Intervju – Ljiljana Jovčić, gradski sekretar za socijalnu i dečju zaštitu Beograda :
Brinemo o budućnosti Beograda

Poslednjih godina, Gradski sekretarijat za socijalnu i dečju zaštitu uspeo je da napravi nekoliko vidnih poboljšanja u oblasti socijalne politike Beograda. Tim povodom, o konkretnim rezultatima razgovarali smo sa Ljiljanom Jovčić, u čijoj su nadležnosti ovi poslovi.

VREME: Kako ocenjujete napredak postignut u Gradskom sekretarijatu za socijalnu i dečju zaštitu grada Beograda, od 2000. godine do danas?

LILJANA JOVČIĆ: Apsolutno je evidentan napredak. Pre svega u oblasti socijalne zaštite naših najmlađih sugrađana, dece predškolskog uzrasta od dvanaest meseci do sedam godina starosti. Njih ima oko 52.000 i smešteni su u 16 predškolskih ustanova grada Beograda, i to u 217 objekata. U periodu od 2000. do 2007. godine broj dece obuhvaćene predškolskim obrazovanjem i vaspitanjem, u ustanovama čiji je osnivač grad Beograd, povećan je sa 41.000 u 2000. godini na skoro 52.000 u 2007.

Za prethodnih sedam godina, samo za investicije i investiciono opremanje i održavanje objekata, iz budžeta grada izdvojeno je 882,35 miliona dinara. Od 2000. godine sagrađeno je pet novih objekata. Resnik, na primer, uopšte nije imao ustanovu za predškolsko vaspitanje i obrazovanje dece. U tu ustanovu je upisano oko 350 dece. Na Bežanijskoj kosi je 2005. godine otvoren vrtić u koji dolazi 380 dece. U Mirijevu i na Zvezdari sagrađeno je obdanište koje danas prima 360 dece. U Sremčici, na opštini Čukarica, 2000. godine je otvoren vrtić u koji dolazi oko 190 dece; i, naravno, imamo novi vrtić u opštini Mladenovac, u mesnoj zajednici Kovačevac, koja takođe nije imala obdanište.

Osim toga, u 2007. godini počeće izgradnja novih objekta za potrebe predškolskih ustanova. Prioriteti su objekat u naselju Čukarička padina, u opštini Čukarica, gde je izvršen izbor projektanata; objekat u naselju Kaluđerica, u opštini Grocka; objekat centralne kuhinje u opštini Savski venac i objekat centralne kuhinje u Mladenovcu. Znatan pomak napravljen je i kada je reč o brizi i pažnji za decu sa smetnjama u razvoju, a od 2005. godine u okviru Gradskog sekretarijata za socijalnu i dečju zaštitu nalazi se i prihvatilište za odrasla i stara lica, zatim objekat za brigu o deci bez roditeljskog staranja u Zvečanskoj ulici i Zavod za vaspitanje dece i omladine.

Bilo je dosta negodovanja kada su, pre izvesnog vremena, povećane cene boravka dece u obdaništima. U državama u tranziciji, kakva je naša, raste broj onih koji, prema često strogim kriterijumima, ne spadaju u socijalno ugrožene ili u one kojima su potrebne izvesne dotacije. Šta će biti učinjeno da se izbegne, figurativno govoreći, propadanje ljudi koji pripadaju ovim kategorijama kroz "pukotine u sistemu"?

Ne postoji pravo vreme za poskupljenje, ma koliko to poskupljenje iznosilo. Suština je da cena boravka u vrtićima nije menjana od 2005. godine. Ideja u ovom Sekretarijatu je bila da porodice koje su socijalno najugroženije – dakle one iz prve kategorije, koje su boravak u obdaništu plaćale 649 dinara – najmanje osete ovo poskupljenje. Ta cena nije ni sada promenjena. Uvedene su i nove kategorije, za porodice koje imaju viša primanja. Za njih je cena povećana za 6,1 odsto. Najviša cena usluga koje plaćaju roditelji predškolske dece je 7440 dinara. Veoma se vodilo računa o tome da oni koji malo imaju, i plaćaju malo. Ipak, nešto više cene su neophodne radi bolje usluge za svu decu.

Akcenat je stavljen na potrebe dece invalida i dece ometene u razvoju. Koje se mere sprovode radi olakšavanja i pospešivanja njihove integracije u predškolske i školske ustanove i društvo uopšte?

U gradu Beogradu, u Gradskog sekretarijata za socijalnu i dečju zaštitu nalazi se Centar za smeštaj dece i omladine sa smetnjama u razvoju, u čijem sastavu se nalazi osam organizacionih jedinica, od kojih su dve stacionarnog tipa. Upravo ovaj Centar pruža socijalne usluge osobama sa najrazličitijim oblicima hendikepa i smetnji u razvoju, i to za oko 360 korisnika. Novinu predstavlja i strategija razvoja i širenja mreže dnevnih boravaka. Od 2000. godine do danas otvorena su dva nova dnevna boravka, u Mladenovcu 2005. i u Lazarevcu 2006. godine. Strategija daljeg razvoja je da se u 2007. godini otvore još najmanje dva dnevna boravka u onim opštinama u kojima ih ranije nije bilo. Ideja je da se pruži podrška porodicama koje imaju decu sa smetnjama u razvoju, da se u okviru njihovog dnevnog boravka, koji traje od šest časova ujutro do 18 časova posle podne, pruži kopletan tretman, počev od medicinske rehabilitacije pa do profesionalne i socijalne integracije. Deca i adolescenti ometeni u razvoju, a ima i osoba starijih od 30 godina, imaju pravo na besplatan prevoz od kuće do dnevnog boravka i nazad. Deca i adolescenti sa smetnjama u razvoju imaju pravo i na besplatan rekreativni oporavak u toku svake kalendarske godine, bilo da je u pitanju more ili planina. Sve navedeno kompletno finansira grad Beograd. Za te namene grad je samo ove godine izdvojio 7, 4 miliona dinara. Važan je i rad na sprečavanju institucionalizacije, i to tako što smo verifikovali pravo dece sa smetnjama u razvoju da borave u stanovima, takozvano stanovanje uz podršku. Ovog meseca dobili smo upotrebnu dozvolu za stanove koji su izgrađeni u naselju Kamendin, koji su namenjeni Centru za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine sa smetnjama u razvoju. U jednom stanu, kvadrature preko 85 kvadratnih metara, biće smešteno od tri do pet korisnika, uz prisustvo asistenta – domaćice i defektologa-koordinatora. To znači da će se deca, koja su do sada bila u porodicama, osposobiti da funkcionišu maksimumalno samostalno, shodno njihovim mogućnostima, i da se normalno uključe u sve društvene tokove. Ove osobe mogu koristiti sve resurse Centra, uključujući i vozni park. Za njih se organizuju posete izletištima poput Kalemegdana i Ade Ciganlije, višednevni izleti na Divčibare ili Mitrovac na Tari i druge bliže destinacije koje im nisu suviše naporne. Važno je da oni žive u humanim uslovima, daleko humanijim nego što su stacionari poput "Pčelica" u Kragujevcu ili "Kulina", koji predstvaljaju prevaziđena rešenja.

Na ovaj način se rešava i pitanje naših korisnika koji su bili u dnevnom boravku, a stariji su od 30 godina. Oni će tako doći do svog krova nad glavom. Treba naglasiti da su Skupštini grada i ovom sekretarijatu najvažniji saradnici bili upravo roditelji dece ometene u razvoju, koji su ukazivali na to šta je njihovoj deci potrebno i šta grad treba da učini za njih.

Naravno, sve navedeno se odnosi i na ostale kategorije osoba sa hendikepom, pre svega na invalide i borce, kojima je takođe potrebno pružiti odgovarajuću pomoć, na primer organizovani prevoz koji, takođe, sprovodi Gradski sekretarijat za socijalnu i dečju zaštitu. Naš proiritet će biti i to da se svi ulazi u zgrade u kojima žive osobe sa hendikepom prilagode tako da im se naprave rampe ili liftovi da bi mogli normalno da komuniciraju sa spoljašnjim svetom.

Romska zajednica je jedna od najugroženijih u Beogradu i u Srbiji. Koje mere Gradski sekretarijat za socijalnu i dečju zaštitu preduzima radi bolje integracije romske dece u predškolske i školske ustanove, i kako pomaže Romima da lakše i u većem obimu ostvare svoja prava iz oblasti socijalne, invalidske i drugih oblika zaštite?

Mi ne delimo ljude na Rome i one koji nisu Romi, već na one koji jesu i one koji nisu u stanju socijalne potrebe. Svi koji imaju uredna dokumenta mogu sva svoja prava da ostvare preko Gradskog centra za socijalni rad. Budući da su Romi posebno marginalizovana i posebno osetljiva grupacija, mi kroz projekte i aktivnosti idemo korak dalje i finansiramo projekte koji su usmereni na socijalizaciju romske populacije, na edukaciju, posebno mladih Romkinja, radi njihovog lakšeg zapošljavanja i uspešnijeg planiranja porodice. One se edukuju da svoju decu treba da šalju u školu, jer je obrazovanje prava životna šansa za njih. Mi se trudimo da romsku populaciju ne svodimo na puko reprodukovanje porodičnog siromaštva, već da im pomognemo da se izvuku iz siromaštva uz obrazovanje i zapošljavanje. Prošle godine smo finansirali šest projekata sa oko 1.5 miliona dinara. Uopšte, u svim našim projektima Romi imaju prioritet, pošto projektnim zadacima definišemo i socijalnu politiku svakog konkursa, zbog njihove posebno osetljive pozicije.

Kakva je situacija sa beskućnicima? Imamo primer dvoje, a ponekad i troje ljudi koji spavaju u podzemnom prolazu ispod ugla Dečanske i Nušićeve ulice. Tamo su spavali prošle zime, a spavaju tamo i sada. Kako se u Beogradu pomaže tim ljudima?

U Beogradu postoji prihvatilište za odrasla lica. U toku ove godine radićemo na proširenju njegovih kapaciteta, kako bi se svim beskućnicima pružila medicinska nega i zaštita, potreban broj obroka, i mogućnost da se okupaju i presvuku. Beograd, kao veliki grad, ima mnogo beskućnika koji nisu Beograđani po mestu stanovanja. U tim slučajevima se stupa u kontakt sa drugim centrima za socijalni rad, ispita se da li imaju porodice i, ako ih imaju, pristupa se njihovom ponovnom povezivanju sa porodicama. Nažalost, dešava se da se jedan isti beskućnik više puta vraća u naše prihvatilište, i to problem čini naročito složenim, a jedino rešenje je u multidisciplinarnom pristupu njegovom rešavanju. Nije rešenje samo da beskućnika dovedete u prihvatilište, umijete ga, okupate, obučete i nahranite, da pronađete njegovu porodicu i povežete ga sa njom. Mnogi beskućnici su osobe kojima je potrebna urgentna zdravstvena pomoć, na primer, zato što ih je jako mnogo sa raznim psihičkim poremećajima.

U poslednje vreme se mnogo govori o merama za pospešivanje rasta nataliteta u Srbiji. Kojim konkretnim merama grad Beograd pomaže ove napore, šta se čini za roditelje i koji su planovi i strategija za dalji rad na ovom planu?

Širenjam mreže predškolskih ustanova i povećanjem kapaciteta za smeštaj dece, omogućićemo roditeljima da deo svojih briga oko podizanja i vaspitanja dece podele sa nama; na primer, dok su na poslu. Važne su odluke koje se odnose na socijalnu zaštitu, a to su: pravo na pomoć za nabavku školskog pribora u udžbenika; pravo na pomoć pri finansiranju rekreativne nastave i ekskurzija; pravo na stalnu novčanu pomoć za roditelje trojki, četvorki, petorki, šestorki i duplih blizanaca predškolskog uzrasta, redovnih učenika i studenata; pravo na stipendije, koje je prošireno i na učenike srednjih škola i studente iz materijalno ugroženih porodica, a koji postižu odličan i vrlodobar uspeh; kao i pravo na stipendiju hendikepirane dece i dece bez roditeljskog staranja. Kao posebnu podsticajnu meru, grad finansira stipendiranje talentovanih učenika i studenata, kao i studenata sa invaliditetom. Tu je i pravo na besplatan boravak dece ometene u razvoju. Smatram da i jednokratna novčana pomoć može da stimuliše roditelje koji su nižeg materijalnog položaja da se odluče da dobiju dete. Pravo na jednokratnu materijalnu pomoć imaju i pojednici i porodice koji se nađu u vanredno teškim životnim okolnostima, a koje sami ne mogu da prevaziđu: bolest ili smrt člana porodice, stambena ugroženost zbog elementarnih nepogoda, nehigijenski uslovi stanovanja, troškovi ishrane, odevanja i školovanja dece, kao i ugroženost drugih egzistencijalnih potreba.

Jovan Milević