Livnica zvona: Poravnato

NEKAD...

U subotu, u cik zore, u livnicu zvona "Popović" provalila je grupa od tridesetak uniformisanih ljudi sa oznakom "Gem" na rukavima, savladali su čuvara i u pravom smislu reči izneli ga napolje. Odmah potom, na scenu su stupila četiri bagera i sat kasnije livnica, koja na tom mestu postoji 60 godina, poravnata je. Ispod šuta ostala je celokupna imovina Jevrema Popovića, vlasnika livnice. "Pre nego što su počeli da ruše, izneli su samo plinske boce, da kojim slučajem ne eksplodiraju. Sve ostalo su ostavili, verovatno misleći da je bezvredno, rekao je za "Vreme" Popović. Kako je objasnio, sve što je generacijama sticano – peći, mašine, alati, šabloni (zvonolivnica "Popović" osnovana je 1833. godine) – vredelo je pre nego što je uništeno između pet i šest miliona evra, ali i da je ispod šuta ostala i zbirka muzejskih primeraka zvona iz XVIII i XIX veka neprocenjive vrednosti, dokumentacija bezmalo dva veka stara, porodični livarski pečat. Zatrpane su i poslovne knjige, pečat firme, kompjuteri, rezerve sirovine, novoizlivena zvona spremna za isporuku. Jednom rečju – sve.

...I SAD: Livnica zvona "Popović"

"Naručilac" posla, direktor "Oušn Atlantika", ovim povodom izjavio je da "nema komentara" i da je to "zvanični stav kompanije". Popović kaže da je lokal bio vlasništvo Poslovnog prostora, kome je "kirija" sve vreme uredno plaćana. "Prošle godine u ovo doba rekli su nam da moramo da se selimo, jer je plac prodat. Žalili smo se sudu, jer kao dugogodišnji zakupci imamo pravo preče kupovine, ali do sada nije zakazano nijedno ročište." Tražili su, veli, i da se livnica, ako ništa drugo, preseli na neko drugo mesto, ali i to je ostalo bez odgovora. Prema ranijim izjavama direktora "Oušn Atlantika", prvo je bila ideja da se livnica preseli u industrijsku zonu ali, kako je rekao, "kad smo se uverili da je zakonski vlasnik lokala Direkcija za imovinu Republike Srbije, shvatili smo da nemamo nikakvu obavezu prema Popovićima". I onda su, veli, odustali od preseljenja nego su angažovali obezbeđenje da otvore put bagerima i livnice više nema, kao da je nikad nije ni bilo. Tek tako: ap-cap.

Zoran Majdin

Letnje OI 2010: Gostoprimstvo za mlade olimpijce

Ugledna globalna i multinacionalna firma poznata kao Međunarodni olimpijski komitet (MOK) saopštava da prve Letnje olimpijske igre mladih 2010. godine želi da organizuje 11 država. Srbija je, naravno, među njima. Do 31. avgusta prijavili su se Alžir, Atina, Bangkok, Beograd, Debrecin, Gvatemala, Kuala Lumpur, Moskva, Poznanj, Singapur i Torino. Moskva i Atina bile su domaćin "velikih" Olimpijskih igara (Atina 1896. i 2004, Moskva 1980), Bangkok je prošlog meseca bio domaćin Univerzijade (25. jubilarnu organizuje Beograd 2009) a Torino uživa ugled grada koji je ne samo organizovao i "krstio" Univerzijadu, već je i posebno posvećen omladinskom i studentskom sportu. Olimpijada mladih je ideja predsednika MOK-a Žaka Roga, a odobrila ih je Generalna skupština komiteta u julu na sastanku u Gvatemali. Zvanično, to je način da "mladi ljudi budu uključeni u sport i da manje vremena provode ispred kompjutera i televizijskih ekrana" a s obzirom na reputaciju MOK-a, to će biti još jedan potez spajanja lepog i (finansijski) korisnog. Procenjeno je da će na Olimpijskim igrama mladih – uzrasta od 14 do 18 godina – učestvovati oko 3500 sportista, da će organizacija koštati oko 22 miliona evra i da će domaćin biti "centar sveta" tokom 12 dana, od 6. do 29. avgusta 2010. Naravno, planirana je i Zimska olimpijada mladih, za 2012. godinu. Beograd u ovu kandidaturu ulazi, možda, s prednošću agilnog i entuzijastičnog domaćina Univerzijade 2009 – preduzeće koje uspešno vodi Siniša Jasnić – što znači s neophodnom infrastrukturom koja će, valjda, biti izgrađena i kompletirana. Univerzijada je, uostalom, najveće svetsko takmičenje posle Olimpijade, pa i sama kandidatura za Letnju olimpijadu mladih ako ne i njeno organizovanje, može predstavljati korak za ono što Goran Kreclović, gradski sekretar za sport, najavljuje kao najvažnije – obnovu kandidature Beograda za domaćina Olimpijskih igrara. Beograd je to već bio, za igre 1936 – dobio Berlin, 1992 – dobila Barselona, i 1996 – dobila Atlanta. Međunarodni olimpijski komitet će domaćina Olimpijskih igara mladih izabrati u februaru 2008. godine.

A.Ć.

Igra i edukacija: Biblioteka igračaka

U novobeogradskom vrtiću "Maja" otvorena je prva biblioteka igračaka u glavnom gradu – "Plavi zec". Biblioteka je namenjena deci predškolskog i mlađeg osnovnoškolskog uzrasta i njihovim roditeljima, sa ciljem da ih kroz zajedničke aktivnosti podstakne na igru, rekreaciju i želju za saznanjem. Igračke su prilagođene različitim individualnim sposobnostima, interesovanjima i uzrastu, a jedan od ciljeva "Plavog zeca" jeste i da omogući da deca sa smetnjama u razvoju i deca bez smetnji zajedno odrastaju kroz igru. Otvaranju biblioteke prethodila je upravo priredba u kojoj su učestvovala deca iz vrtića "Maja" sa svojim drugarima ometenim u razvoju iz Zrenjanina. Prema rečima Maje Stefanović, direktorke predškolske ustanove "11. april", u prostorijama "Plavog zeca" svakodnevno će biti organizovane aktivnosti koje će animirati što veći broj odraslih i dece da vide i posete ovu igraonicu i da kvalitetno provedu vreme u njoj. Britanska organizacija "Save the children", pod čijim pokroviteljstvom se otvaraju ovakva mesta pri vrtićima, najavila je da će u naredne dve godine otvoriti još osam igraonica. U gradovima širom Srbije ima ih već trideset. J.L.

Stanari: Razvoj malog rudarskog mesta

Proslavljeni košarkaski as Dejan Bodiroga posetio je u ponedeljak mesto Stanare kod Doboja, gde je u lokalnoj osnovnoj školi otvorio novi košarkaški teren. Bodiroga je u Stanare došao na poziv Vuka Hamovića, predsednika EFT Grupacije koja u ovom mestu veoma uspešno vodi istoimeni rudnik lignita. Obraćajući se đacima osnovne škole "Desanka Maksimović", Bodiroga je izrazio zadovoljstvo što je obnova košarkaške sekcije u ovom kraju uspešno sprovedena. Stanari su, inače, u poslednjih par godina prošli kroz jednu od najzanimljivijih društvenih transformacija u Bosni i Hercegovini. Sudbina ovog malog rudarskog mesta oduvek je bila usko vezana za sudbinu istoimenog rudnika lignita. Kada je u maju 2005. godine rudnik privatizovan, situacija u Stanarima je bila veoma zabrinjavajuća. Rudnik je nakon nekoliko decenija kao najveći poslodavac i industrijski pokretač u okruženju doživeo potpuni kolaps, a pad morala, štrajkovi i puko preživljavanje postali su realnost lokalnog stanovništva. Nakon privatizacije i pozamašne investcije EFT-a, kao i dovođenja novog rukovodstva, rudnik u Stanarima u rekordnom periodu postaje jedan od najuspešnijih kolektiva u zemlji. Već u prvoj godini privatizacije dostignuta je rekordna proizvodnja iz 1989. godine, otvoreno je 150 novih radnih mesta, a u blizini je nedavno započeta i izgradnja najmodernije termoelektrane, kapaciteta 420 megavata. Sa preko 800 miliona evra ukupne vrednosti, ovaj projekat predstavlja do sada najveću investiciju u energetski sektor Bosne i Hercegovine. Uspeh rudnika u Stanarima odrazio se i na okolinu. Osnovna škola je od EFT-a pored košarkaškog terena i opreme dobila potpuno nov IT centar i program stipendija, pomognut je i lokalni dom zdravlja, a novonađeni optimizam je uticao i na pokretanje nekoliko novih građevinskih projekata. Ipak, kako se i reporter "Vremena" lično uverio, na ekonomsku situaciju najviše je uticalo to što je zaposleno 400 rudara. Sa prosečnom platom od 800 konvertibilnih maraka mesečno, oni osiguravaju da u Stanarima ovih dana znatno bolje rade sve prodavnice, pekare, ali i restorani i benzinska pumpa.

N.S.

Podgorica: Napad na direktora "Vijesti"

Rano ujutru, 1. septembra, pretučen je direktor podgoričkog dnevnika "Vijesti" Željko Ivanović. Napadnut je u centru Podgorice, na istom mestu na kome je u oktobru prošle godine napadnut književnik Jevrem Brković i ubijen njegov telohranitelj Srđan Vojičić. Predsednik Crne Gore Filip Vujanović izjavio je 4. septembra da "policija čini sve da otkrije napadače". Kako je naveo, i međunarodne institucije, poput Interpola, imaju veoma pozitivne ocene o radu crnogorske policije, pa zbog toga izražava uverenje da će "relativno brzo" biti postignuti rezultati u istrazi o napadu na Ivanovića. Direktor "Vijesti" je, međutim, rekao da je manje važno ko ga je napao i da je bitno da policija utvrdi ko je naručilac njegovog premlaćivanja. Kako je naveo, pritisak na "Vijesti" traje već tri-četiri godine "s ciljem da uređivačka politika odgovara Milu Đukanoviću". Pritisci su, rekao je, dolazili iz državnog vrha, a kada takvi pokušaji nisu uspeli pokušano je sa otimanjem većinskog paketa akcija "Vijesti", kako bi novine mogle da budu uređivane onako kako odgovara Đukanoviću. Milo Đukanović je najavio da će tužiti Željka Ivanovića zbog optužbi da je organizovao napad. Kako su preneli podgorički mediji, bivši premijer je odbacio Ivanovićeve optužbe i saopštio da iskreno, bez političkih kalkulacija, želi da se otkriju počinioci. Povodom ovog događaja reagovale su i kancelarija OEBS-a u Crnoj Gori i Organizacija za medije u jugoistočnoj Evropi (SEEMO).

J.L.

Bombe

Na 43 lokacije u Srbiji, uključujući i korito Save i Dunava, nalazi se još oko 60 neeksplodiranih avionskih bombi. Prema podacima Republičkog centra za razminiranje, u pitanju su bombe zaostale posle NATO intervencije 1999. godine, koje se nalaze na velikim dubinama zbog čega ih je teško precizno locirati. Bombe koje su na dubini većoj od šest metara, prema nekim mišljenjima nisu direktna i neposredna opasnost za građane, pa zato donatori i ne pokazuju interes za njihovo vađenje. Drugi razlog za zaziranje od čiščenja je taj što cena uklanjanja jedne avionske bombe, u zavisnosti od specifičnosti lokacije na kojoj se nalazi, iznosi od 100.000 do 250.000 evra. Takođe, događa se i da posle uklanjanja stotine kubnih metara zemlje bomba ne bude pronađena, jer je njena putanja kroz slojeve zemlje nepredvidiva. Bomba u kineskoj ambasadi je, na primer, posle desetak metara krenula u suprotnom smeru – ka površini.

Broj nedelje

Školska torba srpskog đaka prvaka teška je u proseku šest kilograma.

Oficiri uče engleski

Generalštab Vojske Srbije planira da oko 1300 starešina do 2010. godine dostigne "zahtevano znanje engleskog jezika". U zavisnosti od potreba, kursevi u garnizonima biće intenzivni – u trajanju do tri meseca, poluintenzivni – do devet meseci, i induvidualni koji bi trajali prema potrebi.

Izgradnja Prokopa

Komisija Upravnog odbora Železnica Srbije odlučila je da Energoprojekt nastavi gradnju stanice Prokop u Beogradu. Komisija za izbor najpovoljnijih ponuđača odlučila je da se pravo gradnje železničke stanice, posle raskida ugovora sa firmom Trigranit, poveri drugoplasiranom na tenderu, beogradskoj kompaniji Energoprojekt holding. Trigranit je dobio posao juna prošle godine, ali nije ništa uradio na izgradnji stanice. Ta kompanija je imala niz primedbi na nastavak izgradnje po konceptu iz tenderske dokumentacije, ali na na predložene izmene nisu dobili nikakav odgovor ni Železnice ni nadležnog ministarstva.

Šabić: Podrška Saveta Evrope

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić izrazio je 4. septembra zadovoljstvo pozitivnom ocenom članova Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o unapređenju slobode pristupa informacijama u Srbiji. Šabić je razgovarao sa izvestiocima Monitoring komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Čarlsom Gorensom i Andreasom Grosom o ispunjavanju obaveza koje je Srbija preuzela članstvom u SE-u i, kako je nakon tog razgovora rekao, u procesu usvajanja evropskih demokratskih standarda, uključujući i slobodu pristupa informacijama, možemo računati na pomoć i podršku SE-a.

Osnovano Udruženje ulema

Od 1. septembra Islamska zajednica u Srbiji ima Udruženje ulema. Osnivačkoj skupštini prisustvovalo je više od 130 verskih službenika iz sva četiri muftijstva: sandžačkog, preševskog, beogradskog i novosadskog. Na skupu su izabrani organi Udruženja ulema i usvojen statut. Za predsednika Udruženja i Glavnog odbora izabran je Bekir Makić, profesor u medresi u Novom Pazaru, a potpredsednici su Pajazit Nicević, imam u novosadskom muftijstvu, i Hafiz Fevzi iz Preševa. Predsednik Skupštine je Serder Bajrami iz Preševa, a njegov zamenik je Mustafa Fetić iz Novog Pazara. Skupština Udruženja ulema broji 200, a Glavni odbor 30 članova. Skupština i GO imaju četvorogodišnje mandate. Udruženje ulema je najviši organ koji okuplja sve one koji su završili srednju školu medresu ili islamski fakultet i obavezno je da rade u Islamskoj zajednici.

Dani evropske baštine

Manifestacija "Dani evropske baštine" počela je 3. septembra i trajaće do kraja septembra, a Beograd će, kao domaćin centralne proslave, otvoriti vrata svih značajnih institucija. Srpska prestonica će istovremeno biti domaćin više od 300 gostiju iz inostranstva koje će predvoditi Teri Dejvis, generalni sekretar Saveta Evrope i Jan Figel, član Evropske komisije za obrazovanje i kulturu. Tema ovogodišnje proslave je "Reke – tokovi nasleđa". Osim dela u kome će besplatno biti prikazani mnogi uzbudljivi programi, predviđeno je i da tokom centralne proslave od 20. do 23. septembra budu potpisane tri konvencije – jedna je o značaju nasleđa za društvo, druga je o zaštiti arheološkog nasleđa, a treća o zaštiti pejzaža.

MTS za đake

Mobilna telefonija Srbije je 2. septembra na beogradskom Trgu Nikole Pašića organizovala promotivnu prodaju pripejd paketa pod nazivom "mt:s pripejd paket za đake". Roditelji su uz đačku knjižicu na uvid mogli da kupe svojoj deci pripejd paket koji sadrži mobilni telefon nokija 1110i i pripejd SIM karticu. Prodajna cena pripejd paketa je 999 dinara – 998 dinara telefon nokija 1110i, a samo jedan dinar pripejd SIM kartica sa kreditom za saobraćaj od 200 dinara.

Pančevo: Staž litvanskih trovača

Uprkos zabrani republičke inspekcije, trovači iz Litvanije još uvek nisu zaustavljeni. Prošle nedelje je, na osnovu pritužbi građana Pančeva zbog izuzetno neprijatnih mirisa u vazduhu, u fabrici HIP Azotara izvršen vanredni inspekcijski pregled, posle koga su dva prisutna republička inspektora zabranila dalji rad fabrici. Iz ove fabrike u vazduh ne curi slavni pančevački benzen, već amonijak, otrovni gas užasnog mirisa na koji su građani Pančeva bili zaboravili u vreme dok Azotara nije radila. Ali kad su posle vlasničkih transformacija i nabavke gasa pogoni pokrenuti, Azotara se potrudila da nadoknadi propušteno.

Gradski monitoring sistem je tog dana, u utorak 28. avgusta, zabeležio vanredno visoku tročasovnu imisiju amonijaka od 261 mikrogram po kubnom metru, dok je granična vrednost inače 200 mikrograma. Sudeći prema zapisniku inspekcije, zatečeno stanje u fabrici je bilo očajno, prisutni zamenik direktora proizvdonje odbio je da potpiše zapisnik, ali su inspektori Stanković i Bančov zatvorili četiri pogona: Kan, Karbamid, Azotna kiselina i Amonijak.

Svi mediji su preneli vest da je Azotara zatvorena. U nizu zabrana rada fabrikama koje ugrožavaju životnu sredinu, ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju jer je reč o najpoznatijem proizvođaču mineralnih đubriva i azotnih jedinjenja, ali i zato što je ovo prva zabrana rada nekoj od tri fabrike u Južnoj zoni, iz koje se već uobičajeno truju stanovnici grada Pančeva i okoline.

I dok se dva susedna privredna giganta, Petrohemija i NIS Rafinerija, posle dugih benzenskih noći polako dovode u red, Azotara najednom pokazuje neverovatnu aroganciju ne samo prema životnoj sredini i građanima već i prema nadležnim državnim organima. Kad je bura prošla, a inspektori se vratili u kancelarije, ova privatizovana fabrika, u litvanskom vlasništvu, nastavila je da radi i truje građane uprkos rešenju republičke inspekcije.

"Sutradan smo išli u kontrolu i tada je ustanovljeno da nisu obustavili rad ni u jednom od pogona", za "Vreme" je potvrdila ovu vest republička inspektorka Jelena Stanković. Mirisi nad gradom i gradski monitoring pokazuju da se trovanje amonijakom nastavilo i narednih sedam dana. Šta se preduzima kad trovač ne poštuje odluku državnog organa? Republička inspekcija je podnela krivičnu prijavu protiv odgovornih lica u fabrici.

Sad će direktor fabrike Vidmantas Kučinskas, kao i direktori četiri pogona, lično i u svoje ime ići na sud zbog namernog zagađenja vazduha, vode i zemljišta. U krivičnoj prijavi stoji da će odgovarati jer nisu postupili po nalogu inspekcije, a po članu 261, stav 3 Krivičnog zakona, što znači da ih čeka kazna zatvora do tri godine, a Ministarstvo zaštite životne sredine ima sve dokaze da ovaj spor na sudu izađe u korist disanja.

No, litvanijske trovače ni to ne zaustavlja. Fabrika radi i dalje. Šta se čini kad trovač nastavlja da truje i posle krivične prijave? Mada su rukovodeći organi, direktori Azotare su samo njeni radnici, pa odluka u suštini nije na njima, ali posledice moraju biti po zakonu. Da li se u Litvaniji radnicima plaća beneficirani staž dok su u zatvoru zato što njihov gazda ne poštuje elementarne zakone države u kojoj ostvaruje profit?

S. Bubnjević

Zakon o SANU-u

Srpsko ministarstvo nauke podržalo je Nacrt zakona o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, koji je predložila ta institucija, i u cilju njegovog što bržeg donošenja vratilo ga u proceduru u Vladu. Ministarstvo nauke je to uradilo odmah nakon donošenja novog zakona o ministarstvima. Predstavnici SANU-a su 4. septembra u razgovoru sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom zatražili podršku za što brže usvajanje zakona o SANU-u i upoznali predsednika Vlade sa značajem tog pravnog akta.

Multietnička saradnja

Godišnja skupština Asocijacije multietničkih gradova, koja će se baviti saradnjom evropskih regiona, biće održana u novembru u Skupštini Vojvodine, saopštio je 4. septembra Pokrajinski sekretarijat za informisanje. Termin održavanja skupštine dogovoren je na sastanku predsednika pokrajinskog parlamenta Bojana Kostreša sa generalnim sekretarom te asocijacije Aleksandrom Popovim i programskim direktorom Jovanom Komšićem. U saopštenju se navodi da bi na toj skupštini trebalo da učestvuju predstavnici članica Asocijacije (države članice bivše Jugoslavije, Albanija, Rumunija, Bugarska i Mađarska), kao i predstavnici nevladinih organizacija.

Sedmica

U igri na sreću loto Državne lutrije Srbije, 4. septembra je izvučena sedmica, koja u ovom kolu iznosi 30 miliona dinara, odnosno 350.000 evra. Prema podacima Lutrije Srbije, dobitnik je iz Novog Beograda. Izvučeni su brojevi 16, 19, 9, 34, 22, 12, 37.

MUP snima

Ministarstvo unutrašnjih poslova snimalo je protest Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima Srbije, koji je održan 5. septembra. Dan ranije Ministarstvo je izdalo saopštenje u kome se navodi: "U skladu sa čanom 69. stav 3. Zakona o policiji Republike Srbije, policijski službenici Ministarstva unutrašnjih poslova snimaće video-kamerama i fotografisati učesnike ovog događaja, jer postoji opasnost da prilikom održavanja javnog skupa može doći do ugrožavanja života i zdravlja ljudi ili imovine", navedeno je u saopštenju.