Hag: Martiću 35 godina zatvora

Nekadašnji predsednik Republike Srpske Krajine (RSK) Milan Martić, (52), osuđen je u Haškom tribunalu na 35 godina zatvora. On je proglašen krivim za zločine nad Hrvatima i muslimanima u Kninskoj krajini, zapadnoj Bosni i Zagrebu počinjene od 1991. do 1995. godine. U to vreme Martić je bio ministar unutrašnjih poslova i predsednik RSK i, prema presudi, jedan od najmoćnijih ljudi na tom području. Proglašen je krivim za progon, ubistva, pritvaranje, mučenje, nehumana dela, okrutno postupanje, napade na civile, deportacije i prisilno premeštanje nesrpskog stanovništva, bezobzirno razaranje naselja i verskih objekata i pljačku imovine Hrvata i muslimana u RSK, Cazinskoj krajini i Zagrebu. U obrazloženju presude predsedavajući sudija Bakone Moloto je rekao da je Martić podržavao i delovao na ostvarenju cilja zajedničkog zločinačkog poduhvata koji je postavio Slobodan Milošević – stvaranja ujedinjene srpske države kroz uklanjanje nesrba sa teritorija RSK i činjenje zločina.

Martić je rođen 18. novembra 1954. godine u selu Žagrović gde je završio osnovnu, a u obližnjem Kninu srednju školu. Do 1976. godine kao polukvalifikovani radnik bio je zaposlen u Tvornici vijaka Knin, a nakon toga do 1981. kao milicionar u Stanici javne bezbednosti u Šibeniku. U Zagrebu je završio Višu školu unutrašnjih poslova, nakon čega se u Knin vraća kao mlađi policijski inspektor i postaje šef lokalne stanice. Tokom 1990. godine najpre predvodi grupu policajaca koji odbijaju da na šapkama nose šahovnicu umesto petokrake, a kasnije organizuje naoružavanje naroda oružjem iz magacina MUP-a Srbije i Teritorijalne odbrane, organizuje blokadu puteva i pruge oko Knina i uspostavlja srpske milicijske stanice u okolnim opštinama. Početkom 1991. odlukom Izvršnog odbora novoformirane Srpske Autonomne Oblasti Krajina, Martić postaje sekretar SUP-a, odnosno ministar policije, a u avgustu nakratko i ministar odbrane. Krajem 1993, uz jaku medijsku i političku podršku Slobodana Miloševića, pobeđuje Milana Babića na predsedničkim izborima, i obećava ujedinjenje sa Srbijom do kraja 1994. godine.

Kao dokaz Martićevog svesnog učešća u zločinačkom poduhvatu i njegove namere da protera nesrbe, sudsko veće je navelo više njegovih izjava da suživot između Srba i Hrvata u RSK nije moguć i da se oni moraju razdvojiti u dve države. Na suđenju je rečeno i da, iako je imao "apsolutnu moć" nad MUP-om RSK, Martić ništa nije učinio da istraži zločine o kojim je imao obilje informacija i kazni njihove počinioce.

Martiću će u izdržavanje kazne biti uračunato ukupno 1855 dana koje je proveo u pritvoru Haškog tribunala od dobrovoljne predaje u maju 2002. Šest dana pošto se zajedno sa generalom Dragoljubom Ojdanićem, bivšim potpredsednikom savezne vlade Nikolom Šainovićem, komandantom tamošnje vojske generalom Miletom Mrkšićem, oficirom bivše JNA Vladimirom Kovačevićem, koga terete za učešće u dubrovačkom ratu, i Momčilom Grubanom iz Prijedora predao Haškom tribunalu, pred sudijom je izjavio da nije kriv.

Suđenje je počelo 13. decembra 2005, a završeno je 16. novembra 2006. godine. Prva optužnica Martića je teretila samo za napade na Zagreb. Martić je, naime, 1. maja 1995. godine u vreme Bljeska, akcije hrvatske vojske u Zapadnoj Slavoniji u kojoj je ubijeno oko 300 srpskih civila, prvo javno upozorio hrvatske vlasti da prestanu s ubijanjem izbeglica, a nešto kasnije naredio raketiranje Zagreba. Navodno, gađao je zgrade Ministarstva odbrane i MUP-a, ali su kasetne bombe ubile i civile.

Posle nagodbe sa Tužilaštvom nekadašnjeg premijera SAO Krajine Milana Babića, koji je 2002. svedočio protiv bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, a zatim i priznao krivicu za zločine nad Hrvatima u Kninskoj krajini, optužnica protiv Martića je u septembru 2003. znatno proširena. Martić je osuđen i za pomenuta dva raketna napada na Zagreb, u kojima je sedam civila poginulo, a više od 200 ranjeno. Sudija Moloto naveo je više Martićevih izjava medijima u kojima je on priznao da je naredio raketne napade, kao odmazdu zbog napada hrvatskih snaga na zapadnu Slavoniju. "Tu naredbu sam izdao ja lično, za odmazdu Franji Tuđmanu i njegovom štabu za naredbu da se izvrši agresija na zapadnu Slavoniju", izjavio je Martić 5. maja 1995. u jednom intervjuu.

Potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke i poslanik srpske nacionalne manjine u hrvatskom Saboru Milorad Pupovac izrazio je olakšanje zbog presude, rekavši da je "Martić sa srpske strane simbolizovao politiku progona, ubistava i razaranja". "Zbog toga mi, Srbi u Hrvatskoj, imamo interes da se s tom politikom ne samo raskrsti, nego i da svi oni koji su s Martićem učestvovali u realizaciji te politike budu i sankcionisani." Premijer Hrvatske Ivo Sanader izjavio je da je Martić bio jedan od glavnih aktera pobune hrvatskih Srba početkom devedesetih godina, i dodao da će širi komentar dati naknadno, kad se upozna sa detaljima presude. Hrvatski mediji na dan objavljivanja presude podsetili su da je kazna od 35 godina zatvora jedna od najstrožih koja je do sada izrečena.

Marija Vidić

Novi Pazar: Nakon poplave, kiša spasla građane

Poplava u Novom Pazaru, koja je nastala nakon jake kiše, oštetila je 78 kuća, 21 poslovni objekat, 21 makadamski put, tri asfaltna puta i preko 50 hektara poljoprivrednog zemljišta, a jedna je kuća srušena usled jake bujice u naselju Potok. Šteta se procenjuje na preko 25 miliona dinara, rekao je za "Vreme" član Kriznog štaba Novi Pazar Nafilj Seidović. On je dodao da je kiša koja je padala tokom vikenda spasla Novi Pazar od moguće epidemije. "Sreća pa nije bilo visokih temperatura, već je padala kiša tokom vikenda, pa je sprečeno širenje zaraznih bolesti i epidemije, zbog izlivanja fekalne kanalizacije. Naše ekipe punom parom rade na dezinfekciji domaćinstava, a nekoliko ekipa radi na sanaciji lokalnih puteva", rekao je Seidović i dodao da su se obratili sekretaru Komisije za elementarne nepogode i da očekuju pomoć od Vlade Srbije. "Voda je pitka i redovno se analizira njen kvalitet, tako da građani nemaju potrebe da brinu o ispravnosti pijaće vode u Novom Pazaru", zaključio je Seidović.

Stanovnici naselja Potok su u poslednjem trenutku iz srušene kuće izvukli troje maloletne dece. Vidno potreseni, rekli su da je ovo nezapamćena bujica koja se slila niz njihove ulice.

P. Karanović

Prva srpska akro-grupa: Zvezde (ponovo) na nebu

Na aerodromu Čenej formirana je akro-grupa pod nazivom "Stars" (Zvezde) koja leti na četiri mlazna školsko-borbena aviona Soko Galeb G-2. Avioni ovoga tipa su do kraja devedesetih popunjavali eskadrile vazduhoplovstva bivših nam država (SFRJ, SRJ) a sada lete kao posebna oldtajmer kategorija, uredno upisani u registar vazduhoplova. Ono što ovu novosadsku ekipu čini različitom od većine, ako ne i svih dugih, "mlaznih" grupa u svetu jeste da ne deluje u okviru države i vojske, već u okviru aerokluba koji je civilna, odnosno građanska organizacija. Akro-grupa "Stars" počela je sa uvežbavanjem svog programa 10. aprila a prvi javni nastup imala je 3. juna na aeromitingu u Novom Sadu. Međunarodna premijera zakazana je za vikend (16. i 17. jun) na vazduhoplovnoj manifestaciji Airborne 07 u Murskoj Soboti.

Letenje, pogotovo akrobatsko, zahteva veliku veštinu i uvežbanost a piloti, naročito oni najbolji, ne nastaju preko noći već posle godina školovanja, pa nije iznenađenje što prvu postavu "Starsa" čine probni piloti iz nekadašnjeg Vazduhoplovno-opitnog centra koji su svojevremeno leteli u akro-grupi RViPVO "Leteće zvezde". Vođa novosadske akro-grupe sa brojem jedan na repu Galeba je Saša Ristić (42), levi pratilac "Star 2" je Dragan Zlokas (42), desni pratilac i "solo" (pilot koji nastupa zasebno od ostatka grupe u delu programa) "Star 3" je Saša Grubač (37) a repni pratilac je "Star 4" Ištvan Kanas (42).

Državna akro-gupa "Leteće zvezde" rasformirana je prvi put 1991. na početku sukoba na teritoriji SFRJ. Avioni G-4 Super Galeb prebazirani su iz Zadra u Podgoricu gde je akro-grupa ponovo formirana 1996. u okviru 172. brigade. Finalnu tačku na "Leteće zvezde" stavio je NATO kada su u proleće 1999. tokom jednog od napada na aerodrom Golubovci kraj Podgorice u podzemnim hangarima uništeni Super Galebovi u bojama državne trobojke. Ipak, ono što nije nestalo jesu ljudi i njihovo znanje. Dobrim delom zahvaljujući tom minulom radu i ranije stečenom iskustvu (i odobrenju komande ViPVO-a, op. aut.) trojica potpukovnika i major srpskog vazduhopovstva ponovo na nebu izvode akrobacije od kojih zastaje dah na zemlji – ovog puta u svoje slobodno vreme, kao piloti sa odgovarajućim civilnim dozvolama u plavim letačkim odelima umesto zelenih i oznakama aerokluba na desnom rukavu.

Igor Salinger

Skupština: Poverenje, ključna stvar

Skupština Srbije nastavila je u utorak, 12. juna vanredno zasedanje. Prema ranije utvrđenom planu rada, poslanici su imali i zadatak da razmotre izmene i dopune Zakona o zaštitniku građana, slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Državnoj revizorskoj instituciji. Ove zakone predložila su 122 poslanika vladajuće većine, a na njih je upućeno 20 amandmana. Izmene tri zakona predložene su radi usklađivanja sa Ustavom Srbije i da bi Skupština na narednoj vanrednoj sednici ispunila obaveze iz Ustavnog zakona i izabrala ombudsmana i organe Državne revizorske institucije i omogućila ostvarenje prava građana na obaveštenost. Dosadašnji rad poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića naišao je u petak na zdušnu podršku šefa Misije OEBS-a u Srbiji, ambasadora Hansa Olea Urstada. Navodeći da je "poverenik ključni partner Misije (OEBS-a) u promovisanju osnovnog ljudskog prava na slobodan pristup informacijama", Urstad je ocenio da se Šabić "i dalje suočava sa preprekama u tom značajnom radu". "Šabić je profesionalac koji podržava pravo javnosti da bude informisana, omogućavajući joj zakonski zagarantovan pristup informacijama", rekao je Urstad, ukazavši da takvi činovnici obezbeđuju buduću evropsku integraciju Srbije. J. Lazić

Nauka: Okvir

Ove nedelje je srpska nauka ušla u Evropu. Posle potpisivanja ugovora sa Evropskom komisijom u Briselu, Srbija je pristupila Sedmom okvirnom programu Evropske unije za istraživanje, tehnološki razvoj i ogledne aktivnosti (Seventh Framework Programme), koji se skraćeno naziva FP7. Srbija je tako postala punopravni član Evropskog istraživačkog prostora, a naši naučnici sada mogu da traže sredstva iz svih programa u okviru FP7.

Ovi programi raspolažu budžetom većim od 50 milijardi evra koji će biti podeljen istraživačima u periodu od 2007. do 2013. godine. Da bi dobili deo tih sredstava, naši naučnici će učestvovati na zajedničkim konkursima zajedno sa istraživačima iz svih zemalja EU-a. Kako bi srpske naučne ustanove postigle što bolje rezultate i privukle što više sredstava u složenoj proceduri i oštroj evropskoj konkurenciji, tokom konkurisanja će im pomagati Ministarstvo nauke Republike Srbije, ali i Objedinjeni istraživački centar Evropske komisije (Joint Research Centre, JRC).

"Ovo je vrlo dobar dan za Srbiju", smatra Roland Šenklel, generalni direktor JRC-a koji je tokom "informativnog dana", organizovanog u utorak u Medija centru u Beogradu, objasnio da će JRC pružati "esencijalnu pomoć" u svim društvenim oblastima koje imaju "naučnu komponentu". Šenklel je citirao strategiju evropskog komesara za nauku Janeza Potočnika da su "vrata evropskog istraživačkog prostora širom otvorena za zemlje Zapadnog Balkana".

"To je prvi pravi korak ka Evropskoj uniji", rekla je za "Vreme" ministar nauke Ana Pešikan, dodajući da je pristupanje Sedmom okvirnom programu rezultat rada prethodnih ministarstava nauke i da je nauka primer uspešnog "kontinuiteta u radu".

Kao i svi drugi, Srbija sada plaća članarinu u FP7, ali samo 20 odsto od prave cene. Dovoljan je samo jedan odobreni projekat da bi se ovi troškovi pokrili, a očekuje se da će ih biti na desetine. U Srbiji je u prethodnom, Šestom okvirnom programu odobreno već mnogo naučnih projekata, kao i 15 centara izvrsnosti, o čemu je "Vreme" nedavno pisalo.

"Imamo dobru osnovu da taj novac vratimo", rekla je Ana Pešikan i podsetila da su srpske naučne ustanove postigle izuzetan uspeh tokom prethodne četiri godine. Srpski naučnici su imali pristup istraživanjima vrednim ukupno 170 miliona evra, a konkretno su učestvovali u 86 projekata i dobili 12 miliona evra iz FP6.

S. Bubnjević

Jubilej i nagrade

Dnevni list "Danas", koji je početkom juna proslavio desetu godišnjicu od izlaska prvog broja, ove godine dodelio je tradicionalnu godišnju nagradu "Stanislav Staša Marinković" za novinarsku hrabrost i posebne domete u istraživačkom i analitičkom novinarstvu novinaru "Vremena" Dimitriju Boarovu. Nagradu "Nikola Burzan" koja se dodeljuje novinarima "Danasa" dobio je Zoran Panović, a direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević i direktor firme US Stil Srbija Daglas Metjuz dobili su priznanje "Prijatelji Danasa".

Niže cene

U trci sa konkurencijom i kao početak "Telenorovog meseca iznenađenja", ovaj mobilni operater ponudio je svojim pripejd korisnicima "potpunu kontrolu nad troškovima" kroz tri nova Telenor pripejd paketa smanjivši cenu razgovora i SMS-a za 55 odsto. U paketu "poruke" SMS košta jedan dinar, paket "priča" nudi razgovore unutar Telenor mreže za 2,9 dinara po minuti i 6,5 dinara za ostale mreže, u paketu "posle 4" minut u intervalu između 16 i 8 časova ujutro takođe košta 2,9 dinara dok se razgovori unutar ostalih mreža tarifiraju sa 9,9 dinara.

Za "pažljive"

U Frikomovoj nagradnoj igri "Pažljivo ližite" pronađeni si i prvi dobitni štapići u Zrenjaninu i Novim Sadu. Kako kažu u Frikomu, do sada je pronađeno i podeljeno više od petnaest MTS telefona, preko deset kartica sa po 100 evra i po jedan dobitnik od 500, 1000 i 10.000 evra, a ostalo je još mnogo vrednih nagrada među kojima je i potrošačka kartica od 101.000 evra, BMW serije 6 kabrio, putovanja na atraktivne destinacije, MTS telefoni sa 10.000 dinara kredita i mnogo novčanih nagrada.

Mladi olimpijci

U utorak 12. juna završena je prva Srpska informatička olimpijada za učenike osnovnih škola. Učenici su tokom ponedeljka i utorka radili po tri zadatka iz programiranja, a na osnovu rezultata izabrano je ukupno osam učenika za dve olimpijske ekipe. One će predstavljati Srbiju na prvoj Juniorskoj balkanskoj informatičkoj olimpijadi koja će biti održana u Beogradu od 18. do 23. jula. Od osam, pet učenika pohađa osnovnu školu pri Matematičkoj gimnaziji u Beogradu, dva osnovca su iz Jagodine a jedan iz Pirota. Srpska informatička olimpijada nastala je zajedničkim naporom Društva matematičara Srbije i Računarske gimnazije koja je domaćin takmičenja, u cilju promovisanja mladih talenata iz ove oblasti.

Broj nedelje

Prema očekivanjima rukovodstva Javnog preduzeća "Vojvodinašume", u ovoj sezoni lovišta će posetiti oko 700 lovaca-turista, među kojima je značajan broj Austrijanaca i Španaca. Prošle godine lovišta "Vojvodinašume" posetilo je oko 200 inostranih i 500 domaćih lovaca. Ovo preduzeće raspolaže sa oko 136.000 hektara zemljišta, od kojih je 96.000 pod šumom. Najviše se lovi evropski jelen, divlja svinja i srne.

Čeda oslobođen

Prvi opštinski sud u Beogradu oslobodio je Čedomira Jovanovića optužbi čuvarâ u Centralnom zatvoru Slavomira Banđura i Novaka Terzića za klevetu. Liberalno-demokratska partija saopštila je da je ova presuda "još jedna u nizu potvrda da je protiv Jovanovića vođena kampanju u cilju njegove kriminalizacije". "Prvi opštinski sud u Beogradu samo je potvrdio ranije donetu presudu Petog opštinskog suda kojom je dokazano da je Jovanović lažno optuživan za posete Dušana Spasojevića u CZ-u", kaže se u saopštenju.

JRB na prodaju

Agencija za privatizaciju Srbije objavila je tender za prodaju 70 odsto kapitala preduzeća za domaći i međunarodni rečni saobraćaj Jugoslovensko rečno brodarstvo (JRB) iz Beograda. U 2006. godini JRB, četvrto po veličini preduzeće za rečni saobraćaj u donjem toku Dunava, prevezao je ukupno 1,3 miliona tona robe i ostvario prihod od 12,2 miliona evra i profit od 305.000 evra. JRB poseduje 16 teretnih brodova, dva šlepa, tri putnička broda, dve ploveće radionice i 130 barži za prevoz suvog i tečnog tereta. Zapošljava 621 radnika, čija je prosečna mesečna zarada oko 288 evra.

550 zahteva

Okružnom sudu u Beogradu stiglo je više od 550 zahteva za rehabilitaciju, među kojima je i zahtev za rehabilitaciju predsednika kraljevske vlade u egzilu Slobodana Jovanovića. Povodom tog zahteva održano je i prvo ročište. Među onima koji su podneli zahtev za rehabilitaciju ima najviše lica koja su bila osuđena kao pristalice Informbiroa. U tom sudu su, između ostalog, i zahtevi za rehabilitaciju glumice Žanke Stokić, kao i vođe Ravnogorskog pokreta Draže Mihailovića.

Dečji rad

Ministarstvo rada i socijalne politike saopštilo je povodom 12. juna, – Svetskog dana borbe protiv dečjeg rada, da su u Srbiji deca iz marginalizovanih socijalnih grupa izložena teškim oblicima dečjeg rada. Fizički poslovi koji donose prihod, kao i prosjačenje realnost su znatnog broja romske dece, stoji u saopštenju Ministarstva. Zbog nepostojanja jedinstvenog sistema evidencije i praćenja ne postoji prava slika niti pouzdani podaci o rasprostranjenosti takve vrste zloupotrebe dece.