Istraživanje – cena sitosti:
Potrošači u korpi

U novembru je zabeležen rast maloprodajnih cena robe i usluga od 8,9 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Najveći proizvođači mleka u Srbiji treći put u osam nedelja dižu cene, pekari takođe imaju opravdanje za sadašnju cenu belog hleba od 35 dinara. Kao ulje na vatru stiže i nova cena ulja. Sporovi se vode oko (zloupotrebe) monopolskog položaja, visine trgovačkih marži, vladine politike restriktivnih uredbi...

Vest da je formirana Radna grupa za sagledavanje načina formiranja i visine cena osnovnih životnih namirnica, koju je obrazovala vlada Srbije da ispita turbulentna poskupljenja hrane, govori da je do vlasti konačno došao glas nezadovoljstva građana. Naravno, niko ne očekuje od novoformirane komisije da odmah reši sve probleme.

Radnu grupu čine predstavnici ministarstava poljoprivrede i finansija, kabineta potpredsednika vlade i Zavoda za statistiku. Članovi te grupe, kako je izjavio njen predsednik Dragan Penezić, zamenik ministra trgovine, mogu direktno uticati na neka zakonska rešenja u oblasti cena. Za sada je Radna grupa konstatovala da postoje određene nepravilnosti i predložila izmenu i dopunu Zakona o zaštiti konkurencije. Sledeći zadatak jeste utvrđivanje strukture cena i ko je bahatiji na tržištu – proizvođači, trgovci, ili i jedni i drugi.

U novembru je zabeležen rast maloprodajnih cena robe i usluga od 8,9 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Najveći proizvođači mleka u Srbiji još jednom su povećali cene svojih proizvoda u novembru, nakon što su one već dva puta u prethodnom periodu bile korigovane. Proizvođači korekciju cena pravdaju nedostatkom sirovina na tržištu. Njihove kolege pekari takođe imaju opravdanje za sadašnju cenu belog hleba od 35 dinara. U pekarama članicama Unije privatnih pekara Srbije kažu da je kriv skok cena pšenice, brašna i transporta. Kao ulje na vatru stiže i nova cena ulja. Olga Čurović, direktorka poslovne zajednice za Industrijsko bilje, kaže da je realno da cena ulja bude viša za otprilike 20 odsto, jer je poskupela cena osnovne sirovine. To, zapravo, znači da umesto cene od 87 dinara, sadašnja cena litre ulja već iznosi od 109 do 119 dinara.

IRELEVANTNA KORPA: Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna isplaćena neto zarada u Srbiji u oktobru bila je 28.720 dinara. Ako je suditi po statistici, odnosno pokrivenosti potrošačke korpe prosečnom platom, ispada da se standard poboljšao. Međutim, statistika je u manjoj ili većoj meri u suprotnosti sa stvarnim životom. I dalje nam 40 odsto prihoda odlazi na hranu, oko 24 na komunalije, a oko 12 odsto na saobraćaj. To znači da nam nakon svega ostaje nekih šest do sedam hiljada dinara za lekara, majstora, bioskop ili odlazak na kafu. Postavlja se pitanje koliko je nova potrošačka korpa, koja prati potrošnju prosečne tročlane porodice i potrošnju porodice na granici siromaštva, zaista relevantna? Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača za "Vreme" kaže: "Sve je to manipulacija statističkim podacima. Da li neko zaista misli da litar ulja može da izdrži tideset dana, pa makar bila i tročlana porodica u pitanju."

Oko uzroka porasta cena lome se koplja. Za jedne je to normalna posledica kretanja na tržistu, nezapamćene suše koja je pogodila region, lošeg roda pojedinih žitarica, pominje se i vrtoglavi skok cena energenata (posebno nafte) u svetu, dok je za druge najveći krivac država koja nije omogućila slobodno tržište i, naravno, monopolski položaj velikih igrača i njihove previsoke trgovačke marže.

"Koja suša? Iako realno postoji faktor suše, imate neke proizvode gde suša nije bila osnovni faktor", kaže Petar Bogosavljević. "Naveo bih primer pšenice koja je bila požnjevena kao i ostali ozimi usevi još u julsko-avgustovskom periodu."

ŠKRTA DRŽAVA: Kao jedna od mera sanacije problema nastalih sušom, uvedena je i sporna uredba o zabrani izvoza žitarica. Iako ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević ističe da je to bila apsolutno ispravna odluka kojom je porastao izvoz brašna, prekrupe i griza, ali ima i onih koji se ne slažu sa tim.

Vojvođanska partija ističe da je vladina uredba štetna i zakasnela jer su velike firme već izvezle veliku količinu pšenice. "Ne samo da su tu zaradile već sada imaju i dodatan prihod zbog skuplje cene hleba", napominje Igor Kurjački, predsednik stranke i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, u izjavi za "Vreme". Uvođenjem ove uredbe zemljoradnici su na dodatnom gubitku, jer suncokret i soju sada ne mogu da prodaju stranim kupcima koji nude skoro dvostruko više novca od domaćih. "Vlada je takvu odluku donela jer štiti i interes krupnog kapitala u Srbiji, odnosno prerađivačku industriju", ističe Kurjački. Iako uredba nije dovela do zaustavljanja rasta cena, njeno važenje produženo je za još 120 dana. Pitanje je kome takva situacija ide naruku? Postoji još jedna zanimljivost vezana za spornu uredbu. Prema članu 17 Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, predviđeno je da vlada može da uvede zabranu izvoza neke robe samo u slučaju kritične nestašice. Međutim, u obrazloženju uredbe ne navodi se nijedan podatak o postojanju kritične nestašice.

Kao najrealniju i najpotrebniju pomoć za sanaciju posledica suše, poljoprivrednici su očekivali rešenje iz državnog budžeta. Tako da je izjava ministra poljoprivrede, da se u idućoj godini očekuje rast agrarnog budžeta za oko dve milijarde dinara, zapravo zabrinula poljoprivrednike. "Realne potrebe Vojvodine su najmanje 39 milijardi dinara, a iz budžeta za narednu godinu biće izdvojeno tek 24. To je za nas jednako novoj suši i katastrofi", rekao je Zlatan Đurić, predsednik Unije poljoprivrednika Srema i dodao da to nije dovoljna podrška poljoprivrednicima posle izuzetno teške godine.

Prema jednom istraživanju, prosečne marže u maloprodaji u Srbiji su 17, veleprodaji 18, a u spoljnoj trgovini 32 odsto. Prema istom izvoru, u EU-u je prosečna nadoknada trgovcu za obavljen posao pet do deset odsto. U najrazvijenijim zemljama EU-a marža najčešće ne prelazi osam procenata.

ŠTEDRE MARŽE: "Trgovačke marže u Srbiji dosežu i do neverovatnih 70 odsto. Ukoliko se uporede samo cene bilo koja dva proizvoda, jasno je da marže u Srbiji nisu između 25 i 40 odsto, kako ekonomisti tvrde", kaže Petar Bogosavljević. "Ako je jedan artikal na različitim mestima skuplji i do tri puta, to znači da marže dosežu čak 70 odsto. To objašnjava razlike u cenama za iste proizvode u različitim gradovima Srbije."

Prema njegovim rečima, smanjenje trgovačkih marži bitno bi uticalo na smanjenje cene potrošačke korpe, pa je Pokret za zaštitu potrošača uradio projekat kojim bi građani naterali trgovce da spuste cene. "Napravili smo projekat koji podrazumeva javno objavljivanje cena svih proizvoda u različitim prodavnicama u Srbiji. Ujedno, postojao bi i kol centar, gde bi potrošači mogli da se raspitaju šta, gde i koliko košta i da znaju gde je jeftinije i tamo bi kupovali šta im treba. Na taj način, i trgovci s najvišim maržama morali bi da ih spuste zbog konkurencije", smatra Bogosavljević.

Saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović za "Vreme" objašnjava da su ogromne marže indicija da postoji zloupotreba monopola. "Vlada bi trebalo da ispita da li neko zloupotrebljava dominantan položaj na tržištu. Ukoliko se to dešava, vreme je da se takvo ponašanje sankcioniše. Administrativne mere, u smislu da država ograniči trgovačku maržu, bile bi potpuno u suprotnosti s teorijom slobodnog tržišta, kome se teži. Znači, jedini način da se marže smanje jeste princip zdrave konkurencije", zaključuje Đogović.

Pre šest godina C market i Pekabeta bili su lideri na beogradskom prehrambenom tržištu mereno po broju objekata, njihovoj površini i površini skladišnih kapaciteta. Tada je na tržište tek ulazila Delta sa svojim brendom Maksi, a Merkator i Super Vero su došli tek naredne godine.

U međuvremenu su se dogodile različite vlasničke i tržišne promene ne samo na tržištu Beograda već i u celoj Srbiji. Ušle su strane kompanije Idea, Metro, Intereks, s manjim brojem objekata. Oformljen je sistem CBA, kao alijansa domaćih trgovaca koja ima 15 članica. Delta je kupila Pekabetu i C market, dok su se tržišno i organizaciono spojili Merkator i maloprodajna mreža "Rodić MB". Pored ovih velikih sistema, postoji nebrojani set malih privatnih objekata za koje ne postoji jedinstvena evidencija na nivou Srbije u celini.

PITANJE SLOBODE: "Srpsko tržište i firme koje rade na njemu veoma su zatvoreni i skoro svaki podatak proglašavaju poslovnom tajnom", kaže za "Vreme" Slobodan Aćimović, vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. "To znači da je tržište nedovoljno otvoreno, kako sa aspekta ulaska novih lanaca tako i sa aspekta dobijanja adekvatnih istraživačkih informacija. Potrebno je doći do odgovora koliko je tržišno učešće svake kompanije na domaćem tržištu jednostavnim prosekom u određenom vremenskom trenutku, a onda se može doći do zaključka o eventualnim zloupotrebama. Za tako nešto trebalo bi kontinuirano skenirati cene odabranih proizvoda u svim prodajnim lancima u Srbiji, anketirati dobavljače i kupce u dužem vremenskom periodu, bar godinu dana." Naš sagovornik smatra kako "predlog unapređenja tržišnog ponašanja u Srbiji mora da ide u dva pravca: ka forimiranju kontinuiranih istraživanja nezavisne situacije putem agencija koje bi uključile razne eksperte iz ove oblasti i, pre svega, beskompromisnom primenom zakona protiv netržišnog ponašanja. Samo uz potpunu primenu ova dva segmenta borbe protiv oligopola, kartela i drugih netržišnih situacija može se uticati na to da kupci plaćaju jeftinije a kvalitetnije proizvode i da, s druge strane, dobavljači imaju fer uslove za nastup na bilo kom tržišnom segmentu."

Slobodno tržište je direktno povezano sa ekonomskim rastom. Ukoliko želimo bogatije društvo, onda je jasno da cilj treba da bude širenje ekonomskih sloboda, odnosno omogućavanje građanima da slobodno biraju na tržištu šta, od koga i po kojoj ceni žele da kupe. Da je konkurencija blagotvorna, govori i primer mobilne telefonije. Doskora skupi telefoni sada se nude za dinar, a tri velika operatera nadmeću se u davanju povoljnih uslova. Kada će se tako nešto dogoditi i na tržištu prehrambenih proizvoda, sada je zaista teško reći.

Tijana Jovanović-Petrović, Duška Nedeljković, Nikola Šipka
Koordinator istraživanja: Aleksandar Ćirić