Navigator:
Uhvati Gugl

Kada nekoga "guglujete", šta mu radite? Propuštate mu ime kroz pretraživač kako biste došli do što više ličnih informacija? Hm, možda je to bilo tako do sada, ali ova reč bi uskoro mogla da dobije sasvim novi smisao. Gugluj me bi moglo da znači – pozovi me, a guglovati – krstariti internetom. Pod uslovom da kompanija Gugl ostvari svoju nameru i kupi frekventni opseg namenjen novoj generaciji bežičnih telefona u Americi.

SAD, odnosno njihova agencija za kontrolu frekvencija FCC (Federal Communication Comission) objavila je aukcijsku prodaju frekventnog opsega na 700 herca, koji je doskora pokrivao deo analogne televizije. Budući da se televizije digitalizuju, ovaj vrlo prodoran deo spektra naglo je ostao upražnjen. Prodoran znači da uređaji koji emituju na ovoj frekvenciji mogu daleko da dobace signal i Amerikanci su predosetili da bi se tu mogle uzeti lepe pare od mobilnih operatera (aukcija počinje na 4,5 milijarde dolara za deo spektra, a od deset za ceo blok).

U Guglu su odlučili da se i sami prijave na aukciju i pokušaju da kupe barem deo opsega koji se nudi, ocenjujući da sa dosadašnjim operaterima uglavnom imaju probleme, to jest da im je usluga preskupa, pre svega u domenu pristupanja internetu preko mobilnih uređaja. Naime, smatra se da su sadašnji operateri, budući da su ponikli iz telefonskih kompanija za koje je prenošenje glasa zakon, suviše tvrdi kada je prenos podataka u pitanju i da koče razvoj mobilnog interneta.

Gugl bi tako ušao u sasvim nove poslove. Za ovaj opseg bili bi potrebni novi aparati jer ga postojeći "ne hvataju". Ukoliko bi ga Gugl kupio, ti aparati bi se pre svega orijentisali na prenos podataka, dok bi razgovor bio usputna usluga.

Sama aukcija trajaće oko dva meseca i teći će elektronskim putem, tajno. Frekvencija će biti slobodna od 2009. Uz Gugl, prijavili su se i najveći mobilni operateri u Americi kojima ne pada na pamet da svoj biznis prepuste internet revolucionarima.

Na internetu se razvila i zanimljiva debata o tome ima li Gugl para za razvoj nove infrastrukture i može li da ponudi nov pristup u telefoniranju gde je sav trošak razgovora pokriven prihodom od reklama. Jer, prema nekim najavama, Gugl možda ne bi naplaćivao uslugu od krajnjeg korisnika već od potencijalnih oglašivača, što stručnjaci odbacuju kao preambiciozno i nemoguće.

Sve u svemu, telekomunikaciono tržište u Americi se potreslo, a sasvim je moguće da postojeći operateri zajedničkim snagama spreče kompaniju Gugl u nameri da im izađe na crtu. Da li je to dobro ili loše za krajnje korisnike, teško je reći, jer se i Gugl poslednjih godina naveliko optužuje za monopolističko ponašanje i kršenje konkurencije. Ako Guglu ovo uspe, biće to samo američka priča jer se pomenuti opseg neće skoro naći na tržištu drugde u svetu, ali će američki internet bitno udaljiti od ostatka sveta.

Zoran Stanojević