Fudbal: Crveni i Zvezda

Fudbalsku jesen u Srbiji obeležiće dva događaja: predstojeći nastupi reprezentacije u kavalifikacjama za EP u Austriji i Švajcarskoj naredne godine, i takmičenje Crvene zvezde u Ligi Kupa UEFA. Ostvareni rezultati na ova dva "fronta" mogu na mnogo načina da odrede narednih nekoliko godina tzv. najvažnije sporedne stvari na svetu u Srbiji.

Reprezentativci će u narednu subotu i potom u sredu igrati po ko zna koji put istorijske utakmice. Putuju u Jermeniju i Azerbejdžan na megdan fudbalskim patuljcima iz nekadašnjih provincija bivšeg SSSR, ali kako se kaže "danas svako zna da igra fudbal", trebalo bi biti dodatno oprezan. Naročito kada se ima u vidu da je u prošlom ciklusu kvalifikacija za EP u Portugalu snažni Azerbejdžan bio jedan od glavnih uzroka neodlaska tadašnje SCG na kontinentalno takmičenje. Danas je situacija drugačija: iz tima koji je tad pokušavao da nešto postigne, u ekipi je samo kapiten Dejan Stanković, a svi ostali su potpuno novi klinci, i malo stariji, koji pokušavaju da iskoriste ukazanu priliku. Upravo zbog toga što je reprezentacija drastično podmlađena posle SP-a u Nemačkoj prošle godine, još uvek nema kontinuirano dobrih igara i ekipa predvođena Baskijcem Havijarom Klementeom konstanto iritira javnost i navijače promenljivim predstavama. Fudbal je, kao i u većini zemalja u svetu, precenjen i reprezentacija je pod stalnim pritiskom da mora ostvariti dobar rezultat. Klemente u takvom kontekstu pomalo izgleda kao da je "pao s Marsa" jer niti daje obećanja niti pokazuje znake bilo kakve uzrujanosti. On uporno ponavlja da je ovo mlad tim koji je u fazi nastajanja i da bi tek u nekoj budućnosti mogao da postigne zapaženiji rezultat. Okosnicu čine nekadašnji "mladi" reprezentativci koji su bili među najboljima u Evropi poslednjih nekoliko godina. Oni polako zauzimaju mesto u solidnim evropskim klubovima i uz pojavu nekih ekstratalenata mogu narednih godina da predstavljaju značajnu fudbalsku činjenicu. Utakmice protiv Jermenije i Azerbejdžana u narednih sedam dana i preostale dve potom (Kazahstan i Poljska) moraju da donesu svih 12 bodova ako se želi na prvenstvo. Pritisak je na mladim igračima velik ali se samo u takvim okolnostima pokazuje veličina.

Kada se reprezentacija vrati sa "dalekog istoka" u fokusu će dva meseca biti fudbaleri šampiona države Crvene zvezde koji će odigrati četiri utakmice u pomoćnom evropskom klupskom takmičenju. Njeni protivnici su Bajern, Aris, Bolton i Braga i postoji mogućnost da beogradski tim prezimi u Evropi posle deceniju i po, s obzirom na to da prva tri tima iz grupe idu dalje. Predsedniku kluba Draganu Stojkoviću potreban je neki uspeh u Evropi posle dve uzastopne dvostruke krune kod kuće i traljavog nastupa van Srbije. U konkurenciji nabrojanih timova Zvezda svakako ne slovi za favorita, ali ako ništa drugo, protiv najjačih, Bajerna i Boltona, igraće kod kuće, pred krcatim tribinama što će pomoći timu da pruži možda više nego što objektivno može. Aris i Braga nisu protivnici iz prvog grčkog i portugalskog ešalona i moguće je da Zvezda donese bodove iz Soluna i Portugala. Prema onome što u poslednje vreme njeni igrači pokazuju, dobar rezultat nije izvestan, jer sem želje nema velikog pomaka u igri. Ekipa će imati vremena da se pripremi i dotera formu, i ako "stranci" koji su došli ovog leta pruže više, što su u nekim utakmicama nagovestili, možemo da se nadamo da ćemo i na proleće ugostiti na stadionu u Ljutice Bogdana nekog evropskog velikana.

Kako god se završila ova fudbalska jesen, super uspesima reprezentacije i plasmanom Zvezde u četvrtfinale Kupa UEFA ili ispadanjem iz oba koloseka, činjenica je da se neke promene događaju. Na scenu stupa nova generacija fudbalera koja je svesna da će do velikih ugovora morati da se oznoji daleko više od nekih svojih prethodnika i da put u Evropu često vodi preko istoka, a na domaćoj sceni ćemo gledati ekipe u kojima nastupaju "stranci" koji donose drugačije osobine u prostor srpskog fudbala. Ako je suditi po poslednjem derbiju, veći upliv fudbalera iz inostranstva biće lekovit za rovito srpsko fudbalsko tržište, bez obzira na to što to nije najbolje što svet nudi. Oni donose više poštenja na terenu i prave od srpske ligu nešto što više podseća na evropsku rutinu po kojoj je važno kako ko igra, a ne koje prezime nosi ili koje mu je boje koža. Možda to bude inicijalna kapisla i za neke druge, temeljnije promene u ovom sportu.

S. G.

Beograd: Venecuelanski "otporaši"

U Beograd su došli da, kako kažu, čuju iskustva članova nekadašnjeg pokreta Otpor. Da čuju na koji način su se srpski studenti polovinom devedesetih borili protiv režima Slobodana Miloševića i kako su, na kraju, uspeli da ga pobede. Stigli su na sedmogodišnjicu petog oktobra obučeni u majice na kojima je odštampana otvorena bela šaka.

Ronel Gaglio, Geraldine Alvarez, Rodrigo Diamanti i Elisa Totaro, studenti iz Venecuele, stigli su iz Karakasa u Beograd sa željom da nauče nešto više o nenasilnom otporu represivnim režimima, i usput u kulturnom centru Rex iznesu svoje probleme: nasilje u Venecueli, siromaštvo, netransparentni izbori, ustav i policija.

"Mi pokušavamo da promenimo način mišljenja ljudi u našoj zemlji o njihovim pravima i slobodama, ali i slobodi medija, škola i univerziteta. Mi se ne borimo protiv venecuelanske vlade i predsednika Huga Čaveza, već želimo da on poštuje ljudska prava i slobode, koji su u Venecueli znatno ograničeni", izjavili su mladi studenti prilikom posete redakciji "Danasa".

Na prvi pogled to su sasvim očekivane želje jedne opozicije ili studentske organizacije, želje čija bi se realizacija opet veoma smisleno mogla uklopiti u teorije o nenasilnim konfliktima – civilni vidovi borbe, štrajkovi i bojkoti, masovni protesti i sve to bez oružja. Drugim rečima, model srpskog Otpora uspešno primenjen u Kirgistanu, Ukrajini i Gruziji. I sve bi to bilo kako bi bilo, a po volji venecuelanskih studenata, da između politike latinoameričkog levičara i populiste Huga Čaveza i Slobodana Miloševića ima malo više dodirnih tačaka i da je venecuelanska opozicija ono što je polovinom devedesetih bila opozicija u Srbiji. I uopšte, kada bi bila opozicija.

"Verovatno su u pitanju studenti UCV-a", nagađa profesor sa Bečkog univerziteta Kristian Cvik, stručnjak za istoriju Latinske Amerike, "Inače ne bi imali para da dođu." Venecuelanska opozicija je bila i još uvek jeste sve ono što se od jedne opozicije ne očekuje: bogata i moćna. Iako je Universidad Central de Venecuela državni univerzitet dostupan svima koji polože prijemni ispit, njegovi studenti su po nekom nepisanom pravilu deca iz dobrostojećih familija, deca čiji su roditelji bez problema platili elitne srednje škole i privatne profesore, deca koja sa lakoćom na prijemnom potisnu siromašne Venecuelance. Sve što nije siromašno u Venecueli jeste opozicija čiji se politički program uglavnom sastoji u tome – kako smeniti Huga Čaveza. Zbog populističkih ispada, ponekad potpuno bezrazložne kritike Sjedinjenih Država, imperijalizma i kapitalizma i slepe privrženosti Fidelu Kastru, politika Huga Čaveza se karakteriše kao represivna i autoritativna. Uzimajući u obzir dve trećine siromašnih Venecuelanaca koji po prvi put imaju "svog" predsednika, kao, između ostalog, i reforme zdravstva i školstva i konstantan rast privrede što jednostavno nije tačno.

Venecuelanska opozicija bi morala da zna ono što je između ostalog izjavila Jelena Milić, politički analitičar i član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, takođe učesnica na konferenciji u Rexu: "Ne treba se boriti protiv nekog, već za ono za šta jesi."

S. Kovacs

Nauka: Nobelovci na brzom hardu

Nobelova nagrada za fiziku upravo je dodeljena za čitanje hard-diskova. Naime, kako je u utorak saopštila Švedska kraljevska akademija u Stokholmu, nagradu za 2007. godinu dobili su Albert Fer iz Francuske i Peter Grinberg iz Nemačke, za "otkriće gigantske magnetootpornosti", što je fenomen koji se primenjuje u informacionim tehnologijama. Posle niza od nekoliko nagrada za fundamentalna istraživanja o poreklu i strukturi Univerzuma, Nobelov komitet je odlučio da ove godine nagradi fizičare čije otkriće ne zadire u kosmologiju i slična pitanja o suštini sveta, ali direktno utiče na svakodnevni život. Naime, ovogodišnji laureati Fer i Grinberg su još 1988. godine nezavisno jedan od drugog otkrili fenomen gigantske magnetootpornosti (giant magnetoresistance, GMR). Oni su tada ustanovili da male promene u namagnetisanju kod GMR sistema mogu da izazovu vrlo velike promene u otpornosti. Ovo otkriće je odmah primenjeno za čitanje podataka sa kompjuterskih hard-diskova. Kod hard-diskova se, inače, informacije beleže namagnetisavanjem mikroskopski malih površina, a primena GMR tehnologije je ubrzala čitanje i omogućila da se smanje dimenzije diskova za sve računare, iPod-ove i druge slične uređaje. Ova tehnologija se posle osnovnih istraživanja Fera i Grinberga razvila za manje od jedne decenije, a danas se već standardno koristi.

S. Bubnjević

Svečanost: Petnaesta generacija BOŠ-a

Beogradska otvorena škola je 9. oktobra u Domu Narodne skupštine u Beogradu organizovala svečanost povodom upisa 15. generacije studenata. Prvi polaznici Škole koji su pohađali školsku 1993/1994. godinu bili su najbolji studenti ekonomije i psihologije. Danas, ova nevladina i neprofitna obrazovna organizacija, pored niza aktivnosti namenjenih darovitim mladim ljudima, organizuje i dva jednogodišnja studentska programa: Glavni program i Program Evropska unija i Balkan. Škola je prilično popularna kod studenata fakulteta političkih nauka, pravnog i ekonomskog fakulteta, a u njoj postoji nekoliko odeljenja koja se bave i drugim aktivnostima, kao što su, na primer, izdavaštvo i proučavanje religija. Ideja osnivača BOŠ-a je da ova organizacija doprinosi ukupnom razvoju društva kroz dodatno obrazovanje i obuku nosilaca društvenih promena, istraživanje i razvoj javnih politika, a u cilju izgradnje moderne zajednice zasnovane na demokratskim vrednostima. Ovog meseca BOŠ će proslaviti i 14. rođendan.

J. L.

Nemi film u pozorištu: Smeli korak napred

Španska umetnička grupa Mozaik grup sa predstavom Zaljubljeni (In Love) na ovogodišnjem Međunarodnom pozorišnom festivalu malih scena Joakiminterfest 2007. u Kragujevcu, nastupila je u utorak 9. oktobra, ali je i generalna proba, izvedena dan ranije u velikoj sali "Đuro Salaj" u Beogradu, unela dah mediteranske svežine ne samo na pozorišnu scenu Srbije već i u umetnički pristup odnosu pozorišta i filma. U komunikaciji sa publikom predstava se istovremeno služi pantomimom i muzikom, a obogaćuju je i filmske projekcije, tako da pet glumaca i pet muzičara jednako doprinose njenom uspehu.

Komad je zamišljen i realizovan kao setno podsećanje na najviše domete nemog filma, a britki, gotovo nušićevski humor situacije ne imitira nemi film, već publiku uveseljava na račun malograđanskog morala i ponašanja sa početka XX veka. Središte predstave čini burna i nežna ljubavna priča između odbeglog robijaša i lepe služavke, koja nosi čitavu predstavu. Komad je osmišljen kao slagalica kratkih skečeva koji se pretapaju jedan u drugi, stvarajući nekoliko većih, znalački spojenih u celinu predstave. "Ovaj koncept je teži za izvođenje, ali nam omogućava da publici držimo pažnju", objašnjava jedan od muzičara, Ivan Kovačević. Rezultat su osmesi na licima publike i nakon što zavesa padne.

Vrlina ovog komada je lakoća sa kojom ga publika može pratiti bilo gde u svetu. Pantomima, muzika i jednostavan i domišljat humor najjače su oružje ovog dela. Bez ikakvog truda i napora, svako ko se prepusti mašti umetnika na i oko bine, prepoznaće u predstavi svetske klasike nemog filma, poput Čarlija Čaplina, braće Marks, Stena Lorela i Olivera Hardija, vrhunce naše komediografije: Gospođu ministarku, Pokondirenu tikvu i Mister Dolara, ali i žar, osećajnost i snagu pokreta juga Španije. Glumci su dali svoj maksimum tokom čitave predstave. Uz nosioce glavnih uloga, zablistala je i Maribel Martin dvema potpuno različitim i nimalo lakim ulogama: "uobražene dame" i "neumoljivog inkasanta". Skoro celokupna muzika napisana je isključivo za ovaj komad, a inspirisana je džezom, bluzom, bibapom i nosi lični pečat kako kompozitora tako i svakog od muzičara ponaosob. Lično je majstorski utkano u kolektivno, a posvećeno i darovano publici.

Treba naglasiti da ni u jednom trenutku niste u mogućnosti da pogodite šta će se sledeće dogoditi, jer simbioza muzike, pokreta i akustičnih efekata daje predstavi posebnu uzbudljivost, a kreativnost režisera pruža neizvesnost koja asocira na Hičkoka. Ovde, međutim, nije kraj. Izvođači svoj posao ne smatraju završenim samim činom premijere, već joj daju novu dinamiku svakim izvođenjem. "Uvek može bolje, i to je naš krajnji cilj", zaključuje glumica Maribel Martin.

Predstava Zaljubljeni je autorsko delo cele pozorišne trupe. Scenario i režiju potpisao je Eduard Kodina Puholriu, muziku Gijem Roma, kostim Marija Đorđević, a scenografiju i audio-vizuelne efekte Hoan i Laia Rovira.

Jovan Milević

Preminuo Laza Ristovski

Poznati muzičar i kompozitor Laza Ristovski preminuo je u Beogradu u 51. godini. Rođen je 1956. godine u Novom Pazaru. Muzikom je počeo da se bavi još u petoj godini, a 1975. godine imao je prvi koncert s kragujevačkom grupom Smak na Filološkom fakultetu u Beogradu. U oktobru 1976. prelazi u Bijelo dugme, da bi se tri godine kasnije vratio u Smak. Posle raspada Smaka u jesen 1981, počinje da radi kao studijski muzičar i ubrzo postaje najtraženiji klavijaturista u zemlji. Komponovao je muziku za više domaćih filmova, a 1994. objavio je album Naos, i kasnije CD klasične muzike s operskom pevačicom Dubravkom Zubović. Učestvovao je i na povratničkoj turneji Bijelog dugmeta 2005. godine.

Fosili u blizini

U Prirodnjačkom muzeju u Beogradu početkom nedelje je otvorena izložba o akademiku Nikoli Pantiću, pioniru srpske paleobotanike, nauke koja se bavi proučavanjem fosilizovanih ostataka biljaka. Nikola Pantić (1927–2002) bio je prvi srpski istraživač u ovoj oblasti – tokom više decenija istraživanja geološke istorije otkrio je da su se pre 300 miliona godina na teritoriji Srbije nalazile nepregledne močvare naseljene gigantskim primitivnim biljkama. Sa dolaskom novih geoloških epoha, flora se menjala, a Pantić je opisao sve te promene na osnovu pronađenih fosila. Osim razvoju paleobotanike, Nikola Pantić je dao presudan doprinos paleoklimatologiji, rekonstrukcijama paleoekosistema i globalnoj tektonici. Izložba o njegovom radu, sa fosilima starim i po 400 miliona godina, kao i originalnim mapama i skicama, trajaće do marta 2008. godine.

Za status grada

Slikanjem murala u centru Leskovca, kao i u još 11 opština, biće obeležen početak projekta "Pokreni grad". Inicijativu za unapređenje i podsticanje razvoja kulturnog i umetničkog života manjih sredina u našoj zemlji pokreću Telenor fondacija i nevladina organizacija KIOSK uz podršku opštinskih vlasti i kompanije Duga. Cilj je da se i na ovaj način, kroz angažovanje 12 mladih umetnika izabranih na konkursu, pokaže da ova mesta u Srbiji zaslužuju da steknu zvaničan status grada, što je najavilo i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Kvantni busevi

Prošle nedelje je načinjen proboj u razvoju kvantnih računara, dugoiščekivanih mašina budućnosti koje neće biti zasnovane na klasičnoj matematičkoj logici, već na jeziku kvantne mehanike. Dve nezavisne grupe američkih fizičara razvile su nove "buseve" za prenos informacija između kubita, tako da oni budu realizovani na standardnim čipovima. Inače, za razliku od bita, što je jedinica informacije koja kod klasičnog računara može imati vrednosti samo 0 ili 1, kvantni računar koristi kubit koji može imati i vrednost koja je superpozicija ili zbir ova dva stanja. Tako zasnovani računari bi u teoriji morali biti dramatično moćniji od svega što trenutno može da se zamisli u IT svetu. Zahvaljujući poslednjim radovima fizičara sa Univerziteta Jejl i sa Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju, stvoreni su busevi za kubite koji će omogućiti razvoj kvantnih računara upotrebom klasičnog procesa proizvodnje kompjuterskih čipova.

Novi koncept

Epsonov razvojni centar plasirao je novi model ink-džet štampača Epson Stylus D120. Kako objašnjavaju u kompaniji, on predstavlja veliku novinu na tržištu s obzirom na to da je prvi ink-džet štampač koji poseduje sve prednosti laserskog štamača u pogledu brzine, ekonomičnosti i broja strana koje odštampa jednim kompletom kertridža, a poseduje i sve karakteristike koje su prednosti ink-džet štampača u odnosu na laserski: štampa u boji i fleksibilnost. Ovaj model štampa 37 stranica u minuti, a prvi komplet kertridža potroši se tek nakon 750 odštampanih stranica. Namenjen je kućnim, ali i poslovnim korisnicima u manjim ili srednjim preduzećima. Garancija na proizvod je tri godine i za 80 evra se može kupiti u BS Procesoru.

Ekološka budućnost

Beograd je od 10. do 12. oktobra domaćin Šeste ministarske konferencije "Životna sredina za Evropu". Konferencija će okupiti oko 3000 učesnika, među kojima će biti i ministri i delegacije iz 56 zemalja sveta. O ovom događaju "Vreme" će detaljnije izveštavati u sledećem broju.

Solidarnost

Fondacija solidarnosti Srbije obezbedila je za školsku 2007/2008. godinu stipendije za 300 srednjoškolaca i studenata, koji će, zahvaljujući tim sredstvima, započeti ili nastaviti redovno školovanje. Ugovore o korišćenju mesečne stipendije u iznosu od 3000 dinara 9. oktobra je u Međunarodnom pres centru Tanjuga potpisalo 70 učenika i studenata sa područja Beograda. Ostali korisnici stipendija, kojih ima od Kosovske Mitrovice do Sombora, ugovore će potpisati u mestima stanovanja. Korisnici su deca lišena roditeljskog staranja, deca smeštena u domovima, kao i ona slabog materijalnog stanja.

Spomen-ploča

Unija Roma Srbije postaviće 18. oktobra, povodom desetogodišnjice ubistva romskog dečaka Dušana Jovanovića, spomen-ploču preko puta Narodnog pozorišta u Beogradu, najavio je lider te partije Rajko Đurić. On je na sednici skupštinskog Odbora za smanjenje siromaštva podsetio da su dečaka Dušana Jovanovića 18. oktobra 1997. godine u Beogradskoj ulici ubili skinhedsi. Đurić je dodao da je Unija Roma Srbije zatražila odobrenje od nadležnih gradskih službi da ploču postavi na plato preko puta Narodnog pozorišta, ali da još nisu dobili nikakav odgovor.

Dvojno državljanstvo

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je 9. oktobra da je Srbija spremna da uđe u pregovore sa Crnom Gorom o pitanju dvojnog državljanstva. "Srbija je apsolutno spremna da uđe u te pregovore, jer i to pitanje treba da se reši, ako želimo valjano rešenje o eventualnom dvojnom državljanstvu, na međudržavnom nivou", rekao je Đelić podgoričkim "Vijestima". Povodom zahteva predsednika Filipa Vujanovića da po ovom pitanju između Srbije i Crne Gore posreduje Savet Evrope, Đelić je kazao da "internacionalizacija nekih naših bilateralnih odnosa" nije dobra.

Broj nedelje

Povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja 10. oktobra, pomoćnik ministra zdravlja Goran Ilić izneo je podatke Svetske zdravstvene organizacije prema kojima od neke vrste mentalnog poremećaja u svetu trenutno boluje oko 450 miliona ljudi (u Srbiji je taj broj niži od evropskog proseka) i da svaka četvrta osoba doživi neki mentalni poremećaj ili poremećaj ponašanja. U svetu od depresije boluje oko 154 miliona, a od šizofrenije oko 25 miliona osoba.

Život Direktorka i glavna i odgovorna urednica Radio-televizije Studio B Dragana Milićević-Milutinović uputila je Skupštini grada Beograda neopozivu ostavku na obe funkcije. U saopštenju za javnost ona nije želela da navede razloge zbog kojih podnosi ostavku na funkciju glavnog i odgovornog urednika koju je obavljala pet godina i osam meseci i na funkciju generalnog direktora na kojoj je bila više od četiri godine. Dragana Milićević-Milutinović rođena je 1965. godine u Beogradu, gde je završila srednju školu i Pravni fakultet. Novinarsku karijeru započela je na Studiju B 1991. godine. Na toj televiziji od 1994. godine uređivala je vesti. Bila je voditelj jedne od najgledanijih emisija ove televizije, "Intervju gledalaca". Nakon otkaza koji je dobila na Studiju B, u decembru 1997. godine sa grupom kolega osniva Produkcijsku grupu Mreža. Na Studio B vraća se u febraru 2003. kao glavni i odgovorni urednik. Od juna 2003. obavljala je i dužnost direktora ove kuće. Udata je, ima dve ćerke. Sahrana Na Batajničkom groblju u Beogradu u ponedeljak 8. septembra sahranjena je Danica Šešelj, majka lidera Srpske radikalne Stranke Vojislava Šešelja, koja je preminula 5. oktobra u 84. godini. Rodbina, prijatelji i članovi SRS-a, njih oko hiljadu, ispratili su Šešeljevu majku, a on od Haškog tribunala nije zatražio dozvolu da prisustvuje sahrani. Među vencima koje su nosili čelnici te stranke Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić bio je i venac Vojislava Šešelja, preneo je Tanjug. Danica Šešelj ispraćena je uz zvuke junačkih pesama, a opelo su održali vladika mileševski Filaret i sveštenstvo iz Batajnice. U posmrtnoj povorci bili su i brat Radovana Karadžića Luka, Brana Crnčević, Dragan Marković Palma i mnogobrojni prijatelji porodice Šešelj. Generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić je, opraštajući se od Šešeljeve majke, rekao da je ta stranka "izgubila dobrog, vernog i požrtvovanog člana, koja je, posebno u poslednjih nekoliko godina, propatila zbog zatočeništva sina u haškom kazamatu". Prema Vučićevim rečima, Šešelju "nije ni na pamet palo da traži milost od tirana, kako bi ga pustili na sahranu svoje majke, s obzirom na to da nije ni Hrvat, ni Albanac već Srbin. Danica nije izdržala, ali Voja mora zbog nje i zbog Srbije", istakao je Vučić. U želji da uspešno organizuju sahranu, radikali su na nekoliko punktova u Batajnici postavili svoje članove koji su upućivali ljude ka groblju i davali savete gde da parkiraju kola. J. G.