Vreme - Izbori 2007: Predsednik i dva mandatara

VREME 838, 25. januar 2007. / VREME

Izbori 2007:
Predsednik i dva mandatara

Tadićev DS koji je ostvario veliki uspeh, ali ne i pobedu, traži mandat za sastav vlade, a Koštuničin DSS, koji je doživeo izvestan neuspeh, ali ne i poraz, protokolarno ćuti

Dvadeset četiri sata po zatvaranju birališta 21. januara svi su prestali da broje glasove i počeli su da sastavljaju vladu, odmah, na licu mesta, prema preliminarnim CeSID-ovim rezultatima, objavljenim u nedelju 21. januara u 11 uveče. U međuvremenu, glasanje je na nekoliko mesta poništeno, oko 90 prigovora je odbijeno, a igla je još podrhtavala u ponedeljak popodne 22. januara. Republička izborna komisija prema podacima Republičkog zavoda za statistiku sa 99,9 odsto biračkih mesta saopštila je da će jedanaest partija ući u Skupštinu: (1) Srpska radikalna stranka je osvojila 28,58 odsto glasova, 81 poslanički mandat; (2) Demokratska stranka 22,72 odsto glasova, 64 mandata; (3) koalicija Demokratska stranka Srbije – Nova Srbija 16,51 odsto glasova, 47 mandata (tu se zbog igre brojeva kod manjina, kao i kod demokrata, lomio rezultat i ta lista je skakala za po jedno mesto gore-dole); (4) G17 plus je osvojio 6,83 odsto glasova, 19 mandata; (5) Socijalistička partija Srbije 5,64 odsto, 16 mandata; (6) Koalicija LDP–GSS–SDU–LSV 5,33 odsto, 15 mandata.

Mandate su bez prelaska cenzusa od pet odsto još dobili: (7) Savez vojvođanskih Mađara sa 1,31 odsto glasova, tri mandata; (8) Koalicija Lista za Sandžak sa 0,84 odsto, dva mandata; (9) Unija Roma Srbije sa 0,42 odsto, jedan mandat; (10) Koalicija Albanaca preševske doline takođe jedan mandat sa istim procentom – 0,42 odsto i (11) Romska partija sa 0,36 odsto glasova, jedan mandat. Onda u utorak stižu vesti da će u parlament ući ipak deset lista... A onda i nju sustiže nova vest, biće ih jedanaest...

VLADA: Bez obzira na detalje koji će se razmrsiti dok ovaj broj "Vremena" dospe do čitaoca, rezultat je takav da bi na osnovu njega mogla da se sastavi dobra vlada. Sudeći po rezultatu i programskoj bliskosti, a uz zanemarivanje narcizma malih razlika, vladu bi mogli da sastave DS, DSS i G17 plus, uz uključenje manjina, što je poželjno, ali nije neophodno. Takva koalicija bi imala parlamentarnu većinu od 130 do 138 poslanika, dovoljnu za stabilnu vladavinu.

Potencijalna nova koalicija bi imala relativno mali broj veto igrača – tri (DS, DSS, G17 plus), čak i kad se uračuna ono što će pripasti Novoj Srbiji posle podele mandata na listi DSS–NS (70:30). Proširenje te koalicije manjinama minimalizovalo bi značaj ovog poslednjeg i ne bi bitno uticalo na odnos prve trojke.

Personalno gledano, to bi mogla biti takođe solidna vlada sudeći po tome da su u kampanji bili u prvom planu predstavljeni ljudi s ministarskim iskustvom i manjim ili većim tragom – navedeno po adecedi to su Bubalo, Dinkić, Dulić-Marković, Đelić, Ilić, Knežević, Matković, Parivodić, Popović, Vlahović...

Demokrate su kritikovale neke od resora do kojih je Koštunici bilo stalo (ministarstva pravde i policije) i možda će nastojati da ih preuzmu. Oko resora finansija tenzije su bile između demokrata i G17 plus, i zato što se radi o manjim nijansama, bitka bi mogla biti i veća između G17 plus i demokrata nego između DS-a i DSS-a što se uglavnom vidi. Značajnim se mogu pokazati nova ministarstva, na primer ministarstvo vojno.

Gledano po profilu stranaka koje mogu ući u tu koaliciju, sastavljanje buduće srpske vlade bi naoko moglo da liči na sporazum Šreder–Merkel u Nemačkoj. DS je u bloku socijaldemokratskih partija, na svom sajtu ima link na socijalističke internacionale, a DSS i G17 plus u bloku narodnih partija. Pošto su sve tri stranke koje mogu ući u tu koaliciju potekle iz iste Demokratske stranke, što ovih dana s izvesnim ponosom, ali i žaljenjem ističe profesor Mićunović, ovde je ipak jači narcizam malih razlika nego što su cementirane ideološke razlike recimo između DS-a i DSS-a.

Tamo gde postoje izvesne razlike u nijansama (Kosovo, evrointegracije, Hag) državna politika već mesecima izgleda usaglašeno, a sumnjičenja se odnose samo na revnost jednog ili drugog aktera.

Mada se jedna kretala ulevo, a druga udesno, obe ključne partije (DS i DSS) tražile su u socijalnoj sferi formule za isti problem – nezaposlenost, položaj mladih.

BOLJE OKOLNOSTI: Unutrašnje političke okolnosti za pravljenje koalicije su 2007. povoljnije nego što su bile 2004. Tada je upravo bio kulminirao rascep DOS-a, a veliki deo izbornih obećanja tada uspostavljene većine odnosio se na preispitivanje prethodnog perioda vladavine (afere, optužbe za korupciju, najava preispitivanja privatizacije). Neke od tih afera su uplovile u sudske vode, neke su zaboravljene, a od nekih tema se u međuvremenu odustalo (na primer, zbog zaustavljanja privatizacije radi njenog preispitivanja bio je smenjen Branko Pavlović).

Gotovo sve afere za mandata Koštuničinog kabineta otkrila je sama vlada (policija, pravosuđe), a ne opozicija, a pogođeni su i neki vrhovi vlasti (sudija vrhovnog suda, predsednik Trgovinskog suda, ministar vojni, itd.). Opozicija nije imala onaj učinak koji je na primer 2003. imao G17 plus, ni onu upornost u ponavljanju kakvu je 2002. i 2003. pokazivao DSS. Kada je vlast zatvarala jednu za drugom mafiju, opozicija je uglavnom prigovarala da je to marketing. Za pravljenje nove vlade te okolnosti su važne jer ukazuju da sada ima manje povoda za međusobne ozlojeđenosti.

U Demokratskoj stranci je 2003-04. kulminirala frakcijska borba koja je kasnije rezultirala izdvajanjem LDP-a. Sada je DS u punom zamahu, pošto posle pobede na predsedničkim izborima slavi drugi veliki uspeh – ovaj na parlamentarnim izborima.

S druge strane, Koštuničina manjinska vlada je trajala mnogo duže nego što su analitičari predviđali, a i duže nego što je i sam Koštunica u prvi mah očekivao, pa i tu ima manje frustracije.

Koštunica je u početku pregovora o vladi koja sada silazi sa scene tražio formiranje koncentracione vlade samo radi donošenja novog ustava, zbog čega je bio izložen ideološkom sumnjičenju od dotadašnjih saboraca. Konsenzus svih parlamentarnih stranaka oko ustava postignut je kasnije, u jesen 2006, uz manje trauma, i imao je kritičara praktično samo u koaliciji oko LDP-a.

Donošenje Ustava predstavlja Koštuničinu ličnu političku satisfakciju, posle koje kraj mandata njegove vlade, inače potresane unutrašnjom krizom (izlazak G17 plus), nije izgledao traumatično. Pomenuto pucanje koalicije nije proizvelo neke njene veće unutrašnje tenzije, kao, uostalom, ni ranija izvesna verbalna prevrtljivost pojedinih članica vladajuće koalicije koje su ponekad nastupale kao da su u opoziciji (G17 plus i SPO).

Socioekonomski gledano, okolnosti su 2007. takođe povoljnije za pravljenje vlade: 2003. još je vladala jeza zbog dolazeće tranzicije i bolnih mera koje treba očekivati, a sada je ipak počeo period inversticione aktivnosti u Srbiji, o čemu svedoči i početak realizacije Nacionalnog investicionog plana i izvesno nadmetanje u toku kampanje oko njegovog konačnog oblika i realizacije.

IMPERATIVI: Što se interesa političke elite tiče, 2003. birana je nova vlada, još nisu bili u izgledu izbori za predsednika Republike, a ta institucija je bila u v.d. stanju posle serije neuspelih izbora.

Sada skupštinski izbori dolaze posle donošenja novog ustava, koje na aktuelna zbivanja ima nekoliko jakih efekata: prvo, saglasnost o ustavu obavezuje političke aktere i na saglasnost oko njegove realizacije; drugo, čitava nomenklatura je u reizboru i u interesu političkih aktera nije da izađu iz igre i ostanu po strani.

Po Ustavnom zakonu o sprovođenju Ustava, novoizabrani sastav Narodne skupštine u toku prvog zasedanja nakon izbora vlade treba da uskladi sa Ustavom zakone kojima se uređuje rad nove institucije, Zaštitnik građana, i da izabere ombudsmana; treba da se izabere guverner Narodne banke Srbije, o čemu je bilo sporova nakon donošenja novog ustava, a treba da ga izaberu organi Državne revizorske institucije, važne za kontrolu novca.

Nakon izbora vlade, Narodna skupština treba da uskladi sa Ustavom zakone o sudovima i javnim tužilaštvima. U roku od 90 dana posle toga treba da se izaberu izborni članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Slede zatim izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i prvi izbor sudija Vrhovnog kasacionog suda, prvi izbor sudija i predsednika ostalih sudova, izbor republičkog javnog tužioca, izbor ostalih javnih tužilaca, izbor, odnosno imenovanje sudija Ustavnog suda, itd.

Uz to, po članu 3. Ustavnog zakona, izbori za predsednika Republike moraju biti održani do 31. decembra 2007. godine, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu poslednjeg od zakona kojima se uređuju položaj i izbori za predsednika Republike, odbrana i Vojska Srbije, spoljni poslovi i službe bezbednosti.

Izbori za poslanike u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine treba da budu raspisani do 31. decembra 2007. godine, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje teritorijalna organizacija Republike Srbije, a izbore za odbornike u skupštinama jedinica lokalne samouprave do 31. decembra 2007. godine, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu poslednjeg od zakona kojima se uređuju teritorijalna organizacija Republike Srbije, lokalna samouprava i položaj glavnog grada, što je predmet značajnih sporenja.

SPOLJNI FAKTOR: Spoljnopolitičke okolnosti su 2007. mnogo komplikovanije nego što su bile 2004, zato što sada postoji senka pretnje da može biti dovedeno u pitanje 15 odsto državne teritorije od velike simboličke važnosti za srpski nacionalni identitet, pa i od strateškog, geografskog i ekonomskog značaja. To i dalje nameće logiku stavljanja državnih interesa u prvi plan i pre će navoditi aktere da u to budu uključeni nego da se izmaknu kako bi nekome uvalili "vruć krompir".

Na političke aktere obavezujuće će delovati i visok odziv birača koji su očito shvatili važnost trenutka i loše će reagovati ako se njihova volja rasitini u sitne aspre. Važan faktor je i usaglašenost o politici prema Kosovu (više puta pokazana jednoglasnim odlukama prethodne skupštine). Izvesni nagoveštaji (Putin, Merkel) da predlog rešenja za Kosovo i ne mora biti baš ponižavajući za Srbiju, domaće aktere obavezuje na ozbiljnost i na uzdržavanje od otvaranja nekog značajnijeg unutrašnjeg konflikta, što neki od zapadnih promotera kosovske nezavisnosti sigurno priželjkuju i podstiču u potrazi za "mekim trbuhom" Beograda.

Iz evropskog okruženja Beogradu se šalju poruke da sastavi vladu demokratskog bloka zbog toga što u medijskim izveštajima dominira podatak da je Srpska radikalna stranka na izborima najjača, a i zbog toga što očito postoji volja da se Srbiji više odškrinu evropska vrata.

Sve te okolnosti govore da je od sastavljanja nove vlade, po sve aktere pogubnije ako je ne sastave.

SAMO TO: Ono što devojci sreću kvari jeste samo nerešena jednačina moći, ali zbog toga se i održavaju izbori. U toj jednačini treba da se izmere DS koji je ostvario veliki uspeh, ali ne i pobedu, i DSS, koji je doživeo izvestan neuspeh, ali ne i poraz.

Isticanjem Božidara Đelića za mandatara Demokratska stranka nastoji da nastupi kao stožer koalicije i poziva se na pravo najjačeg igrača da diktira tempo. Predlog je logičan, spada u pravila parlamentarne igre, ali iz igre izbacuje Koštunicu koji je od strane narodnjačke koalicije predstavljan kao kandidat za budućeg premijera. Nada demokrata da ostvare toliku pobedu da uz uspeh LDP-a i manjina sastave vladu pokazala se kao nerealna, ali i ovaj uspeh je već dovoljno podgrejao njihove ambicije.

Narodnjačka koalicija je izgleda računala na bar pet procenata glasova više nego što je dobila, jer to je bio uslov da Koštunica kao lider najjače liste dobije mandat, ali je pitanje da li je tim neuspehom demoralisana da od aspiracija odustane.

Predlog Đelića za mandatara naišao je još u toku kampanje na reakciju DSS-a, koji je odmah tražio objašnjenje o onom vraćanju poreza na ekstraprofit Bogoljubu Kariću na kraju mandata Živkovićeve vlade. Više od toga nisu išli, sem što su kroz zube jednom ili dva puta procedili da bi nezgoda sada mogla biti u tome što bi demokrate mogle imati i predsednika Vlade i predsednika države. U najavljenim predizbornim deklaracijama između Dinkića i Đelića razmenjeno je nekoliko udaraca oko kursa dinara, i o ličnim karakterima, a onda je sve uvaljano u med. Možda će bitka za finansije biti važnija nego što sada izgleda i možda će na to izvestan uticaj imati i biznis, na primer lobi izvoznika.

DSS preko Koštuničine izjave u izbornoj noći poručuje da je sada na potezu šef države koji treba da dâ mandat onome ko može da obezbedi većinu. Tadić iste večeri izjavljuje da će mandat dati Đeliću. DSS najavljuje da će za desetak dana usvojiti svoju platformu na svom Glavnom odboru. Oni su odbijali da se u toku kampanje izjasne o pravljenju koalicije i nije nezamisliva ni mogućnost da ostanu pored linije. Koštunica je 2002. sišao s funkcije predsednika SRJ, pošto se usvajanjem Ustavne povelje promenilo njeno ustrojstvo, ali i pošto je tadašnji ostatak DOS-a radio na njegovoj izolaciji. Poručivao je kako se u demokratijama s vlasti silazi i na vlast dolazi, na šta je u nekoliko navrata podsećao i prethodnih nedelja. On se 2004. vraćao na vlast i posle dva nedostignuta rezultata na neuspelim predsedničkim izborima (protiv Šešelja i Labusa) i u redovima DSS-a tada je bio jak osećaj da su im ukradene dve pobede. Ne treba na osnovu toga prebrzo zaključiti da će se vođstvo DSS-a lako odlučiti za demisiju, tek da bi među sobom širilo osećaj da drugi, eto, sprovode Koštuničin ustav – i Nacionalni investicioni plan. Oni mogu uvideti da godine prolaze, da njihov lider nije baš sasvim mlad da može mirno čekati, a i da njihov uticaj slabi...

Zvuči paradoksalno, ali za budućnost vlade čiji bi stožer predstavljala Demokratska stranka biće ipak najgore ako Koštunica na njen zahtev hladno pristane, pa DSS uđe u vladu bez Koštunice lično, sa slabim kartama koje će povući prvom zgodom. To vladin vek čini neizvesnim u istoj meri kao i eventualna odluka DSS-a da podrži manjinsku vladu.

Milan Milošević (Dokumentacioni centar "Vremena")

Plus – minus

U prethodnom sazivu (2003–2006) raspored je bio sledeći: SRS – 1.056.256 (27,61 odsto) glasova – 82 poslanika, DSS – 678.031 (17,72) – 53 poslanika, DS – 481.294 (12,58) – 37 poslanika, G17 plus 438.422 (11,46) – 34 poslanika, SPO–NS – 293.082 (7,66) – 22 poslanika, SPS – 291.341 (7,61) – 22 poslanika.

Radikali su sada osvojili oko 100.000 više nego 2003, ali su sada zbog veće izlaznosti birača i drugačijeg rasporeda snaga dobili manje poslanika.

SPS je za oko 60.000 glasova slabiji nego 2003. Kako se to obično kaže, stranke starog režima osvojile su manje glasova nego ranije.

Najveći uspon zabeležila je Demokratska stranka, koja je praktično udvostručila broj glasova u odnosu na 2003. DS je sve u svemu podneo silazak s vlasti 2003. s više stoicizma, s bolje prikrivenom ozlojeđenošću i sa manje najavljivanja revanša nego njegova bivša frakcija koja je otišla u LDP, a i manje nego DSS između 2002. i 2004. Na predsedničkim izborima 2004. uspostavila je odnos kohabitacije predsednika Tadića s premijerom Koštunicom, zbog čega je izgubila nešto glasova u korist LDP-a, ali je dobila višestruko na državotvornom imidžu. Pomeranje DS-a ulevo bilo je na ovim izborima produktivnije od pomeranja DSS-a udesno.

Partije koje su činile vladajuću koaliciju od 2004. do 2007. ostvarile su slabiji učinak nego na prethodnim izborima: u zbiru, DSS, G17 plus, NS i SPO su 2003. imale 1.368.000, što je za oko 400.000 glasova bolji rezultat od sadašnjeg zbirnog rezultata DSS, NS, G17 plus i SPO. Koalicija DSS–NS (plus SDPO i JS) osvojila je 672.057 (16,7 odsto), što je sličan rezultat kao onaj koji je DSS postigao sam 2003. godine, 656,788 glasova ili 17,8 odsto.

Narodnjačka koalicija očito nije sinergijski funkcionisala: prethodni rezultat njenih članica (DSS plus "NS–SPO" minus okrnjeni SPO, plus Jedinstvena Srbija sa nekadašnjih 68.537) bio je bolji za oko 200.000 glasova. Po gradovima gledano, Velimir Ilić je u Čačku ostvario dobar rezultat za tu koaliciju, kao i Palma u Jagodini, a slabiji rezultat je imao SDPO u Kragujevcu, gde su sada najjači radikali, što nije karakteristično za taj grad.

Koštunica treba da izračuna kolika je bila cena vladanja, kolika je cena pokušaja okupljanja narodnjačkih grupa, a kolika je kriza njegove partije. Demokratska zajednica Srbije – dr Obren Joksimović, koja se otcepila od DSS-a, odnela je samo 0,1 odsto glasova, a kriza DSS-a je sada manja nego 2004, na početku mandata Koštuničine vlade, kada je predsednički kandidat vladajuće koalicije Dragan Maršićanin dobio samo 414.971 glas...

G17 plus je za oko 160.000 glasova slabiji nego na prethodnim izborima. Ta razlika je zapravo nešto manja, s obzirom na to da je na listi G17 plus godine 2003. bio i SDP. SDP se u međuvremenu fuzionisao sa Čovićevom DA (84.463 glasova ili 2,2 odsto na izborima 2003), jedno vreme učestvovao u vladi, onda je uz rascep izašao (Lalović ostao) i bio u žestokoj opoziciji, a sada je nastupio u koaliciji PUPS–SDP Čović-Krkobabić koja je dobila 3,2 odsto (128.000, po CeSID-u). Ovo je drugi neuspeli pokušaj povratka na scenu Nebojše Čovića, potpredsednika u DOS-ovoj vladi iz 2000. koji je obavljao teške zadatke važnog čoveka 5. oktobra, nekadašnjeg gradonačelnika Beograda koji je 1997. najuren iz SPS-a i otišao u opoziciju. U prethodnom mandatu on se bio vratio na mala vrata, preko Koordinacionog tela za Kosovo.

Glavni tragičar izbora 2007. je Srpski pokret obnove, partija koja je bila u centru političkih borbi od 1990. do 1999. Ovo je drugi "silazak sa scene" SPO-a, prvi put se to desilo na decembarskim izborima u Srbiji 2000. SPO je u međuizbornom periodu doživeo rascep. Pitanje je koliko je SPO faktički glasača izgubio, jer je i u kaliciji SPO–NS (293.082) učestvovao sa pola vučenja, a sada je imao koalicione partnere. U okviru toga drugi nezapaženi tragičar su Liberali Srbije koji su nastupali bez Duška Mihajlovića, ministra policije u Đinđićevoj vladi, člana koalicije "Zajedno", pa člana vlade Mirka Marjanovića iz 1994, inače člana poslednje samoupravno-socijalističke vlade koja je 1990. vodila pregovore o uslovima za prve višestranačke parlamentarne izbore.

Lista koja se najviše radovala izbornom rezultatu je Liberalno demokratska partija – GSS – SDU – LSV – Čedomir Jovanović, koja sa preko 210.000 glasova prelazi cenzus i prevazilazi zbir pojedinačnih rezultata njenih članica koje je, doduše, teško utvrditi jer su uglavnom na dosadašnjim izborima nastupale u različitim koalicijama.

LDP–GSS–SDU–LSV: Ljubav je u zraku

U izbornoj noći, štab Liberalno-demokratske partije preseljen je iz Simine ulice u Pogon salu beogradskog Doma omladine. I pre nego što su objavljeni prvi nezvanični rezultati izbora, preovalđujuća atmosfera bila je kao na žurci. Oko 21 sat stotinak mladih zabavljalo se uz disko hitove osamdesetih godina i pulsirajuće svetlo crvenih reflektora, jednim okom prateći izborna dešavanja, preko dva TV ekrana i velikog video-bima. Kako je vreme odmicalo, broj prisutnih se povećavao. Dvadesetak minuta pre ponoći na lice mesta došli su svi značajniji funkcioneri koalicije LDP–GSS–SDU–LSV, predvođeni Čedomirom Jovanovićem. Izostao je samo lider Socijaldemokratske unije Žarko Korać, koji, prema nekim informacijama, u nedelju nije bio u mogućnosti da dođe do svog biračkog mesta i glasa, jer se tog jutra – ukočio.

Slavljenička atmosfera, izazvana prelaskom cenzusa, dostigla je kulminaciju kada su okupljene pristalice koalicije, između ostalog, zapevale "Spasi Srbiju i ubij se, Koštunice". Funkcioneri, koji su dotle na bini pevali u glas sa njima, zaćutali su sa zaleđenim osmesima na licima. Zbog ovih, u najmanju ruku, neumesnih stihova, funkcioner LDP-a Nenad Prokić već sutradan se izvinio dok je gostovao u emisiji "Ključ" Javnog servisa Srbije. U kratkom govoru Čeda Jovanović je istakao da u budućoj politici koju ova koalicija bude sprovodila u parlamentu, neće biti kompromisa sa politikom koju simbolizuje Vojislav Koštunica i neće biti kohabitacije. Ulazak koalicije LDP–GSS–SDU–LSV u parlament, Jovanović je opisao kao pobedu za svakog čoveka u Srbiji i "za onog ko više nije sa nama". Aluzija na pokojnog premijera Zorana Đinđića izazvala je oduševljenje mase i poduže ovacije. Slavlje je nastavljeno uz prskanje šampanjcem i pesmu Love is in the air (Ljubav je u zraku) Džona Pola Janga, koja je obeležila kampanju ove koalicije. Pored mnogih poznatih ličnosti iz sveta politike i nevladinog sektora, u izbornom štabu LDP-a našla se i folk diva Snežana Babić Sneki, koja je u istoriju turbo-folka ušla početkom devedesetih zahvaljujući pesmi čiji refren glasi: "Takni me, takni, polako se primakni, nežno dodirni, đavole nemirni."

Jovana Gligorijević, Marija Vidić

SPS: Za sve je kriv PUPS

Kao i prethodnih godina, izborni štab SPS-a na Studentskom trgu bio je prilično pust. Jedina razlika u odnosu na ranije izbore bila je ta što novinari ovoga puta nisu posluženi pečenjem, već su im na raspolaganju bili samo sendviči sa margarinom i kiselim krastavcima, po kojima je štab ove partije već dobro poznat u novinarskom svetu. Već iz toga se moglo zaključiti ono što će predsednik SPS-a Ivica Dačić kasnije istaći na konferenciji za novinare: da je SPS u ovoj kampanji bio finansijski inferioran u odnosu na druge stranke. Pored toga, Dačić je značajan deo svog obraćanja medijima posvetio optužbama na račun Partije udruženih penzionera Srbije (PUPS), koja je, po njegovom mišljenju, najveći krivac za slab izborni rezultat SPS-a. Kako je objasnio, jedini razlog postojanja ove partije jeste da socijalistima preotme deo biračkog tela: "PUPS nije ušao u parlament, a mogli su da naprave da ne uđe ni SPS. Ko bi onda štitio interese penzionera? Da neće možda G17 plus?", zapitao se Dačić. Ova konferencija za novinare bila je jedini događaj u izbornom štabu socijalista. S obzirom na to da je počela tek oko 23 časa, atmosfera je bila prilično monotona. Jedina informacija do koje su pre toga novinari mogli da dođu jeste da je šefu bifea ispala plomba, ali da nema razloga za paniku, jer je u pitanju samo lek, a "sutra u 10.30 imam zakazano kod zubara". Monotoniju je na trenutak prekinuo i potpredsednik SPS-a i njihov kandidat za premijera Milutin Mrkonjić, koji je u jednom trenutku, vidno razočaran izbornim rezultatima, izleteo iz jedne od kancelarija uz povik "Narod je lud", dodavši i jednu nepristojnu opasku o tome šta narodu zbog toga treba raditi. Opsetivši se da su ga čuli i novinari, Mrkonjić se kasnije izvinio, optuživši, pre svega, elektronske medije za neefikasnost kampanje svoje partije.

Marija Vidić, Jovana Gligorijević

PSS: Muž na službenom putu

U noći 21. januara dok su se prebrojavali glasovi izborni štab Pokreta snaga Srbije najviše je obeležila tišina, uprkos tome što je jedan od slogana ove, jedne od najmlađih srpskih partija, bio "Nema više tišine". Već po saopštavanju prvih rezultata, oko dvadeset dva sata, u prostorijama raskošne vile u Bulevaru mira 49, zavladala je potmula atmosfera. Ni nalik na bučne, po entuzijazmu karakteristične nastupe koji su obeležili predizbornu kampanju ove stranke "porodičnih, poslovnih ljudi". Činilo se kao da je Pokret snaga Srbije napustila upravo snaga, baš kao i čovek koji se u njeno ime, raširenih ruku smešio sa bilborda tokom svog prvog izlaska na parlamentarne izbore.

U holu izbornog štaba, predekorisanog u konferencijsku salu, sedelo je desetak novinara. Izuzev nekih od lica koja pamtimo sa Televizije BK, među njima se nalazilo i par medijskih ličnosti koji su odranije bliske porodici Karić, što kroz porodične, što kroz ideološke veze, a među njima pevačica Madam Piano, kao i pevač Danijel, momak Bogoljubove ćerke Danice – smeđe članice dueta D&D. U jednoj od soba vile Karićevih, nazvane u toj noći Pres klub, ćutke su sedele uglavnom devojke iz pres službe stranke, raspoznatljive po indentičnom modelu mobilnog telefona. Kako je veče odmicalo, broj novinara se dramatično smanjivao.

Jedino nasmejano lice te večeri u štabu Pokreta bio je (ne)opravdano odsutni otac, glava porodice i stranke, Bogoljub Karić. U svim prostorijama kuće na Dedinju on se pobednički smešio sa fotografija raznoraznih trenutaka svoje nekadašnje odiseje po Srbiji. Nasmešila se, doduše, i Bogoljubova supruga Milanka Karić, koja je obučena u belo izašla iz jedne od soba u pozadini i oko 23 časa prisutnima pročitala rezultate u konferencijskoj sali. No, toj kasnoj konferenciji je prisustvovalo vrlo malo preostalih novinara. Problemom nedostatka ljudi posebno se pozabavila Jasmina Mitrović Marić, svojevremeno kandidatkinja Pokreta snaga Srbije za gradonačelnicu Beograda 2004. godine. Ona je pokušala da prazan prostor popuni ljudima iz stranačkog pres centra, ali kako su svi i dalje ukočeno stajali, sama je sela na jedno od dva žuta kanabeta koje je ulazilo u objektiv jedine preostale kamere u sali.

Pokretu su u izbornoj noći na svaki način nedostajali ljudi. Milanka Karić je procenila da je PSS dobio oko 120.000 glasova uz primedbu da ih je moralo biti bar 200.000, jer je, po računici stranke, toliko ljudi prisustvovalo predizbornim mitinzima u 187 opština širom Srbije. Ona je čestitala pobednicima i više puta se zahvalila svim glasačima Pokreta. No, potom je upozorila na dojavu iz izbornih štabova "nekih demokratskih stranaka" da će PSS-u biti dozvoljeno da osvaja procente sve do broja 4,99 ali ni promila više. Svoju pretnju, objasnila je gospođa Karić, dotične stranke su planirale da realizuju samo njima znanim mehanizmima. Međutim, PSS nije dostigao ni tu takozvanu granicu – prema rezultatima RIK-a osvojio je manje od tri odsto glasova.

"Bogoljub je nezadovoljan", rekla je ekskluzivno za "Vreme" Milanka Karić, objašnjavajući da on iz inostranstva prati izborni proces i da nije toliko nezadovoljan rezultatom koliko pritiscima na stranku. "Danas su čak i Bogoljubovi roditelji vraćeni sa biračkog mesta", rekla je gospođa Karić, dodajući da su oni ipak glasali posle intervencije izbornog štaba u RIK-u. Prema njenim rečima Pokret će se žaliti na mnoge izborne nepravilnosti. Na pitanje da prokomentariše izborni uspeh partije G17 plus, koja je poznata kao jedan od najvećih protivnika dinastije, Milanka Karić je ponovila da neprijatelji Pokreta imaju "mehanizam" kojim postižu te rezulate.

Na kraju, Milanka Karić je istakla da će Pokret nastaviti sa radom, da će i dalje obilaziti Srbiju i delovati kao vanparlamentarna stranka. No, nekada najmoćnja porodica na Balkanu, dinastija Karić je na izborima 2007. godine doživela još jedan u nizu poraza kroz koje je prošla poslednjih godina. Tokom teške izborne noći, Karići su se sveli samo na "prvu snajku". Mada su članovi porodice proslavnjeni zbog rodbinske sloge i zajedništva, među novinarima nije viđen niko od Karića osim Milanke. Novinari su se sasvim razišli pre ponoći, neki članovi štaba otišli su na interno veselje, a drugi su "nastavili da analiziraju nepravilnosti". U praznom holu vile, od svega je ostao samo uramljen plavi dres oca na službenom putu, na kome piše "Bogoljub" i "Srbija ima snage" sa brojem devet na leđima.

Jasmina Lazić, Slobodan Bubnjević

NASLOVI IZ DNEVNIH NOVINA

"Kurir"

PATA KARTE Lideri tri vodeće stranke u novom srpskom parlamentu nagovestili da je moguća kriza formiranja nove vlade

ENIGMA ZVANA VLADA Najveća misterija koje će stranke formirati Vladu i koja će dati premijera

"Press"

RADIKALIMA POBEDA, "DEMOKRATAMA" VLAST

NOVU VLADU MOGU DA NAPRAVE ILI SRS–DSS ILI DS–DSS–G17?!

SRBIJA TEK SAD PRED IZBOROM!

"Večernje novosti"

SVI POBEDILI, KO ĆE U VLADU?

"Danas"

POBEDA PROEVROPSKE SRBIJE

"Blic"

TRIJUMF DEMOKRATSKE SRBIJE Srbija će imati vladu sastavljenu od stranaka demokratskog bloka

"Glas javnosti"

RADIKALIMA POBEDA, VLAST ZA DS, DSS I G17

"Politika"

NEMA VLADE BEZ DOGOVORA DS I DSS

"Kurir"

MERKANJE

U vrhu DS i DSS počele da se razrađuju opcije za sastav buduće vlade.

"Večernje novosti"

VLADU PRAVI DOBRA VOLJA

Vlada u kojoj bi bili DS, koalicija DSS-NS i G 17 plus i dalje je najrealnija opcija.

"Danas" 23. januar 2007.

Mandatar najveća prepreka dogovoru

Analitičari saglasni da bi koalicija DS, DSS–NS, G17 plus i manjine obezbedila stabilnu vladu

"Blic"

Koštunica hoće na čelo vlade

Đelić: Biću na čelu vlade.

"Glas javnosti"

KOŠTUNICA I DINKIĆ U TANDEMU PROTIV TADIĆA

"Politika"

Fotelje važnije od programa

Najizglednija vlada DS, DSS, G17 plus, ali loše rešenje za Kosovo može da gurne Srbiju u vladu SRS i DSS

STRANI POLITIČARI

Havijer Solana, visoki izaslanik EU-a za spoljnu politiku i bezbednost: "Duboko se nadam da je moguće formirati proevropsku i demokratsku vladu."

Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, izjavio je da su demokratske snage zajedno dobile većinu na izborima u Srbiji i da je EU time zadovoljna.

Majkl Polt, američki ambasador u Srbiji: "Sada je na izabranim liderima da formiraju vladu koja će ostvariti ciljeve Srbije okrenute ka daljem napretku."

EKSPERTI

Đorđe Vukadinović, glavni urednik časopisa "Nova srpska politička misao": "Najveće šanse, recimo 40 odsto, da sastave vladu imaju DS, DSS, G17 plus i manjine. Bolje reći, to je najmanje neverovatna kombinacija. Ako tako bude, izvesno je, uz ovakav odnos glasova, da Koštunica zadrži mesto predsednika vlade. Jer, DSS i G17 plus imale bi zajedno mesto više u parlamentu od DS-a. Nije bilo lako ni ovu vladu sastaviti, a sada je tu još i DS-a i pitanje je kako će se zadovoljiti njihovi apetiti."

Slobodan Antonić, politički analitičar: "To što dve najjače stranke takozvanog demokratskog bloka ne mogu same da formiraju vladu znači da to neće biti nimalo jednostavno. Mislim da je najrealnije da se njima priključi G17 plus, ali u svakom slučaju, očekuju nas teški pregovori."

Antonić smatra da je varijanta vlada "demokratskog bloka" DS, DSS i G17 plus, u kojoj će premijer ostati Koštunica, najrealnija. "To što bi Tadić prihvatio da Koštunica ostane premijer, namirio bi na drugim mestima, odnosno u ministarstvima. Ja se ne slažem s ocenom da bi to bio veliki ustupak DS-a, jer gube na jednom, a dobijaju na drugom mestu, što je prirodno u političkom dogovaranju."

Vladimir Goati, politički analitičar, nije isključio mogućnost da vlada ne bude formirana zbog loših odnosa u demokratskom bloku. Goati misli da će pregovori o formiranju vladajuće koalicije "biti teški".

Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa: "Nikome iz demokratskog bloka ne isplati se da čeka nove izbore, nadam se da su toga svesni. DS će biti stožer u novoj vladi, dok će LDP biti neprihvatljiv, pre svega DSS-u. Najverovatnije je da će novu vladu činiti DS, DSS i G17 plus, ali ne bih rekao da je i nemoguća koalicija SRS-a i DSS-a, iako je malo verovatna. Sve u svemu, nužna je preraspodela vlasti."

Slaviša Orlović, docent na Fakultetu političkih nauka, kaže da bi najoptimalnije rešenje bila vlada koju bi formirali DS, koalicija DSS i NS, i G17 plus. On očekuje teške razgovore, "ali kojima će se, pod imperativima iznutra i spolja (čitaj: pritiscima) ipak naći racionalno rešenje kako oko mesta mandatara i podele resora tako i oko podele odgovornosti oko teških pitanja pred kojima se Srbija nalazi."

"Mislim da je džentlmenska ponuda da DS-u pripadne mandatar nove vlade u zamenu za podršku kandidatu DSS-a na izborima za predsednika Srbije. U tom slučaju, nije isključeno da Boris Tadić postane kandidat za premijera, dok bi Vojislav Koštunica mogao da se vrati u fotelju predsednika Srbije."

Dušan Pavlović, docent na Fakultetu političkih nauka: "Nijednu opciju ne treba isključiti. Koštunica je pokazao da može i sa jednima i sa drugima. Veliko je pitanje da li će G17 plus podržati Božidara Đelića, pa je na DS-u možda da predloži novog kandidata za premijera ukoliko želi dogovor."

Zoran Stojiljković, profesor na FPN-u: "Sumnjam da ćemo dočekati april bez nove vlade, jer će pritisak spolja biti jak da se to što pre završi, pre svega zbog odluke o Kosovu. Najverovatnije je da će vladu praviti DS, DSS i G17 plus, i da će, iako im nisu neophodne za većinu u Skupštini, i strankama manjina ponuditi mesta u toj vladi."

POLITIČARI

Tomislav Nikolić, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke: "Samo malo je još potrebno da SRS sama formira vladu, i to ćemo učiniti na sledećim izborima".

"DOS je u panici i sada pokušava ponovo da prevari narod i formira vladu. Oni što neće sa nama sada imaju problem s kim će da naprave novu vladu. Da sam predsednik Srbije i da mi stranka bude poražena na izborima, ja bih podneo ostavku, da sam premijer i da mi stranka izgubi, i tada bih se povukao. Obećao sam da ću se skloniti iz politike ako izgubim na izborima, i to bih i uradio... Sada je red na Tadiću i Koštunici da kažu kada će se skloniti iz politike."

Boris Tadić, predsednik Demokratske stranke: "Nikada nijedna pojedinačna stranka demokratskog bloka nije osvojila više glasova na izborima. Najznačajnija vest sa ovih izbora jeste da u Srbiji proevropske stranke imaju dve trećine u Skupštini. Kao predsednik Srbije poveriću mandat političaru koji će biti u stanju da formira Vladu, a najvažnije je da ona bude formirana u što kraćem roku. Ovi izbori su pokazali da DS sada ima lidersku poziciju u tom bloku i zahtev Demokratske stranke biće da ima premijera. Ti pregovori neće biti laki, ali sad smo tri godine stariji i mislim da tu neće biti problema."

Vojislav Koštunica, predsednik Demokratske stranke Srbije: "Da bi se formirala vlada, potrebno je uskladiti programe. DSS će na stranačkim organima pripremiti platformu za razgovore sa potencijalnim partnerima za formiranje nove vlade. Očekujemo i od drugih stranaka da daju svoje platforme kako bi mogli da otpočnu pregovori o novoj vladi. Tek tada ćemo dobiti konačan odgovor koje stranke mogu da naprave novu vladu.

Neodgovorno bi bilo da sada saopštavam na konferenciji za novinare, nekoliko sati posle izbora, o tome sa kim se želi u Vladu, već pošto stranke istupe sa platformama", najavljujući da će pregovori o novoj vladi biti uzbudljivi i iscrpljujući.

Mlađan Dinkić, predsednik G17 plus: "Mislim da će nova vlada biti vlada demokratskog jedinstva. Jasno je da bi najbolje bilo da vladu formiraju Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije i G17 plus, što je daleko stabilnija većina nego što je bila u prethodnom periodu."

Ivica Dačić, predsednik Socijalističke partije Srbije: "SPS se nikom ne nudi, niti bilo kome šta duguje osim narodu, a o koalicijama u ovom trenutku ne razmišljamo".

Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno demokratske partije: "Mi im pružamo ruku."