Nikaragva - Danijel Ortega:
Revolucionar u novoj boji

Politička karijera Danijela Ortege počela je pre 44 godine kada je postao član FSLN-a (Frente Sandinista para la Liberacion Nacional), sandinističkog fronta oslobođenja. Osamnaestogodišnji Ortega počinje da studira pravo i još tada se povezuje sa revolucionarima Latinske Amerike, zadivljeno prati kubansku revoluciju i govore Fidela Kastra. Od kada je izabran za vođu FSLN-a 1967. godine, njegove ambicije za mesto predsednika Nikaragve bile su više nego jasne. Bile su to ambicije mladog nikaragvanskog Comandantea, sina Lidije i Danijela, takođe revolucionara i aktivista u borbi protiv diktatora Anastasija Somoze Debaiale.

Tek što je izabran za predsednika sandinističkog pokreta oslobođenja, Ortega je uhapšen i zadržan u zatvoru punih sedam godina. U zamenu za taoce koje su držali sandinisti, Ortega je pušten, nakon čega odlazi na konsultacije sa svojim dugogodišnjim idolom Fidelom Kastrom. Podrška sa Kube nije izostala i Ortegini sandinisti uspevaju da 1979. godine sruše diktatora Somozu sa vlasti. Nekoliko godina pošto je Nikaragvom vladala Ortegina hunta, veoma bliska Sovjetskom Savezu i Kubi, Ortega je stekao simpatije ne samo svojih sugrađana već i evropskih šezdesetosmaša, koji su na njegove reforme zdravstva i obrazovanja, osnivanje škola, smanjenje broja nepismenih među odraslima i borbu za veća prava žena gledali sa neskrivenim divljenjem.

To su, međutim, bili evropski šezdesetosmaši, Vili Brant i Ginter Gras i svi oni Evropljani koji su zbog Danijela Ortega solidarno konzumirali nikaragvansku kafu, išli na radne akcije u Centralnoj Americi i recitovali Ernesta Kardenala.

Amerikanicima se Danijel Ortega, međutim, nikada nije dopadao. Komandant sandinističke revolucije, egzotično romantični revolucionar uvek je bio "The man who makes us see red".

Kada je Danijel Ortega pre 22 godine, nakon uspešne reforme ustava raspisao izbore i pobedio sa 63 odsto glasova, bila je to poslednja kap u prepunoj čaši.

Američki predsednik Ronald Regan je još 1981. godine ovlastio CIA da finansira, koordinira i naoružava Ortegine protivnike, od kojih su većina bili bivši oficiri i vojnici diktatora Somoze. Sjedinjenje Države nikada nisu priznale pobedu Ortege na predsedničkim izborima 1984. godine, koje je po Reganovim instrukcijama bojkotovala nikaragvanska opozicija. Od 1979. do 1986. godine, koliko je trajao oružan sukob između sandinista i kontraša, poginulo je više od 100.000 ljudi. Akcija američke administracije raskrinkana je kao najveći politički skandal u istoriji SAD, pod nazivom Iran-Gate. S jedne strane, Amerikanci su prodavali oružje Iranu (u vreme embarga) i deo dobiti doturali antisandistima, s druge, krijumčarenje kokaina od strane kontraša u Ameriku obavljalo se uz prećutnu saglasnost američke obaveštajne službe.

Tokom devedesetih godina Danijel Ortega se tri puta kandidovao za predsednika. Prvi put je izgubio od Violete Barios de Ćamoro, takođe člana FSLN-a. Četiri godine kasnije, 1996, kao i 2001, Ortega takođe gubi na izborima – od Arnolda Alemanja i Enrika Bolanosa. U tom periodu retko ko je još verovao u povratak Danijela Ortege na vlast. Pretvorio se u komičnu figuru, a nakon što ga je njegova tridesetogodišnja snaja Zoilamerika Narvaez optužila za seksualno zlostavljanje i silovanje, činilo se da je njegova politička karijera više nego završena.

Ipak, posle svega, Danijel Ortega je ove godine izabran za predsednika Nikaragve. Njegovu pobedu su priznali svi relevantni međunarodni posmatrači. Priznale su je i Sjedinjene Američke Države.

Danijel Ortega je pobedio zahvaljujući tome što više nije bio "Ortega" šezdesetosmaša, Ortega koji je sanjao Marksa i znao napamet govore Fidela Kastra; zahvaljujući jakoj latinoameričkoj levici i podršci venecuelanskog predsednika Huga Čaveza. Pobedio je i zahvaljujući Americi, koja je, reda radi, digla glas protiv, da bi nakon izbora čestitala još jednom komšiji – "levičaru".

Pobedio je jedan novi Ortega, koji je sandinističku himnu zamenio pesmama Džona Lenona, a revolucionarnu crveno-crnu boju FSLN-a sa svetlo roze.

Pobedio je pragmatični populista. Ali je ipak pobedio, nakon tri poraza u 22 godine. Nakon gotovo pola veka, prvi put, zapravo.

Sonja Kovacs