TV manijak:
Repriza ili deja vu

Prošle nedelje voditelji i voditeljke su nam odjavljivali emisije poput papagaja obolelih od ptičijeg gripa. Bilo je ovo sve za danas (večeras) sledeće nedelje ćete imati priliku da pogledate najzanimljivije trenutke iz emisija protekle sezone, lepo se provedite – vidimo se ponovo u septembru. OK – to se pošteno kaže – palim na odmor, gledaćete reprize. Ovako se pojavljuje nova TV forma koju zovu – The Best Of, Letnji Specijal (nešto kao bicikl bez kontre), a forma je postala neverovatno popularna tako da je poput pomenutog gripa inficirala sve programe.

Međutim, pokazuje se da ako niste stigli nešto da vidite tokom sezone – u stvari niste ništa ni propustili. Ne biva pita od govana. Dobre televizije imaju šta da repriziraju, u stvari, repriza je jedan od stubova TV kulture, ali razmućivanje retkih sadržaja vodi po pravilu na zaslađenu vodicu bez boje, mirisa i naročitog ukusa. Ako si faca, na primer, Mira Adanja Polak – onda imaš toliku arhivu da bez frke izvučeš pet emisija za sledećih pet nedelja i bezbrižno odeš na odmor. Na TV B92 slično je sa reprizama "Insajdera" i serijala B92 istražuje, ali Specijalima nisu odoleli – "Sudar", sve hronike socijalnog života, "Ključ", pa ni "Timofejev". Sve u svemu, ne mogu da vam preporučim izdanja The Best Of čak ni kao TV manijacima, osim onog neprevaziđenog treš koncepta patentiranog u Saveznoj Republici Nemačkoj sedamdesestih – cvancih golden hits fur zomer! A na omotu Švabice u bikiniju oko bajsa i maljav baja u tarzankama. E, al’ kad bi to bilo na televiziji!

Drugi paćenićki TV koncept su uključenja sa mora. ‘Oće to na Palmi plus, pa je bilo na Enteru – ukratko, ekranizacija Crnogorske rivijere, poglavito Budve. Priučene lokalne novinarke (novinari maskirani u turiste) savatavaju poznate, mještani opisuju vjekovnu istoriju svake masline i ruine, a prolaznici mašu i pozdravljaju familiju. Da se razumemo, ovo je TV forma koja postoji u svakoj primorskoj zemlji, samo uvek postoji nešto osim pozdravljanja. U Španiji svake večeri posle ponoći imate dnevni šou u kojem gledate realiti program – pijani i razvaljeni Englezi (a naročito Engleskinje). Prđenje, pljuvanje, podrigivanje, pokazivanje polnih organa i dupeta, povraćanje i pozdravljanje familije kod kuće. Posle toga – komercijalni program, oglasi lokalnih butika, restorana, turističkih agencija i ostalih vanpansionskih ugođaja. U CG nema naših novinara, angažuje se lokalna radna snaga (da l’ je to neki propis) – a čak ni na Dnevniku se ne pominje kako se naši tamo provode. CG je očigledno na našoj mapi vremenske prognoze postala tera inkognita!

Ono što hrabri građane koji nisu otputovali – dakle uglavnom sirotinju raju, jesu slike požara. Gde god da se okreneš – hiljade hektara u plamenu, Dubrovnik i Konavli, Španija, Grčka, Turska, kao u turističkoj brošuri. Neki ludaci i dalje vole da potpale strnjišta, raspale roštilj, il’ mangupski zafrljače pikavac. Ljudi su izazvali 99 odsto požara, a vatrogasci kažu da su im građani slabo pomagali. Ova pasivna pozicija predstavlja vrhunac odnosa građanina i institucija gde je poverenje potpuno izgubljeno. To vam je kao pretnja sudom ako ne platite TV pretplatu. Gori vam kuća, vi čekate kanader iz Rusije i vatrogasce, ali iznesete televizor da vidite šta se stvarno dešava jer ste pretplatnik javnog servisa i beskrajno mu verujete. Dok je goreo Hilandar, ministar Jočić nije želeo da govori o trafikama, dok su požari buktali Srbijom, a javnost bila paralisana pričom iz Jabukovca, Vrhovni sud poništio je presudu protiv vladike Ilariona. To je onaj što je pipkao decu, bio osuđen, pa zbrisao u Hrvatsku, da bi i tamo pokazivao organe deci – sad je postupak vraćen na početak. Ilarion je od suda dobio iskupljenje, da ne kažem oprost i neko ga je pustio među ljude. Nemoj posle da bude nismo znali, a kol’ko se ja razumem u tu bolest – biće sigurno.

Na kraju osveženje nudi i Palma plus iz Jagodine u Akva parku. Svakog dana – kao na španskoj televiziji, pola čuke reporterka po zvizganu piči među kupačima i pita. Vidimo koliko je danas prodato karata – uvek preko šest ‘iljada. Dobar dan odakle ste vi – iz Beograda, kak’ vam je ovde – oduševljeni smo, je l’ nema ova lepota u Beograd, vala nema! Drago mi je što se Srbija razvija i van Beograda, al’ uvek ima i dodatak prethodnom razgovoru – e blago vama u Jagodinu, vi imate Palmu! Eve, sad će da se organizuje tradicionalni izlet u Guču, prevoz i svadbarski kupus za Dž, pečenje uz doplatu. Domaćinska Srbija – možda nije umela da pliva u Moravu, al’ ima da nauči!

Dragan Ilić