Rusija – jedna biografija:
I posle Putina – Gasprom

Predsednik Vladimir Putin imenovao je svog "naslednika" – prvog potpredsednika vlade i predsednika saveta direktora Gasproma Dimitrija Medvedeva, za koga se procenjuje da će, iako dolazi iz firme pred kojom "drhti" cela Evropa, ipak sprovoditi "liberalni" kurs politike Ruske Federacije

IZBOR: Vladimir Putin i Dmitrij Medvedev

Dostojan sopstvenog stila pravljenja političkih "iznenađenja", Putin je u ponedeljak izgovorio ime svog naslednika. Reč je o mladom, 42-godišnjem Dimitriju Medvedevu, prvom potpredsedniku vlade za socijalna pitanja i jednom od čelnih ljudi državnog monopoliste Gasproma. Medvedev je već duže vreme poznat javnosti kao mogući kandidat na predsedničkim izborima, koji će se u Ruskoj Federaciji održati 2. marta 2008. godine.

Kandidaturu Dimitrija Medvedeva predložilo je nekoliko partija, među kojima su dve iz novog saziva Dume – Jedinstvena Rusija i Pravedna Rusija. Ono što je ključno u svemu – Putin i Medvedev blisko sarađuju još od raspada SSSR.

PRIJATELJSTVO: Već duže vreme javnost u Rusiji, a otkako se Ruska Federacija "energično" vratila na međunarodnu političku scenu, i u svetu, pomno prati situaciju vezanu za Kremlj i predstojeće predsedničke izbore. Iako je sam Putin kritikovao one koji su govorili o imenovanju njegovog "naslednika", jer je izbor predsednika u Rusiji tobože isključivo volja građana, završetak prošlonedeljnih parlamentarnih izbora za rusku Dumu dao je žuto svetlo da se sve političke snage usmere prema jedinstvenom predsedničkom kandidatu koga će podržati apsolutni favorit parlamentarnih izbora – stranka Jedinstvena Rusija i Putin kao nosilac njene liste. Ko je uopšte Medvedev i otkuda on među savremenim ruskim moćnicima?

Dmitrij Anatoljevič Medvedev rođen je u Sankt Peterburgu 1965. u porodici univerzitetskih profesora i jedinac je. Završio je Pravni fakultet na Lenjingradskom univerzitetu (Peterburg), od 1988. bavio se naučnim radom i na istom univerzitetu predavao građansko i rimsko pravo. Pre raspada Sovjetskog Saveza 1990. godine, sa 25 godina počeo je da radi u gradskoj kući Lenjingrada u odeljenju spoljnjih poslova, gde je na mesto šefa, nakon povratka iz Istočne Nemačke, postavljen Vladimir Putin. Upravo iz tog odeljenja lenjingradske gradske kuće izašlo je više ljudi koji su danas uticajni u Ruskoj Federaciji, među kojima je i premijer Viktor Zupkov. Polovinom devedesetih, uz obaveze administrativnog pravnika Medvedev je počeo da se bavi biznisom, u oblasti šumarske industrije, i postao jedan od osnivača firme Fincel, koja je povezana sa najvećim ruskim šumarskim gigantom, firmom Ilim palp enterprajz.

Kada je odlazeći predsednik Ruske Federacije Boris Jeljcin 1999. godine imenovao Vladimira Putina za predsednika vlade, sa njim u Moskvu otputovao je i Dmitrij Medvedev. Prvo u administraciju vlade, da bi nakon imenovanja Putina za predsednika Ruske Federacije počeo da radi u njegovom kabinetu. Novi milenijum je Medvedevu doneo i nove pozicije u firmi državnog gasnog monopoliste Gaspromu, gde je i danas predsednik saveta direktora. Jačanje Rusije u stopu je pratilo jačanje Putina iza koga su stajali Gasprom i Medvedev. Rusija je počela da vodi "agresivniju" politiku na međunarodnom planu 2005. godine kada je upotrebljen Gasprom kao oruđe u postizanju geopolitičkih ciljeva. Iste, 2005. godine u novembru Medvedev je postao prvi potpredsednik vlade za "prioritetne nacionalne projekte" u oblasti obrazovanja, stambenih pitanja i zdravstva.

LIBERAL: Ruska Federacija je tipičan primer jake predsedničke republike, u kojoj predsednik određuje kurs unutrašnje i spoljne politike, usklađuje rad između organa državne vlasti. Predsednik Rusije garantuje očuvanje Ustava, preduzima mere za očuvanje suvereniteta.

Većina ruskih medija komentariše da, ukoliko na predsedničkim izborima pobedi "favorit" Putina i vlade, politika Ruske Federacije neće se značajno promeniti, samo će se više okrenuti socijalnim pitanjima, što se povezuje sa aktualnim angažmanom potpredsednika vlade Medvedeva.

Zapadni analitičari očekuju od Medvedeva "umerenost i liberalnost", osobine koje je u poslednje vreme, sudeći po informacijama iz zapadnih medija, najmanje pokazivao Putin. Medvedev je profesor, pravnik, biznismen, čovek sklon druženju. On nije iz redova bezbednosnih službi, odakle je u svoja dva mandata Putin često dovodio "svoje" kadrove.

Kako javljaju mediji, da je nakon objavljivanja imena Putinovog "favorita" na predsedničkim izborima, rusko tržište akcija dostiglo je novi istorijski maksimum, a vrednost akcija Gasproma skočila je za 2,1 odsto odnosno na 355 rubalja.

Za ruske medije Medvedev je "supermenadžer", građanin, dok je Putin "nacionalni lider". Kandidaturu Medvedeva požurili su da podrže predstavnici mnogih uticajnih društvenih i intelektualnih krugova u Ruskoj Federaciji, kao što su Moskovski patrijarhat Pravoslavne crkve, Federacija jevrejskih udruženja, Duhovno udruženje muslimana evropskog dela Rusije itd.

Druga strana priče o forsiranju "nežnijih" kandidata za "naslednika" (potpredsednik vlade Sergej Ivanov, koga su donedavno smatrali potencijalnim "naslednikom", završio je filologiju) leži u spekulacijama u ruskim i svetskim medijima da su u poslednje vreme zaoštreni odnosi na državnom vrhu između nekih grana bezbednosnih struktura. Nedavno se u ruskim medijima rasplamsao i skandal u vezi sa informacijama da državni vrh učestvuje u reprivatizaciji imovine u korist državnih monopilista i privatne svojine.

Opet, ukoliko Medvedev postane predsednik Rusije, očekuje se još veći uticaj Gasproma u međunarodnoj ekonomiji i politici. Nakon podrške koju je dobio, sam Medvedev je izrazio očekivanja da bi novi predsednik vlade mogao postati Vladimir Putin.

Postavlja se pitanje da li će spoljna politika, koja je sada oličena u "tvrdom i energičnom" Putinu, biti promenjena izborom umerenijeg Medvedeva, posebno kada je reč o ponašanju u osetljivim situacijama kao što su nesporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama u vezi sa raketnim štitom, bliskoistočnom krizom i pitanjem Kosova.

Ruski analitičari najviše zameraju Medvedevu da je "mekan" rukovodilac i da će ostati u senci Putinovog autoriteta, ma na kojoj poziciji Putin bio u budućnosti. Ipak, sve su to nagađanja, jer je praksa ruske politike malko drukčija. I sam Putin, dok je pre predsedničkog mandata bio direktor Federalne službe državne bezbednosti i predsednik vlade, izazivao je još veći skepticizam analitičara po kome je bilo upitno hoće li uopšte neko da sluša njegova "tiha upozorenja".

Boris Varga, dopisnik BBC-ja za Jugoistočnu Evropu