"Pedža, Maca, Šuica..."; "Vreme" br. 853

Iako je T. Pančić pravilno uočio i izložio koncepciju "Velikog brata", ona se nikako ne može nazvati nihilističkom. Pravljenje za nas Nečega od po sebi Ništa je nešto što se ne može okarakterisati kao nihilističko, jer nihilizam je upravo suprotno, destrukcija Nečega što je razlčito od Ništa u Ništa, i to destrukcija koja na trpi proces. Slažem se da mediji u jednom usrednjenom preseku čine destrukciju Stvarnosti, ali ne u Ništa, nego u nešto gore od Ništa.

Koncepcija "Velikog brata" je čista suprotnost nihilizmu. Ja bih je pre nazvao rđavim kreacionizmom. Takođe, bitno je razlikovati pravljenje za nas Nečega od po sebi Ništa od pravljenja za nas Nečega iz Ništa. Ova druga ideja stara je više od 2000 godina, ova prva je postala mogućna tek sa pojavom medija. Mediji su ti koji su omogućili njenu implementaciju.

Pravljenje za nas Nečega od po sebi Ništa jeste iskonska potreba medija. "Veliki brat" za ličnosti koje nisu slavne jeste kreiranje jednog "nevinog" medijskog simulakruma u kojemu se između ostalih loših promovišu i vrednosti voajerskog totalitarizma i na pijedastal stavljaju otelotvorenja mediokriteta (shvatiti kako god samo ne kao grčku zlatnu sredinu).

"Veliki brat" za slavne ličnosti jeste, opet se slažem sa Teofilom, stvar koja deluje besmisleno. Na delu je transformacija jednog medijskog simulakruma u jedan drugi medijski simulakrum. Ovaj drugi kao da želi da uništi subjekte prvog simulakruma, da ih preobrazi u ono što oni jesu po sebi (što jeste jako apsurdno, ovo sada može delovati kao nihilistička koncepcija, ali nije jer se opet dešava u medijskom simulakrumu pa se od Ništa po sebi opet pravi Nešto za nas kao u slučaju "Velikog brata".

Kada se druga simulacija završi, isti subjekti se vraćaju u prvi medijski simulakrum ostavljajući veći prostor za dalju kritiku i prvog i drugog simulakruma.

Takođe iz teksta nije jasno da li je normalnom umu nepodnošljiva koncepcija "Velikog brata" ili nihilistička koncepcija uopšte. Ako se odnosi na ovo prvo, slažem se, ako se odnosi na ovo drugo, onda moram izložiti svoje duboko negodovanje. Nihilistička koncepcija i njena stanovišta su dela velikih umova. Nihilistička koncepcija je delo Uma i zaslužuje svoje mesto u istoriji ljudske misli. Umu nihilistička koncepcija nije nepodnošljiva, to može biti konkretnim umovima, ali samo na osnovu estetskog vrednovanja, nikako na osnovu snage argumenata koje ta koncepcija sa sobom nosi.

Miloš Savić, elektronskom poštom