VREME 857, 7. jun 2007. / SVET
Smena na kormilu Svetske banke:
Prelomljeno pametno
Kada 1. jula bude stupio na dužnost, Zelik će i sam postati predsednik, i neće se zadovoljiti time da bude "predsednikov" čovek. Ukoliko uspe da Banku učini primarnim izvorom kapitala i tehničke pomoći za najsiromašnije, možda mu se i ostvari proročanstvo koje je dao neposredno pre puta u Afriku: "Najbolji dani za Banku tek dolaze"
|
"Naš san je svet bez siromaštva", geslo je koje krasi sedište Svetske banke (SB) u Vašingtonu. "Naš san je Svetska banka bez Pola Volfovica", zvučalo je kao prikladnija parafraza u proteklih nekoliko nedelja. U svetu gde se jaz između bogatih i siromašnih produbljuje, ostvarenje izvornog sna moćne finansijske institucije svakako nije na vidiku, ali je želja vezana za šefa već obistinjena. Pol Volfovic je nakon višemesečnog opiranja pristao da se povuče sa čelnog mesta Svetke banke zbog skandala koji je izazvao kada je izabranici svog srca i bivšoj službenici SB-a isposlovao platu od blizu 200.000 dolara na kojoj bi joj pozavidela i šefica američke diplomatije Kondoliza Rajs.
Sama odluka američkog predsednika Džordža Buša da pre dve godine imenuje bivšeg zamenika ministra odbrane i vatrenog zagovornika invazije na Irak bila je otpočetka kontroverzna, i mnoge navela na to da zažale što američki predsednik uživa takvu privilegiju još od osnivanja Svestke banke pre šest decenija.
Ovaj monopol na izbor čelnika Svetske banke još je ozbiljnije doveden u pitanje kada je skandal oko nepotizma izbio na površinu. Konvencija po kojoj mesto šefa Svetske banke pripada Amerikancu, dok Evropa ima pravo na svog čoveka na čelu Međunarodnog monetarnog fonda (sve dok je njegov zamenik Amerikanac), odavno bode oči predstavnika zemalja u razvoju koji traže da se čelnici postavljaju na osnovu znanja i umeća, a ne po nacionalnom ključu.
PRAVI ČOVEK NA PRAVOM MESTU: Strasti su se unekoliko stišale kada je predsednik Buš prošle nedelje objavio ime novog kandidata, koji je bio "viđen" za ovu funkciju još pre dve godine kada je upražnjeno mesto, milošću Buša mlađeg, popunio Volfovic. Predsednik je ovoga puta prelomio pametnije, pa je njegov izbor pao na Roberta Zelika (53), koji je sve što njegov osramoćeni prethodnik nije. Za razliku od Volfovica, Zelik je osvedočeni privrženik multilateralizma. Poznavaoci prilika u Vašingtonu u šali kažu da mu ni šest godina službovanja u Bušovoj administraciji nije narušilo izvrsnu reputaciju koju uživa na svim kontinentima. Zelik je tokom prvog Bušovog mandata bio zadužen za trgovinske sporazume, gde je zajedno sa svojim evropskim partnerom Paskalom Lemijem, danas čelnikom Svetske trgovinske organizacije (STO), zaslužan za pokretanje Doha runde pregovora pri STO-u.
Zeliku se u uspehe ubraja i to što je Kinu i Tajvan priveo STO-u, i što je dao zamajac sklapanju sporazuma o slobodnoj trgovini u okviru NAFTA. Otkrio ga je Džejms Bejker, državni sekretar u administraciji Buša seniora, pa se Zelik obreo u delikatnim pregovorima "4+2" o ujedinjenju Nemačke nakon pada Berlinskog zida, zbog čega je dobio orden od nemačke vlade. Zelik je bio i zamenik Kondolize Rajs, i u okviru tog mandata pokušao je da obuzda ratni vihor u Darfuru. Javna je tajna da je Zelik odavno merakao mesto ministra finansija, ali kad je uvideo da će tu ostati kratkih rukava, preselio se na Vol strit, gde je radio u finansijskom gigantu Goldman Saks.
VEĆ PUTUJE: Iako još nije zvanično stupio na dužnost, Zelik se već otisnuo na dvonedeljnu svetsku turneju. Njegova prva stanica biće Gana, koja je trenutno na čelu Organizacije afričkog jedinstva (OAJ), zatim Etiopija pa Južnoafrička Republika, odakle nastavlja putovanje po Evropi, odnosno Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj i Norveškoj. Kući se vraća preko Latinske Amerike, gde će obići Brazil i Meksiko. Upitan uoči turneje zbog čega je izostavio Kinu i Indiju, Zelik je odgovorio: "Ne mogu da se kloniram!" U evropskim prestonicama već su odahnuli. Nemačka ministarka za razvoj Hajdemaried Vicorek-Cojl, koja je tražila Volfovicovu ostavku i čak mu je bila otkazala poziv na sastanak vezan za razvojne probleme u Africi, Zelika je nazvala "dobrim kandidatom s bogatim međunarodnim iskustvom", dok je novoimenovani ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner bio nešto suzdržaniji, izjavivši da se nada da će Zelik uspeti da ponovo uspostavi poljuljano poverenje.
No, kako duhovito u jednom komentaru primećuje profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović, "mnogo se pukotina u Banci pojavilo i pre Volfovica i njegovih bušnih čarapa", aludirajući na sliku koja je obišla svet – kada je u jednoj turskoj džamiji šef Svetske banke otkrio da nosi poderane čarape. Svetska banka, kao i gotovo sve druge velike međunarodne organizacije osnovane odmah nakon kraja Drugog svetskog rata, nalazi se u procesu preispitivanja svog identiteta i smisla postojanja. Zelik stiže u delikatnom momentu, usred runde pregovora tokom koje će morati od četrdesetak donatorskih vlada nekako da iskamči više od 20 milijardi dolara. Bilo bi dobro ako bi za početak matičnu zemlju uspeo da natera da "ispljune" onih 300 miliona dolara koje SAD duguju još od prošle runde pregovora. "Svetska banka mora iz temelja da se reformiše", kaže bivši državni sekretar Džejms Bejker, koji je Zeliku otvorio vrata visoke politike, "i mislim da će Bob uspešno doneti promene. Tamo vlada ogromna birokratija, ali je on veoma talentovan."
|
KONKURENCIJA: Banka se nosi sa više od osamdeset različitih strategija koje obuhvataju na stotine projekata koji se donatorima ne prodaju lako – od razoružanja paravojnih formacija u Burundiju do popularizacije kontracepcije na Madagaskaru. Ujedinjene nacije i Evropska komisija danas su širokogrudije u razvojnoj pomoći od Banke, mada je Svetska banka na tom planu i dalje bez premca u najsiromašnijim zemljama. Britanska ministarka za razvoj Hilari Ben izjavila je nedavno da regionalni poverioci, poput Afričke banke za razvoj, danas imaju veći ugled i kredibilitet u očima onih vlada koje novac pozajmljuju.
|
Banka je sve više suočena sa konkurencijom, i gubi klijente na tržištima kapitala. Vlade zemalja u razvoju sada na raspolaganju imaju mnogo više izvora za zajmove nego pre desetak godina. Osim toga, uz privatne strane investitore, tu su i brojne agencije i privatne dobrotvorne organizacije i fondacije, poput one Bila i Melinde Gejts, koja je teška 30 milijardi dolara, a tokom protekle dve godine je potrošila tri milijarde dolara, mahom na borbu protiv hiva/side i tuberkuloze.
Privatni kreditori, za razliku od Banke, ne haju mnogo kako se njihove pare troše, sve dok države uredno vraćaju kredit uz kamatu. Banka, s druge strane, traži uveravanja da se u realizaciji projekta ne narušava prirodna okolina.
Konkurenti su i vlade pojedinih država koje ne postavljaju tako stroge uslove vezane za korupciju i vladavinu prava kao što je to slučaj sa Svetskom bankom. Tako je Kina od Svetske banke već preuzela mnoge razvojne projekte u Africi, gde se sve više širi kao donator. Banka polako gubi i Latinsku Ameriku, u kojoj je potražnja za zajmovima sve manja, a gde je Banka tradicionalno zarađivala najviše para od kamata – prošle godine inkasirala je blizu dve milijarde dolara, ili 36 odsto od ukupne sume koja Banci pristiže na ovaj način.
Volfovic je bio opsednut grandioznim ciljevima – kao što je svrgavanje Sadama Huseina ili iskorenjivanje korupcije. Zelika više zanima proces, što ga je i učinilo veštim i strpljivim pregovaračem. Kada 1. jula bude stupio na dužnost, Zelik će i sam postati predsednik, i neće se zadovoljiti time da bude "predsednikov" čovek. Ukoliko uspe da Banku učini primarnim izvorom kapitala i tehničke pomoći za najsiromašnije, možda mu se i ostvari proročanstvo koje je dao neposredno pre puta u Afriku: "Najbolji dani za Banku tek dolaze."
Duška Anastasijević