Istraživanje – Trgovina Srbija–Kosovo:
Po šumama i gorama

Od kako je pre osam godina kontrolu u južnoj srpskoj pokrajini preuzela međunarodna zajednica, trgovina između Kosova (i Metohije) i "centralne" Srbije doživljava uzlet. Naročito ona koja se eufemistički naziva sivom, pravno ilegalnom, a srpski – švercerskom

Opština Raška se na zapadu graniči sa opštinom Novi Pazar, na jugu sa opštinom Leposavić, koja pripada severnom delu Kosova, a severno je famozna Ibarska magistrala, jedini putni pravac prema centralnoj Srbiji. Ovakav geoekonomski položaj idealan je za ilegalni prevoz robe sa Kosova u Srbiju i obrnuto. Njih deli administrativna granica. A granica znači dve strane i dve različito vođene ekonomije, što uslovljava razliku u cenama, ali i – zaradi.

Administrativna granica prema Kosovu u opštini Raška obrasla je šumama i puna je "alternativnih putnih pravaca" koji olakšavaju prebacivanje robe s jedne na drugu stranu. Mnogi su uhvaćeni na Kopaoniku u pokušaju da robu ilegalno prebace u istočnu Srbiju, mnogi na Ibarskoj magistrali na relaciji Raška–Kraljevo, a neki i prema zapadu, u pravcu Novog Pazara. Dosta toga se muljalo i preko graničnog prelaza Rudnica, uz znanje carinika i pripadnika MUP-a. To je dovelo do hapšenja pripadnika takozvane carinske mafije.

Sitan a masovan šverc bio je naročito popularan odmah nakon uspostavljanja međunarodnog protektorata na Kosovu, a glavni uzrok tome je velika nezaposlenost koja pritiska Rašku. Nezaposlenost je posledica ekonomske recesije koja je pogodila Srbiju nakon raspada SFRJ. Raščanska privreda se uglavnom oslanjala na mašinsku industriju, rudarstvo i poljoprivredu, a nesreću su samo povećale brojne neuspele i nesrećne privatizacije raščanskih giganata (Zastava, Progres, Bela Stena, Seko...). Dva slučaja privatizacije su završila na Privrednom sudu, Pekara 1. maj i Drvno preduzeće Drvokop; u ostalim privatizovanim firmama znatno je smanjen broj radnika.

NOBELOVA NAGRADA: Prema podacima lokalne kancelarije Nacionalne službe za zapošljavanje, oko trećina radno sposobnih u Raškoj – njih 4600 –nezaposleno je, među njima 253 sa višom i visokom stručnom spremom. Stopa nezaposlenosti vrtoglavo raste: ove godine novonezaposlenih ima 500 više nego prošle. Prema statističkim knjigama opštine Raška u 2005. godini na hiljadu stanovnika bilo je zaposleno svega 227 lica, a novo izdanje kaže da je na hiljadu stanovika trenutno zaposleno 229.

Direktorka lokalne kancelarije Nacionalne službe za zapošljavanje Vera Šumarac, kaže da je sve veći broj onih koji im se svakodnevno obraćaju za pomoć. "Preduzimamo aktivne mere za zapošljavanje kao što su finansiranje pripravnika, praktikanata i volontera na raznim poslovima, ali broj nezaposlenih i dalje uporno raste", kaže naša sagovornica.

Predsednik opštine i narodni poslanik Bojan Milovanović kaže da bi dodelio Nobelovu nagradu onome ko reši problem nezaposlenosti u Raškoj. Dodaje da je opštinska uprava napravila ekonomsku prezentaciju Raške i da će pokušati da dovede strane investitore, ali ovakvo stanje najpre se može ublažiti uz pomoć Vlade Srbije.

KREATIVNI ŠVERC: Oni koji su se nekada bavili švercerskim poslom ponekad su raspoloženi da pričaju o metodama i tehnikama prebacivanja robe, odakle je stizala i kuda je išla. Tokom 1999–2000. najzanimljiviji je bio šverc cigareta. Kreativnost nije znala za granice. Neki su po autobusima delili putnicima po nekoliko bokseva da "prebace". Drugi su robu prenosili peške preko brda. Veće količine su išle terenskim vozilima ispred kojih bi kao izvidnica išla jedna prazna kola. Ukoliko bi naleteli na policiju javili bi punom vozilu iza da se skloni dok policijska patrola ne prođe ili se zaseda ne povuče. Vozači izviđačkog vozila su obično vlasnici tereta koji se vozi iza "izviđača". Mnogi uhvaćeni vozači punih vozila su, pored zarade od ondašnjih deset maraka po turi, "zaradili" i prijavu koja će ih pratiti ceo život.

Kamiondžije su, uz dobro poznato bunkerisanje, koristili i druga zanimljiva rešenja. Nagradu za kreativnost zaslužuje priča da su paketi cigareta pakovani u plastične džakove koji su raspoređivani po dnu karoserije a preko njih je utovarivan mokar šljunak. Na kamion iz kog se na sve strane cedi voda policajci i carinici najčešće nisu sumnjali.

Mnogobrojnim šumskim putevima koji vode preko graničnog pojasa Kosovo–Srbija i danas se prebacuje roba koja donosi pristojnu zaradu.

SRBIJA–KOSOVO: Prema Kosovu se voze cigarete, građevinski materijal i piće, uglavnom pivo i sokovi. Prodaja donosi veliki profit na osnovu razlike u ceni. Na primer, jedna gajba piva u veleprodaji donosi zaradu i do 2,5 evra. Roba koja ide na Kosovo oslobođena je poreskih dažbina. A ako se sivim kanalima vrati u Srbiju, zarada je je još veća i zavisi samo od količine, kažu naši sagovornici.

Pripadnici carinske mafije su kamione robe prijavljivali kao tranzit kroz Srbiju, a robu su istovarali u ilegalnim magacinima. Tako su bili oslobođeni poreza i carinskih dažbina. Jedan od privatnih špeditera, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da na granici nisu samo carinici, već i policija i finansijska policija – pa je trebalo i oni nešto da vide, zatim i da prijave. Lično smatra da je uhapšen nesrazmerno mali broj učesnika ove afere.

KOSOVO–SRBIJA: Sa Kosova se u Srbiju uglavnom prebacuju tanjiri i čaše, meso i prehrambeni proizvodi, bela tehnika i televizori, lekovi i medicinska oprema. Tanjiri, čase, šerpe i lonci mahom su kineskog porekla i znatno su jeftiniji od iste robe "kod Kineza" u Srbiji. Roba dolazi iz Prištine i putuje prema centralnoj i zapadnoj Srbiji. Na potezu od granice Srbija–Kosovo može se videti veliki broj radnji specijalizovanih za ovu robu. Vlasnik jedne od njih kaže da ima i kupce iz Prokuplja, ali roba najčešće završava na pijacama u Čačku, Kragujevcu, Kraljevu i Užicu. Na veliko, komplet od šest čaša košta 50, a šest keramičkih tanjira 120 dinara – a kupovina veće količine cenu spušta i na 100 dinara po kompletu. Mušterije najčešće dolaze atomobilima, a oni smeliji kombi vozilima.

Tehnička roba – bela tehnika i televizori – takođe je velikim delom jeftinija nego u Srbiji. To su proizvodi iz Bosne i Hercegovine, Slovenije i Turske. Frižideri iz BiH marke "Bira" najprodavaniji su proizvod na severu Kosova. U radnji sa šarolikom ponudom boja i dezena bele tehnike, trgovac kaže da ti frižideri imaju "Gorenje" motore za rashlađivanje, pa to potrošači iz Srbije najviše cene. Rashladni uređaji, televizori, šporeti i veš-mašine slovenačkog "Gorenja" takođe su jeftiniji za dvadesetak procenata u odnosu na cene u Srbiji. Ipak, naši sagovornici kažu da to nije toliko isplativo: kabasta i teška roba nezgodna je za prebacivanje, a zarada mala. Prodaje se uglavnom na komad, za potrebe domaćinstva, a slabo ide na veliko. Ovi "slovenci" često završe kao dar na svadbi. Najprodavanije su "Gorenje" veš-mašine. "Njima ne možeš ništa – slovenačko, bre", ubeđuje nas trgovac udarajući dlanom po mašini na odmoru od dugačkog puta.

Televizori u radnji su uglavnom turskog porekla, marke "Beko". Besprekorno uglancani i bez cene čekaju da krenu za Srbiju. Na pitanje "Pošto?", odgovor glasi: "Zavisi kako se pogodimo." Trgovac nas ubeđuje da je bolji turski televizor od tamo nekog "japanca" kojeg "nema ni 200 grama, a i izgled je moderan".

BRAZIL VIA KOSOVO: U jednoj od trgovina mesnim proizvodima prodavac nije bio toliko ljubazan. Bez preteranog zapitkivanja, poreklo i kvalitet proveravamo na retkim etiketama i još ređim deklaracijama. Viršle i kobasice su poreklom iz Makedonije. Meso i pršut su iz Argentine i Brazila. Jedan od starijih meštana kaže da se ovo meso kupuje u velikim količinama, suši u domaćim pušnicama koliko da zamiriše na drva, da se oseti da je "domaća". Pršuta posle putuje Srbijom kao zlatiborska, pešterska, kopaonička... U ovom slučaju zarada je takva da vam se na uloženi dinar vraća dinar više. Starac kaže da ova pršuta, kad se preseče, ima srebrnkaste ili zlatne tačkice na preseku i da se po tom detalju razlikuje od prave domaće pršute.

Od mesnih proizvoda traženi su i pileći bataci koji preko Kosova stižu iz Slovenije. Često završavaju u prodavnicama mesa, ali i po kafanama.

U jednom od magacina na gomili stoji veća količina prtenih džakova. Nema etikete, ali reč je o šećeru. Pedeset kilograma košta 22 evra. Šećer je, navodno, poreklom iz Brazila i od šećerne trske. "Ovaj šećer nije kvalitetan. Kupio sam ga jedne godine za pečenje rakije i nije htelo da mi tera kazan kako valja", požalio se jedan od naših sagovornika. Šećer ulazi u Srbiju u velikim količinama, a u kamione se utovaruje daleko od očiju javnosti, kažu.

Veoma je jeftina i ponuda šampinjona u teglama, fete u kantama, Milka čokolada, Gillete brijača i drugih sitnica koje život znače.

BENSEDIN I POLICIJA: Lekovi su specifična i osetljiva vrsta "sporta", zbog vrtoglavog profita koji donose, pa je teže ući u trag putevima kretanja i preprodaje. Proizvodi makedonske farmaceutske kuće Alkaloid iz Skoplja su jeftiniji nego u Srbiji, a stižu preko Prištine. Mnogo su jeftiniji u odnosu na cene u Srbiji i proizvodi hrvatske, odnosno zagrebačke Plive, kao i slovenačke Krke. Lekovi ICN Galenike su, međutim, skuplji nego u apotekama u Srbiji. Kako god i kojim god putevima da stižu, pune su ih apoteke u severnom delu Kosova, čiji vlasnici trljaju ruke zato što vam ni za jedan lek nije potreban recept, već samo novac. Sve je na prodaju, a u prvom planu ispred mlade apotekarke bode oči "narodni lek", bensendin.

Portparolka MUP-a Kraljevo Kristina Đorđević dostavila nam je precizne podatke o vrsti, količini i vrednosti najčešće zaplenjene robe na putevima između Kosova i Srbije. Od januara 1999. do maja 2007. godine zaplenjena su 495.703 boksa cigareta, 221.834 litre goriva i naftnih derivata, 100.505 kilograma šećera, 15.635 kilograma mesa, 3529 kilograma čokolade, 164 komada tehničke robe i 11.000.000 dinara vrednih vaučera za mobilne telefone. Protiv građana je MUP podneo skoro 2000 prijava, 1414 prekršajnih i 530 krivičnih. Toliko je robe i ilegalnih trgovaca uhvaćeno na delu, a koliko ih je prošlo sam bog bi znao, ukoliko bi i on mogao da zapamti šta se sve, koliko se i ko tu sve mulja.

Na pitanje koliko je policijaca smenjeno, kažnjeno i isterano sa posla zbog umešanosti u šverc, Kristina Đorđević kaže da ćemo podatke dobiti naknadno, jer njihovo sistematizovanje zahteva ručnu pretragu arhive. Dodaje da se oni svim sredstvima bore protiv korupcije u svojim redovima i da im je u interesu da suzbiju korupciju među policajcima. Otvorene su telefonske linije za anonimne dojave; svaka se proverava. U mnogo slučajeva građani se plaše svedočenja, pa mnoge dojave propadnu.

Prvoslav Karanović