JAT – Šuška se, šuška:
Rusi dolaze

Još se ne zna tačno šta je na prodaju: ceo JAT ili samo deo, da li manjinski ili većinski, ne zna se ni kako će privatizacija biti obavljena – tenderom, dokapitalizacijom ili posredstvom Berze, ali se zato kupac zna

O privatizaciji srpskih javnih preduzeća govori se godinama unazad, ali se sem sporadičnog najavljivanja da "samo što nije" ništa nije dogodilo. Za to postoji dobar razlog: javna preduzeća su zgodna za uhljebije partijiskih funkcionera i/ili bliže i dalje rodbine, a nisu loša ni za mužu, naravno ako pozitivno posluju. I dok NIS i EPS zahvaljujući monopolskom položaju na srpskom tržištu ostvaruju dobit, te su primamljivi da se na njih stavi šapa, JAT je u sve većoj buli: guši se u dugovima bez ikakve nade da se ikada razduži, a nema šanse ni da država priskoči u pomoć. Prosto, para za to nema, niti će ih biti. Nije više interesantan i nema druge nego da se udomi.

Iako se još ne zna šta se nudi na prodaju, da li cela kompanija ili samo njen deo, Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić saopštio je da je za kupovinu JAT-a zainteresovano nekoliko velikih svetskih kompanija, ali nije rekao kojih jer, kao, u ovoj fazi privatizacije imena se ne obznanjuju. Koja je to "faza tranzicije" kad zvanično prodaja nije ni oglašena, nije objasnio, ali je ipak imenovao dva potencijalna kupca: Aeroflot i Er Indija. Šta više, Aeroflot je istaknut kao favorit što je, doduše uvijeno, posle razgovora sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom u Sankt Peterburgu, na konferenciji za novinare potvrdio i srpski premijer Vojislav Koštunica.

JESTE GOTOVO, NIJE GOTOVO: Ako je suditi prema izjavama ministra za infrastrukturu, posao kao da je već zaključen sa Aeroflotom, jer je "izašao" sa "najkonkretnijom" ponudom: zadržaće sve zaposlene, vratiće dugove i kupiti nove avione. Jedino se još ne zna da li bi ruska kompanija postala vlasnik dela, ili cele avio-kompanije. O tome, veli, treba da se izjasni vlada Srbije.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić potvrdio je da za JAT postoji interesovanje kupaca, a da ništa nije gotovo jer je za taj aranžman potreban dogovor na nivou vlade i definisanja strategije privatizacije. Potvrdio je, takođe, da je Aeroflot "jedina od avio-kompanija koja je napismeno izrazila interes za privatizaciju JAT-a i dodao da je "to osnov da se izabere privatizacioni savetnik, usvoji strategija privatizacije i raspiše međunarodni tender". Kao rok za donošenje odluke o privatizaciji odredio je kraj ovog meseca.

Po potpredsedniku srpske vlade Božidaru Đeliću, uslovi privatizacije JAT-a, ali i svih ostalih javnih preduzeća biće precizirani do sredine avgusta ove godine. Povodom novinskih napisa da je kupoprodaja gotova stvar rekao je da će se taj proces odvijati transparentno i pod istim uslovima za sve učesnike. "Nećemo voditi tajne pregovore sa potencijalnim kupcima" rekao je Đelić.

NA DVE STOLICE: U JAT-u kažu da je interesovanje Aeroflota rezultat "dobre poslovne saradnje i kvalitetne komunikacije između dve kompanije", a da je saradnja sa Er Indijom započeta u decembru prošle godine potpisivanjem Pisma o namerama u zajedničkom poslovanju. U Pismu se predviđa iznajmljivanje JAT-ovih pilota indijskoj floti, školovanje indijskih pilota u Pilotskoj akademiji u Vršcu, uspostavljanje direktnih letova Er Indije iz Beograda za SAD i Kanadu, kao i stvaranje zajedničke kompanije u Beogradu, što se može tumačiti kao preliminarni dogovor o dokapitalizaciji.

Nezvanično se može saznati da su pregovori o privatizaciji sa Aeroflotom u toku, ali i da se, takođe, intenzivno razgovara i sa Er Indijom koja nudi strateško partnerstvo. Uzgred, obe kompanije su giganti po broju aviona i tržišta koje pokrivaju, ali patuljci kada je reč o kvalitetu usluga. Tu su bar a bar sa JAT-om.

ZATVARANJE NEBA: Nije mnogo prošlo, a reagovala je Evropska komisija i upozorila Vladu na sporazum "Otvoreno nebo", potpisan prošle godine u ovo doba, koji stupa na snagu u oktobru ove godine.

Kada se to bude dogodilo, u svim evropskim zemljama prestaće monopol nacionalnih avio-kompanija u vazdušnom prostoru matične zemlje: za sve evropske avione celokupna evropska teritorija postaće "matična zemlja". To praktično znači da će poljski Lot moći slobodno, bez da ikog pita, da prevozi putnike i/ili robu između Barselone i Pariza, ili Mančestera i Milana, ali i da Er Frans to isto može da radi na relaciji Sofija–Temišvar, ili Tirana–Skolje, recimo.

TROJANSKI KONJ: Srbija je, kao potencijalna "kad-tad" članica Unije, obuhvaćena ovim sporazumom, tako da isto važi i za JAT, ali i za srpsko nebo: Lufthansa, ili neka druga kompanija, moći će slobodno da leti na relaciju Novi Sad–Niš ili Užice–Subotica, ako u tome vidi profit ili ima neki drugi interes, a JAT će moći da leti kud god po Evropi, naravno – ako ima čime da leti, jer je nekada moćna flota svedena na 16 aviona dvadesetogodišnjaka.

Šta više, Evropska unija i SAD sklopile su sličan sporazum po kome će od marta sledeće godine svako ko je sporazumom obuhvaćen moći slobodno da leti između dva kontinenta: kako Pan Ameriken tako i JAT.

S druge strane, ovim sporazumom se za sve "treće" zemlje nebo nad Evropom zatvara: svi oni će, kao i do sada, međunarodne letove regulisati bilateralnim ugovorima, a o unutrašnjem saobraćaju u Evropi mogu samo da sanjaju. Osim...

Osim ako zapreku ne preskoče kupovinom nekog posrnulog evropskog avio-prevoznika, na primer ovog o kom je reč. Tako, kupcu JAT-a sleduje i ulaznica za evropsko i američko tržište, a da pritom može da zadrži monopol u svom unutrašnjem saobraćaju. Ukratko, kupac JAT-a će biti u boljem položaju nego bilo koja evropska kompanija.

ŠAH-MAT: Istina, Aeroflot je zainteresovan da kupi i deo Al Italije, najgoreg avio-prevoznika Evrope, ne računajući Balkan. Zli jezici kažu da je, u stvari, JAT Aeroflotu rezervni položaj, za slučaj da posao sa Al Italijom propadne, a da je Er Indija rezervni položaj za srpsku vladu.

Šta će biti sa italijanskim ekvivalentom JAT-a, neizvesno je: "Otvoreno nebo" sadrži obavezujuću preporuku da evropske avio-kompanije može da kupi samo evropski kapital, e da bi se sprečio ulazak stranih kompanija na evropsko tržište.

Međutim, što važi za Al Italiju, (još) ne važi za JAT: predstavnici Srbije su sporazum potpisali, ali ga parlament (još) nije ratifikovao. Tako, formalno-pravno, odredbe sporazuma za Srbiju (još) nisu obavezujuće. Otud naprasna žurba da JAT promeni vlasnika, otud toliko interesovanje za bankrot firmu.

Zoran Majdin