VREME 859, 21. jun 2007. / KULTURA
Pop-jubileji – 50 godina "Randevua s muzikom":
Oaza usred Vavilona
Možda su ime i koncept "Randevua" danas arhaični, ali samo ako prihvatimo da je arhaično puštati dobru muziku, i tretirati je ozbiljno
|
Koji se ono važan događaj za istoriju globalne pop-kulture zbio pre četiri banke, 1. juna 1967? Dobro, to je lako: objavljen je Sgt. Pepper, posle kojeg više nikada ništa neće biti isto, naročito glede poimanja LP ploče u rokenrolu. Ali, šta se zbilo tačno deset godina ranije, 1. juna 1957? Oh, ništa baš tako značajno na globalnom planu, ali vrlo značajno na lokalnom: Radio Novi Sad tog je dana emitovao prvo izdanje emisije "Randevu s muzikom" (utemeljivač i prvi urednik Angelo Vlatković). Što možda i ne bi bilo tako značajno da nije do dan-danas nastavio u tom pravcu: "Randevu s muzikom" (RSM) emituje se, dakle, pedeset godina bez prestanka, kroz nekoliko država i režima i bezbroj "vladarskih" postavki na samom Radiju, od onih najprosvećenijih, pa do onih za koje bi i opis "mračne" bio nezasluženi kompliment.
Ne znam za neki sličan kontinuitet u SFRJ i okolini. Uostalom, i u mnogo razvijenijim i stabilnijim kulturno-medijskim okruženjima od ovog, izdurati pedeset godina baveći se kontinuirano svim mogućim oblicima "dekadentne dernjave", kako se to lepo nekada zvalo, ne bi bio mali podvig. Ovde je to, naravno, prošlo prilično ugluho, i da se RSM nije sam javno dosetio sopstvenog rođendana, teško da bi to učinio neko drugi: kažeš, pet banki?! Pih, čudna mi čuda, koj gi šiša! Istorija "Randevua", međutim, paralelna je sa istorijom srpske/jugoslovenske pop-muzike i pop-kulture "kao takve", a sam je RSM – začet onih davnih dana kada je Hruščov došao na noge Titu da mu se izvini što ga je Staljin tukao – jedan od za ono vreme hrabrih iskoraka ka liberalizaciji, modernizaciji, evropeizaciji i vesternizaciji jednog sivog, sumornog sveta koji je bio raskrstio sa Staljinom u Moskvi, ali ne i sa milion malih "staljinčića iz našeg sokaka". Tokom šezdesetih, RSM će biti među pionirima bit-revolucije na jugo-način, a tokom sedamdesetih njegovi će urednici postati sukreatori tadašnje razuđene rokenrol scene (sve je samo ne slučajno što su neki ključni albumi SFRJ-rokenrola snimljeni u studiju Radio Novog Sada, a promovisani ponajviše u "Randevuu"). Punk i new wave u RSM će se primiti odmah, dočim će Radio Beograd još godinama posle autistično kotrljati najsiroviju hevi-metal mašineriju... Malenkost potpisnika ovog teksta dorašće za slušaoca "Randevua" tamo negde poznih sedamdesetih, i od tada do danas slušaće ga prilježno, kad god je fizički u dometu signala Radio Novog Sada. Moglo bi se, dakle, reći da smo drugu polovinu ove kilometraže istrčali zajedno... I u tome nikako nisam usamljen: evo je i pisac i jedna od ključnih ličnosti vaskolikog NS undergrounda Slobodan Tišma (Luna, La strada...) povodom jubileja "Randevua" govorio za "Građanski list" o ulozi RSM ne samo u pukom informisanju, nego i u formiranju suvislog ukusa nekolikih generacija, odnekud, gle, baš onih koje su izbacile Novi Sad negde na vrh ili blizu samog vrha eks-ju scene, i muzičke, i konceptualističke, i uopšte. U to su ključno i prevratno vreme "Randevu" kreirali ljudi poput Vite Simurdića, Bogice Mijatovića, Dragana Gojkovića (danas advokat; stariji brat Maje G.?!), Anđelka Maletića... Većina njih i danas su u "Randevuu" ili blizu njega, a pridružili su im se i neki mnogo mlađi.
Da li je "Randevu s muzikom", nekada po prirodi stvari ekskluzivan prozor u svet, danas postao tek jedan u vremenu zamrznuti anahronizam, izgubljeni fosil zabasao u ovo "vavilonsko" vreme namnoženih radio-stanica što drndaju danonoćno bez reda i smisla, u epohi interneta, majspejsa, daunloudovanja, em-pe-tri, ajpoda i ostalih čudesa? Čak i Vitomir Simurdić, jedna od njegovih zaslužnih legendi, uveren je da jeste. Ja se slažem, uz jednu napomenu: hvala Bogu da je tako! Poslednje što mi je potrebno od javnog servisa kojem plaćam pretplatu je još jedan konfekcijski debilni "opušteni" programčić u kojem će neke iskreveljene kreature da beslovesno rke-koke didžejišu i me "zabavljaju": nemoj, bre, da me zabavljaš, m’rš, idi pa zabavljaj svoju mamu, nek trpi što te je rodila! "Randevu" ima možda arhaično ime i koncept, ali to je danas već čista romantika, zar ne? Možda je arhaično i to da se pušta kvalitetna i nekomercijalna muzika neretko nestandardnih radio-unfriendly formata, i da se o njoj ozbiljno, analitički i informativno govori, ali valjda i mi Svesno Zaostali imamo ljudsko & građansko pravo na svoje sitne radosti?! Neka nama "Randevua" svakog Božijeg radnog dana od 18.20 do 19 na 87,7 mHz, u osnovi baš takvog kakav je, a kad proslavi stotu, e onda bi možda valjalo porazmisliti šta da radimo s tim nadobudnim čilagerom!
Teofil Pančić