Svet iz vazduha:
Nevidljive granice

Svet Roberta Hasa je skoro savršen i kao takav odgovara trendu ignorisanja loših vesti i "teških" slika

Robert B. Has izgleda upravo onako kako se zamišlja uspešan američki biznismen – diplomac sa Harvarda i Jejla. Izgleda kao neko ko je pre više od dve decenije postao čuven po ozbiljnoj ekonomskoj transakciji koja mu je donela milione dolara. Tada je kupovinom kompanija kao što su Dr. Pepper i Seven-Up, od 90 miliona napravio 1,3 milijarde dolara i od tada, već 25 godina, on važi za top menadžera u "leveraged buyout" industriji. Svaki njegov pokret je dobro proračunat, svaki pogled pažljivo isplaniran. U elegantnom tamnom odelu Robert Has prilazi govornici, osmehuje se i počinje da priča o snovima. O tome kako ih treba imati i ispuniti. Njegov san je, recimo, bio da objavi jednu jedinu fotografiju u prestižnom časopisu "National Geographic".

"Kada sam 1994. godine krenuo na safari u Afriku, nisam znao kako se fotografiše, čak nisam ni imao fotoaparat. Kupio sam pre puta najjednostavniji aparat, da bih mogao da slikam životinje."

Te prve fotografije nisu nikako uspele, kaže za "Vreme" Robert Has. Ipak nije odustao – u Afriku se vraćao godišnje tri do četiri puta, fotografisao i na kraju, posle nekoliko godina, odlučio da objavi knjigu. Zvuči jednostavno, ali uspeh koji je postigao je san skoro svakog fotografa – knjige fotografija Roberta Hasa su najprodavaniji bestseleri u istoriji "National Geographica".

Vodeći i dalje uspešno svoju investitorsku kompaniju u Dalasu, Haas Wheat & Partners, Has je na putovanju kroz Afriku započeo i svoju drugu karijeru, otkrivajući ne samo fotografiju već i fotografisanje iz vazduha, "aerial photography". Za pogled odozgo treba imati poseban dar i puno para. Sudeći po onome što se može videti u njegovim knjigama Kroz oči bogova, pogled iz vazduha na Afriku i Kroz oči kondora, pogled iz vazduha na Latinsku Ameriku Has ima i jednog i drugog na pretek.

Za više od dve godine proputovao je 15 država Latinske Amerike od brazilske obale Atlantika do Kordiljera Blanka zapadnog Perua, od Magelanovog moreuza do poluostrva Jukatan – Argentinu, Belize, Boliviju, Brazil, Čile, Kolumbiju, Kostariku, Ekvador, Gvatemalu, Meksiko, Panamu, Paragvaj, Peru i Venecuelu. U helikopter i male avione ulazi bez straha, vrata ne zatvara, fotoaparat ne stavlja oko vrata, i slika. Za poslednju knjigu o Latinskoj Americi napravio je sedamdeset hiljada fotografija, od toga je upotrebljeno 140. Koliko košta fotografisati čitav jedan kontinent iz vazduha? "Mnogo, veoma mnogo", odgovara Has. Njegova fotografija nije fotografija jednog Cartiera Bressona, ili Eugenea Smitha, koji su sa običnom Leicom, na crno-belom filmu hvatali trenutak. Fotografija Roberta Hasa ne može se odvojiti od produkcije, zapravo bez nje ne bi ni postojala.

Na poluostrvu Jukatanu, ružičasti flamingosi se okupljaju u grupu nalik na pticu, na još jednog flamingosa. Ne, nema nikakve montaže, nema manipulacije, kaže Has. U Meksiko Sitiju, jedna pored druge, načičkane su šatre raznih boja koje pokrivaju uličnu pijacu, jedna usamljena krava pase na močvarnom tlu nacionalnog parka Lago Ipoa, u Paragvaju. Iz aviona crvene morske zvezde na dnu mora izgledaju kao na dečjim crtežima, džinovski lokvanji plivaju po površini močvare u Brazilu, šarene zastavice štite ekvadorske račiće od ptica grabljivica, krokodil se odmara na obali – sve to iz vazduha izgleda drugačije, za svaku sliku potrebno je više od jednog trenutka da se shvati šta je na njoj – čudesan svet viđen očima Roberta Hasa. "On mi je pokazivao moju rodnu zemlju onako kako su moji preci žudeli da je vide – kako se svaki šaman koji je ikada popio halucinogenu mešavinu nadao da će je doživeti...", napisala je Mari Arana, poznati autor iz Perua i Amerike i kandidat za nagradu za Nacionalnu knjigu, koja je pratila Hasa na jednoj od njegovih foto-ekspedicija. "Ovde nema granica. Nema ni nacionalnosti. Jedan pejzaž se stapa sa drugim. Uprkos svim ratovima koji su se vodili dole, uprkos svoj patnji koja i dalje muči kontinent, pogled iz vazduha je spokojan i neutralan, a zemlja ispod nas – bez šavova i celovita."

Svet Roberta Hasa je skoro savršen i kao takav odgovara trendu ignorisanja loših vesti i "teških" slika. "Istina je", kaže Has za "Vreme" nakon kraće pauze, "istina je da se odozgo ne vide građanski ratovi, ne vide se ni bolesti kao što je sida, ne vide se sukobi među ljudima, ali svi mi ionako znamo da oni postoje. Ono što ja pokušavam da kažem jeste da postoji i lepa strana sveta. Znači, odozgo se ne mogu videti nacionalne granice i zato je dobro da se podsetimo da one nisu prirodne." Odozgo se takođe ne vide različita tumačenja religije, kaže Has, zbog čega postaje besmisleno svađati se čiji je bog u pravu, a čiji ne.

Robert Has nije, naravno, prvi otkrio mogućnosti koje se jednom fotografu pružaju iz ptičije perspektive. Neprikosnoven umetnik na ovom područiju je Francuz Yann Arthus Bertrand, čije su džinovske fotografije svih mogućih delova zemaljske kugle iz vazduha obišle skoro ceo svet. Isto kao i Hasove fotografije, i knjige Arthusa Bertranda često se karakterišu kao "coffe table books", debela, teška i skupa dekoracija koja još samo horizontalno staje u police za knjige. "Ne. To su fotografije koje teraju ljude da razmišljaju na neki drugi način. Ljudi vole takve fotografije i daju pare za njih zato što inače ne bi imali priliku da ih vide. Pogled odozgo jeste realnost koju ne vidimo svaki dan, a ja sam prvi konzument svojih fotografija."

Pare od prodatih knjiga i autorskih prava Robert Has, jedan od najpopularnijih fotografa u istoriji "National Geographica", nikada nije uzeo za sebe. Zadovoljan je time što je svoje snove podelio sa drugima.

Sonja Kovacs