borio se sa teškom bolešću, zadobijenom posle hirurške intervencije, pratio je događaje iz svojih oblasti i do poslednjeg trenutka učestvovao u pripremanju programa sportske redakcije RTS-a, a pisao je i kolumne za pojedine dnevne novine. Vreme zabluda: Trčanje na kiši U danima kad se prvi sneg smenjuje sa hladnom decembarskom kišom, pre ili kasnije, može se desiti da se napolju zateknete bez kišobrana. Kako biste što manje pokisli, hoćete li trčati do stana, automobila ili autobusa? Verovatno. Na prvi pogled, sasvim logično izgleda da se na kiši manje pokisne pri trčanju zato što se tako manje vremena kisne. Međutim, nije tako. Da li je na kiši pametnije trčati ili hodati? Koliko će neko pokisnuti zavisi od količine vode, to jest kišnih kapi koje padnu na njega. Kad kiša ravnomerno pada s leđa na prolaznika koji odmiče ulicom, od njegove brzine zavisi zapremina koju prolaznik prebriše telom i koju "vide" kišne kapi. Jednostavan račun pokazuje da što se prolaznik brže kreće, ta zapremina sadrži više kišnih kapi. Dakle, pametnije je lagano hodati – pri bežanju od kiše više se pokisne jer se tako stignu i ulove one kišne kapi koje bi vas mimoišle. Zapravo, minimum kapi padne kad je brzina hodanja jednaka horizontalnoj komponenti brzine same kiše, ali to sve dodatno zavisi od smera i ugla pod kojim kiša pada. Ako pada prolazniku s leđa, bolje mu je da hoda, ali ako mu pada s lica, bolje je da ipak trči, jer će broj kišnih kapi tako biti manji. Sve u svemu, najpametnije je od kiše bežati laganim korakom, a u susret joj trčati i to, najvećom mogućom brzinom. Kiša obično pada iz oblaka koji u nazivu imaju nimbus, gde ima od 100 do 1000 kapljica vode po kubnom metru. Ove kapi u oblaku imaju srednji prečnik od svega 0,01 milimetar, ali kad dođe do naglog kretanja, mešanja i spajanja, kapi vode postaju sve veće. Kad porastu oko pedeset puta, masa im je dovoljno velika da savlada vertikalnu vazdušnu struju koja inače uravnotežava gravitacionu silu i oblak održava na visini. Pri padu se suočavaju sa otporom vazduha, tako da se kapi aerodinamično oblikuju i usporavaju sve dok ne dobiju ravnomernu brzinu. Vrlo retko kišne kapi mogu da porastu i do četiri milimetra. S. B.