Cena za zagađenje

Čak 243 preduzeća (termoelektrane, hemijska industrija, preduzeća za upravljanje otpadom, farme…) – potencijalnih zagađivača sa spiska Ministarstva zaštite životne sredine – moraće da traži integrisane dozvole od Ministarstva koje podrazumevaju potvrdu da preduzeće obavlja svoju delatnost tako da ne ugrožava vodu, vazduh ili zemljište. U Ministarstvu kažu da nova postrojenja "u startu moraju da imaju dozvolu", dok je postojećim preduzećima ostavljen prelazni rok do 2015. godine, a pojedinim i kraći. Najveći zagađivači plaćaju naknadu od koje se 40 odsto uplaćuje u budžet Srbije, dok 60 odsto ide lokalnim samoupravama, i biće iskorišćeno za projekte za zaštitu životne sredine.

Nesreća

U sudaru privatnog automobila "mercedes" potpredsednika Skupštine Srbije i funkcionera SPS-a Milutina Mrkonjića i "juga" užičke registracije, koji se dogodio u nedelju uveče u blizini Nove Varoši, povređene su četiri osobe. Bračni par Velimir (51) i Slavojka Šopalović (45) su teže povređeni, dok su njihova ćerka Tanja (18) i Milutin Mrkonjić prošli sa lakšim povredama. Posle ukazane lekarske pomoći u prijepoljskom zdravstvenom centru, porodica Šopalović je prebačena na dalje lečenje u užičku bolnicu, a niko od povređenih nije životno ugrožen. Mrkonjić se "mercedesom" kretao putem iz Užica, a Šopalović je "jugom" dolazio iz pravca Nove Varoši. U trenutku pisanja ovog teksta (utorak popodne) još nije poznat uzrok nesreće. Prema saopštenju Socijalističke partije Srbije, Mrkonjić se odrekao šest poslaničkih plata kako bi pomogao povređenim članovima porodice Šopalović. Obojici vozača uzeta je krv za analizu, a saobraćajni stručnjaci iz Užica pregledaju oba vozila.

Kragujevac: Kad kiša ne zaobiđe...

Vlada Srbije će interventno izdvojiti 20 miliona dinara za sanaciju posledica prošlonedeljnog olujnog nevremena u Kragujevcu, rekao je, prilikom posete Kragujevcu, ministar infrastrukture Velimir Ilić. Prema prvim procenama šteta koju je Kragujevac pretrpeo iznosi između 150 i 200 miliona dinara. Konačna procena biće poznata posle analize stručnih komisija, a već sada je izvesno da će pojedini objekti biti kompletno renovirani. Ilić je posetio oštećene objekte u Kliničkom centru, nekoliko osnovnih škola i Autobusku i Železničku stanicu.

Ministar Ilić je rekao da će svaki građanin Kragujevca koji je pretrpeo štetu u prošlonedeljnom nevremenu biti obeštećen. On je pri tom naglasio da će prioritet imati Klinički centar, čiji su pojedini objekti ostali bez krova. Prioritet će, prema Ilićevim rečima, biti i sanacija posledica nevremena u ovdašnjim školama i obdaništima. Kompletno će biti rekonstruisana i kragujevačka železnička stanica koja je i pre nevremena bila u lošem stanju, a nakon oluje ostala je bez jednog spoljnog zida.

Za petanestak minuta, koliko je oluja trajala, u Kragujevcu je palo 28 litara kiše po kvadratnom metru, a vetar koji je duvao brzinom od 80 do 100 kilometara na sat izbijao je prozore i nosio krovove. Nakon nevremena, trećina grada ostala je bez struje, a ozbiljno su oštećeni krovovi dva obdaništa, nekoliko osnovnih škola, zgrada u kojoj su smešteni instituti Medicinskog fakulteta i Klinički centar u Kragujevcu. Službi Hitne pomoći javilo se nekoliko desetina ljudi, uglavnom zbog posekotina od stakla, a jedan Kragujevčanin pao je sa krova dok je nameštao crep.

Gradskoj Komisiji za procenjvanje i nadoknadu štete stiglo je preko 800 zahteva građana kojima su oštećne kuće i stanovi. Gradske vlasti obećale su svima nadoknadu štete, koju građani mogu da prijave u mesnim kancelarijama. Nadoknadu je moguće izvršiti na više načina, bilo uzmanjem potvrde za nabavku krovnih prekrivača ili donošenjem na uvid računa o kupovini, nakon čega Komisija refundira novac. S obzirom na to da ima građana koji su o sopstvenom trošku popravili krovove, a nisu sačuvali fiskalne račune, u Skupštini Grada kažu da će i njima novac biti refundiran. Jedino oko čega postoji dilema jeste naknada za oštećena vozila, pošto je među njima bilo dosta nepropisno parkiranih.

Iako su posledice nevremena prilično ozbiljne, Kragujevčani su u velikoj meri zadovoljni brzom intervenciom komunalnih službi. Ekipe Gradske čistoće i Vodovoda i kanalizacije, odmah nakon što se oluja smirila, izašle su na teren kako bi očistile šahte i slivnike, a radnici Gradskog zelenila iste večeri uklonili su sa ulica sve počupano drveće.

Ministar Ilić tokom posete Kragujevcu objasnio je da će se pomoć ovom gradu odvijati u tri faze. Prva se odnosi na 20 miliona dinara koje će Vlada Srbije uplatiti gradu. U drugoj fazi, stručnjaci Saobraćajnog instituta CIP treba da završe projektnu dokumentaciju za najteže oštećene objekte, od kojih su neki pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Prema Ilićevoj proceni, to bi trebalo da bude završeno za nekoliko dana, nakon čega će i na ovim objektima biti sanirana oštećenja.

Treća faza jeste, po Ilićevim rečima, kampanja za popravljanje programa protivgradne zaštite u Srbiji. Dok u Srbiji još uvek poljoprivrednici strahuju da će im grad uništiti useve, u Evropi je ovaj problem gotovo zaboravljen, pa je tako Francuska 2005. godine proslavila 50 godina bez grada. Ilićev predlog odnosi se na uvođenje avio-zaštite (gradonosni oblaci ne razbijaju se sa zemlje, već se na njih iz aviona ispaljuju rakete). Prema Ilićevom mišljenju, projekat uvođenja ovog sistema treba da bude finansiran delom iz budžeta, a delom iz Nacionalnog investicionog plana. Napomenuvši da Srbija ima dovoljan broj aerodroma i zadovoljavajuću infrastrukturu za uvođenje sistema avionske protivgradne zaštite, Ilić je naglasio da dosadašnji ministri odbrane nisu imali mnogo sluha za ovaj predlog, ali da se nada da će sa sadašnjim ministarom odbrane Draganom Šutanovcem naći zajednički jezik.

U Kragujevcu je stradalo uglavnom područje grada, dok okolna sela nisu pretrpela gotovo nikakvu štetu. Međutim, Jagodinu, Ćupriju, Paraćin i Kraljevo, dan nakon oluje u Kragujevcu zahvatilo je jako nevreme praćeno gradom. U Kraljevu je grad veličine oraha padao oko 40 minuta. Prema prvim procenama u pojedinim delovima Jagodine nanete su velike štete automobilima, pojedinim stambenim objektima i poljoprivrednim usevima. Prave razmere ove elementarne nepogode znaće se tek kada komisije za procenu štete obiđu područje opštine pogođeno gradom.

J. Gligorijević

Raška: Plamene zore

Požar koji je počeo da bukti u petak oko jedanaest časova pretio je da ugrozi Rašku, tačnije, prigradsko naselje Vlasovo. Vatra je gorela dva dana i uništila je skoro 200 hektara šume. U akciji gašenja učestvovali su vatrogasci iz Raške, Kraljeva, Kruševca, Čačka i Gorjeg Milanovca, pripadnici Vojske Srbije i policije, komunlana preduzeća iz Raške i Kraljeva, privatnici sa svojim cisternama. Ubrzo se akciji priključio i veliki broj građana. Sve i svako ko je mogao da ponese vodu, lopatu, motiku ili budak dobro je došao, kako požar ne bi zahvatio naselje. Požar je stigao na 15-20 metara do kuća, a policija je morala da evakuše stanovištvo od kojih su neki odbijali da izađu iz svojih domova.

Građani i učesnici akcije u Vlasovu slikovito opisuju prizore i doživljaje: od onih da nije moglo da se diše od gustog dima do bežanja iz vatre koja se širila neverovatnom brzinom. Požar je lokalizovan, ali je zbog jakog vetra vatrogascima otežalo posao to što se ponovo razbuktao plamen. Tog dana i čitave noći, naselje je bilo bez električne energije jer je požar uništio dalekovode.

"Nismo imali struju, ovde je tutnjela buka od požara da je to bilo jezivo. Zatvorili smo se u kuću i teško smo disali od dima, a iznad Vlasova je svetlelo kao da smo u Las Vegasu, zatim vatrogasne i policijske sirene, uplašila sam se zbog deteta a suprug je otišao da gasi vatru", kaže stanovnica ovog naselja Marina Popović, majka šestogodišnjeg Miljana. Požar je gašen dva dana i konačno ugašen u subotu u večernjim časovima, a u akciji je učestvovalo preko hiljadu ljudi. Od anonimnih izvora koji su učestvovali u istrazi o uzroku požara, saznajemo da se sumnja na ljudski faktor i nemar.

Komandir vatrogasne brigade Miljan Premović izjavio je na lokolanoj Televiziji Raška da je vatrogasna oprema stara preko trideset godina i da ne postoje kapaciteti za gašenje požara ovakvih razmera.

Zamenik predsednika opštine Raška Nikola Antanasijević kaže za "Vreme" da je šteta ogromna, ali da na sreću plamen nije zahvatio niti jedan objekat i pored toga što je gorelo na svega nekoliko metara od kuća. Opština tenutno radi na detaljnoj proceni štete i kad sabere rezultate, obratiće se Vladi Srbije za pomoć. "Problem je u tome što kada šuma izgori, mora da se poseče i zasadi nova, a dvesta hektara nije mala površina", zaključio je Antanasijević.

P. Karanović

Informisanje javnosti: Tajnost

Ministarstvo za infrastrukturu je krajem maja Vrhovnom sudu Srbije predalo tužbu protiv rešenja poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, po kojem delovi ugovora o davanju koncesije na izgradnju autoputa Horgoš–Požega treba da budu javni. Ovaj ugovor su 30. marta u Vladi Srbije potpisali ministar Velimir Ilić i špansko-austrijski konzorcijum FCC-Alpina. FCC-Alpina ima obavezu da za tri godine izgradi levu traku autoputa od Horgoša do Novog Sada, u dužini od 107 kilometara, da održava izgrađeni deo autoputa od Novog Sada do Beograda, kao i da izgradi kompletnu deonicu dugu 148 kilometara od Beograda do Požege. Kao nadoknadu za te radove, u narednih 25 godina imaće pravo naplate putarine na izgrađenim pravcima.

Šabić kaže da je odredba o tajnosti celog ugovora, na koju se poziva strani koncesionar, suprotna Ustavu i zakonu. S obzirom na dosadašnju praksu, on očekuje da tužba bude u potpunosti odbačena jer je reč o pravu građana da znaju određene infomacije: "Sa stopostotnom izvesnošću očekujem da ta tužba bude odbačena. U 16 slučajeva u kojima je Vrhovni sud Srbije rešavao po tužbama organa vlasti protiv rešenja poverenika – sve su tužbe bile odbačene. Ali, da ne prejudiciramo, sačekajmo."

Kako prenosi B92, trentuno se ispituje da li je tužba potpuna, a nakon toga o slučaju odlučuje Upravno veće Vrhovnog suda.

Pomfrit u Guči

Do idućeg Dragačevskog sabora, Guča će dobiti fabriku za preradu krompira u pomfrit, saopšteno je u Centru za krompir u Guči, gde je održan okrugli sto "Organska proizvodnja krompira i mogućnosti njegove prerade u oplemenjene proizvode". Nova fabrika će prerađivati 500 kilograma krompira na čas, zapošljavati 30 radnika i imati godišnji kapacitet od oko 1800 tona gotovih proizvoda. Polovinu neophodnih sredstava obezbediće zajednički beogradski Centroplan i Centar za krompir u Guči.

Dan mladih

Međunarodni dan mladih, 12. avgust, ove godine obeležen je prvi put u našoj zemlji u deset srpskih gradova. Pored Beograda, akcije su održane i u Leskovcu, Novom Sadu, Novom Pazaru, Loznici, Jagodini, Subotici, Nišu, Zaječaru i Ćupriji. Centralna manifestacija održana je na beogradskoj Adi Ciganliji. Organizatori proslave su Ministarstvo omladine i sporta, Kancelarija UN- u Srbiji i omladinske nevladine organizacije.

Mere protiv kredita

Poslovne banke uputile su Radovanu Jelašiću, guverneru Narodne banke, mišljenje o merama koje bi trebalo primeniti da bi se ograničio rast keš kredita. U Udruženju banka nisu želeli da preciziraju o kojim merama je reč, ali bi one trebalo da budu usaglašene do kraja avgusta, a neće uključivati povećanje obavezne rezerve.

Sapun

Sapuni Dav (Dove) najprodavaniji su u Srbiji sa 11,5 odsto tržišnog učešća u toj kategoriji proizvoda, objavila je agencija za istraživanje tržišta AC Nilsen. Prema rezultatima istraživanja tržišta sapuna za maj i jun, na drugom mestu je sapun Fa i zauzima 11 odsto, dok je na trećem mestu Palmoliv (Palmolive) sa 10,9 odsto učešća na tržištu Srbije.

Pjaceta

Grad Beograd realizovaće ideju o izgradnji filmske pjacete u Sremskoj ulici, koju je, na inicijativu stotinak filmskih radnika, svojim potpisom podržao i gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović, najavila je pomoćnica gradonačelnika Gorica Mojović. Mesto sa kojeg su nedavno sklonjene tezge, predloženo je za obeležje posvećeno filmskoj umetnosti, jer je na tom mestu, u tadašnjoj kafani Zlatni krst, 6. juna 1896. godine održana prva filmska projekcija u Beogradu.

"Primorka"

Kapetan duge plovidbe iz Kotora Smiljan Samardžić kupio je jahtu "Primorka" koja je nekada pripadala predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu i namerava da je prepravi u brod za krstarenje. Jahta, koja je bila u posedu Ministarstva saobraćaja i pomorstva Crne Gore, prodata je za 104.000 evra. "Primorka" je svojevremeno bila procenja na oko 180.000 evra, na prvoj licitaciji 8. aprila ove godine, ali je ta licitacija propala pošto je jedini ponudjač, anonimni slovenački biznismen, odustao od kupovine.

Sport: Nalet

U nedelju uveče komentator Javnog servisa Srbije Slobodan Šarenac pozivao je gledaoce koji prate meč Novaka Đokovića na prvom kanalu da se prebace na drugi program RTS-a ne bi li pogledali osvajanje još jedne u nizu zlatnih medalja za srpsku košarku ovoga leta. U Španiji su "plavi" juniori (18 godina i mlađi) potvrdili ovoletošnju dominaciju srpske košarke savladavši u finalu vršnjake iz Grčke, što je četvrta zlatna medalja u mesec dana u sportu koji Srbi vole da predstave kao svoju differentiu specificu u odnosu na druge narode. Jesu medalje u kadetskoj, juniorskoj i mladoj konkurenciji (tri evropska i jedno svetsko zlato), ali je to svakako uspeh bez presedana u košarci, bez obzira na tavorenja seniorske selekcije poslednjih sezona. Neverovatni Milan Mačvan je sa čembrlenovskim – NB – dabl–dabl učinkom (32 poena i 15 skokova) "poništio" Grke koji su vodili sve do početka četvrte četvrtine. On je sa Katnićem (21 poen, pet asistencija i pet skokova) i Stojačićem osvojio drugo zlato ovog leta (posle svetske titule u konkurenciji "mlađi od 19 godina"), i uz ostale mladiće predstavlja sjajan potencijal za narednih deset godina srpske košarke. Njima treba pridodati još jedno "čudo od deteta" iz FMP-ove škole košarke, Dušana Muslija (16 godina, 212 cm) koji je na kadetskom prvenstvu bio predominantan (gotovo je na svakoj utakmici imao tripl-dabl učinak).

Da bi osvojili ovo zlato, izabranici selektora Dejana Mijatovića morali su da se bore protiv organizatora koji nije štedeo na pokušajima da iznervira našu selekciju i čak je izbaci sa prvenstva (zbog navodnog nameštanja utakmice sa Litvanijom što je sprečilo Španiju da igra u samoj završnici). Međutim, pobedom u finalu protiv tima koji nije izgubio nijednu utakmicu, "plavi orlići" su dokazali da su najbolji, a snažan pobednički mentalitet su demonstrirali tako što su stigli 16 poena prednosti koje su Grci imali krajem prvog poluvremena.

U danu koji se može nazvati "ponos srpskog sporta" vaterpolisti su se vratili na tron pobedom u svetskom kupu nad epskim protivnicima Mađarima, čime su obezbedili igranje na Olimpijskim igrama u Pekingu naredne godine. Reprezentaciju je predvodio mladi Vanja Udovičić (najkorisniji igrač Svetske lige), a svesrdno su mu pomagali juniori Filipović, Prlainović i Pjetlović.

Dan je okončan duplim teniskim trijumfom: Novak Đoković je osvojio Montreal, a Ana Ivanović Los Anđeles. Četiri zlata u jednom danu i za veće i jače države bi predstavljal ogroman domet, a da ne govorimo za malu i mladu Srbiju koja pokušava da izgradi svoj status u svetu posle prošlogodišnjeg nametnutog osamostaljivanja. To nisu stvari koje će pomoći ljudima u Srbiji, i onim građanima Srbije koji ne žive u njoj da napune frižider i odu na letovanje, ali su svakako dometi koji doprinose da se narušeni ponos i nestali identitet ponovo formiraju, ovoga puta na objektivno predstavljenom kvalitetu i na vrednostima koje svet razume i prihvata kao svoje.

S. Georgijev

Zoologija: Povratak vrsta

Instistut za biološka istraživanja iz Beograda objavio je ove nedelje izveštaj u kom stoji da je iz Srbije iščezlo devet životinjskih vrsta, najviše ptica. Na staništima u Srbiji više nema nijednog crnog lešinara, orla bradana, sivog ždrala ni evropske vidrice. Među izumrlim vrstama su mala droplja, tetreb ruževac, pelikan i plavokljuna patka.

Ipak, situacija sa ugroženim životinjskim vrstama u Srbiji bolja je nego u većem delu Evrope. Tako se populacija beloglavog supa, koja je u Evropi gotovo isčezla, poslednjih deset godina u Srbiji značajno povećala.

Država trenutno pregovara sa međunarodnim organizacijama o dobijanju primeraka izumrlih vrsta kako bi one bile obnovljene, na isti način kao što je to urađeno sa beloglavim supom za kog se i u Srbiji pre deset godina mislilo da je izgubljen. Ta vrsta je posebnim programom značajno obnovljena, pa je najbrojnija populacija te velike ptice na Balkanu upravo u Srbiji. Zahvaljujući programu postavljanja mreže hranilišta, broj beloglavih supova povećan je na 100 parova, što je značajno povećanje u odnosu na tridesetak parova, koliko ih je bilo sedamdesetih godina prošlog veka. Na teritoriji Srbije sada se nalaze četiri stalna hranilišta na koja dolaze ugrožene vrste orlova – u klisurama Uvca, Trešnjice i Pčinje i na Staroj planini.

Uspešno je obnovljena i populacija dabrova i mrkih medveda. Pre nešto više od 100 godina dabar je nestao iz ovdašnje faune, ali se pre nekoliko godina, donacijom iz Nemačke, vratio kod nas. Tokom 2002. godine, ustanovljeno je da su mrki medvedi na ivici opstanka u Srbiji, pa je država donela naredbu o lovostaju na medveda tokom cele godine.

Samo dan nakon što je objavljen izveštaj Instituta za biološka istraživanja, iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije stigla je vest da je u okviru Akcionog plana za obnovu i zastitu lešinara na Balkanu, pokrenut međunarodni projekat "Ekorazvoj na ruralnim područjima u Bosni i Hercegovini i Srbiji", usmeren na razvoj seoskog i ekoturizma u ove dve zemlje. Projekat je usmeren na obnovu populacije lešinara, kao značajnog biološkog resursa i atraktivne prirodne retkosti koja je potencijalni faktor regionalnog ekorazvoja.

U akciji zaštite lešinara nadgledaju se mesta gnežđenja, prati broj mrtvih i ubijenih ptica, sprečava trovanje, ubijanje i uznemiravanje i edukuje stanovništvo. Glavni partneri na projektu ekorazvoja koji vodi Fondacija za zaštitu crnog lešinara iz Španije, uz podršku španske Agencije za međunarodnu saradnju, jesu nevladine organizacije iz Sarajeva, Trebinja i Blagaja i Zavod za zaštitu prirode Srbije.

J.G.

Evrointegracije: Vizne olakšice u septembru

Srbija bi 17. ili 18. septembra u Briselu trebalo da potpiše sporazume o viznim olakšicama i o readmisiji. Prema rečima direktorke kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji, Tanje Miščević, potpisivanje oba sporazuma biće obavljeno na marginama sastanka ministara unutrašnjih poslova zemalja zapadnog Balkana, a dokumente će, u ime Srbije, potpisati ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić, koji je predvodio pregovarački tim Srbije u tom procesu. Sporazumi će, kako se očekuje, stupiti na snagu 1. januara 2008. godine. U tom slučaju, ovaj datum će označiti i početak primene viznih olakšica za građane Srbije i ostalih zemalja zapadnog Balkana, ali i funkcionisanje jedinstvenog sporazuma o readmisiji sa zemljama članicama Evropske unije. Kako je objasnila Miščević, u proceduri potpisivanja dva sporazuma potreban je pristanak 27 zemalja članica EU-a i zatim, ratifikacija u Evropskom parlamentu, a do početka primene sporazumi bi trebalo da budu ratifikovani i u Skupštini Srbije. Vizne olakšice podrazumevaju jeftiniju vizu po ceni od 35 evra, smanjenje broja neophodnih dokumenata koje građani prilažu ambasadama i ubrzanu proceduru za izdavanje dužih viza. Olakšice u viznom režimu predviđene su za novinare, eksperte, državnu administraciju, za mlade, učesnike sportskih i kulturnih takmičenja, ali i za posete rodbini koja radi na teritoriji EU-a.

J. Lazić

Akcija: Pomoć osobama sa PTSP-om

Dvanaest godina po završetku ratova na teritorijama Hrvatske i Bosne i Hercegovine i punih osam godina nakon NATO bombardovanja i Srbija pokreće projekat pomoći osobama sa posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP). Prema procenama Ministarstva rada i socijalne politike u ratovima tokom devedesetih godina učestvovalo je oko 400.000 stanovnika Srbije, a istraživanja pokazuju da simptomi posttraumatskog sresnog poremećaja postoje kod 20 odsto izbegličke populacije, kod 40 odsto direktnih učesnika ratova i kod 65 odsto ljudi koji su bili izloženi traumama u logorima ili zatvorima. Kako je 10. avgusta najavio ministar rada i socijalne zaštite, Rasim Ljajić projekat se pokreće 1. septembra (kada počinje evidentiranje učesnika svih ratova u bivšoj Jugoslaviji koji žive na teritoriji Srbije), trajaće nekoliko godina i biće realizovan u tri faze. Prva faza će trajati šest meseci i obuhvatiće istraživanja i analize i uvođenje SOS-telefona kako bi društvo i država mogli da reaguju u hitnim slučajevima. U drugoj fazi projekta biće otvoren zdravstveno-rehabilitacioni centar za osobe s posttraumatskim stresnim poremećajem, (najverovatnije u Grockoj), a treća faza podrazumeva punu reintegraciju u društvo. Projekat će zajedno realizovati resorno ministarstvo, Medicinski fakultet i Vojno medicinska akademija. Kako je prošle nedelje objasnio pomoćnik ministra za rad i socijalnu politiku Miro Čavaljuga, ideja je da se na jedan specifičan i dobro uobličen način istraži sva populacija učesnika ratova i njihove porodice, ali i svi oni koji u sebi možda osećaju da imaju probleme zato što su u ratu doživeli bilo kakvu vrstu traume. Kada se razvije, posttraumatski stresni poremećaj kod 50 odsto ljudi prelazi u hronični, a ako traje dve godine prelazi u fazu trajne promene ličnosti, koju obeležavaju otuđenost, nezadovoljstvo i neraspoloženje kao uobičajeni način funkcionisanja. Jedan od kreatora Projekta prof. dr Viktorija Cucić rekla je da, prema iskustvima zemalja koje su učestvovale u ratovima, svega deset odsto učesnika u kasnijim godinama nema nikakve posledice, što znači da čak 90 odsto tih ljudi živi sa nekim traumama, od kojih je najveći deo neotkriven. Na konferenciji za novinare u petak 10. avgusta, ministar Ljajić je poručio da je prognoza za lečenje te bolesti dobra i da obično sledi potpun oporavak ako se na vreme preduzmu odgovarajuće mere. Inače, iz ministarstva rada i socijalne politike za proleće najavljuju i izmene zakona iz oblasti boračke i socijalne zaštite, kako bi se bolje regulisala prava učesnika ratova.

J. Lazić

Pušenje

Za dve godine primene Zakona o zabrani pušenja u zatvorenim ustanovama u Srbiji naplaćeno je svega 87 kazni zbog nedovoljnog broja inspektora na terenu koji bi naplatili kazne. Prema podacima zdravstvene inspekcije, posle 1909 kontrola u Srbiji, osim što je naplaćeno 87 kazni, podneto je 36 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i doneto 43 rešenja o kažnjavanju zdravstvenih radnika i direktora. Kazne su od 5000 do 50.000 dinara, u zavisnosti od toga da li se prekršaj odnosi na fizičko, pravno lice ili rukovodioca firme.

Prijava protiv Azotare

Republički inspektor za zaštitu životne sredine u Pančevu podneo je Opštinskom javnom tužilaštvu u tom gradu prijavu za učinjeni privredni prestup protiv HIP Azotara, proizvođača mineralnog đubriva, azotnih jedinjenja i amonijaka i karbamida. Kako navodi resorno ministarstvo, tokom više meseci u 2006. godini Azotara je ispuštala u vazduh zagađujuće materije u količinama iznad zakonom dozvoljenih. Kako je saopšteno, u Azotari su 17. i 28. jula ove godine ponovo aktivirani kontinuirani emiteri zagađujućih materija koji mogu negativno uticati na kvalitet životne sredine.

Broj nedelje

U Srbiji ima oko 100 mostova koji moraju da budu što pre rekonstruisani. To je manje od pet odsto od ukupnog broja mostova u zemlji. Iako je veliki broj mostova u Srbiji u očigledno lošem stanju, u Putevima Srbije kažu da većina nije toliko oštećena da se njima ne bi odvijao saobraćaj. Prema slobodnom proračunu, ukupna vrednost radova koji bi trebalo da se obave na mostovima je oko 117,2 miliona evra.