"Smrt u sifonskom kanalu"; "Vreme" br. 853

Poštovani uredniče, ne mogu da razumem kako ste u vašem cenjenom nedeljniku dopustili da se o ovoj tragičnoj temi na toliko prostora objavi tekst koji, najblaže rečeno, ne prikazuje stvari do kraja.

Očekivao sam da nađemo odgovore na pitanja vezana za uzrok ove tragedije. Umesto toga, čitamo patetične rečenice kako se na fakultetu i dalje "predaju diplomski radovi i izrađuju geofizički modeli".

Kao da je tema teksta bila "jedan dan na Rudarsko-geološkom fakultetu", a ne tragedija mladih istraživaca.

Ono što se može naslutiti već iz TV vesti o nesreći jeste da su se četiri nesretna studenta ugušila kao posledica rada motorne pumpe koju su sami postavili. Mnogo više od "računanja parabola za geofon" nas laike zanima da li je to tačno. Do tog saznanja verujem da nije teško doći, ali vašem autoru, uz mnogo okolišanja, to nekako ne polazi za rukom.

Da li ugljen-monoksid može da se pojavi u jednoj takvoj pećini na neki prirodan način iz tih sedimenata ili štatijaznam čega, poput metana na koji se nailazi u rudnicima? Ako ne može, deluje da je jedini logičan izvor ugljen-monoksida u pećini ta nesretna pumpa.

Dakle, da se ne lažemo, ma kako to surovo zvučalo, u Americi bi se ovakva tragedija upisala pod tzv. Darvinovu nagradu koja se "dodeljuje" ljudima koji su stradali na izuzetno nesmotren način. I običan automehaničar zna da kad u zatvorenom prostoru pali motor mora da obezbedi da izduvni gasovi izlaze van garaže.

Vaš saradnik je pokušao celu stvar da uvije u maglu misterije, pričom o dobrim studentima i naučnim istraživačima koji su hrabro poginuli. Hrabro ili nesmotreno?

Nesreće ne služe tome da beskrajno kukamo za nastradalima i uzdižemo ih u nebesa, već da naučimo nešto iz tragedije i pokušamo da u budućnosti tako nešto ne ponovimo. Saznanje o uzroku pogibije nesrećnih studenata i grešci koju su eventualno počinili biće mnogo korisnije od brojanja čitulja na ulazu u zgradu fakulteta.

Tihomir Stančić, elektronskom poštom