Vreme
VREME 886-887, 27. decembar 2007. / MOZAIK

Informacione tehnologije:
Život bez žica

Kako će laptopovi izgledati sledeće a kako za tri godine i hoće li ikad biti onakvi kakve želimo
Image
SADAŠNJOST: Dell XPS serija

Po izgledu i funkcijama futuristički računar Compenion, koji je dizajner Feliks Šmidberger nazvao i "laptop za 2015", najverovatnije će se u prodaji naći već 2010. godine. Ovako se otprilike gleda i na kompletno tržište prenosnih računara koje će, prema svim najavama, sledeće godine – podivljati. Naime, analitičari su saglasni da će njihova prodaja biti izjednačena s prodajom desktop računara a mnogi, poput predsednika Intela Pola Otelinija, predviđaju da će ih 2009. i nadmašiti.

To što će postati još popularniji sadašnjim vlasnicima laptopâ ne znači mnogo. Osnovne zamerke su često nužan izbor između performansi i autonomije, odnosno "trajanja" baterije, kažu da su previše teški za nošenje, osetljivi na najblaže udarce... Ali, kilogram i po i osam sati autonomije, WiMax i WWAN kao standard (bežični pristup sa velike daljine podacima i internetu), hard diskovi veći od 300 gigabajta, nagli prodor onlajn smeštanja podataka uz cenu računara pristupačnu koliko i danas... Već zvuči optimistično, ali je samo vizija analitičara i proizvođača – za 2011. godinu.

Međutim, ni ono što nam donosi 2008. nije malo, pogotovo ako se uzme u obzir da laptopi odavno mogu da rade sve ono što i desktop računari. "Najveći prodor se očekuje na polju hard diskova, gde će SSD (Solid State Drive) zauzimati sve značajniju poziciju. Njihova prednost u odnosu na klasične je u većoj brzini pristupa podacima i manjoj potrošnji energije, a samim tim i dužoj autonomiji laptopa", kaže za "Vreme" Saša Pantelić, glavni i odgovorni urednik časopisa "Digital!". U značajne prednosti SSD-a on ubraja i odsustvo pokretnih delova u diskovima koji su zbog toga otporniji na udarce, a podaci su zaštićeniji. Mane su viša cena, mali kapacitet i ograničen broj upisa podataka, mada se očekuje da će u 2008. ovaj problem biti u najvećoj meri rešen.

Image
ZA TRI GODINE: Compenion

BEZ BOČICA: SSD sličan fleš memoriji trenutno je maksimalnog kapaciteta svega 64 gigabajta po disku, ali se predviđa da će zbog nabrojanih kvaliteta i zbog velike uštede energije u odnosu na klasične diskove dosta napredovati i u naredne dve-tri godine uzeti bar četvrtinu tržišta, a da će se paralelno sa njima razvijati razne vrste hibrida.

Pantelić naglašava da se, kad su performanse u pitanju, očekuju poboljšanja oličena pre svega u novoj generaciji Centrino platforme koja će doneti nov čipset i procesor, ali i podršku za pomenuti WiMAX. "Popularizacijom WiMAX-a mobilnost laptopâ će dobiti novo značenje. Tek tada ćete zaista u bilo kom trenutku i na bilo kom mestu moći nesmetano da radite i komunicirate sa svetom", objašnjava naš sagovornik. Međutim, ovo ne važi za Srbiju pošto licence za WiMAX još nisu dodeljene, mada su bile očekivane do kraja godine, a i pitanje je koliko će korišćenje ove tehnologije koštati.

Najveći problem laptopa, vremenski ograničen rad bez izvora napajanja, neće ni sledeće godine biti u znatnoj meri rešen. "Trenutno se radi na baterijama koje će se puniti jako brzo i procene su da će ta tehnologija pre nastupiti nego ona koja omogućava dugu autonomiju s jednim punjenjem", kaže Pantelić. Litijum-jonske baterije ostaju standard i čak – osim stare priče o gorivnim ćelijama koja u međuvremenu nije napredovala, i gde i oni koji ih razvijaju ne veruju da će korisnici laptopâ u džepu želeti da nose nekakve bočice za punjenje – proizvođači nemaju šta da najave, pa će se bar truditi da proizvedu komponente koje troše manje energije.

Image
Virtuelna tastatura

POSLE LCD-a: Osim toga sledeće, a najkasnije 2009. godine, svi laptopovi će biti pravljeni sa tzv. vajdskrinom, pa će nekada prilično retki, displeji formata 16:9 i 16:10 zameniti standardne čiji je odnos 4:3. Naglasak će biti na "glare" varijantama, sa sjajnom refleksijom, prilagođeni gledanju multimedijalnog sadržaja. OLED (Organic light-emitting diode) displeji, poput onog na "laptopu za 2015", sledeća su generacija elektronskih displeja i osvetljenja uopšte, koja će zameniti LCD (Liquid crystal displays). Za sada su ih proizvođači isprobali na mobilnim telefonima i MP3 plejerima, i utvrdili da su im glavne karakteristike nelomljivost, širok spektar boja, visok kontrast, mogućnost gledanja iz svih pravaca i širokih uglova, niska potrošnja energije, kao i rad na ekstremnim temperaturama i duži vek trajanja. OLED displeji su uz to i jeftiniji u proizvodnji, tanji i lakši a, po potrebi, savitljivi i providni. Konstruisani su tako da se ispod tankog sloja stakla ili plastike nalaze dva sloja elektroda između kojih je smešten tanak organski film. Izbor organskog materijala zavisiće od performansi koje želimo: boje, vek trajanja ili energetska efikasnost. Međutim, ova tehnologija na laptopovima će se primenjivati tek za tri do četiri godine.

Image
USB gril

Prenosni računari odavno više nisu sivi i crni, postali su modni detalj kao sat ili tašna, sa kristalima, kožom i tkaninama. Poslednjih godina proizvođači su se udružili s modnim dizajnerima kako bi ovu "mušku igračku" još više približili ženama, a jedan od najvećih, kompanija Dell, nedavno je utrostručio broj zaposlenih koji se bave izgledom računara, predviđajući da će se nova bitka za kupce voditi upravo na polju dizajna: osvetljeniji ekrani i tastature, bolje integrisane kamere i zvučnici... Tu će biti još napretka u nekim "sitnicama" – poput zaštite – od uveliko korišćenih čitača otisaka prsta i mrežnjače oka, prepoznavanja glasa, do sistema koji omogućavaju čak i uništavanje podataka na laptopu u slučaju da bude ukraden.

Image
Solarni ranac

Prema nepotpunim podacima, u Srbiji je ove godine prodato ukupno 250.000 računara, od toga oko 60.000 laptopa, čak 20.000 više nego u 2006. "I dalje će se najbolje prodavati najjeftiniji i najskuplji modeli, dok za srednju klasu, već tradicionalno kod nas, nema puno mesta", kaže naš sagovornik. On dodaje da razloge za ovoliki rast prodaje treba tražiti u sve nižoj ceni, ali i dobrim performansama koje zadovoljavaju gotovo sve potrebe prosečnog korisnika.

Marija Vidić




Šta sve može da se nakači

Osim laptopa, "podivljala" je i industrija tzv. gedžeta, koji omogućavaju računarima da obavljaju najrazličitije, uglavnom besmislene poslove. Za 160 dolara na I-beju se može kupiti "solarni ranac" za laptop sa tri solarna panela otporna na vodu koji mogu da generišu oko četiri vata za punjenje laptopa, mobilnog telefona ili MP3 plejera. U rancu je smeštena litijum-jonska baterija koja se, osim tokom šetnje po sunčanom danu, može puniti i klasičnim ili punjačem za automobil. Za punjenje baterije preko solarnih panela, potrebno je oko osam sati, dok joj je na punjaču potrebno upola manje vremena da bi bila spremna za korišćenje.

Za trošenje energije, ima svašta: USB iGrill je "sofisticirani veb-interfejs za kuvanje"; daunlodujete recept, unesete podatak o tipu hrane koju spremate, da li želite bolje pečeno ili "življe", a iGrill, povezan sa računarom samo preko USB porta, uradi sve ostalo. Za 120 dolara može se nabaviti i USB naprava koja priprema polugotove špagete, ukoliko gladni vlasnik ne može da odvoji pogled s monitora. Tu je još gomila beskorisnih stvari poput USB bacača plastičnih projektila navođenih laserom za kancelarijsko ratovanje uz sve prateće zvučne efekte, USB digitalni mikroskop koji uveličava do 200 puta, bluetooth laserska virtuelna tastatura koja projektuje tastaturu na bilo kojoj ravnoj površini i tokom korišćenja "ispušta" zvuke slične pravoj... Konačno, na računar možete da povežete i mini akvarijum sa dve ribice koje izgledaju "kao žive" dok plivaju u plavo osvetljenoj vodi koju meša majušni motor. Akvarijum može da radi i na dve AA baterije, a u pakovanju je, pored njega i dve pomenute ribe, i USB kabl.